Jump to content

Духовни узроци неурозе и православни начин лечења

Оцени ову тему


Recommended Posts

                        5vl29a2rsSGVjWOiINU3NfwnztrYmPDIS4rJ35Wj

Неуроза није једина последица неуротског конфликта. Друга последица која није ништа мање опасна и страшна су разна телесна оболења. Ове чињенице познате су одавно. „Лава“ нерава „бичује“ крвне судове и бронхије, продире у желудац, у дванаестопалачно црево или попут „челичне песнице“ стеже срце. Научници су издвојили посебну групу оболења, која настају на нервној бази. Ова оболења почели су да називају психосоматска, јер једну од главних улога у њиховом настанку играју нервни фактори.
Уобичајено у ову групу оболења спадају чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, хипертонија, исхемијска болест срца и бронхијална астма. У последње време се, не без основа овим оболењима придружују и улцерозни колитис, тиреотоксикоза, миом материце, реуматоидни артритис и низ других болести. Данас је познато да је око 80% свих болести на овај или онај начин повезано са овим или оним поремећајем психе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

Преподобни Амвросије Оптински је у својим писмима мирјанима писао, да „је узрок болести у већини случајева узнемирено стање душе…“ А ево шта о гневљивом човеку говори преподобни Јефрем Сиријски: „Гневљивац убија и уништава своју душу. Заиста, гневљивац убија и уништава своју душу, јер цео свој живот проводи у конфузији, далеко од спокојства. Мир му је стран, он је далеко од здравља; јер му се и тело непрестано топи и вене, и душа се мучи, и лице му покрива бледило, и мисли се губе, и разум изнемаже, и помисли надолазе као река…“.
Веома често многобрижност и неуротичност, као што смо већ поменули раније, имају греховне корене. Другим речима, грех, који настаје у дубини људског духа, напада и душу и тело. Узрок психосоматских болести може се шематски приказати као процес „испољавања“, материјализације греха: грех – карактер – болест.
Подразумева се да ову шему треба примити са одређеном резервом, јер се односи само на један део оболења. Бог може по Својој недокучивој вољи послати болест човеку ради испитивања његове вере, чак и као награду онима који се радују крсту болести и носе га ради Бога и вечног живота. Довољно је само сетити се безбројних мука Св. Јова Многострадалног, великог трпљења безбројних болести Преподобног Пимена, болести Преподобног Серафима Саровског и многих, Светих угодника Божијих.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Унутрашња напетост, смућење, брига, спојени са другим гресима могу навести човека да прибегне алкохолу или употреби наркотика. На пример, психолози су издвојили неколико карактерних особина, које су својствене личностима, склоним повећаном конзумирању алкохола. Према подацима В. Т. Кондрашенко, једни од њих су – лако увредљиви, лоше прилагодљиви практичном животу, слабовољни; други су – превише самоуверени, сујетни, болесно преживљавају најмање животне неуспехе, упорно траже признање. Уколико се на ове карактерне особине придода још и психичка траума, вероватноћа нервног поремећаја и прибегавања алкохолу је веома велика.
Међутим напоменућемо, да је главни узрок злоупотребе алкохола и наркотика – свесни грех. А грех исцељује једино Господ, уколико постоји дубока скрушеност срца и искрено покајање. Греси се лече у духовној болници – Христовој Цркви, у Светој Тајни Исповести, када душа себе обличи пред Крстом и Јеванђељем. Нема другог пута исцељења. Искусни лекари или психолози, разни медикаменти и психо-корективне методе (које су хришћански прихватљиве) само су потпора, често неопходна и делотворна. Али, не и више од тога.
Посебно ћемо говорити о наркоманији. Авај, како се ова „зараза“ шири! Предлажемо пажњи лекара-специјалиста, у чијим срцима постоји искра Христове Вере, и свим другим заинтересованим људима варијанту програма духовно-психолошке рехабилитације лица која пате од поробљености овом страшћу.

