Jump to content
JESSY

О. Филотеј Фарос: ”Код наркомана и проститутки сам видео више Бога него код наводно побожних људи”

Rate this topic

Recommended Posts

Постоје тренуци када је наша потреба за подршком велика, изгубили смо поверење у живот и укус стварних ствари. С једне стране, потреба, с друге стране, егзистенцијална питања на која до сада није одговорено, приближили су ме оцу Филотеју Фаросу. Многи од вас сте вероватно већ читали његове књиге, неки само “Природа Ероса” због чега су га многи окарактерисали као “револуционара или анархистичког папу”, док други за њега сада чујете по први пут.

%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%

Једни верујете у Бога, други не. Оно што је сигурно, сви смо створени од истог материјала и тако човек без брига не постоји.

“Одрастао сам у Трумби, мој отац је имао берберницу, тако сам имао прилику да упознам и наркомане и проститутке нашега краја. Уверавам вас да сам у тим људима видео више Бога него у наводно побожним људима. Видео сам људе милостиве, саосећајне”.

Зашто сте постали свештеник?

Како бих испунио своје потребе, да бих се спасио…

Од чега?

Одрастао сам у једном веома проблематичном окружењу, са родитељима који нису имали никакву комуникацију и ништа заједничко. Мој отац је био алкохоличар… Желео сам од тога да побегнем, да нађем неки спас. То сам пронашао у речима отаца Цркве. Веома је важно да човек себе познаје, али и своје мотиве (покретаче). Нема  значај шта радимо и говоримо, већ зашто то радимо и говоримо. Најчешће није проблем “колико имамо”, већ како тиме управљамо.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ваш однос са Богом?

Мало пре мог рукоположења сам отпутовао на Свету Гору и поверио сам се игуману манастира Дионисијата, како немам довољно вере. – Желите да постанете свештеник и немате довољно вере? Упитао ме је. Заједно самном је тада био професор теологије Сава Агуридис, који му је рекао – Мислите ли старче како само телесни проблеми брину људе? Постоје и егзистенцијални.

Шта је вера? Може ли неко бити помогнут од нечега што не познаје?

То је једно трагично питање и не знам да ли ће се одгонетнути у мом одговору. Вера се живи унутар подвига, ограничавањем Ега, кроз одрицање световних материјалних ствари и човек не може пронаћи одговор све док је заокупљен плитком стварношћу материјалних удобности,  егоцентризмом и себичношћу.

Ерос или љубав? Код Фројда налазимо, да се ми заљубљујемо у онога који нас осликава боље од било кога другога.

Проблем је у томе што се плашимо да се нећемо заљубити у онога кога “треба”. Љубав није поседовање, већ стална потрага. Да би је суштински живео, треба се суочити са сопственом зрелошћу. Христос каже “ако желиш да задобијеш живот, треба да га изгубиш”. У љубави се треба дати до смрти, ако желиш да доживиш пуноћу.

Зашто религије говоре о животу након смрти, о васкрсењу? Зашто нико не прихвата “ограниченост” нашег ума?

Зато што је смрт највећа људска агонија. Човек просто не може да прихвати да ће се вратити у прах. Због тога је наклоњен свакоме ко му понуди неки излаз, некакву “терапију” ка бесмртности. Истинско хришћанско предање не трага за животом негде друго већ овде и сада. Како немамо да понудимо сада ништа, обећан нам је живот после смрти.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зашто постоји неправда?

Зато што је човек слободан. Када не би био слободан да чини и зло престао би да буде слободан.

Постоји ли начин за спасење душе?

Што више делимо и заједничаримо са другим људима јасније ћемо видети куда да се усмеравамо. Међутим, самоспознаја је веома плитка. Немамо представу шта се дешава унутар нас. Човек који чека да му се уреди живот сам од себе налази се у веома лошој позицији.

Зашто су нам потребни други? Не разумем. Говорите ли о другоме као нашем огледалу?

Људска сила да се самозавара је незамислива. Једна прича говори да када ти један човек каже да си коњ, преко тога просто пређеш. Када ти други то исто каже, замислиш се око тога. Када ти опет и трећи понови, одеш и купиш седло. Способност да верујем како сам “лепотан”, а имам нос од три метра је заиста незамислива.

Како да се носимо са својом кривицом?

