Jump to content

Stihovi iz Psaltira kojima se uvek vraćam...

Оцени ову тему


Препоручена порука

Psaltir.jpg

 

4. *За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота својега, да гледам красоту Господњу, и раним у цркву његову.

*Псал. 26, 8.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

19. Много невоље има праведник, али га од свијех избавља Господ.

20. Чува Господ све кости његове, ниједна се од њих неће сломити.

(33. 19, 20)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

7. Ослони се на Господа, и чекај га. Немој се жестити гледајући кога гдје напредује на путу својем, човјека, који ради што намисли.

8. Утишај гњев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш.

9. Јер ће се истријебити који чине зло, а који чекају Господа *наслиједиће земљу.

*Пcал. 37, 11, 22, 29.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

11. Они мисле да ће куће њихове трајати довијека, и станови њихови од кољена на кољено; именима својим зову земље;

(Пс.49)

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

12. Па ето, ови безбожници срећни на свијету умножавају богатство.

13. Зар дакле узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

14. Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

15. Кад бих казао: говорићу као и они, изневјерио бих род синова твојих.

16. И тако стадох размишљати да бих ово разумио; али то бјеше тешко у очима мојима.

17. Док најпослије уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

(Пс.73)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

88. Господе Боже, спаситељу мој дању вичем и ноћу пред тобом.

2. Нек изађе преда те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мојему;

3. Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

4. Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човјек без силе,

5. Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сјећаш, и који су од руке твоје далеко.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

11. *Јер анђелима својим заповиједа за тебе да те чувају по свиjeм путовима твојим.

*Мат. 4, 6.

12. На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом.

*

14. „Кад ме љуби, избавићу га; заклонићу га, кад је познао име моје.

15. Зазваће ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га.

16. Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење своје."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

18 Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће нигда погинути.

(Пс. 9)

5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.

(Пс.17)

23 Бих Му вјеран, и чувах се безакоња својега.

(Пс. 18)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Псалам 62

Боже, Боже мој, к Теби јутрењујем.

Ожедне Тебе душа моја,

колико пута Теби чезне тело моје,

у земљи пустој и непроходној и безводној.

Тако се у светињи јавих Теби,

да видим силу Твоју и славу Твоју.

Јер је боља милост Твоја од живота многих;

уста моја похваљиваће Те.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

4. Јер си ме развеселиo, Господе, дјелима својим, с дјела руку твојих радујем се.

5. Како су велика дјела твоја, Господе! Веома су дубоке помисли твоје.

(Пс 92)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5. Из тјескобе повиках ка Господу и услиши ме, изведе ме на пространо мјесто Господ.

6. *Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човјек?

7. Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје.

8. Боље је уздати се у Господа него ли се ослањати на човјека;

(Пс 118)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

139. Господе! ти ме кушаш и знаш.

2. Ти знаш кад сједем и кад устанем; ти знаш помисли моје издалека;

3. Кад ходим и кад се одмарам, ти си око мене, и све путове моје видиш.

4. Још нема ријечи на језику мом, а ти, Господе, гле, већ све знаш.

5. Састраг и спријед ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.

6. Чудно је за ме знање твоје, високо, не могу да га докучим.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3. Постави, Господе, стражу код језика мојега, чувај врата уста мојих.

4. Не дај срцу мојему да застрани на зле помисли, да чини дјела безбожна с људима који поступају неправедно;

(Пс.141)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже!

2 Жедна је душа моја Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијему?

(Пс. 42.)

2 Бог са неба погледа на синове човечије, да види има ли који разуман,, и тражи ли који Бога.

(Пс.53.)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Iza većini nejasnog pojma boemije oduvek su se skrivali (i još uvek to čine) mnogi beznačajni kafanski slučajevi, valjda stoga jer biti boem lepše zvuči nego biti pijanac. Boemija je, ipak, mnogo više od kafane i pića, ali dobro ide i uz jedno i drugo.
      Svaki oblik pobune je izraz nekog nezadovoljstva i potrebe za promenom, ili barem trenutnom alternativom; svaki pobunjenik, bio on bučan ili neprimetan (jer ima i unutrašnjih pobuna koje su nekada veće i uzvišenije od onih nametljivih) jeste pobunjenik protiv konformizma i rušilac tabua, onaj koji odbija da prihvati da je ono zatečeno ujedno i najviše što se od čoveka i društva može očekivati.
      Danas su Monmartr i Skadarlija postali sve ono što u boemskom duhu nisu smele. Ipak, uprkos raširenom verovanju, boemi se nisu ni izgubili ni promenili, možda ih ima manje, možda se teže prepoznaju i manje ističu ali, pošto je prava boemija duhovni princip pobune i slobode, i nje će biti sve dok bude bilo neslobodnog sveta, lažnog morala i kukavičluka običnog čoveka – kao potreba da se sve to prevaziđe.
      Monmartr danas
    • Од Бранко Авдагић,
      Izdanje Hrišćanske misli iz 2003. godine. Koliko znam, ovo je prvi prevod ovakve vrste sa jevrejskog jezika na srpski. Aleksandar Birviš je sa jevrejskog prepevao Psaltir, a ovo je jedan književno-naučnički prevod. Predgovor i rečnik na kraju su jako vredni. Evo za početak predgovor, pa ću po malo dopunjavati tekst.
      Predgovor
       
