-
Recently Browsing 0 members
No registered users viewing this page.
-
Similar Content
-
-
By Срђан Шијакињић
Иако је новински текст који следи из 2017. године, у животу госпође Раде се није ништа променило - макар не на боље. На пролеће ове године је сломила ногу, што је везало за кревет на дужи период. Ни до дан данас није проходала. Када погледамо њен профил на Твитеру - https://twitter.com/rada_simic, видимо колико тешко подноси све што је јој се већ годинама дешава.
Ми не можемо да јој вратимо здравље, али верујем да бисмо ми са форума, који хвала Богу има све више чланова што посетилаца, могли да се организујемо да јој макар мало помогнемо. Звучи можда излизано, али заиста је тако - ако би само 100 људи издвојило 1.000 динара, то би била сума која би Ради сигурно значила (дајем цифре као баналан пример наравно, ако свако помогне колико може, по 100-200 динара, и то и те како значи). Још важније, осетила би се да није сама и да ипак има људи који са њом саосећају, колико толико. У време интернета и мобилних апликација, никад није било лакше помоћи, не мора се буквално устати из фотеље, што би се рекло, да би се новац уплатио.
***
https://www.telegraf.rs/vesti/humano-vesti/2900732-rada-iz-sapca-je-najtuznija-penzionerka-u-zemlji-napali-su-je-bolest-nemastina-i-dug
3. oktobar 2017 | 12:06 7 Rada iz Šapca je najtužnija penzionerka u zemlji: Napali su je bolest, nemaština i dug
29shares – Ne mogu više ni fizički ni psihički da izdržim. Ne znam kako da se snađem, nemam koga da molim da mi pomogne - kaže nesrećna žena
Foto: vesti-online/V.Sekulic Rada Simić (51) iz Šapca, nema nikog svog, te je osuđena da se potpuno sama bori protiv svega što je snašlo: bolesti, nemaštine i dugovanja.
Sindrom Zlatokose, opasna bolest koje se zove po bajci - a moze da vas košta života
Kada je pre desetak godina obolela od karcinoma bešike, ona je zajedno sa reproduktivnim organima odstranjena, a na stomaku joj je izvedena stoma na koju je prikačena kesa u koju može da obavlja fiziološku potrebu.
Međutim, karcinom se u međuvremenu ponovo vratio, a Rada se sada pribojava i trećeg pogoršanja stanja, koje dodatmno komplikuju prateće bolesti: astma i diskurs hernija.
A kako to obično biva, nesreća nikada ne ide sama. Pored toga što je narušenog zdravlja, prema pisanju Vesti-online.com Rada živi životom kojim ne bi smela da živi nijedna osoba.
Dočekala je penziju i umesto da uživa u penzionerskim danima, ona živi u potpunoj nemaštini od koje čovek zanemi. Dane provodi u socijalnom stanu koji je dobila od grada, za koji stanarina iznosi 3.600 dinara (oko 30 evra).
– Već neko vreme ne plaćam kiriju, jer nemam odakle niti od čega. Još me nisu izbacili, a ako me izbace, onda ne znam gde bih – kaže Rada.
Njena penzija koju je zaradila radeći u fudbalskom klubu Mačva iznosi svega 13.800 dinara (oko 110 evra). Kada joj odbiju od te, ionako male penzije, dugovanja za grejanje i vodu, preostaje joj svega 2.500 dinara (20 evra) mesečno. Sa tim novcem, kako kaže, ne može baš ništa.
Foto: Pixabay
– Imam i dug za grejanje od 60.000 dinara (500 evra). Nisam plaćala, jer nemam novac. Sada mi to odbijaju od penzije. Nažalost, još jedno dugovanje nasledila sam od pokojnog oca. On je ovde živeo sa mnom. Imao je dug od 41.000 dinara (350 evra) za dozvoljeni minus za koji sada terete mene. I to moram da platim, a ne znam kako – priča u suzama ova nesrećna žena.
Lekove koje dobija na recept ne koristi, jer joj je i participacija od nekoliko stotina dinara trošak koji ona ne može da priušti. Pije lekove koji su joj dostupni, dane provodi u krevetu i čeka neku bolju sudbinu. Nije gladna jedino zahvaljujući narodnoj kuhinji. To joj je jedina hrana.
