Jump to content

Духовни узроци неурозе и православни начин лечења

Оцени ову тему


Препоручена порука

                        5vl29a2rsSGVjWOiINU3NfwnztrYmPDIS4rJ35Wj

Неуроза није једина последица неуротског конфликта. Друга последица која није ништа мање опасна и страшна су разна телесна оболења. Ове чињенице познате су одавно. „Лава“ нерава „бичује“ крвне судове и бронхије, продире у желудац, у дванаестопалачно црево или попут „челичне песнице“ стеже срце. Научници су издвојили посебну групу оболења, која настају на нервној бази. Ова оболења почели су да називају психосоматска, јер једну од главних улога у њиховом настанку играју нервни фактори.
Уобичајено у ову групу оболења спадају чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, хипертонија, исхемијска болест срца и бронхијална астма. У последње време се, не без основа овим оболењима придружују и улцерозни колитис, тиреотоксикоза, миом материце, реуматоидни артритис и низ других болести. Данас је познато да је око 80% свих болести на овај или онај начин повезано са овим или оним поремећајем психе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Преподобни Амвросије Оптински је у својим писмима мирјанима писао, да „је узрок болести у већини случајева узнемирено стање душе…“ А ево шта о гневљивом човеку говори преподобни Јефрем Сиријски: „Гневљивац убија и уништава своју душу. Заиста, гневљивац убија и уништава своју душу, јер цео свој живот проводи у конфузији, далеко од спокојства. Мир му је стран, он је далеко од здравља; јер му се и тело непрестано топи и вене, и душа се мучи, и лице му покрива бледило, и мисли се губе, и разум изнемаже, и помисли надолазе као река…“.
Веома често многобрижност и неуротичност, као што смо већ поменули раније, имају греховне корене. Другим речима, грех, који настаје у дубини људског духа, напада и душу и тело. Узрок психосоматских болести може се шематски приказати као процес „испољавања“, материјализације греха: грех – карактер – болест.
Подразумева се да ову шему треба примити са одређеном резервом, јер се односи само на један део оболења. Бог може по Својој недокучивој вољи послати болест човеку ради испитивања његове вере, чак и као награду онима који се радују крсту болести и носе га ради Бога и вечног живота. Довољно је само сетити се безбројних мука Св. Јова Многострадалног, великог трпљења безбројних болести Преподобног Пимена, болести Преподобног Серафима Саровског и многих, Светих угодника Божијих.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Унутрашња напетост, смућење, брига, спојени са другим гресима могу навести човека да прибегне алкохолу или употреби наркотика. На пример, психолози су издвојили неколико карактерних особина, које су својствене личностима, склоним повећаном конзумирању алкохола. Према подацима В. Т. Кондрашенко, једни од њих су – лако увредљиви, лоше прилагодљиви практичном животу, слабовољни; други су – превише самоуверени, сујетни, болесно преживљавају најмање животне неуспехе, упорно траже признање. Уколико се на ове карактерне особине придода још и психичка траума, вероватноћа нервног поремећаја и прибегавања алкохолу је веома велика.
Међутим напоменућемо, да је главни узрок злоупотребе алкохола и наркотика – свесни грех. А грех исцељује једино Господ, уколико постоји дубока скрушеност срца и искрено покајање. Греси се лече у духовној болници – Христовој Цркви, у Светој Тајни Исповести, када душа себе обличи пред Крстом и Јеванђељем. Нема другог пута исцељења. Искусни лекари или психолози, разни медикаменти и психо-корективне методе (које су хришћански прихватљиве) само су потпора, често неопходна и делотворна. Али, не и више од тога.
Посебно ћемо говорити о наркоманији. Авај, како се ова „зараза“ шири! Предлажемо пажњи лекара-специјалиста, у чијим срцима постоји искра Христове Вере, и свим другим заинтересованим људима варијанту програма духовно-психолошке рехабилитације лица која пате од поробљености овом страшћу.