      Ovo je prvi prevod Psaltira sa jevrejskog masoretskog teksta na srpski jezik, predanog, predanjskog ili to što se zapadnom terminologijom naziva Textus receptus. Reč je o onom tekstu koji je, pre nego je sabran u jedan zbornik, negde u trećem veku pre Hrista, bio rasprostranjen u više manjih celina u jevrejskim zajednicama a čije tragove susrećemo u mnogim biblijskim knjigama, nastalim mnogo pre zbornika poznatog kao Psaltir. Onaj sadržaj koji nalazimo u tekstu sa koga su prevodili sedamdesetorica prevodilaca u trećem veku pre Hrista, odnosno u njihovom prevodu, koji su završili negde polovinom drugog veka pre Hrista, nalazimo dobrim delom i u kumranskoj literaturi, pre svega u 11Q Ps., s tim što suočenje masoretskih i kumranskih tekstova pokazuje izvornost masoretskog teksta. Međutim, Kumranski Psaltir je interesantan pre svega zbog svedočenja o mestu Psaltira u sklopu TANAK (Sveto Pismo), dakle starozavetnog kanona, koji je još bio u procesu formiranja: ” [na]pisasmo vam da ispitujete Mojsijeve knjige i reči proroka i David[a]. 4Q MMTC red 9-10. Ir. Lk. 24:44: „A njima reče: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da se treba sve ispuniti što je o meni napisano u Zakonu Mojsijevu i u Prorocima i u Psalmima.“ S druge strane, Kumran nam svedoči i o autorstvu Psaltira, koje se načelno pripisuje Davidu, kao i da zajednica smatra Davidove spise sveštenim – bogonadahnutim spisima. Tako u 11Q Ps. čitamo: „I David sin Jesejev beše mudar, [beše] svetlost kao svetlost sunca i [beše] pismen... i sveukupnost (njegovih psalama i pesama) beše četiri hiljade i pedeset. Sve ih je sastavio darom proročanstva koji je dobio od Svevišnjeg“.
      Međutim, hronološki i pre kumranske literature, elemente psalama, psalmskog žanra srećemo u I Sam. 2:1-10; Is. 38:10-20; Jona 2:3-10; Naum 1:2-11; Avakum 3:1-19; Danilo 2:20-23; Tovija 13; Plač Jer. 5 itd. Jednim dužim vremenskim procesom, u kome se zaokružio, sabrao zbornik – Psaltir, objašnjava se i prisustvo mnogih deplasiranih elemenata u Psaltiru, pre svega dubleta. Na primer, sadržaj iz ps. 14 je ponovljen u 53; 40:14-18 u 70; 57:8-12 + 60:7-14 je sadržan u 108. itd.
      Kao i Petoknjižje, Psaltir je podeljen na pet celina, knjiga.
      Za Prevod ovog zbornika smatrali smo, pre svega, neophodnim da se držimo maksimalno jevrejskog teksta, sa svim njegovim specifičnostima. To su, pre svega, prominentno mesto konsonanata, značaj vokala, kao i akcenta. Razume se da ovo sve čini i samu sintaksu specifičnom.
      Od postojeće sintakse i akcentovanja odstupali smo samo u onim prilikama kada bi, recimo, izmenjen raspored reči jasnije izražavao smisao. Ovo je praksa koja je među jevrejskim i drugim prevodiocima odomaćena već vekovima. Međutim, menjanje rasporeda reči, po potrebi, u određenoj rečenici ili pasusu, ne sme da bude na uštrb samog fizičkog sadržaja, odnosno zapremine danog teksta. Drugim rečima, vernost jevrejskom tekstu je imperativ. Pa ipak, priroda samog jezika, odnosno teksta, takva je da ne pretenduje na jedno, rekli bismo, mehaničko ropstvo slovu. Nasuprot, tekst na momente poziva na samostalne poteze, odluke, na nešto što bi se moglo shvatiti kao stvaralaštvo na podlozi tradicije i izlazeće iz tradicije, čime se, u stvari, tradicija predstavlja kao jedan živi, vitalni i pokretački fenomen. Zato i ono što iz nje proizađe ta tradicija prihvata i prepoznaje kao svoje i postaje organski deo te iste tradicije. Konkretno, kroz ceo psaltir susrećemo se sa izrazima kao što su hesed, cedaka, emuna, jaša, šalom itd. Svi ovi izrazi u sklopu samog Psaltira, kao i šire u Bibliji, imaju višestruko značenje, s otvorenom mogućnošću da imaju još neka dodatna i još uvek nama nepoznata značenja. Na prevodiocu ostaje da se odluči i izabere najprikladnije značenje za određeni kontekst.
      Jevrejski jezik ima svoje specifičnosti i u pisanom izrazu, književnom stilu. To je svojevrsno tkivo i vezivo jezika u njegovoj pisanoj formi, što se mora poštovati. Ovo pre svega kako bismo se maksimalno približili svetu Biblije i tako u isto vreme izbegli iskušenje da u svet Biblije ili u samu Bibliju unosimo elemente nama poznate, biblijskom svetu strane. Zato, recimo, brojne slikovite predstave i obrasce treba najcelovitije pretočiti u savremene jezike. Priroda jevrejskog biblijskog jezika zahteva da se, u savremenom literarnom ophođenju već pomalo prevaziđene forme, kao što su česta ponavljanja ključnih izraza i ključnih tema, poštuju. To su elementi preko kojih se prenosi sama struktura i sastav, kompozicija psalama ili pak nekog drugog štiva.
      U ovakvom jednom poslu, stalna i neraskidiva odanost jevrejskom jeziku, odnosno ta privrženost i ljubav masoretskom tekstu, upućuju i na poznavanje konteksta u kome je jezik došao do svog pismenog izraza. Taj kontekst, koji nam pomaže da jasnije sagledamo tekstove koje prevodimo, čitamo, - čine najčešće: susedne religije, drugi jezici iz iste familije ili oni na koje je tekst već prevođen, tumačenja, arheologija, istorija itd. Mi smo, Bogu hvala, koliko su nam mogućnosti dozvoljavale pri ovom našem radu imali u vidu i služili se što smo mogli širim kontekstom. U tom pravcu najviše smo se služili raznim prevodima.
      Što se tiče drugih prevoda, posebnu smo pažnju obratili na prevod Sedamdesetorice, tzv. Septuagintu (LXX), Jeronimov prevod, Psalterion Juxta Hebaeos, crkvenoslovenski prevod. Od prevoda na savremene jezike služili smo se raznim engleskim prevodima kao što su Oxford Bible, The Book of Psalms JPS 1972; King James Bible, NSV Bible i dr. Od francuskih prevoda koristili smo: La Bible de Jerusalem, TOB (Ekumensko izdanje Biblije; katolici, protestanti i pravoslavni) kao i Dhorme-ov dosta literaran prevod. Od nemačkih prevoda služili smo se Luterovim prevodom. Iz razloga principijelnog karaktera, nismo se uopšte služili Daničićevim prevodom jer to nije prevod sa originala, već sa nemačkog. Dakle, uz sve poštovanje Daničića i njegovog ukupnog dela, i njegovog prevoda Starog Zaveta posebno, smatramo da mi, verujući hrišćani pravoslavci trebamo da izađemo sa jednim samostalnim, „punoletnim” prevodom, a što je opet nezamislivo bez direktnog korišćenja jevrejskog izvornika. Služili smo se, isto tako, i ruskim prevodima.
