Jump to content
Sign in to follow this  
Драгана Милошевић

Блајбург у Сарајеву 2020. и реакција СПЦ

Оцени ову тему

Recommended Posts

339996.b.thumb.jpg.2196bd1e4c1bea46400cf72147d7aab6.jpg

 

Намера надбискупа врхбосанског Винка Пуљића да 16. маја, текуће 2020. године, одслужи мису у сарајевској катедрали „Пресветог Срца Исусовог“ у спомен на припаднике војних формација Независне Државе Хрватске изазвала је реакцију Српске православне цркве, преко отвореног писма и одговора архијереја Митрополије дабробосанске и сарајевске, Његовог Преосвештенства митрополита Хризостома Јевића.

Крах неоусташке идеје на Блајбуршком пољу

Велики број званичника и хијерархијски високо позиционираних представника Римокатоличке цркве у Хрвата нису до данас направили прекид са усташком прошлошћу, нити су одбацили хипотеку зле прошлости. Процесије које су се протеклих година вршиле у Блајбургу, као морално оправдање политичког учинка Независне Државе Хрватске или, можда, неки би рекли, нововековног хрватског родољубља, доживеле су крах захваљујући реакцији римокатоличких европских структура. Перцепција Другог светског рата, оштра линија између фашизма и антифашизма, историјска припадност Силама Осовине или антифашистичкој коалицији, као лакмус папир потпољен у постјугословенска друштва, показује отворено стање ствари и праве демократске капацитете појединаца, друштвених чинилаца и верских заједница.

Антифашистичка удружења у Аустрији су означила окупљање Хрвата на Блајбуршком пољу као недвосмислени историјски ревизионизам, где се побијене усташе и домобрани, џелати из Јасеновца и других стратишта, приказују као невине жртве, уз приказивање нацистичких, неонацистичких и усташких симбола, који нигде у свету нису пожељни. Градоначелник Блајбурга Стефан Височниг је, још 2017. године изјавио: „док је год црквени догађај немамо ништа против, али то је манифестација радикалних десничара“, тражећи истовремено забрану усташких симбола. У тадашњој јавној расправи аустријски канцелар Себастијан Курц је 2019. године рекао да је „закон донет због сузбијања радикалних и екстремистичких покрета у које спадају и усташе“. Закон против величања неонацистичких и неофашистичких покрета који је ступио на снагу марта 2019. године утицао је на стварање нове атмосфере: повећан је број полицајаца и појачан је надзор на Блајбуршком пољу. Прошле 2019. године није било највиших представника хрватске државе и владе, већ су били присутни само изасланици. Римокатоличка црква у Аустрији се дистанцирала од блајбуршке мисе и престала је да буде покровитељка ове манифестације. Заправо она је на један елегантан начин забранила хрватским бискупима да предводе „мисно славље“, тако да су хрватски блајбуршки комеморанти морали да се задовоље са свештеницима и редовницима нижег ранга.

Наиме, Корушка бискупија из Клагенфурта је 2019. упутила писмо Хрватској бискупској конференцији, која је носећи организатор скупа, рекавши да „организатори нису испунили услове које им је тражио корушки бискуп“. Аустријским римокатолицима је постало јасно да радиклана, екстремистичка и ревизионистичка политика надјачава духовне поруке класичне хришћанске евхаристије, тј. да „миса на блајбуршком пољу јесте део догађаја који се политички инструментализује и део је политичко-националног ритуала који служи селективној перцепцији и тумачњу историје“.

Блајбург у Сарајеву – мало историје

339998.p.jpg?mtime=1589473950

 

Сарајевски надбискуп Винко Пуљић и подручна му Надбискупија врхбосанска је ове године изашла у сусрет „почасном блајбуршком воду“ да се одржи „света миса за жртве блајбуршке трагедије“. Римокатоличке апологете сматрају да је у питању искључиво један религиозни чин, тј. молитва за душе „страдалих Хрвата на крижном путу“, дакле сусрећемо се са једним очајним типом аргументације који заиста продубљује релативизацију историјског контекста доносећи историјски ревизионизам. Премештај, тј. „спуштање Блајбурга у Сарајево“, обавља се из прагматичних разлога, иако је миса на Блајбуршком пољу, посматрано из позиције проусташких комемораната, прошле године ограничена, дакле без помпезног церемонијала, политичких обележја, без бискупа, са свештеницима нижег ранга. Говори се да ће ове године она у Аустрији бити обављена на приватном поседу. Са друге стране, изгледа да су проусташки тонови код римокатоличке јерархије у Босни и Херцеговини очекивани, нарочито сада када је председник Републике Хрватске Зоран Милановић јавним ограђивањем од усташке симболике и поздрава „За дом спремни!“ послао неке друге поруке, односно када ни у Аустрији, ни у Хрватској, није пожељно парадирати са пораженом идеологијом крваве прошлости. Али ту је, ето, Сарајево, и Босна и Херцеговина која ће дочекати сентиментално криптоусташке и проусташке симболе кроз катедрално „мисно славље“.