– Frižider je pokvaren, ne radi, ne znam ni čemu bi služio, kad u njega ne mogu da stavim ništa. Nemam ni šporet, tako da nemam na čemu ni da podgrejem to jelo koje dobijem. To vam je sva istina – rekla je Rada.
Nedostaje joj svega. Nedostaje joj trenerka, patike, jakna, osnovne životne potrepštine.
– Ne mogu više ni fizički ni psihički da izdržim. Ne znam kako da se snađem, nemam koga da molim da mi pomogne. Više ne znam šta ću. Jedina nada su mi dobri ljudi, bar nečije saosećanje i razumevanje. Svaka podrška i pomoć su mi dobrodošli, jer ovo više nije život, samo puko bitisanje, jer na onaj svet ne mogu – kaže ova nesrećna žena.
Sve humane građane koji mogu da joj pomognu, Radu mogu kontaktirati na broj telefona +381 64 26 86 135, a na njeno ime je otvoren i žiro račun u Poštanskoj štedionici: 200-37445746-36.
-
-
By meobeou
U bogosluzenju,u raznim kako zajednickim tako i licnim molitvama i u opste u hriscanskom zivotu mi
cesto slavoslovimo (slavimo) Boga i Njegovo sveto ime.
Cesto govorimo "Slava Bogu","Slava ti Boze","Slava Ocu i Sinu I Svetome Duhu" ..itd.
Cak se i kaze da cemo sa andjelima u vjecnosti neprestno slaviti Boga. I kako andjeli na nebu neprestano
slave Boga.
U jednoj od molitava takodje stoji
:"Hriste Boze kome se u svako vreme i svakoga casa klanjaju i koga slave na nebu i na zemlji..".
Koji je smisao i razlog slavljenja Boga? Zasto se tako cesto i ,kao u predhodno navedenim primjerima,na taj nacin proslavlja (slavi) Bog i Njegovo sveto ime ?
Kako ljudski um koji je ogranicen i sagledava sve iz jedne sasvim druge perspektive,da shvati na najbolji nacin sve to,slavljenje Boga ovdje i u vjecnosti?
Dali je to slavljenje (slavoslovlje),Nesemu Bogu potrebno i dali Gospod od nas to ocekuje?
Lee!
-
By Милан Ракић
Nova knjiga Borisa Ciglića u izdanju Tango Six Publishinga „Zaboravljeni album“donosi i interesantnu priču o jugoslovenskoj potrazi za uranijumom uz do sada neviđene fotografije koje su nedavno kupljene na Kalenić pijaci u Beogradu.
Geolozi SGZ pored Rendžera ev.br.11562 na fudbalskom terenu u Bugojnu septembra 1961. godine. Od pet AB 47J kupljenih između 1959. i 1963, čak tri su izgubljena u udesima do povlačenja tipa iz RV i PVO 1967. godine / Foto: Zaboravljeni album
Tokom pedesetih, Jugoslavija je otpočela potragu za radiokativnim materijalima, u nameri da razvije održiv nuklearni program. Traganje za uranijumom ‘peške’, sa Gajger-Milerovim brojačima, se pokazalo suviše komplikovanim i sporim, a nova metoda – aeroprospekcija – delovala je obećavajuće. Nakon što je nekoliko naučnika Saveznog geološkog zavoda (SGZ) završilo obuku iz aero-radiometrije u Sovjetskom Savezu 1957, kupljen je detektor ACGM-25 i ugrađen na Sikorski S-51 iz 27. helikopterske eskadrile (he) JRV.
Nakon ispitivanja 1958. odlučeno je da se nabave helikopteri koji će biti namenjeni isključivo za prospekciju i SGZ je poručio u Italiji dve Aguste-Bel AB 47J Rendžer, pogonjene motorima Frenklin VO-435-A1D od 194 kW. Laki helikopteri sa fabričkim brojevima 1052 i 1055 isporučeni su u proleće 1959. Uključeni su privrednu flotu Jugoslovenskog aerotransporta (JAT) i dodeljene su im civilne registracije: ‘YU-HAC’ je izveo prvi let iz Zemuna 4. maja a ‘YU-HAD’ dva dana kasnije. Nakon ispitivanja iznad Avale i oblasti oko Krupnja tokom juna, Rendžeri su početkom jula upućeni u Makedoniju, gde su leteli do novembra.Pri tom su ostvarili najveći nalet u privrednoj avijaciji JAT-a te godine: 198 sati ‘YU-HAC’ i 189 ‘YU-HAD’.