Кривица је заправо криза поноса. То је одбијање једног човека да прихвати да је направио велику грешку и да је пао веома ниско. Понос (ароганција) је незрелост, и чињеница је да просечан човек не може да прихвати да је несавршен. Скот Пек је написао да је претпоставка за напредак друштва могућност прихватања понижења. Човек који живи сам, чија се потреба да воли и да га воле не пројављује, проживљава бол од које ће неминовно тражити бекство: лекови, политика, религија, брзина, наука, средства за бег нису битна. Млади људи данас одрастају “оштећени” код својих кућа, са илузијом да су центар света и када у једном тренутку у доба пубертета изађу у свет и тада не моги да се снађу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зашто волите реч “милостив”

У уличицама Трумбе, као што сам вам већ казао, срео сам Православље. Тамо сам видео људе саосећајне, милостиве. Били су потпуно свесни свог понижења и били су трпељиви како између себе тако и са другима. Ови тако “велики грешници” живели су највећу хришћанску врлину, а то је безусловно прихватање другога какав јесте. У мојој књизи “Свештенство: обећање очинства које није одржано” говори се о Богу који је примио тело како би понудио човеку могућност пуноће и савршенства. Ова могућност нити је загрантована нити се нуди без односа са другим или на даљину. Ако не “обујемо туђе ципеле и у њиме не пређемо макар једну миљу” не можемо сами себи помоћи.. Ко живи тај и греши.

Имигранти, ксенофобија, расизам, затим ограде да се задрже ван држава а неки их чак бацају у море. Шта ви кажете?

Можемо ли да знамо њихову потребу? Када волиш неког човека, размишљаш шта је то што је њему заиста нопходно. Наше друштво се води ставом, који је по мом мишљењу деградирајућ, да ако волиш некога треба да га мазиш и милујеш. То није љубав. Ако се човек онесвести, треба му шамар да се освести, не загрљај.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли је хомосексуалност грех?

Хомосексуалност није избор да би била грех. Предуслов за грех је слободан избор. Човеку је Богом дато право да живи и умре како само он жели. Бог се не меша у ову слободу, ко сам ја да се мешам?

У вашој књизи “Ни превише рано, ни превише касно” наводите како су занемарене средње године. Како се превазилази унутрашња криза средњих година?

Што смо старији теже се мењамо, али живот без промена није живот. Оно што се не мења то је мртво. Ако човек жели да живи у реалности мора и сам да се мења, иначе ће остати изван ње.

Оче, да ли сте срећни?

Не знам шта би тачно значила “срећа”. По мом мишљењу, реч која много више одговара је “испуњеност”, да унутар себе осећамо “пуноћу”, радост, усхићење, емоцију. Ово не значи да не постоје тренуци нелагодности, разочарења, горчине… Али моје најчешће осећање је унутрашњи спокој.

 