Нема сумње да је НДХ била расистичка и геноцидна творевина, држава која је донела расне законе „О заштити части и крви хрватског народа“, држава сателит Сила Осовине која је имала концентрационе логоре и која је организовала систематска убијања Срба, Јевреја и Рома. У самом главном граду Босне и Херцеговине усташки вођи су заиста од априла 1941. године радили по „упутима жупних уреда“, онако како је планирано још у усташкој емиграцији, показавши практичну спрегу и повезаност са Римокатоличком црквом. Српска православна црква је у лето 1941. године трпела сву жестину усташких прогона, у мају, јуну и јулу отпочела су убијања свештеника и верног народа, као и уништавање српских светиња и пљачка српске имовине.

339997.p.jpg?mtime=1589473986

Римокатолички жупник у Сарајеву Божидар Брале био је активан у вршењу притисака на Митрополију дабробосанску. По сачуваним сведочанствима он је позвао почетком маја 1941. митрополита дабробосанског Петра Зимоњића и тражио да се избаци ћирилица из службене употребе, односно да се сви црквени печати и администрација воде на латиници. Митрополит Петар је тада дао свој познати одговор: „Ћирилово писмо се не може укинути за 24 сата, а осим тога рат још није завршен“. Исто тако, наредних дана вршени су притисци на митрополита Петра да служи благодарење за „поглавника Анту Павелића“. Митрополит је и то одбио, оставши достојанствен, да не увлачи силе зла у духовну сферу, да се не додворава српским џелатима и не понижава невине жртве. Био је ухапшен 12. маја 1941. године, на празник Св. Василија Острошког. Српски православни митрополит сарајевски и дабробосански је одведен у Загреб, затим у затвор Керестинац код Самобора, изложен тортури и понижењима, обријана му је дуга седа старачка брада и био је тучен. Сваки му се траг губи у Госпићу, где је последњи пут виђен. По једној верзији страдао је у Шарановој Јами на Велебиту.

За све то време римокатолички надбискуп врхбосански у Сарајеву Иван Евангелиста Шарић писао је песмице поглавнику др Анти Павелићу. Надбискупу Шарићу је сама помисао на поглавника рађала следеће емоције и песничке слике, које су објављене у време хапшења митрополита Петра Зимоњића (Vrhbosna katoličkoj akciji, travanj-svibanj 1941, br. 4-5, 1):

„Земља тад не мирише јадом,
Већ сва мирише ми сва,
Љубављу, вјером и надом,
Кад сунце сја“.  

Надбискуп Шарић је имао контакте са Павелићем још док је овај био у емиграцији тридесетих година XX века у Италији. Своју „Оду поглавнику“ написану под девизом „За дом! Спремни!“ надбискуп Иван Е. Шарић је објавио у главним сарајевским римокатоличким новинама (Katolički tjеdnik, (1941), br. 51, 13), а она се поентира следећим стиховима:

„Доктор Анте Павелић име драго,
Има у њем Хрватска с неба благо.
Нек Те Он, Краљ Небески, вазда прати,
Вођо наш златни“!

Занимљиво је да је надбискуп Иван Шарић 1935. године пролазећи кроз православна села Босанске Посавине изјавио „да је рођен у Травнику крај православне свештеничке куће“ и „да му је помајка била Српкиња“ (Novosti, br. 235, 24. VIII 1935, 3). Умро је у Мадриду 1960. године, у истом граду где је годину дана раније своју злочиначку душу испустио др Анте Павелић. Ни Шарићев Травник ни Павелићева Брадина у Босни нису далеко. Земљаци су се добро разумели и имали јаке сентименте један за другога. Изгледа да је под утицајем песмица свога претходника и садашњи надбискуп сарајевски Винко Пуљић, родом из Пријечана, месташца код Бања Луке, уз реку Врбас, које гледа на другу обалу одмах где су села Шарговац, Дракулић и Мотике, тешко пострадала од усташа непуне четири године пре кардиналовог рођења.

 

Када се сагледа сав историјски контекст, сасвим је логична и природна реакција наследника свештеномученика митрополита Петра Зимоњића, садашњег митрополита дабробосанског, Његовог Високопреосвештенства Хризостома Јевића, рођеног у устаничкој Вођеници код Босанског Петровца, који отвореним писмом упућеним надбискупу Винку Пуљићу изражава огорчење хипокритичним усвајањем усташког историјског дела и присталица у хришћанску сценографију и атмосферу светог предања. Суморни светски трендови историјског ревиозионизма Другог светског рата и рехабилитација фашизма није мимоишла ни духовну институцију чији је део Сарајевска врхбосанска надбискупија.