https://svetosavlje.org/pravoslavlje-i-neuroza-duhovni-uzroci-neuroze-i-pravoslavni-nacin-lecenja/12/

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Неурозе се попут епидемије шире по целом свету. Доказано је, на пример, да 30 до 65 % пацијената лекара опште праксе има симптоме неуротичара. У кругу лекара специјалиста из ове медицинске гране, уобичајена је следећа иронична шала: уместо питања „да ли пацијент болује од неурозе“, лекари који се ба ве неурозом постављају питање „од ког облика неурозе пацијент пати“.
Према гледишту које је данас прихваћено у нашој земљи неуроза се може дефинисати као психогени (најчешће конфликтогени) неуропсихички поремећај, који настаје као резултат нарушавања најважнијих односа у човековом животу. Простије речено, неурозе се развијају тада, када човек услед различитих околности није у стању да пронађе излаз из одређеног сложеног проблема и разреши психолошки значајну ситуацију или поднесе неки трагични догађај.
Симптоми неуротског поремећаја су општепознати: пад расположења, раздражљивост, несаница, осећај унутрашње нелагодности, раслабљеност, апатичност, погоршање апетита. Може доћи до противречења, испољавања агресивности, злобе и сл. Све ове симптоме прати осећај опште слабости, физичка нелагодност, поремећаји вегетативног система. Код неуротских поремећаја човек губи осећај објективности, оптерећен је својим психичким стањем, али једноставно није у стању да учини било шта како би нешто променио у себи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Последњих десетак година питања настајања неуроза су почела да се темељније разматрају. На неурозу се више не гледа као на лаки психички поремећај. Принцип функционалности (лаке реверзибилности) није потврђен у клиничкој пракси. Према подацима који су објављени у штампи до излечења долази само код 4050% оболелих. Установљено је да у прве три године од неуроза се излечи свега 10% болесника. Често болест траје годинама, чак и деценијама.
Из овога произилази да до неуроза долази услед одређеног унутрашњег склопа личности. Спољни фактори и околности које доприносе болести су само „последња кап“, вентил који покреће механизам развоја неуротског оболења. Код човека, који је склон овом оболењу, развија се специфична „способност“ да неурозно реагује на животне проблеме. Једни узроци (конфликти, стресови) постепено ишчезавају и престају да буду актуелни, но убрзо њихово место заузимају други, и болест се поново враћа. Једном речју, и наука је у недоумици. Наше је мишљење, да је до тога дошло, из разлога што неуротска патологија поред осталог има духовну основу, о којој у нашој психијатрији последњих неколико деценија није било ни речи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Духовни поглед на проблем настајања неуроза у потпуности разоткрива корене болести, као што су; духовно слепило, игнорисање духовних потреба, безбожје.
Незадрживи пораст неуротских оболења у двадесетом веку настао је не само услед стреса и научнотехничког прогреса са његовом информативном преоптерећеношћу (на ову чињеницу су вишекратно указивали истраживачи), већ пре свега услед „прогреса“ огреховљености целокупног човечанства. Јер целокупна историја човечанства проткана је ратовима, разним природним катаклизмама, поплавама, сушама, пешчаним олујама. Тешко је дати поређење и рећи у којој мери је, на пример, садашње време немирније и опасније од времена владавине Ивана Грозног. Зашто је онда проблем неуроза заоштрен баш у наше време? Разлог је, чини нам се, само један, а то је пораст безбожја, губитак духовне основе човечанства, а самим тим и правог смисла живота.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Произилази, да основни узроци настајања неурозе нису стресови и неприлике, већ се крију у самој личности човека. Ради се о личности, чији је унутрашњи живот поремећен. Светитељ Теофан Затворник пише о човеку, који није у стању да управља силама које делују унутар њега, следеће:
„Ум је тако помрачен, и расејан, јер њиме не управља воља и не контролишу га покрети срца; воља је препуштена самој себи и без икакве усрдности, јер не ослушкује ум и не загледа се у срце; срце је ван контроле, слепо и млако, јер неће да слуша ум и да се отрезни силом воље. Али, не само да су ове силе престале да се потпомажу, већ су у одређеном смислу почеле да се боре за превласт, једна поништава другу и као да је гута и изједа…“.