Pilot iz 783.he (stoji s desna) sa članovima tima i Rendžerom ev.br.11562 u Bugojnu, septembar 1961. godine. Te godine su tri Rendžera iz Odeljenja za prospekciju iz vazduha ostvarila neverovatan nalet od 1.313 sati i 14 minuta / Foto: Zaboravljeni album Kako se održavanje na terenu pokazalo veoma zahtevnim i skupim za JAT, obe letelice su 13. februara 1960. uključene u sastav Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane (RV i PVO) – što je bio naziv jugoslovenskih vazdušnih snaga od 1959 – gde su dobili ev. br. 11561 i 11562. Dodeljeni su Odeljenju za prospekciju iz vazduha 27. he (preimenovana u 783. he marta 1961.). Odeljenje je ojačano trećim Rendžerom (fabrički broj 1109; ev. br. 11563) tokom maja, ali je on izgubljen u udesu već 16. juna u blizini Kuršumlijske Banje. Kao zamena, u oktobru je iz Italije stigla letelica fabričkog broja 1117, upisana u registar RV i PVO kao ev. br. 11564.
Par Rendžera je korišćen za radiometriju i opremljen sa američkim detektorom ASC-10 i francuskim SPA-3. Treći je služio kao platforma za kombinovanu aeromagnetnu i radiometrijsku pretragu sa starim uređajem ACGM-25, gama sondom i 72 Gajger-Milerova brojača. Zadaci aeroprospekcije bili su izuzetno zahtevni. Terenski tim činila su uglavnom četiri pilota i tri mehaničara sa dva Rendžera, tri geologa i tehničar koji je održavao detektore, kao i nekoliko pripadnika pomoćnog osoblja. Letovi su morali da se vrše na visini od 50 m, bez obzira da li nad ravnicom ili planinama. U proseku je izvođeno četiri leta dnevno, svaki duži od dva časa. Teški uslovi uzeli su težak danak maloj floti. U udesu jugoistočno od Podujeva 31. maja 1963. izgubljen je ev.br. 11562. Njegovo mesto zauzeo je novi helikopter, fabričkog broja 1152 (ev. br. 11565) u septembru. I on je izgubljen, kod Blaca 15. jula 1964, pri čemu su poginuli kapetan I klase Savo Bilić i geolozi Mile Miličević i Edrinich Chetenbash (turski državljanin). Svega nedelju dana kasnije, 22. jula srušio se kod Goražda ev. br. 11561: pilot je prošao sa lakim povredama ali je tehničar Milan Pešić podlegao teškim opekotinama nekoliko dana kasnije. Još ranije je odlučeno je da se više ne kupuju stariji modeli AB 47J, već noviji AB 47G-4 sa motorom Lajkoming VO-540B1B3 snage 208 kW. Prvi od njih, 2507 (ev. br. 11566) je stigao u maju, a 2508 (ev. br. 11567) tokom septembra 1965.
Pilot Rendžera je obučen poprilično neformalno, što zbog vrućine, što zbog velikog naprezanja i izolovanosti na terenu / Foto: Zaboravljeni album Iznenada i neočekivano, jugoslovenski nuklearni program je prekinut krajem 1966. Nakon političkih potresa na Brionskom plenumu tokom jula, potpredsednik SFRJ i predsednik Savezne komisije za nukelarnu energiju Aleksandar Ranković je uklonjen sa političke scene. Sa odlaskom njega i njegovih bliskih saradnika, budžet za istraživanja je drastično smanjen a terenski rad prekinut. Poslednji letovi za aeroprospekciju zabeleženi su u novembru, pre nego su sve tri Aguste-Bel prodate. Angažovani širom Jugoslavije, timovi sa lakim helikopterima ostvarili su neverovatan nalet od 5.948 sati, a tokom 1961. i 1963. AB 47J je bio tip sa najvećim naletom po pojedinačnom primerku u RV i PVO. Najvredniji rezultat aeroprospekcije bilo je otkriće ležišta uranijuma u kanjonu Zletovske reke u Makedoniji juna 1962.
Poručite knjigu „Zaboravljeni album“ putem ovog linka za još interesantnih priča i do sada neobjavljenih fotografija iz istorije jugoslovenskog vazduhoplovstva – www.tangosix.rs/zaboravljenialbum/
Petar VOJINOVIĆ
-