WWW.PRAVOSLAVIE.RU

Намера надбискупа врхбосанског Винка Пуљића да 16. маја, текуће 2020. године, одслужи мису у сарајевској катедрали „Пресветог Срца Исусовог“ у...

 


View full Странице

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Naša Hrišćanska dužnost je da vršimo pritisak da ovo ludilo , koje pokušava da pod okriljem Hrišćanske ideje da se za svačije spasenje treba moliti, da sasvim druga slika o ustašama i NDH.

Na nama je da vršimo pritisak, na Vatikanu da reši ovaj problem.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pa mislim, jasno je da crkva ima pravo služiti misu za žrtve Blajburga a radi se o tisućama civila žena i djece. Ovdje se pokušava uporno  nametnuti teza o tome da se misa služi vojnim formacijama NDH i zločincima a koji su također stradali a manji broj pobjegao te prikazati kardinala Vinka puljića i crkvu kao simpatizere NDH i sl.

Prema tome ovo je jedan ne korektan i žalostan primjer kako ne treba raditi:

 

Намера надбискупа врхбосанског Винка Пуљића да 16. маја, текуће 2020. године, одслужи мису у сарајевској катедрали „Пресветог Срца Исусовог“ у спомен на припаднике војних формација Независне Државе Хрватске изазвала је реакцију Српске православне цркве, преко отвореног писма и одговора архијереја Митрополије дабробосанске и сарајевске, Његовог Преосвештенства митрополита Хризостома Јевића.

 

 

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Нови Град, православно село у босанској Посавини, тешко је постарадало од комшија римокатолика у оба рата. Да зло буде горе, по Дејтонском споразуму  припало је  Федерацији и у њему живи данас  мали дио православних Срба  , углавном старије животне доби.

 Комшије из Свилаја се поносе припадношћу усташком покрету о чему сведочи и споменик на центру села на коме је податак да су се борили и после пада Берлина и капитулације.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, kopitar рече

Pa mislim, jasno je da crkva ima pravo služiti misu za žrtve Blajburga a radi se o tisućama civila žena i djece. Ovdje se pokušava uporno  nametnuti teza o tome da se misa služi vojnim formacijama NDH i zločincima a koji su također stradali a manji broj pobjegao te prikazati kardinala Vinka puljića i crkvu kao simpatizere NDH i sl.

Prema tome ovo je jedan ne korektan i žalostan primjer kako ne treba raditi:

 

Намера надбискупа врхбосанског Винка Пуљића да 16. маја, текуће 2020. године, одслужи мису у сарајевској катедрали „Пресветог Срца Исусовог“ у спомен на припаднике војних формација Независне Државе Хрватске изазвала је реакцију Српске православне цркве, преко отвореног писма и одговора архијереја Митрополије дабробосанске и сарајевске, Његовог Преосвештенства митрополита Хризостома Јевића.

 

 

 

 

 

Тезу намећу они који тамо одлазе у усташким одорама и обележјима и свећеници који праве хвалоспеве о Павелићу. Свакако да је тамо било побијених жена и деце, цивила, четника и осталих., али то не сме да послужи да се на мала врата оправда усташлук.

Црква у Хрвата носи један историјски терет који изгледа радо носе и не сматрају теретом. 

Ако је неко спавао са Павелићевој сликом под креветом то су били свећеници  КЦ. Први Писел о томе сведочи.

Немојте мислити да је неко теле и да ће ово проћи.

Можете радити шта хоћете, али не можете докле хоћете, ћорак се увек окрене. И не, нећете ви ово решавати са Србима, већ са Ватиканом.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ово је једна озбиљна тема, како верска тако политичка. Спроводи се на начин да се вређа интелигенција. 

Прво морате дефинисати шта тачно радите, какву поруку шаљете, са ким сте све окружени и како ће тај народ то да схвати и прихвати.

И сад ми треба да прогутамо причу како се у Јасеновцу умирало у старости, како се Блајбург обележава због побијених цивила итд.

И ево вам коначан резултат, Срби и Муслимани се буне, а католици Аустрије се ограђују од вас.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ako Hrvati žele da slave ustaše - to su samo Hrvati! Oni nisu rimokatolička Crkva. Jer da su rimokatolička Crkva, ne bi slavili režim koji je pobio Bog znade koliko hiljade rimokatoličkih sveštenika, monaha i episkopa. Kao ustaše nisu naci - a koja je razlika osim da su ovi bili amo a oni bili tamo? I kao nisu sarađivali i nisu se slavili i ljubili i nisu se borili jedni za druge..? Pa da.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 57 минута, Дејан рече

Ово је једна озбиљна тема, како верска тако политичка. Спроводи се на начин да се вређа интелигенција. 