      U prilikama gde je tekst sam po sebi nejasan, o čemu ćemo, ako Bog da, pisati detaljnije u jednom kritičkom izdanju Psaltira, dakle, u onim prilikama koje su crkveni oci, koji su se zanimali kako prevođenjem, tako i tumačenjem Sv. Pisma, nazivali asafia, prednost je imalo ono značenje na koje je najviše upućivao kontekst, a zatim pomenuti prevod na engleski jezik od strane jevrejskih naučnika, mahom profesora biblistike u Americi i Izraelu, i jednog rabina, prevod pod naslovom The Book of Psalms (Tehilim) JPS 1972. Međutim, u slučajevima gde bi srpski jezik imao dve reči, podjednako bliske izvornoj reči, ona bi za koju smo smatrali da je nešto bliža izvorniku ušla u sklop psalma, dok bi druga, možda za nijansu laganija, nalazila svoje mesto u podtekstu, doprinoseći jasnijem predstavljanju ideje izvornika.
      Svi su gornji prevodi, kao i mnogi drugi, koje nismo konsultovali, korisni i svaki na svoj način mogu da doprinesu iznijansiranijem ili, ponekada, sasvim drugojačijem čitanju izvornika. Pa ipak, ova silna poređenja i konsultovanja, koliko god korisna i potrebna, ona su pre svega, iznad svega, i najčešće, više rezultat slatkog akademskog terora nego, recimo, potrebe jedne verske zajednice – Crve, koja istinski ima i oseća potrebu za jednim prevodom Svetog Pisma, Psaltira, na govorni jezik svoje pastve.
      Ovde već otvaramo pitanje ko može prevoditi i pisati Sveto Pismo. Naš je stav da Sveto Pismo može da prevede, preda, prenese (sa ovom terminologijom, sam jezik postaje, nosi „drugostepeno značenje“ a prevodilac definitivno stavlja do znanja da i najveća, recimo maksimalno bukvalna odanost tekstu, nije idolizovanje ili fetišizacija teksta) samo onaj ko Ga je i primio. Sveto Pismo je primio Stari Izrael, Sveto Pismo je primio „Novi Izrael“ – hrišćani. U našem pristupu, mi smo se rukovodili ovim poslednjim principom, pri svemu nastojeći da maksimalno poštujemo akademsku rigoroznost. Religioznu literaturu, u koju savremena akademija ubraja i Sveto Pismo, mogu da prevode i drugi, što ponekada čine vrlo uspešno.
      Pošto se naša crkva već vekovima služi crkvenoslovenskim prevodom Svetog Pisma, Psaltira, a u savremenijoj praksi, poslednjih sto i pedeset godina, sve više i više Daničićevim prevodom sa nemačkog i laganom ispravkom Daničićevog prevoda od episkopa Nikolaja Velimirovića (Svečanik, Minhen 1955), zatim prevodom sa grčkog (dr Emilijan Čarnić, Psaltir, Kragujevac 1979), a odnedavno i prevodom poznatog svepravoslavnog bogoslova ep. Atanasija Jevtića (Vrnjačka Banja 2000), sa Septuaginte, to smatramo potrebnim u nekoliko poteza, a u vidu obrazaca, ukazati na neke od slabosti i nedostataka same Septuaginte.
      Jedno pažljivije poređenje našeg prevoda sa Septuagintom, odnosno prevodima sa Septuaginte ili poređenje masoretskog teksta sa Septuagintom, suočiće čitaoca sa mnogo više primera razmimoilaženja dva teksta. Zbog nedostatka adekvatnih prevoda, naša šira crkvena i kulturno-naučna javnost nema uvida u ova razmimoilaženja, ona su joj nedostupna, odnosno mi nemamo izbora. Mi ostajemo pri Septuaginti i prevodima sa nje.
      Vekovna privrženost Septuaginti učinila je da se Septuaginta shvata i da joj se prilazi, u mnogim krugovima, kao nekoj „otkrovenjskoj ideologiji“. Ponekada se dobije utisak da je Septuaginta pečat nekog sistema koji je apriori zaštićen od svakog kritičkog pristupa. Ova, pomalo fetišizovana relacija prema Septuaginti, najviše, mada ne i jedina, za pravoslavnu bogoslovsku misao, posebno na našim srpskim prostorima, kao i uopšte u našoj kulturi, zatvorila je jednu direktnu dijalošku i stvaralačku relaciju sa ogromnim i s pravom i našim, pa ipak nam nedostupnim, judejskim nasleđem.
      Pa ipak, životni ritam Otkrovenjske zajednice (Crkve) nije uslovljen ni Septuagintom ni masoretskim tekstom, oni su, svaki na svoj način, samo u službi te zajednice, organizma. Ovo tim pre što, recimo, u slučaju Psaltira, koji je u svojoj liturgijskoj upotrebi, koliko god da je „gotova molitva”, pre svega jedan ”oprobani i efikasni” poziv na molitvu, na ”Novu Pesmu” (šir hadaš) Došavšem i Dolazećem (O Erhomenos) Mesiji – Gospodu, Kiriosu.
      Slabosti i nedostaci Septuaginte su i principijelnog i posebnog karaktera. U problem principijelnog tipa spada pre svega neshvatanje ili prosto ”nebrižno”, mehaničko prevođenje aspekta vremena, koje je specifično u jevrejskom jeziku. Tako, recimo, u ps. 45:17. Sedamdesetorica imperfekt ili to što se zove nesvršena forma u gramatikama jevrejskog jezika, prevode aoristom, što u potpunosti menja smisao teksta, poruke. U pomenutom stihu autor psalma ukazuje na postojanost i trajnost mesijanskog carstva (jehiju) na celoj zemlji, carstva obećanog Davidovoj dinastiji. Prevodeći jehiju sa egenitisan, aoristom, Septuaginta govori o pomenutom carstvu kao o prošlosti.
      Ovo nije jedini primer, neshvatanja aspekta vremena ili mehaničkog pristupa vremenu. U ps. 67:2. koji je, u stvari liturgijski citat iz Br. 10:35-36, imamo opet nesvršeni oblik ili imperfekt: jakum Elohim, koji Septuaginta čita kao jusiv (dopuna imperativa) i prevodi ga konjuktivom aorista, odakle u crkvenoslovenskom prevodu imamo: da voskresnet Bog. Pošto je ovo liturgijski citat, on je našao svoju liturgijsku primenu i u Novozavetnom liturgijskom poretku. Naime, čita se kao Antifon na Uskršnjem jutrenju, pre ulaska u crkvu, kao i posle na liturgiji. Međutim, u svojoj imperativnoj ili jusivnoj formi, ovaj glagol, ukoliko se malo upustimo u razmišljanje tokom uskršnjeg slavlja, dovodi nas u nedoumicu. U stvari, mi proslavljamo Vaskrslog Gospoda, i u isto vreme molimo se Bogu da On ustane, da voskresnet i da se rastoče neprijatelji Njegovi.