https://svetosavlje.org/pravoslavlje-i-neuroza-duhovni-uzroci-neuroze-i-pravoslavni-nacin-lecenja/12/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Неурозе се попут епидемије шире по целом свету. Доказано је, на пример, да 30 до 65 % пацијената лекара опште праксе има симптоме неуротичара. У кругу лекара специјалиста из ове медицинске гране, уобичајена је следећа иронична шала: уместо питања „да ли пацијент болује од неурозе“, лекари који се ба ве неурозом постављају питање „од ког облика неурозе пацијент пати“.
Према гледишту које је данас прихваћено у нашој земљи неуроза се може дефинисати као психогени (најчешће конфликтогени) неуропсихички поремећај, који настаје као резултат нарушавања најважнијих односа у човековом животу. Простије речено, неурозе се развијају тада, када човек услед различитих околности није у стању да пронађе излаз из одређеног сложеног проблема и разреши психолошки значајну ситуацију или поднесе неки трагични догађај.
Симптоми неуротског поремећаја су општепознати: пад расположења, раздражљивост, несаница, осећај унутрашње нелагодности, раслабљеност, апатичност, погоршање апетита. Може доћи до противречења, испољавања агресивности, злобе и сл. Све ове симптоме прати осећај опште слабости, физичка нелагодност, поремећаји вегетативног система. Код неуротских поремећаја човек губи осећај објективности, оптерећен је својим психичким стањем, али једноставно није у стању да учини било шта како би нешто променио у себи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Последњих десетак година питања настајања неуроза су почела да се темељније разматрају. На неурозу се више не гледа као на лаки психички поремећај. Принцип функционалности (лаке реверзибилности) није потврђен у клиничкој пракси. Према подацима који су објављени у штампи до излечења долази само код 4050% оболелих. Установљено је да у прве три године од неуроза се излечи свега 10% болесника. Често болест траје годинама, чак и деценијама.
Из овога произилази да до неуроза долази услед одређеног унутрашњег склопа личности. Спољни фактори и околности које доприносе болести су само „последња кап“, вентил који покреће механизам развоја неуротског оболења. Код човека, који је склон овом оболењу, развија се специфична „способност“ да неурозно реагује на животне проблеме. Једни узроци (конфликти, стресови) постепено ишчезавају и престају да буду актуелни, но убрзо њихово место заузимају други, и болест се поново враћа. Једном речју, и наука је у недоумици. Наше је мишљење, да је до тога дошло, из разлога што неуротска патологија поред осталог има духовну основу, о којој у нашој психијатрији последњих неколико деценија није било ни речи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Духовни поглед на проблем настајања неуроза у потпуности разоткрива корене болести, као што су; духовно слепило, игнорисање духовних потреба, безбожје.
Незадрживи пораст неуротских оболења у двадесетом веку настао је не само услед стреса и научнотехничког прогреса са његовом информативном преоптерећеношћу (на ову чињеницу су вишекратно указивали истраживачи), већ пре свега услед „прогреса“ огреховљености целокупног човечанства. Јер целокупна историја човечанства проткана је ратовима, разним природним катаклизмама, поплавама, сушама, пешчаним олујама. Тешко је дати поређење и рећи у којој мери је, на пример, садашње време немирније и опасније од времена владавине Ивана Грозног. Зашто је онда проблем неуроза заоштрен баш у наше време? Разлог је, чини нам се, само један, а то је пораст безбожја, губитак духовне основе човечанства, а самим тим и правог смисла живота.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Произилази, да основни узроци настајања неурозе нису стресови и неприлике, већ се крију у самој личности човека. Ради се о личности, чији је унутрашњи живот поремећен. Светитељ Теофан Затворник пише о човеку, који није у стању да управља силама које делују унутар њега, следеће:
„Ум је тако помрачен, и расејан, јер њиме не управља воља и не контролишу га покрети срца; воља је препуштена самој себи и без икакве усрдности, јер не ослушкује ум и не загледа се у срце; срце је ван контроле, слепо и млако, јер неће да слуша ум и да се отрезни силом воље. Али, не само да су ове силе престале да се потпомажу, већ су у одређеном смислу почеле да се боре за превласт, једна поништава другу и као да је гута и изједа…“.

Као корен сваког зла, грех је сличан неуротском поремећају. Збивајући се у дубини човечије душе, он распаљује страсти, преусмерава вољу, утиче на свест да она више не контролише емоције и машту. Зато свети Теофан указује на то, да је „унутрашњи свет човекагрешника испуњен самовољом, хаотичношћу и самоуништењем“. Дубока неуроза је знак моралне деструкције, духовнодушевног несклада.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свети Теофан Затворник указује на то, да је „природни однос у склопу човекове личности такав, да би требало исто као што се слабији покорава јачем и мањи већем, тако и тело да се потчињава души, душа духу, а дух у складу са својим особинама да се погружава у богосазрцање. Свим својим бићем и свом својом мишљу човек би требало да пребива у Богу. При томе деловање духа на душу зависи од степена његовог сједињења са Богом, а деловање душевних снага на тело од духа који у њој преовладава. Отпадништвом од Бога дошло је, по логици ствари, до пометње у целокупном саставу човека; дух, који је отпао од Бога, изгубио је своју силу и постао је потчињен души, а душа, која се духом не узвисује, потчинила се телу. Човек се свим својим бићем и свешћу погрузио у чулност“.

