Jump to content

Recommended Posts

Da li su nam pop- i rok zvezde ustvari što su nam nekad bili šamani, vračari, svete budale, dvorske lude? Da li odatle naša fascinacija pop zvezdama koja bi bili samo moderna pojava ovih svetih klovnova i dvorskih luda koje bi imali još od kada smo živeli u pećinama i u šatorima? Sa jedne strane nas zabavljaju, sa druge strane daju nam ali i duhovne impulse..? Pri tome moraju i da luduju, da budu budale, ludaci, kako kad.
 
Ovo mi došlo na um gledavši scenu iz ovog filma, sa kontrašima i ženstvenim muškarcima (gej, transgender?). Čime bi i takvi ljudi bili potrebni društvu, da se društvo možda meri na njihovom ludilu i tako sebe čisti, nalazi, obnavlja u normalnim, zdravijim merama i vrlinama.
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ono sto je interesantno kod tih likova jeste da najcesce sve sto pretstavljaju ili za sta se bore nisu sami u sebi ostvarili... pod time mislim istinske(iste juce danas sutra) vrednosti. A one prolazne, to nije tesko, to jesu. Ali kad se tim prolaznim sredstvima trude da osvoje neprolazno to cesto zbunjeje posmatraca, ali opet svako ce izvuci iz toga prema samom sebi : sablazan ili pouku.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од gorica62,
      Pozdrav svima! Nova sam na forumu, pa se nadam da pisem na pravom mestu. Jako mi se dopada ova ikona Svete Petke sa Hilandara, ali nikako ne mogu da pronadjem istu repliku u prodaji. Da li neko mozda zna gde je mogu kupiti? Ili ako neko ima istu bilo bi lepo ako bi mogao da je fotografise i posalje mi par fotografija radi lakseg pronalazenja. Znam zasigurno da je ima, videla sam istu na nekom mestu, ali ne secam se gde. Na crveno obojenom drvetu, klasicna, formata je otprilike A4, vide se crvene ivice drveta. Tako da, pomozite ko god da je ima ili zna gde je mogu naci, ali bas istu ovu, bez varijacija, jako mi je bitno. Hvala unapred. 
       

    • Од sanja84,
      Zna li neko adresu manastrira Svete Trojice kod Ljubovije?
       
    • Од meobeou,
      U bogosluzenju,u raznim kako zajednickim tako i licnim molitvama i u opste u hriscanskom zivotu mi
      cesto slavoslovimo (slavimo) Boga i Njegovo sveto ime.
      Cesto govorimo "Slava Bogu","Slava ti Boze","Slava Ocu i Sinu I Svetome Duhu" ..itd.
      Cak se i kaze da cemo sa andjelima u vjecnosti neprestno slaviti Boga. I kako andjeli na nebu neprestano
      slave Boga.
      U jednoj od molitava takodje stoji
      :"Hriste Boze kome se u svako vreme i svakoga casa klanjaju i koga slave na nebu i na zemlji..".
      Koji je smisao i razlog slavljenja Boga? Zasto se tako cesto i ,kao u predhodno navedenim primjerima,na taj nacin proslavlja (slavi) Bog i Njegovo sveto ime ?
      Kako ljudski um koji je ogranicen i sagledava sve iz jedne sasvim druge perspektive,da shvati na najbolji nacin sve to,slavljenje Boga ovdje i u vjecnosti?
      Dali je to slavljenje (slavoslovlje),Nesemu Bogu potrebno i dali Gospod od nas to ocekuje?
      Lee!
       
    • Од JESSY,
      Srpska pravoslavna crkva i vernici danas se sećaju Svete velikomučenice Jefimije, po legendi device neverovatne lepote koja je živela početkom 4. veka.
       
      Sveta velikomučenica Jefimija bila je rodom iz Halkidona i od malena je bila odgajana kao hrišćanka. Nakon što je naišao paganski praznik koji je podrazumevao prinošenje žrtava idolima, prema priči 49 hrišćana iz mesta, uključujući i porodicu Svete Jefimije sklonilo se kako to ne bi gledalo, ali se njihov čin protumačio kao izdaja i oni su izvedeni pred sudiju.
      Kada ih sudija upita zašto se ne pokoravaju zapovesti carskoj, oni odgovoriše “i carskoj i tvojoj zapovesti treba se povinovati, ako nije suprotna nebeskome Bogu; ako li je suprotna Bogu, ne samo ne treba joj se povinovati nego joj se treba i protiviti”.
      Tada ih udaraše na razne muke, i to kroz 19 dana, iz dana u dan. Dvadesetoga dana sudija, po legendi, odvoji Jefimiju od ostalih i poče joj laskati zbog njene lepote, da bi je pridobio za sebe. Nuđeno joj je da postane njegova ljubavnica u zamenu za živote svojih roditelja i ostalih hrišćana, no kako sve laskanje prođoše uzaludno, sudija naredi mučenje device.
      O ovome postoji jako živopisno predanje: "Mučiše je prvo na točku, no anđeo Božji javi se i izlomi točak. Potom je baciše u peć ognjenu, no Božjom silom bi sačuvana. Videvši to dva vojnika – Viktor i Sosten, poverovaše u Hrista, zbog čega su bačeni zverovima. Potom Jefimija bi bačena u rov, napunjen vodom, no ona prekrsti vodu, kad uđe u rov, i osta nepovređena".
      Najzad, izvedena je pred divlje zveri kada se, kaže predanje, blagodarnošću pomoli Bogu, i predade duh svoj. Postradala je 304. godine i zbog svoje volje, čestitosti i snage da izađe na kraj i sa najvećim nevoljama danas se smatra zaštitnicom devica.
      Njena molitva glasi:
      “Ovčica Tvoja Isuse, Jefimija, zove silnim glasom: “Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.” Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.”
       