      Jevrejski tekst: Jakum Elohim odgovara istorijskom prezentu, praesens historicum. Drugim rečima, jevrejski imperfekt se sa svojom radnjom i njenim posledicama dovodi do sadašnjosti i to je jedan od aspekata vremena u jevrejskom jeziku. Isto tako se može dovesti i perfekat do sadašnjosti u određenom kontekstu, perfekat, koji Sedamdesetorica prevode skoro uvek futurom. Sledstveno, gornji tekst treba prevesti „kad ustaje ili dok ustaje Bog, Njegovi neprijatelji beže, nestaju“. Ovo je i centralni deo uskršnjeg Bogosluženja, poruke. Bog je vaskrsao i mi živimo u postpashalnom periodu, u kome liturgijom aktualizujemo Uskrs od pre dve hiljade godina, činimo ga sadašnjom istorijom, događajem, živimo njegove posledice, te nije prikladno da na Uskrs liturgijom dominira prozba, nego ispovedanje, doksologija. Ovakvim Septuagintinim čitanjem, shvatanjem psalma 67:2 u Novozavetnoj ravni ”izmiče” učinak Hristova vaskrsenja sada i ovde. Izmiče u jednu eshatologiju, koja se ne predstavlja jasno i dovoljno kao već „trajno“ postvarena odnosno nezaustavljivo začeta. U ovom psalmu imamo i nepravilno čitanje jevrejskog teksta u stihovima 16-17. I ovo je posledičilo različitim shvatanjima i različitim prevodom.
      Problem pravilnog čitanja teksta, i ovde ulazimo u polje posebnih nedostataka, imamo i u već pomenutom 45. psalmu, stihovi 13-14. Nepravilno čitanje srećemo i u ps. 21:16, što je rezultiralo opet drugim smislom u prevodu Septuaginte. Nepravilno čitanje imamo i u stihu 17, sa istim posledicama. Posebno je upadljivo nepravilno čitanje ili, da budemo precizniji, nedočitanost teksta 21:21. Tu jevrejski tekst nosi ideju čoveka kao unikalnog živog bića, jedinstvenog, od: jahid, a sedamdesetorica prevode sa tin monogeni mu, što ep. Atanasije prevodi sa: jedinicu moju, dok dr Čarnić prevodi sa: smernost moju. U ps. 8:5-6. Septuaginta, iz teoloških obzira i spekulacija i mogućih posledica, namerno pogrešno čita tekst. Pogrešno čitanje imamo i u Ps. 39:8.6. Posebno upadljivo pogrešno čitanje imamo u ps. 120/119:5.
      Psalam 51 je prepun pogrešnih čitanja. Međutim, ovaj psalam ukazuje i na mogućnost da su sedamdesetorica prevodilaca imali i jednu kompletniju verziju Psaltira, kao što je to imao i Sv. Jeronim, od ove koju mi imamo danas. Znači, nije sve u pogrešnom čitanju, nego ima i nekih elemenata koje uopšte, i pri najpravilnijem čitanju jevrejskog teksta, ne srećemo u masoretskoj verziji koju posedujemo. Tako npr. u psalmu 51:3 Septuaginta ima kata to mega eleos su. Reči sasvim poznate i vrlo prisutne u Psaltiru, ali ih na ovom mestu u masoretskom tekstu nema, up. psalam 132/131:4b. Dodatak koji nemamo u masoretskom tekstu vidi posebno u psalmu 118/ 117:286b i dr. Međutim, i pored ovoga pedeset prvi (51/50) psalam obiluje nepravilnim čitanjima, kao što su 51:10, zatim posebno značajan stih 19. Naime, u ovom stihu psalmopevac se moli Bogu da mu stvori srce čisto i novi duh. Jevrejski jezik ovde upotrebljava glagol bara. Reč je o glagolu koji je rezervisan isključivo za Boga, Boga koji stvara sve novo, i samo novo: Post. 1:1; Is. 48:7; Jer.. 31:21- 22; Izl. 34:10. itd. Grčki jezik nema takav glagol.
      Značajno je ukazati i na nepravilan prevod, pre nego na nepravilno čitanje, stiha 14. iz 51. psalma, gde Sedamdesetorica prevode Ruah Nediva sa pnevmati igemoniko. Otuda u crkvenoslovenskom duh vladičnji. Jevrejski tekst nosi sobom ideju plemenitosti, slobode, a ne vlasti ili upravljanja.
      U psalmu 143:12 jedno od najmogućnijih čitanja stavlja nas u nezamislivu situaciju, prosto se propagira jeres. Naime, kipovi (kolonade) nekog hrama (paganskog, u svakom slučaju ne jevrejskog) stavljaju se u pozitivnu svetlost i predstavljaju se kao obrazac za jevrejske mladiće i devojke. U ovom stihu masoretski tekst je u više slojeva pogrešno pročitan. Jedan od problema prevoda masoretskog teksta na grčki je i česta upotreba izraza sinagogi, pri čemu nije jasno kada je to verska institucija, a kada skup, zajednica nekolicine ljudi.
      Iz nekih razloga, a biće pre svega zbog helenskog uticaja, nefeš se skoro isključivo prevodi sa psihi, šeol sa ad itd. (vidi rečnik za jedan širi uvid). Lista konkretnih psalama, stihova, kao i reči, bilo da su nepravilno pročitani, bilo da su nepravilno prevedeni, bilo da su dopunjavani, mada ređe, mogla bi biti mnogo veća, tim pre ako bi se popunjavala naslovima psalama, koji su u Septuaginti toliko različiti. Međutim, kao takvi oni su u isto vreme i svedoci jednog mentaliteta i jednog određenog vremena. Treba napomenuti i da je numerisanje psalama različito u Septuaginti od onog u masoretskom tekstu, kao i da su masoretsko numerisanje i raspored različiti od onog u Kumranskom Psaltiru (psaltarima). Mi prednost dajemo masoretskoj numeraciji, s tim što uz nju donosimo i Septuagintan raspored.
      Najzad, ne treba gubita iz vida, i tame se delimično i načelno mogu objasniti neki nedostaci Septuaginte, da su Sedamdesetorica najverovatnije imali jedan tekst koji nije bio u najboljem stanju, što je rezultat procesa prenošenja, prepisivanja i čuvanja teksta. Smatramo da su privedeni primeri i obrasci, koji ilustruju višeslojevite različitosti i razmimoilaženja između Septuaginte i masoretskog teksta, dovoljni da pokažu da se više ne sme tolerisati nedostatak jednog prevoda Starog Zaveta sa jevrejskog izvornika, pa iako će se silom prilika još neko vreme i koristiti prevodi sa prevoda. Nadamo se da je to sa Psaltirom, kao onim delom St. Zaveta koji se najviše upotrebljava u našoj bogoslužbeno-molitvenoj praksi, završeno. Zato smo ovaj prevod i rasporedili po katizmama, podela koje nema u izvorniku.
      Recimo, na kraju, i ovo. Za ovakav posao potrebni su stručni saveta i pomoć, dok je timski rad nesumnjivo najpoželjniji. Mi smo toga bili lišeni. Ovo napominjemo kako bi bilo jasno da lično preuzimamo odgovornost za sve slaboste ovog prevoda, kao i da ostavimo jedan znak i svedočanstvo vremena i našeg, u njemu, duhovno-intelektualnog sostojanija.
      Predrag Samardžić
    • Од Поуке.орг инфо,
      Korisnici Fejsbuka u Srbiji mogli su da primete veliku promenu pošto su sa stranice za priliv vesti ("njuz fid") uklonjene objave organizacija, a slovački novinar Filip Struharik naveo je da je to slučaj u svega šest zemalja.
        Foto: Getty Prema Struhariku, uredniku slovačkih novina "Denik n" (Dnevnik N), Fejsbuk je u Slovačkoj, Srbiji, Kambodži, Šri Lanki, Boliviji i Gvatemali na primarnom "njuz fidu" ostavio samo objave prijatelja i plaćene reklame (sponsored posts), navodi portal Midijum (Medium.com).