Као корен сваког зла, грех је сличан неуротском поремећају. Збивајући се у дубини човечије душе, он распаљује страсти, преусмерава вољу, утиче на свест да она више не контролише емоције и машту. Зато свети Теофан указује на то, да је „унутрашњи свет човекагрешника испуњен самовољом, хаотичношћу и самоуништењем“. Дубока неуроза је знак моралне деструкције, духовнодушевног несклада.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Свети Теофан Затворник указује на то, да је „природни однос у склопу човекове личности такав, да би требало исто као што се слабији покорава јачем и мањи већем, тако и тело да се потчињава души, душа духу, а дух у складу са својим особинама да се погружава у богосазрцање. Свим својим бићем и свом својом мишљу човек би требало да пребива у Богу. При томе деловање духа на душу зависи од степена његовог сједињења са Богом, а деловање душевних снага на тело од духа који у њој преовладава. Отпадништвом од Бога дошло је, по логици ствари, до пометње у целокупном саставу човека; дух, који је отпао од Бога, изгубио је своју силу и постао је потчињен души, а душа, која се духом не узвисује, потчинила се телу. Човек се свим својим бићем и свешћу погрузио у чулност“.

Грех одређује духовне услове за настајање неуроза. Даљи развој неуротских појава зависи од специфичности карактера, услова живота и васпитања, неурофизиолошких претпоставки, као и од различитих стресова и других околности, које су у већој мери непознате. Не може се све уклопити у шематско понашање. Живот је много сложенији. Код једног човека настаје неуроза, док други доживи само потрес, али не дође до развоја болести. Најдубљи узрок настајања неуроза је тајна, која је позната само Господу. Све бива по Божијем Промислу.
И још нешто. Од времена наших прародитеља човекова природа је огреховљена. Због тога човек који пати од неурозе није ништа бољи или лошији од других људи. Неуроза је само појединачни случај последица огреховљености. Сви смо дужни да се кајемо и исправљамо, уздајући се у Божије милосрђе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Свака болест има духовне корене, али их је понекад тешко препознати. Неуроза је специфична болест међу другим психичким и соматским оболењима, јер служи као својеврстан морални барометар. Очигледна је њена веза са облашћу духовног. Само настајање болести, као последица душевних потреса и гриже савести, може бити моментално. Тешкоће које су настале у откривању узрока који доводе до појаве неуроза настале су првенствено зато, што је већина научника и лекара покушавала и даље покушава да уздајући се само у своје снаге без Божије помоћи и вере у Христа реши овај дубоки проблем. Или се потпуно негира духовност пацијента или се акценат ставља уместо ње на образовање и ерудицију. Истраживања научника овог кова можемо упоредити са трчањем у круг. Такав рад неће уродити плодом. Успут да напоменем, да су по мом мишљењу многе последице духовне болести код човека који болује од неурозе тачно откривене. Ми смо већ напомињали о патологији процеса самопознања, „неуротском“ начину размишљања и специфичностима емоционалног реаговања. Међутим, првобитно је дошло до промене у овим особинама на духовном нивоу, па тек онда се то на неки начин одразило и на душевни живот човека.

https://svetosavlje.org/pravoslavlje-i-neuroza-duhovni-uzroci-neuroze-i-pravoslavni-nacin-lecenja/2/

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Varlam,
      Поздрав свима,
      Занима ме да ли неко можда зна име конкретног монаха или чак манастира са више таквих познатог по пракси (и традицији, у случају манастира) Исусове молитве и исихазма у Србији. Уколико не знате ни за једног таквог на територијама под ингеренцијом СПЦ, од једнаке користи био би и одговор који би се односио на било коју православну земљу релативног региона (Бугарска, Румунија, Молдавија, Грчка).
      Такође, опростите ако ово није прави подфорум за ову тему, али ово ми је прва објава па се још не сналазим.