https://www.sabornik.net/o-filotej-faros-kod-narkomana-i-prostitutki-sam-video-vise-boga-nego-kod-navodno-poboznih-ljudi/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света. (тропар)     Свети Григорије Палама: Беседа на Вазнесење Господње   Свети Владика Николај охридски и жички: Беседа на Вазнесење Господње   Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на Вазнесење Господње   Свети Димитрије Ростовски: Поука на Вазнесење Господње   Архиепископ Аверкије (Таушев): Богослужење Вазнесења Господњег   Протојереј Александар Шмеман: Вазнесење Господње
      Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Вазнесење Господње – испуњење свих празника
        Катихета Бранислав Илић: Вазнесење Господње – испуњење свих празникâ   Емисија о богослужбеним особеностима празника Вазнесења Господњег - Спасовдана   ТВ Храм: Тропар Вазнесења (1)   ТВ Храм: Кондак Вазнесења (2)   ТВ Храм: Величаније Вазнесења   ТВ Храм: Тропар Вазнесења (2)   ТВ Храм: Кондак Вазнесења (2)   ТВ Храм: Стихире на стиховње Вазнесења   ТВ Храм: Стихире на хвалине Вазнесења   ТВ Храм: Входни стих на празник Вазнесења   ТВ Храм: Ирмос 9. песме Вазнесења     Испунивши Божје промишљање о нама и ујединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас. (кондак)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • By Поуке.орг - инфо
      Поводом доласка моштију Светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српског у подгорички саборни храм Васкрсења Христовог, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос у овом храму са свештенством Свету архијерејску литургију.   Звучни запис беседе   У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља парох подгорички протојереј Мирчета Шљиванчанин је рекао да ми православни хришћани имамо и Учитеља и учитеље пута у живот вјечни.   “Имамо онога учитеља који је први прошао тај пут и дошао у тај наш дом, а то је наш Господ Исус Христос, чију смо ријеч управо чули и празник тог Његовог пута управо славимо. У празновању смо догађаја Вазнесења Господњег, кад се Господ наш, након 40 дана од свога Васкрсења, вазнио у славу небеску и сјео с десне стране Бога Оца. И вазнио у својој личности нашу човјечанску природу”, рекао је отац Мирчета.   Додао је да су вјером у Христа Богочовјека, у Његово Васкрсење и Вазнесење, кроз историју Цркве живјели многи.   “Ту вјеру у вјечни живот свједочили су многи, а посебно мјесто међу њима припада свакако Светом оцу нашем Сави, који је прва ластавица која је кренула за Христом Господом из нашег народа и повела за собом јато ластавица из нашега рода да лете у ту топлу земљу, на то пријатно мјесто живота, свјетлости, љубави и милости Божје. За Светим Савом полетјели су многи, зато што је он полетио за Христом Господом”, рекао је прота Шљиванчанин.   Казао је да се данашњи сугуби празник, када сабране у храму грију мошти наследника Светога Саве – Светог Арсенија Сремца и када славимо многе свете Божје угоднике мијеша у једну радост и у једну славу.   “Мијеша се у славу Христову, славу Његовога Васкрсења и Његовога Вазнесења, и у славу силаска Светога Духа који очекујемо као и његови ученици у Јерусалиму”, нагласио је он.   Рекао је да би се могло рећи да је данас и Савин празник, зато што су нас обрадовале мошти његовог наследника Светог Арсенија.   Подсјетио је да данас празнујемо и икону Пресвете Богородице Пећке Краснице коју је Свети Сава добио онога дана кад је постао архиепископ српских и поморских земаља и која се чува у Пећкој патријаршији – светињи коју је управо основао Свети Арсеније.   Додао је да такође вршимо и помен Светог Теодора Вршачкога, епископа банатскога, такође једног од наследника Светога Саве, који је такође посвједочио вјеру у Христово Васкрсење и Вазнесење.   “И који се није одрекао пута који нам је показао Господ, него је својом мученичком крвљу посвједочио тај пут управо у вријеме када су спаљене мошти Светог Саве на Врачару 1594. године”, подсјетио је отац Мирчета.   Отац Мирчета је подсјетио да данас спомињемо.и Светога старца Вукашина из Клепаца.   “Опет човјека вјере Христове, вјере Савине и Арсенијеве, и вјере Теодорове, вјере која надахњује човјека да живи слободно и да све остави Христа ради, да би био Христов ученик. Свети Вукашин је пострадао у Јасеновцу кад је усташа затражио да се поклони њиховом поглавнику, као што и данашњи поглавници желе да им се поклонимо. Свети Вукашин, надахнут вјером, имао је храбрости да каже: Само ти дијете ради свој посао”, казао је он и додао да то може само онај који живи вјером у Васкрсење и вјером у небеску отаџбину.   Отац Мирчета је на крају поручио да наша Црква и даље то свједочи у овоме свијету и у овом животу.   “И данас, када смо опхрвани новим искушењима, када хоће да нам отимају храмове, када нам хапсе епископе и свештенике, када вјерни народ прогоне, ми имамо на кога да се угледамо. Иамо од кога снагу да црпимо. Иамо оне који иду пред нама: То је, прије свих, наш Господ, а онда и јато Његових свједока из нашега рода на челу са Светим Савом, и за њим са Светим Арсенијем, који нас данас овдје благосиља, и Светим Вукашином и Светим Теодором и свима светима из рода нашега”, поручио је прота Мирчета Шљиванчанин.   