      Objave (postovi) organizacija, odnosno stranica (Page) izmeštene su u poseban deo (Explore feed), a da bi one bile vraćene u glavni "njuz fid", te stranice za to moraju da plate.

      Struharik je naveo da mu je zvaničnik kompanije Fejsbuk rekao da je reč o eksperimentu koji će trajati nekoliko meseci i da nema planova da se promena uvede na globalnom nivou.

      Promena je u Srbiji i drugih pet zemalja nesumnjivo uticala na znatno smanjenje vidljivosti objava (reach) stranica, a verovatno će najviše biti pogođeni oni koji imaju česte objave, kao što su mediji.

      Struharik je naveo da su profili nekih slovačkih organizacija, odnosno stranice (Pages), imali u četvrtak i petak pad vidljivosti objava za čak dve trećine u odnosu na period pre uvođenja promene.

      Stranice slovačkih medija beleže četiri puta manju interakciju, merenu lajkovima, komentarima i prosleđivanjem (share), ali Struharik dodaje da je promena pogodila samo manje medije, a ne i najveće koji imaju velik broj pratilaca.
       
      B92 Tehnopolis
      https://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2017&mm=10&nav_id=1317551
    • Од Милан Ракић,
      Doveo Željko Obradović Fenerbahče u Čačak. Ja odavno ne gledam nikakav sport jer mi već dvadesetak godina izgleda da su sportski uspesi glavni generator kretenizma u nesredjenim društvima, a u medjuvremenu je skoro ceo svet postao jedno nesredjeno društvo, ali ovo sinoć je bilo nešto drugo.