Грех одређује духовне услове за настајање неуроза. Даљи развој неуротских појава зависи од специфичности карактера, услова живота и васпитања, неурофизиолошких претпоставки, као и од различитих стресова и других околности, које су у већој мери непознате. Не може се све уклопити у шематско понашање. Живот је много сложенији. Код једног човека настаје неуроза, док други доживи само потрес, али не дође до развоја болести. Најдубљи узрок настајања неуроза је тајна, која је позната само Господу. Све бива по Божијем Промислу.
И још нешто. Од времена наших прародитеља човекова природа је огреховљена. Због тога човек који пати од неурозе није ништа бољи или лошији од других људи. Неуроза је само појединачни случај последица огреховљености. Сви смо дужни да се кајемо и исправљамо, уздајући се у Божије милосрђе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свака болест има духовне корене, али их је понекад тешко препознати. Неуроза је специфична болест међу другим психичким и соматским оболењима, јер служи као својеврстан морални барометар. Очигледна је њена веза са облашћу духовног. Само настајање болести, као последица душевних потреса и гриже савести, може бити моментално. Тешкоће које су настале у откривању узрока који доводе до појаве неуроза настале су првенствено зато, што је већина научника и лекара покушавала и даље покушава да уздајући се само у своје снаге без Божије помоћи и вере у Христа реши овај дубоки проблем. Или се потпуно негира духовност пацијента или се акценат ставља уместо ње на образовање и ерудицију. Истраживања научника овог кова можемо упоредити са трчањем у круг. Такав рад неће уродити плодом. Успут да напоменем, да су по мом мишљењу многе последице духовне болести код човека који болује од неурозе тачно откривене. Ми смо већ напомињали о патологији процеса самопознања, „неуротском“ начину размишљања и специфичностима емоционалног реаговања. Међутим, првобитно је дошло до промене у овим особинама на духовном нивоу, па тек онда се то на неки начин одразило и на душевни живот човека.

https://svetosavlje.org/pravoslavlje-i-neuroza-duhovni-uzroci-neuroze-i-pravoslavni-nacin-lecenja/2/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пресвета Богородица је била нешто најузвишеније што је људски род могао да принесе Богу, рекао је патријарх у Лепавини.
      Његова Светост патријарх српски Порфирије је 15/28. августа, на празник Успења Пресвете Богородице, служио Божанствену Литургију у манастиру Лепавина. На Светој Литургији окупило се мноштво вјерних, не само из Хрватске већ и из сусједних земаља. Патријарху је саслуживало свештенство Епархије загребачко-љубљанске, а хором Црквене општине Загреб који је појао дириговала је Ивана Србљан.
      Предстојатељ Српске Цркве бесједио је по прочитаном јеванђељу (Лк, 10, 38-42 и 11, 27-28). Рекао је да је манастир Лепавина духовни центар Епархије загребачко-љубљанске у ком се сабирају људи са многих страна како би се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице и узели њен благослов. „Нема човека који је са вером и смирењем долазио на ово свето место, а да није разрешио у својој души неки свој унутарњи ‘духовни чвор’. Неретко се дешавало да многи који дођу и са неком телесном болешћу, због поверења у љубав Божју и заступништво Пресвете Богородице одлазе исцељени”, казао је патријарх. Нагласио је да се свако наше исцјељење тиче и душе и тијела и да је свако исцјељење благодаћу Божјом увијек духовни догађај и да се тиче цијелога човјека.
      Пресвета Богородица је заступница људи пред Богом, као и примјер на који треба да се угледамо. ”Знамо из Јеванђеља да је од утробе матере своје била одређена, изабрана да кроз њу дође спасење људском роду”, рекао је.
      Његова Светост је казао и да смо, као и Богородица, сви одређени за спасење, али и нагласио да Божја воља и намјера нису по себи довољнe. ”Богородица је читавим својим бићем одговорила на призив Божји, на то за шта ју је Бог одредио. Сва је била погружена у тајну Божју, у љубав Христову. Она је била нешто најузвишеније што је људски род могао да принесе Богу. Пресвета Богородица не само својом чистотом, молитвом, врлином, милосрђем и љубављу, него пре свега и својим бескрајним поверењем у љубав и милост Божју јесте и остаје пример и подстрек свима”, казао је патријарх.
      Уосталом, рекао је, ”вера у Христа је поверење у Бога и поверавање себе Богу. Тамо где има поверења у Бога ту сигурно има мира и смирења у срцу. Мир долази као плод нашег поверења у то да Господ боље од нас зна шта нам је у ком тренутку потребно, зна боље од нас када треба да прођемо кроз неке недоумице, сумње па чак и падове и страдања, а исто тако зна и када је за нас спасоносно да нас обаспе својом благодаћу и произведе у нама умилење, осећање лепоте и радости живота”.
      По завршетку Свете Литургије патријарх је благословио славске дарове, а дружење народа са својим првојерархом настављено је на традиционалном славском ручку.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Ромејац,
      Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.
      “Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.
      Извор
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.