Након светог причешћа Митрополит Амфилохије је рекао да је Свети Арсеније изузетна личност, онај који је понио крст Христов, на коме су се оствариле Господње ријечи: Ако мене гонише и вас ће гонити.   “И он је гоњен и прогоњен, већ и као архиепископ жички, када је згоњења и страдања Цркве Божије морао да пређе из Жиче у Пећ и да тамо сагради цркву Светих апостола и Светога Вазнесења, на темељима древне цркве из 5 – 6. вијека. То његово дјело је остало живо свједочанство, ево, до наших времена. А и његово страдање”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   И манастир Црнча, у којем се упокојио, и Пећка Патријаршија, рекао је Митрополит рушени су и разарани кроз историју.   “И његов гроб је страдао у Пећкој патријаршији, па је у 18. вијеку морао да буде пренијет и сакривен у ове наше крајеве, у манастир Довољу”, рекао је Владика.   Говорећи о светитељевом страдању кроз вјекове, Митрополит Амфилохије је нагласио да је дошао у Подгорицу да нас благослови и утврди у вјери у живога Бога.   “Да својом љубављу, и до смрти и послије смрти, у нама утврди љубав према живоме Богу и једних према другима – ту вјечну љубав, боголику, христолику љубав, богочовјечну љубав, небеску љубав”, поручио је Митрополит Амфилохије.   Рекао је да је Свети Арсеније дошао да посвједочи Бога и онима који су у наше вријеме отуђили од Бога и од Цркве, који су у наша времена убијали његове наследнике епископе и свештенике.   “И дај Боже да се опамете они који прогоне Цркву Божју, који су избезумљени, који хоће да отимају светиње Божје. И дај Боже да Господ уразуми и оне који су сада на власти да не отимају светиње, да се и они врате светињи Божјој, Цркви Божјој која овдје постоји вјековима”, поручио је Владика Амфилохије.   Мошти Светог Арсенија биће у поподневним часовима враћене у манастир Ждребаоник.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Поуке.орг - инфо
      Поводом празника Светих Ћирила и Методија, Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Прохора Пчињског.     Пре почетка Литургије, Епископ је извршио освећење новог престола у олтару цркве у који су положене мошти Светих севастијских и сурдуличких мученика, а део моштију Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског је положен у кивот код моштију Преподобног Прохора Пчињског. Саслуживали су архимандрит Јован (Радосављевић) и архимандрит Методије (Марковић), игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског, који је уједно и прославио имендан, као и свештеници и ђакони Епархије врањске уз појање монахиња манастира Светог архиђакона Стефана из Горњег Жапског и Светог великомученика Пантелејмона из Лепчинца.   Освећењу су присуствовали др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама са сарадницима, г. Никола Савић, сарадник генералног секретара Председника Републике Србије, г. Владимир Томчић, директор Филмских новости из Београда, и г. Александар Цигановић, представник Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда, као и велики број верника из пчињског краја, Врања, Бујановца и Прешева.    По завршетку свете Литургије извршено је освећење цркве-брвнаре код испоснице Преподобног Прохора Пчињског која је посвећена Преподобном Сисоју Великом. У тој испосници старац Прохор је провео већи део овоземаљског живота, а освећење је извршено поводом 950-годишњице од оснивања манастира. Испосница, а сада црква-брвнара, налази се на планини Козјак удаљена око 3 километара од манастира Преподобног Прохора Пчињског и у њеној непосредној близини је поток са кога је воду пио и сам старац Прохор.   По извршеном освећењу, Епископ Пахомије се својом беседом обратио великом броју присутних верника и изразио своју захвалност свима који су помогли да се уради ово богоугодно дело и тако направи ново молитвено место у близини манастира Преподобног Прохора Пчињског.     Извор: Епархија врањска
    • By Поуке.орг - инфо
      Велики угодник Божији и Чудотворац Свети Василије Острошки прослављен је и ове године свечано и молитвено како и доликује том дивном светилу Цркве Божије. Како је Саборни храм у Пријепољу посвећен овом светитељу то је овај дан уједно слава не само храма већ и целог града Пријепоља.   Звучни запис беседе   Већ дужи низ година организује се и Свечана литија градским улицама након Литургије у храму у којој учешће узме велики број верника Пријепоља и околине који излазе на улице, дочекују учеснике Литије и примају благослов Светог Василија и онда се сви заједно враћају до храма.   У навечерје празника, 11. маја 2020. године, служено је Свечано празнично вечерње у коме је молитвено учествовао и Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије.   На сам празник 12. маја 2020. године Свету архијерејску Литургију предводио је Епископ Атанасије уз саслужење архијерејског намесника прибојског протојереја-ставрофора Драгана Видаковића, пароха ивањског протојереја-ставрофора Дамјана Јанковића, архијерејског намесника пријепољског протојереја Игора Ерића, настојатеља Светоуспењског манастира у Сељанима јеромонаха Петра,  пароха пријепољског протојереја Бранислава Стојановића, пароха прибојског јереја Немање Вранића и ђакона Ивана Савића. Хор Саборног храма Свети краљ Владислав одговарао је на прозбе и јектеније.   