      Čačak je uvek bio mitsko mesto za basket. 
      Sala u kojoj se igra prima cirka tri hiljade ljudi. Kad se igrala prava košarka unutra se guralo još hiljadu preko.

      Navijači su sedeli na parketu uz aut i visili kao šišmiši sa rešetki krovne konstrukcije, gledali utakmicu iz ptičje perspektive i pravili buku od koje svaka ekipa dobije napade panike kao od sirena za objavu opšte opasnosti. Koje su navijači u Čačku takodje koristili.

      Moj drug Peca, koji je na gomilu stvari koje uspešno radi dodao i reanimaciju kk Borac Čačak, mi je pričao da je u hali pre renoviranja postojala i ogromna ventilaciona cev kroz koju je neki ogroman ventilator uduvavao vazduh u salu, tačno iznad jednog koša. Ventilacija se palila samo kad protivnička ekipa šutira na taj koš i nije bilo kurca da i jedan šut udje osim ako neko ne zakuca ko konj, sa obe ruke, jer ventilator svaku loptu oduva i skrene.
      Jedan bivši košarkaš Jugoplastike mi je rekao da se u Čačku uvek stvarno merilo koliko si dobar i da samo kad ovde pobediš znaš da si zaradio pravo da se nadaš tituli. Ne u Beogradu ili Zagrebu nego u Čačku.
      Sedamdesetih, dok im Partizan nije oteo Kićanovića, imali su pozitivan skor sa oba velika beogradska kluba. Posle su rutinski nastavili da peglaju Zvezdu. Sećam se intervjua sa Kićom iz doba kad je bio najbolji košarkaš Evrope u kom je rekao da ti je džaba titula evropskog prvaka ako se vratiš u Čačak i neko te odere u basketu jedan na jedan.

      Uvek sam mislio da verovatno malo preteruje zbog lokalpatriotizma i duga prema svom gradu, a onda me je juče Peca upoznao sa nekim čovekom i rekao znaš ono kad je Kića pričao kako je zajebano kad dodješ u Čačak kao mvp i neko te oguli u basketu? E to je zbog ovog gospodina. On ga je gulio uvek.

      Onda je bio čuveni guru basketa Radmilo Mišović koji nikad nije dobacio do reprezentacije ali je svakom i svuda tovario 40 koševa i objasnio tajnu svoje igre i košarke uopšte legendarnom rečenicom: Ako imaš prostora šutneš i daš koš. Ako te neko čuva, prodješ ga pa šutneš i daš koš.

      Onda naravno Željko. Dok je igrao je uvek imao najmekšu ruku kad je bila najveća frka, kad je prestao da igra umeo je da od skoro svakih pet igrača napravi ekipu koja se svakom protivniku ukenja u život, u svakoj priči o košarci je bio superiorniji od svakog ko je imao potrebu da nešto mlitavi na njegov račun, i generalno, uvek je bio najkulji na terenu i u krugu od pet kilometara okolo.
      I tako sinoć dodje Fener u Čačak, publika pozdravi sve igrače oba tima onako kako zaslužuju, ambasadora Turske aplauzom, Željka ovacijama, niko u sali ne bude prostak, ekipe se kidale muški, ko da je finale nečeg važnog a ne prijateljska utakmica, na kraju bolji tesno pobedi i svi odemo kući srećni.

      Tako izgleda Čačak kad ga ne ispunjavaju sadržajem čačani kao Velja Ilić i Boško Obradović, nego Čačani kao Željko, moj drug Peca i sila drugih koji nas podsećaju kakav je to grad bio. I kakav bi mogao da bude.