      https://zena.blic.rs
    • Од Danijela,
      Sveštenik i pesnik Risto Jaramaz, simbol odbrane vere i stradanja, U redu Hristovih mučenika
      Mošti novojavljenog sveštenomučenika Rista Jaramaza Kosijerevskog / Foto V. Kadić
      SABRAO je sveštenomučenik Risto Jaramaz svoje parohijane, brastvenike i plemenike, potomke onih koje je krštavao i venčavao, u Crkvi Svetog velikomučenika Georgija na Valu u Vraćenovićima kod Nikšića, administrativnoj međi Crne Gore i Hercegovine. Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve pribrojao je i njega u redu Hristovih mučenika, postavši, i formalno, simbol odbrane vere i stradanja.
       
      Arhijerejsku liturgiju služio je episkop budimljansko-nikšićki Joanikije sa sveštenstvom, u toku koje su unesene mošti novojavljenog sveštenomučenika Rista Jaramaza Kosijerevskog. Vladika je podsetio da je duhovna obnova našeg naroda zablistala iz krvi novih sveštenomučenika poput Rista Jaramaza, koji je službovao u crkvi na Valu, ali i drugima širom Banjana i Rudina.
      - Presreli su ga i ubili oni koji su mislili da će doneti bolje narodu ako pobiju sveštenike, zatvore crkve i ugase slavske sveće. U tim zloslutnim godinama, ne od okupatora nego od svog naroda, za veru pravoslavnu postradali su i jeromonasi Damjan (Tomić), iguman manastira Kosijerevo, Teofan (Beatović), Timotej i Arsenije, i paroh vučedolski Vaso Popović, kojem se do danas ne zna grob - kazao je vladika Joanikije.
      OTAC Risto oktobra 1941. godine kod crkve na Valu sukobio se zbog komunističke ideologije sa Petrom Komnenićem, bivšim profesorom i komandantom banjsko-vučedolskog partizanskog odreda (nakon rata golootočki stradalnik). Na Božić 1942. otac Risto je otišao u selo Počekoviće kako bi služio svetu liturgiju, da bi u toku službe partizani kroz crkveni prozor pucali u njega, ali ga nisu pogodili. Videvši šta mu se sprema, otac Risto se zatvorio u crkvu do narednog jutra, da bi ga nekoliko dana kasnije na praznik Svetog Jovana na putu Knež Do - Petrovići partizani presreli i ubili. Mrtvome su mu stavili epitrahilj i krst u ruku. Njegovo telo je drugi dan po Jovanjdanu preneto kod crkve u Počekovićima, gde je i sahranjen.
      Bratstvenik, protođakon Vladimir Jaramaz, s ponosom govori o svom bratstveniku.
      - Tvoje sveto i mučeničko telo je odgovor koji dajemo kao hrišćani na sva ljudska pitanja od postanka sveta, na onu "pregršt svesti" u kojoj smo zapreteni imenom Hristovim, i kojom razumemo i sebe i drugoga kao bića koja su naučena da vole i da žive u zajednici sa Bogom. Iz te zajednice kao tvoj od tvojih, prinosim ti i ovu mantiju koju nosim kao još jedan Jaramaz, koji je osenjen i oblagodaćen onim mučeničkim krstom koji su ti krvnici mrtvom u ruke metnuli, ne znajući u svom bratoubilačkom slepilu, da se ti od njega nisi odvajao i da ti nisu mogli lepšu pesmu spevati kad su te mrtva opremili - kazao je otac Vlado.
      RISTOV unuk Stevo došao je iz Jagodine da se pokloni moštima svoga deda.
      - Posle njegove mučeničke smrti, moj otac je sa majkom, mojom bakom, popadijom Marijom otišao u Jagodinu. Veliki je ponos i čast prisustvovati ovakvom događaju i nadam se da će svi moji budući dolasci u postojbinu predaka biti redovniji - poručio je Stevo Jaramaz.
      Jaramazi ispred Crkve Svetog velikomučenika Georgija na Valu u Vraćenovićima
       
      DRAMA U STIHU
      PREDSEDNIK Matice srpske u Crnoj Gori Jelica Stojanović kaže da se sve donedavno nije znalo za jednu dramu u stihu koju je napisao otac Risto - "Za rod i slobodu".
      - Ona se čuva u Rukopisnom odeljenju Matice srpske, a napisana je 1936. godine. Za štampu ju je pripremila njegova praunuka Miljana Čopa, ali još nije objavljena - podseća Stojanovićeva.
      Vladika Joanikije služi arhijerejsku liturgiju
       
      PESNIK I MISLILAC
      OTAC Risto bio je poznat kao pesnik i mislilac. Pred rat je objavio zbirke pesama "Ogrevi", "Otkucaji srca" i "Pregršt svesti".
      - Svaki susret pesnika sa nasilnom smrću je klasična predstava najbolnijeg događaja pod nebesima, i u tom kontekstu mi čitamo poeziju Rista Jaramaza, molitvenika, koji je postradao na pravdi Boga, u ime Božje, živeći puni zanos u poeziji - ocenjuje pesnik Radomir Uljarević.
      Protođakon Vladimir Jaramaz
       
      http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:730761-Sa-krstom-medju-svete  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...