      Хвала унапред !
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Сабор српских светитеља са свештенством Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда. У току Литургије миропомазао је новокрштене слуге Божије Милоша и Вукашина.   Звучни запис беседе   У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је звање и призвање свакога човјека и свакога земаљскога народа да се жртвује за ближње своје и да на тај начин испуњава заповијест Христову.   “И да љубав Христову задобија и да том љубављу свједочи Њега као вјечну и непролазну љубав”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да данас прослављамо све који су Христа прославили у нашем светосавском народу.   “Данас је празник свих светих у роду српском светосавском, Бога прославивших. Међу њима има има и стараца и старица, младића и дјевојака, дјеце и одраслих, свештеника, патријараха, ђакона и свих слојева заједнице који су Бога прославили и кроз које се Бог прославио, који су Господа посвједочили својим подвигом, својим трудом, својом вјером, својом љубављу и својом жртвиом”, истакао је он.   Нагласио је да је један од њих Свети Арсеније, наследник Светог Саве, чије мошти почивају у овом манастиру.   “Арсеније је његов ученик који је Господа прославио и кроз кога се Господ прославља кроз вјекове, који је заједно страдао са својим народом””, рекао је Владика Амфилохије.   Након Литургије у славу Божију и у част данашњег празника благосиљан је славски колач.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Nikk,
      Mislim da bi neki ateista ovo trebao da pročita za 21 vijek. A i neki bogoslov ako ima sugestiju. Jer ateizam koji negira dokaz božijeg postojanja i božiju kaznu koja se vidi zbog rodoskrnavljenja, ipak pada na koljena.
      Uloga sveštenika u društvo iz jednog ugla tradicije kod nas na primorje
      sveštenik je po pričama starih kod nas vazda bio ugledan čovjek koji ima privatni poso pored primanja u službi crkve, nosio uniformu samo u hram ili na sahranu. a ovi kojima su sveštenici pomagali posebno, su ljudi koji su naslijedili rodoslov sa rodoskrnavljenjem, oni su se odricali imovine i radili na ovaploćenju logosa ili bi pošli u manastiire možda. migrirali neđe... A danas bi takvi da budu bogataši a popovima ili crkvi da zabrane da rade, zarade, i posjedju imovinu. to je tačno ono što je hristos predvidio.
      velika je opomena to što su hrista ubili. svaki put kada neki narod izgubi rodoslov, njegova egzistencija u svijetu oboženih je dovedena u pitanje. Hrista su osudili pa ubili oni koje je iritirao i otkrio da se lažno predstavljaju kao nasljednici mojsijevog zakona i što reče hristos. mogu da hule na oca i sina, ali neoprostivo je protiv duha svetog hulit jer ta hula na duh života je malo poslije hrista, bacila izrael u ropstvo kako biblija i upozorava a sa njima u ropstvo su i mrtvaci šetali i ustali na same jevreje da im pojedu zdrave loze.
      Tabloidima, skepticima,  laicima je zajedničko da, ne-biti bludnik znači da pop živi u siromaštvo, da ostali slijede taj primjer. A u prošlosti moga đeda i prađeda pa ostalih, to znači da roditelj uči dijete svoje da neće za početak spopadat tokom i nakon adolestencije i kasnije, svoje krvne srodnike drugog pola tokom stvaranja tih važnih prvih društvenih veza budućeg čovjeka. ako je osoba rođena od roditelja koji su prekršili ta osnovna pravila. onda često inteligencija nije kako treba kao ni duševno stanje. najveća zabluda o kojoj se uopšte ne govori je ona koju je ateizam iz 20 vijeka donio sa ubjeđenjem da ljudi mogu da oduzmu nekoj zdravoj porodičnoj lozi jednu granu života. jer vjeruju da ako se njihove loze pomiješaju mogu dobit iscjeljenje potomstva. koliko je to pošteno izvedeno govori sama činjenica da je nekome trebalo da spali crkve sa rodoslovima ili samo crkvene knjige koje su neki sveštenici čuvali životima od komunista i sličnih reformatora. a ideja nije doživjela uspjeh jer je rodoskrnavljenje nasledno stanje na nivo dnk i zahtijeva posebni crkveni život. danas je zabranjeno genetsko liječenje posljedica incesta na nivo dnk.