      https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=1666794866677485&id=100000409642176
      https://www.facebook.com/pg/kkboraccacak/photos/?tab=album&album_id=10155631997498363
    • Од александар живаљев,
      KOLUMNA, MAGIČNI: Muževnost i muško pitanje
        7.03.2017. Autor: Zoran Ćirić    
      Bred Pit nikada nije bio moj izbor, kao glumac ili kao ličnost – a pokazalo se da ni Andželini Džoli nije bio prvi pik, ni prva rezerva, čak ni prvi dildo. Ali poslednje što želim jeste da budem istomišljenik s tom poganom pijavicom, gadurom sklonom gadostima, kučkom sa zmijskim talentom da se pretvara u aždaju i krokodila istovremeno. Optužujući svog dadiljastog muža da je stalno bio upišan jer je spavao s njenom usvojenom i prisvojenom decom, ambasadorka Unprofora je izvršila brutalan atak na mušku nevinost, a još više na mušku glupost, pa sam osetio epsku obavezu da odbranim brata-dilbera Breda – dok još ima šta da se brani. Muško pitanje je proletersko pitanje i zahteva internacionalizam i jedinstvo, naročito u prevrelim trenucima kada se trpeljivost poniženih papučara i kopitara pobuni i počne da se džilita pokušavajući da skrši dubak u koji su kurati egzemplari zatočeni.
      Kao što je zapisano u apendiksu Starog zaveta: Žene nemaju grižu savesti jer su uvek u pravu. Njihova pamet veli da je muška solidarnost impotentno izdrkavanje. A one ne vole onaniju, ni u pričama ni u pesmama ni u svojim posteljama s baldahinima što ih uvis drži zavisnička erekcija. To je razlog više za akciju spasavanja redova Pita, koga su već razvukli kao pitu od zelja.
      E sad, pitanje je kako odbraniti muškog retarda, napederičavo lepuškastog i džiberski zgodnjikavog. „Odbrana Sokratova i smrt” ne nudi rešenje prihvatljivo za današnji svet. „Volja za moć” je odavno oteta od nas i pretvorena u feministički bedeker. A i kada su muda u procepu videla vajdu od knjiga? Mada, izgleda da je pogrešno usmerena načitanost komično ostarelog momka s tri para trbušnih pločica bila šlag na nagaznoj mini, kako se obično opisuju holivudski brakovi.
      Naime, iz krajnje ličnih izvora (proverenih u FBI-brbljaonici) procurila je pikantno-šokantna informacija o tome kako je čitav taj pičvajz otpočeo. Jedne neradne subote, cuclajući ručno smotani džoint, opušteno naduvani Bred se upustio u čitanje Njegoševog „Gorskog vijenca”, valjda želeći da proširi svoj rečnik te da prizemlji preterano dignutu svest. Možda se našao poneki zalutali čitalac koji se zgranuto pita otkud „Gorski vijenac” u Bredovoj biblioteci? Evo odakle: Milovi kumovi iz Majamija su poznatom glumcu i konopljaru, pokušavajući da mu otkriju čari snifanja „belog Lovćena”, poklonili Njegoša u engleskom zlatotisku, antikvarno izdanje knjižare-poslastičare „Sveto & Maro”. Inače se već od vremena prinudno treznog Buša Juniora po Kaliforniji širi predanje o „novom Kastanedi”, koji se prejeo nadaleko čuvenih crnogorskih tartufa i u napadu celonoćnog prijapizma opisao svoje „halucinacije na vrhu planine”, miksujući na dosad neviđeni način Hijeronimusa Boša i Alistera Kroulija.
      I tako je alavi Bred gutao Njegoša bez goveđe pršute i jetrene lozovače. Primećujete kako se fatalnosti smenjuju i nadovezuju? Ima ih još, jašta! U jednom trenutku, beslovesni glumac se zagrcnuo od gandžinog dima i nevidljive vatre što mu mozak satre. Pretpostavljate, naišao je na onaj deo gde u svemu iskusni vladika piše kako je ženska ćud „smiješna rabota”, što je nepripremljenog Breda totalno raspametilo. Samo što neće biti da su mu se „vrata percepcije” zamandalila isključivo zbog lorensovskog prevoda i hakslijevske napušenosti. Očigledno mu se skupilo ONO što je dugo gutao, iako ga u postupku predbrakorazvodnog nagovnjavanja buduća bivša žena nije optužila da je bio pilulaš ili tabletoman.
      Šta sada vele senatori s Pala kada u zapadnim medijima Bred Pit ima gori tretman od Dodika? Da li vam polako postaje jasnije u kakvom poretku živimo, moja mudolika braćo i brkate trans-sestrice?
      A tu je i večno retoričko pitanje jezika: kako prevesti umnoga Njegoša, majstora pisanja i brisanja? Kao da ste pitali: kako prevesti felacio na kunilingus? Pa, lako, al’ nikako – jasno je svakome ko se u neprskano zabranjeno voće razume. Ali Bred Džoli Pit nije ni primirisao da bude među takvima. Kakav strašan scenario, ni Dejvid Mamet ga ne bi bolje smislio – dohvatilo se odrtavelo holivudsko mezimče da čita surog Njegoša ne shvatajući da ne bi ni bilo „istrage” da nije bilo „poturica”. A ima li većih poturica od žena, bilo kada i bilo gde? Znam da je to suviše za Bredov ispušeni mozak, ali mora da je osetio da se o grdnoj muci radi čim je otišao u Anđinu komandnu sobu i naglas joj pročitao onaj deo o ženskoj ćudi. E, nadalje više ništa nije bilo smešno jer se na benastog čitača stuštio ženski mozak. A kao što je zapisano u apendiksu Starog zaveta: Ženski je mozak u obliku sablje. Otuda mu tupa britkost, na čijoj se oštrici krv ne zadržava.
      Ono, jebi ga, kad čovek razmisli – gde, bre, Anđi da rekneš u facu da je smešna nevernica? Mislim, ima žena i žena, ali jedna je Džolijeva. Ako smo se svi mi, čak odavde, mogli da uverimo da je tako i nikako drukčije, kako se marihuanasti mužić Bred usudio da vikne da car nije go, već je Anđa preodevena u muškobanjastu caricu? Da li je u pitanju hrabrost? Lepo zvuči, ali ne pije vodu niti sisa majčino mleko. Jer, da je Bred hrabar tip, ne bi se ovako nemušto držao u skandalu koji je vrlo brzo postao sapunica u kojoj nema mehurova – samo se čuje kako čirevi pucaju, a gnoj se širi kao smrdljiva pouka, kao vibracija koja guši i brije dlake u nozdrvama.