Након заамвоне молитве освештано је славско жито и преломљен славски колач које је припремио домаћин овогодишње славе г. Станко Јањушевић са својом породицом.   Честитајући празник братству Саборног храма, свима присутнима али и свим житељима града Пријепоља Епископ Атанасије се укратко осврнуо на житије дивног угодника Божијег, Светог Василија Острошког, кога данас прослављамо: – Бог увек нађе начина да нас обрадује, и да нас подржи, умудри, охрабри, оспособи да наставимо живот, и то да га наставимо у вечности. Нас је Бог сабрао, данас овде, да чинимо оно што треба, и ми управо чинимо оно што треба, јер прослављамо Бога и Његове угоднике који су умели живети, који су исправно живели, успешно живели и прославили се начином свога живота. Својим избором у животу успели су да то добро што су изабрали остваре. Међу таквима јесте Свети Василије Острошки Чудотворац.   – Од нас се тражи да знамо држати прави пут и правити праве изборе, одабире, и борити се за оно што је право. Црква Христова нас позива да се не успављујемо него увек да будни будемо, а пример нам даје светитељ кога данас прослављамо. И нама је заиста много лакше јер имамо добре предводнике. Зато погледајмо поново на Светог Василија Острошкога. Пре свега подсећамо се на његове честите родитеље, Петра и Анастасију.   – Због разних обмана и превара многи из нашега рода, на жалост, одустали су од својих честитих корена, од својих честитих предака, од своје светле вере, од Јеванђеља, и постали су нешто друго. И не само то, него су покретали и физичке нападе на оне који су се одржали на правом путу. Многи који су, наизглед, желели добро својим сродницима су препоручивали да треба одустати од свог историјског пута, од истине, да би се сачували и опстали. Међутим, није тако мислио Свети Василије. Он је опстојао сва та страдања, и страдао, и био протериван. И он је успео и опстао, и спасао је многе који су веровали као и он да је потребно придржавати се истине па макар се и страдало за њу, знајући да Господ у Јеванђељу обећава живот вечни онима који су са Њиме, који су са истином.   – Ми смо се данас сабрали да прославимо Светог Василија, да прославимо Бога који је њега дао, који је њему узор. Да се обратимо Светом Василију са захвалношћу за сва доброчинства која нам је до сада учинио, знајући да ће он и даље наставити да нам чини многа добра, исцељења, умудривања, да ће нам бити орјентир, светионик у нашем животу, поручио је Епископ Атанасије.   Старешина саборног храма Светог Василија Oстрошког у Пријепољу јереј Горан Крстић захвалио се најпре Епископу Атанасију, затим и свима који су дошли да заједно узнесу молитве и благодарност Богу и Његовом угоднику Светом Василију и на крају се захвалио и домаћину овогодишње славе г. Станку Јањушевићу и његовој породици као и домаћину који се пријавио за идућу годину г. Ивану Љујићу који је од Епископа Атанасија добио део овогодишњег славског колача.   У складу са препорукама Владе Републике Србије због могуће опасности од ширења епидемије вируса Covid19 уобичајена литија, која је дуги низ година ишла улицама Пријепоља, ове године је изостала. Али Пријепољци нису остали без благослова Светог Василија. Икона његова је прошла градским улицама уз два свештенослужитеља који су са благословом Владике Атанасија благосиљали сав град и све мештане кадећи и кропећи их освештаном водицом.   Након Божанске службе у порти храма су домаћини овогодишње славе припремили послужење за све присутне, те су се тако верници могли окрепити и телесном храном након духовног окрепљења и благослова у храму.     Извор: Епархија милешевска
    • By Поуке.орг - инфо
      У Недељу о раслабљеном, 10. маја 2020. године, у манастиру Буково служена је архијерејска Литургија. Светим евхаристијским сабрањем началствовао је Епископ тимочки г. Иларион а саслуживали су му игуман манастира архимандрит Козма (Радовић), протосинђел Симеон (Николић) и јерођакон Марко (Цветковић). Литургијско сабрање су појањем улепшали јеромонах Енох (Стојаковић) и архиђакон Илија (Јовановић).     У беседи којом се обратио верном народу, Епископ Иларион је најпре изразио радост што је храм након вишенедељних забрана окупљања поново испуњен, а потом је подсетио окупљене да смо сви стрпљењем и трпљењем позвани да спасавамо душе своје нарочито у тешким временима када је истина скривена од наших очију. „Чињеница је да нико од људи на земљи није гласник Истине и не поседује је у пуноћи јер је Истина сам наш васкрсли Господ Исус Христос. Он је тај који нас просвећује благодаћу Божјом и надахњује самим собом тако да можемо бити сведоци Његове Истине у овом лажном и заблуделом свету који од почетка иде ка свом крају” рекао је владика.   Поредећи овај свет, у комe смо мучени разним духовним и телесним болестима, са бањом Витездом из светог Јеванђеља, Eпископ Иларион је истакао да једина спасоносна брига којој треба да се посветимо јесте брига о испуњавању Христових заповести.   Све оне који нису успели да се причесте на васкршњој Литургији, поштујући забрану кретања која је тада била на снази, владика је позвао да се сете Свете Марије Египћанке, која се у животу свега два пута причестила али која је својим молитвеним покајањем завредила чудотворну испуњеност Божјом благодаћу и снагом.     Извор: Епархија тимочка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...