      kome ta problematika nije jasna. teško će kao ateista shvatit pravoslavnu tradiciju i ulogu nekad vjere danas naučno dokazang načina živta. Nama srbima niko ne provjerava krvne veze prije braka, niko ne provjerava jeli partener osoba sa lažnim identitetom... iako partije političke jako dobro znaju kad treba obići glasače...
      zakon u srbiji danas dozvoljava brak rođaka što zdravstveni radnici kroz sugestije pokušavaju da promijene odavno. jedino crkva ima ranije kompletan a danas donekle uvid u krvno srodstvo svojih vjernika. mene je ovako đede naučio i ne znam jeli prećerivao možda, ali ostavo mi je rodoslov. zabranjeno je 9 koljena. a tu spada svaka kuća odakle je došla nevjesta i udala se za nekog od mojih direktnih muških predaka 8 koljena iza mene. takođe i kuće u koje se udaju sestre od mojih predaka 8 koljena iza mene. a grananje loze 4 koljena se gleda ako je recimo moja prababa imala sestru koja se neđe udala pa tu kuću izbjegavam.  vidim da crkva neki sistem meni lično nerazuman koristi u svoj zakon o braku. takođe mi se čini da se toleriše ono što nije srpska pravoslavna tradicija. nego neki sistemi đe se toleriše rodoskrnavljenje kao kod ne-srpskih naroda...
      skeptici najčešće kažu da da hrist nije vaskrso i otišo na nebesa jer to nije moguće. mislim, ako neko ima jasnije tumačenje super, ja sam ovo čuo od starijih pravoslavaca koji nijesu išli u partiju... odprilike se kaže da hrist propovjeda svoje stradanje, uz šta kaže da će doći u dugom tijelu kao prosjak. ali ga mnogi neće poznat. nema razloga da sumljamo da se to nije ispunilo i da taj hrist nije došao i bio prisutan tokom posmrtne kremacije raspetog hrista.
      da nije tako, mi bi imali neki spomen grob srba iz doba nemanjića ili prije nemanjića kad su svi bili hrišćani ili neke hrišćanske sekte... ako je nečiji spomenik pronađen, to je sveštenik ili monah poneki. tek car dušan zabranjuje u odredbi 20 njegovog zakona, srbima da spaljuju tijela preminulih i sveštenicima da dolaze na kremacije, traži da ih ostave u grobove. znači ako se hrist vazino na nebesa, to je posmrtnom kremacijom jer prah ide prahu na zemlji a na nebo ode ostatak. 
      za manje obrazovane. posotji primjer gamalijela rabina, koji je bio učitelj apostola pavla. nakon smrti on je kremiran počasno. ođe ima poziva na članke, citate iz biblije i sl. na toj temi kremacije i vaznesenja na nebesa kremacijom uglednih učitelja i sveštenika kod jevreja.
      http://www.jewishencyclopedia.com/articles/4740-cremation
      danas mladi srbin ili srpkinja iz laičke pravoslavne porodice i jugoslavije ulazi u crkvu, nemamo rodoslov baš svaki sačuvan. mi samo jednu crkvu srpsku imamo đe su komunisti rekli da svi imaju prava u njoj bez zabrane na brak i krštenja iako možda nijesu srbi ne u nacionalističkom smislu nego u smislu hrišćanske tradicije predaka koju smo mi srbi imali prije primanja hrišćanstva kao kulturu naroda. Uz to je NATO nakon što su komunisti reformisali zakon o braku, doveo lgbt koji imaju želju da budu dio crkve i pravoslavlja na neke čudne načine a ne kao vjernici što mogu da budu sigurno... I ostalo je bukvalno da reformišu Hrista pa od njega naprave nekog Sina Božijeg koji zagovara rodoskrnavljenje kao restart duše od grijeha predaka.