      Ne, nešto drugo je pozadina svih ovih menopauznih pizdarija. Nije Anđa glavni nosilac radnje, ona samo javno trpa i guzi onoga koga je izabrala da joj pridržava mamuze na ambasadorskim koktelima – u besu što joj tata Džon – Ponoćni Kauboj Vojt nije, umesto ribice, poklonio pačicu kad je bila mala. Od tate, hipijevskog glumca što glumi prirodu, jedino je nasledila ljubav prema heroinu, a naročito prema „spidbolu”, kako i priliči gazdarici salonskih posthipijevskih komuna.
      Ali, rekoh, batalite Anđu, ona je svoje dobila i uvek će ga dobiti. Bred Pit je onaj čiji idiotizam pokreće fabulu i pravi sve dramske efekte. Svakako, čim neko misli da će postati „umetnik” ako glumi u filmovima Dejvida Finčera ili Gaja Ričija, jasno je da je od takvog i njegov sopstveni mozak digao ruke. Bred Pit, ljubimac maloumnih a punoletnih tinejdžerki i zabudavelih zrelih žena, em je mnogo šupljoglaviji od svojih obožavateljki, em je grandiozno netalentovan glumac. Pa šta? Osim Džonija Depa, i sve ostale zvezde današnjeg Holivuda su slavno netalentovani, mentalno hendikepirani manekeni. Ali neki od njih umeju da sakriju nedostatak glumačkog dara i višak nedotupavnosti radeći uporno na svojoj brljivoj mentalnoj higijeni. Edvard Norton i Met Dejmon kradu uloge svojim devojkama i tako stiču „živo iskustvo”. Robert Dauni Džunior između žene i kokaina uvek izabere kokain i tako preživi još jedno snimanje. Ili obratite pažnju kako je Šon Pen naučio lekciju iz braka s Madonom. Tukao se s fotografima, abortirao umesto zauzete pevaljke, pridržavao flaše Bukovskom, secao kamere De Palmi, glancao čizme Istvudu, i logično da je naučio ponešto o muškoj glumi. Setite se kako je onomad šmekerski šutnuo prikrivenu strvožderku Skarlet Johanson. Džordž Kluni je otišao još dalje u osvajanju mudrosti – on je živeo s prasetom godinama i niko nije postavio pitanje ko je tu čiji ljubimac. A i Kluni je, kao i ortak mu Bred, jedino dobar u ulogama kretena. Samo što izgleda da tu Bred uopšte nije glumio: zato mu je raspad braka i prateća javna blamaža toliko autentična da to već vređa opštečovečansku „mušku stvar”!
      Ženska prevlast je prečesto tretirana kao hemijsko, hormonalno i biološko pitanje. One nas rađaju, one nas primaju u sebe i izbacuju iz sebe kroz isti put svile i opijuma, koji se lako pomeša s pustinjačkom, biblijskom trasom
      Gde su sada borci za ljudska prava, s obzirom na to da je dokazano da je Bred Pit muškarac s posebnim potrebama? Gde su borci za rodnu ravnopravnost da reaguju na bračno nasilje – Anđa se čak i sarajevskim tabloidima hvalila kako je Breda, za sve vreme trajanja njihove bračne federacije, samo nekoliko puta ručno zadovoljila! „A i to je jedva izdržao”, kako ju je citirao pi-ar bošnjačkog suda za zločine nad civilima. Zar Bred Pit nije civil ako ga već Bakir ne smatra žrtvom? Srbi misle da se „dvostruki aršini” primenjuju samo na njima, i to zato što su nemoćni i privatizovani. Ali šta sada vele senatori s Pala kada u zapadnim medijima Bred Pit ima gori tretman od Dodika? Da li vam polako postaje jasnije u kakvom poretku živimo, moja mudolika braćo i brkate trans-sestrice? Breht je jednom, davno, kazao: „Ljudi su čudne, smrdljive životinje.” A šta tek reći za žene? Vidite, čak je i bahati, politički zaštićeni i umetnički slavljeni Breht to prećutao! A Magični nastavlja da piše na sopstveni rizik. To se zove samosažaljenje za nepoznatog druga. Premda postoji i druga dijagnoza. Neka, mogu da živim s tim, ali kako živeti pored žena – to je muka što me tera da dalje mrčim papir, šamarajući tastaturu umesto svog ponosa…
      O, zašto ne mogu da budem sam i voljen, ne kao čovek među ljudima, već kao vuk među vukovima? Čujete li taj muški vapaj, najsamotniji glas u dolini suza? To zavijanje prevazilazi pubertetsku čežnju, nadglasaće svaki proživljeni uzdah. Jer čovek je čoveku – žena. A muškarac koji se trudi da bude majka, može ponekad da dogura i do domaćice ili spremačice, učiteljice ili vaspitačice, ali nikada neće postati žena. Svako doživi to iskustvo i ne biva prosvetljen od njega, već postane smračen poput jumferskog mraka učenika škole za dualno obrazovanje. Svestan onoga što želi, svestan žrtve koja je nepotrebna i zadovoljstva koje je nezamenljivo kao smrt u životu. Mladoženja zaslužuje saučešće, žigolo ne zaslužuje muško dupe. Iako obojica na kraju ostaju napušteni u paru.
      Ženska prevlast je prečesto tretirana kao hemijsko, hormonalno i biološko pitanje. One nas rađaju, one nas primaju u sebe i izbacuju iz sebe kroz isti put svile i opijuma, koji se lako pomeša s pustinjačkom, biblijskom trasom. Stvari nisu tako proste da ne mogu začas da se bespovratno iskomplikuju. Lavirint u kući užasa je stazica u školskom dvorištu u poređenju sa odrazom u kojem smo zatečeni, od svih posmatrani i pregledani. Ženska vlast je ogromna peć čijem je plamsanju neprestano potrebno dodavati cepanice – udrvljena drva, suva drva, oguljena drva i još drva. Neželjeni pepeo se izbacuje, a kvalitet drveta nije toliko važan. U sadašnjem vremenu ta peć dobro radi – sve se pretvara u plamen. Loše drvo brže sagori, dobrom treba malo duže.
      „Ne može da umre dok ga žena ne zavoli”, glasi ovdašnje narodno verovanje. Ima li tužnije definicije muškog usuda? Koji je ispod svakog ropskog mazohizma: stanje u kojem se ne moli ni za milost ni za dostojanstvo. Muško je Ništa, veliko ravnomerno Ništa, zaludno koliko i nedužno.
      U takvom odnosu viših i još viših sila, ne preostaje mi ništa drugo nego da neznatno parafraziram drevnog grešnika Šekspira, koji nije mogao da odoli da bude human. „Zato što sam Muškarac? Zar Muškarac nema oči? Zar Muškarac nema lice, prljavo i oprano? Zar nema udove, čula, naklonosti, strasti?… Ako nas bodete i seckate, zar ne krvarimo?… Ako smo u svemu drugom kao i vi, hoćemo da smo i u tome… U osveti.”
      http://www.ekspres.net/kolumne/kolumna-magicni-muzevnost-i-musko-pitanje
×
×
  • Креирај ново...