       
      “Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      -Пошто су наши људи не само нашли добар посао, него се и комфорно скућили у Словенији, свештеници морају да се старају о чувању њиховог идентитета - језика, јер многи и међусобно говоре словеначки, и наравно вере православне. Стефан и Анастасија, са којима се дружим од када сам изабран за митрополита, данас су у Љубљани пожелели да се са мном сликају. Они немају такав проблем. Знају да им је име Православни, а презиме Хришћанин, поручио је патријарх Порфирије преко свог Инстаграм налога.
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије предводио је 19. августа 2021. године, после свете архијерејске Литургије, свечану литију поводом славе града Добоја.
      Пошто је освештао славске дарове испред зграде Градске управе, патријарх Порфирије је благословио окупљени верни народ и произнео беседу у којој је истакао: -Сви смо радосни што славимо Преображење Господње и нема већег повода да се окупимо, јер је само Преображење слава Божја, али и слава људског рода, слава сваког човека. У том празнику је много садржаја и смисла за наше постојање, али пре свега откривање воље Божје да свакога дана будемо бољи људи.
      Патријарх је истакао да је неизмерно радостан што је прву посету Републици Српској и Босни и Херцеговини учинио управо у поносном и часном граду Добоју: -Знамо да је наше име Хришћанин, а презиме Православни. Србин, православни хришћанин - то је наш пун идентитет. Вера је оно што нас чини да јесмо једно, вера је оно на чему градимо међусобно поверење, вера је оно што нас чини да знамо да нас Бог воли, што нас чини да знамо да Бог јесте, али управо зато што Бог јесте да јесмо и ми. Вера православна је обликовала од Светога Саве до данас наш народ и његов идентитет, идентитет који има Христов печат, идентитет који се пројављује кроз живот по Јеванђељу, и зато чињеница да јесмо православни хришћани јесте позив на велику одговорност. Дата нам је пуноћа истине и вере у Бога, али и позив да том истином живимо по свим правилима Јеванђеља.
      -Нека свако буде оно што јесте. Нека се свако моли Богу на свој начин, али свако да поштује онога другога. Ми имамо вековно искуство заједничког живота и  нису нама потребни издалека, најчешће самозвани, миротворци. Не кажем да их нема и искрених, али има их који не разумеју наш концепт живота, наше односе, наш идентитет, али има и оних који имају своје интересе са којима се наши интереси не поклапају. Интереси наши јесу да свако буде оно што јесте: ако је православни хришћанин Србин - да то буде и јесте, ако је Бошњак муслиман или Хрват католик - да то јесте и остане, али и да ми - имајући искуство заједничког живота, међусобног поштовања, искуство комшија, искуство родбинских преплитања, заједничке економије, културолошких међусобних утицаја - предупредимо сваког да нам намеће своје концепте и начине живота и мирења. Да, можда понекад јесте потребан медијатор и посредник, али не и онај који је искључив и који нас смешта у своје контексте - семантичке логоре, измишљајући дефиниције за једне да би први били против других, а сутра ће дефиниције за друге да би ови били против првих, јер, наравно, да не будемо оно што јесмо и да се не слажемо једни са другима, истакао је патријарх Порфирије.
      -Ја ћу се молити за мир међу свим људима, а посебно на овим просторима и у целом региону, и учинићу све што је до мене, заједно са својом браћом архијерејима, да ми будемо оно што јесмо, да своје име и презиме српско, Православни Хришаћнин, не само са поносом носимо као амблем, већ да га сведочимо својим животом и врлинама. Апелијем на такозване елите, а најпре на колеге, на браћу верске лидере, на Реиса и Кардинала, да заједно све учинимо пре свега вером у Бога и молитвом, а онда и свим другим из перспективе вере и љубави, да нам у животу буде мир, мир у души, мир у породици, у граду овом, у Републици Српској и Босни и Херцеговни. И апелујем на силе овога света да знају да никоме сила није дата сама од себе него од Бога и да у најмању руку поштују правила која су сами поставили овде, јер тиме ће показати да су веродостојни и да желе да буду медијатори а не они који намећу те семанатичке логоре и калупе у које не само да нећемо него и кад бисмо хтели не можемо да се сместимо, поручио је патријарх Порфирије.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...