      ja se nadam da će ateista tj. skeptik 21 vijeka, više bit zainteresovan za upoznavanje Pravoslavlja, kroz čuvanje svog tijela kao hrama božijeg, naspram ateiste iz 19 i 20 vijeka. ne može niko negirat da živimo u doba kada je pravoslavna vjera dokazana. medicina je dokazala da rodoskrnavljenje nije dobro za razliku od ranijih vjerovanja Čarlska Darvina, Alberta Ajnštajna i drugih koji su rodoskrnavili u to doba osvete evropskih feudalaca koji su vladali evropom i amerikom a živjeli u rodoskrnavljenje. Ja mislim da je hitler najbolji primjer surovosti i poslijedica uspješnog rodoskrnavljenja po Darvinovom receptu u situaciji đe ujak Alojz oženi sestričnu Klaru koja mu je bila i sluškinja. čak je smiješno da je Alojzova sestra koja je rodila klaru bila u braku sa čovjekom koji se zvao Johann Baptist Polzl.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији на празник Успења Пресвете Богородице, у петак, 15/28. августа  2020. године, у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење Епископа мохачког г. Исихија, архимандритâ Прокопија (Тајара) и Василија (Костића), свештенства и ђаконâ Епархије бачке.     Беседећи после прочитаног јеванђелског одељка, Преосвештени владика Иринеј је истакао да се сви догађаји из живота Пресвете Богородице посебно прослављају. „Празник Успења Пресвете Богородице је празник њеног уснућа, када она напушта овоземљаски свет и живот, и прелази у живот вечни, у заједницу и наручје свога Сина и Господа. Дан упокојења светих се слави као дан њиховог истинског рођења, јер смрт није прелазак у ништавило, небиће, непостојање, него је прелазак душе из тела у Царство Божје. То посебно важи за празник Успења Пресвете Богородице. Она је – будући истинско, најчистије, најсветије људско биће – нова Ева, нова истинска Мати Живота. Њена смрт је прелазак из смрти у живот – животворна смрт. То се истиче у црквеним песмама данашњег празника. Пресвета Богородица није остала телом у гробу, него је Бог на посебан начин њу прославио: Господ је на чудесан начин њено тело, после тродневног почивања у гробу, узео к Себи на небо. У кондаку данашњег празника се каже да тело оне која је родила Живот – Господа Исуса Христа – гроб и смрт нису могли да задрже, него је она претстављена из смрти у живот. Зато и ми, молитвено се обраћајући Пресветој Богородици, као Мајци свих нас, уверени смо да њена материнска љубав као невидљиви омофор закриљује цео свет и сву Божју творевину, и – преко ње – свака наша молитва допире до Господа”, нагласио је Епископ бачки Иринеј, уједно честитајући празник верном народу, а посебно парохијанима Светоуспенског храма у Новом Саду, који прослављају храмовну славу.   У току свете Литургије, Епископ бачки г. Иринеј је рукоположио ђакона Миладина Божиловића у чин презвитера, а Епископ мохачки г. Исихије је рукоположио катихету Милована Крстића у чин ђакона.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празничним бденијем и културно-уметничким програмом 6. јула 2020. године ће почети прослава Ивањдана у Сомбору, а биће настављена служењем свете архијерејске Литургије на дан празновања Рођења светога Јована Претече. Такође, биће обележен и велики јубилеј – 230 година Светојовановског храма у Сомбору. Предстојећу прославу и обележавање великог јубилеја најавио је протонамесник Срђан Нешић, парох при Светојовановском храму.       Повезана вест:    Јубилеј 230. година Храм Рођења Светога Јована Претече у Сомбору       Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...