Прво морате дефинисати шта тачно радите, какву поруку шаљете, са ким сте све окружени и како ће тај народ то да схвати и прихвати.

И сад ми треба да прогутамо причу како се у Јасеновцу умирало у старости, како се Блајбург обележава због побијених цивила итд.

И ево вам коначан резултат, Срби и Муслимани се буне, а католици Аустрије се ограђују од вас.

Isto sam ja napisao ovde.
 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Католичка Црква је по свом устројењу наднационална, међутим, у Хрватској је национализам отишао у патологију.

Пре неку годину читам календар једне бискупије и у календару пише да је ХР војска у домовинском рату била једина војска икада која је имала крунице у рукама. 

Срби имају митове, као и сваки народ богате историје, у ХР нема митова , имају само бајке. Бајке које настају на националистичком лудилу.

И то националистичко лудило и јесте изродило "заштитника свих Срба и осталих несрба који је раван св. Сави" Алојзија Степинца, изродило овакав однос према Блајбургу, Јасеновцу.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од uomo del Ve.Te.,
      Већ сам неколико пута о томе писао овде: о медијима (папирним новинама, интернете порталима/страницама)... као и о дигитализацији на светском нивоу, као и о томе како на Западу (свака држава као и верске заједнице) већ увелико раде на томе да направе стратегију/визију како да заузму најбољи могући положај и да заштите своје интересе....
      Е сад... сведоци смо сви учесталих напада на Цркву као и поједине људе који воде Цркву... дакле тренутно СПЦ је у таквој позицији да чека кад ће неко (неке новине) да избаце нешто, ово или оно али у већини случајева негативно.... не улазим у то дали је извештавање тачно (истина) или није.... имамо примере где су вођени судски процеси против лажних извештавања неких новина и где је доказано да то што је писано није истина.....знам једног чоека' као и још неке људе који су контактирали путем електронске поште новине Курир и доказима указивали на нетачност извештавања и замолили да се вест само уклони и никаквог одговора повратне рекације било које врсте, са оваквим зна се како се ствари решавају....
      Дакле, код нас новине или ТВ станице који су често у страном власништву свакодневно обликују  умове наших људи свих узраста.... пласирају информације према нечијем интересу, циљевима итд....
      Зашто све ово горе пишем?
      Сад шта ћу написати многима од вас ће звучати вероватно чудно и неприхватљиво/контроверзно....по мени СПЦ би требала да има најмање троје или четворе новине (штампане и електронски формат)  различитог калибра... тако да на дуге стазе планираном стратегијом затвори стави под кључ новине као што су курир и још неке друге новине... према томе не треба оставити простора разбојницима/плаћеницима да уништавају наш народ..... исто тако по мени СПЦ би требала имати ТВ станицу која ће ићи 24h, ТВ Храм је одлична идеја и доста лепо ради, али ту има још простора за даљу мисију/рад...
      Овде неки који воле сентименталије/гуруистичко/сентиш Хришћанство рећи ће: јојјјј мој духовник би те сад екскуницирао, или доделио епитимију за ово што си горе написао... итд...
      Као и до сад што сам писао овде, непишем све ово напамет вез упоришта....ДАКЛЕ/АЛИ кад човек чита текстове Отаца Ране Цркве може се видети увек једна отвореност спремност код отаца за делање/рад за активности да се у сваком моменту заштити паства/народ као и интереси Цркве -- дакле потези Отаца Ране Цркве су биле чак понекад контроверзне у њихово време -- на пример да човек узме само Кападокијце у обзир....
      Код нас имамо ситуацију: Човек иде ујутро или у току дана да купи себи (за продицу) нешто и хоће уз све то да купи новине, ово је више " безазлени" ритуал код великог броја нашег народа... Зашто не понудити алтернативу људима?  Наш велики чоек, Свети Саво да није понудио крсну славу као алтернативу пастви/народу ко зна како би се ствари одвијале....
      Разборитом/разумном чоеку' не треба пуно па да дођете до закључка да је већина новина код нас буквално дно дна по свим параметрима,  само да споменем један детаљ код нас у новинама често/увек се среће а то су сензационалистички наслвои... ако на пример:  "Тај и тај или та и та је урадио/ла то од чега се леди крв у жилама..."  И да не говорим о другим гадостима које се свакодневно налазе у новинама....
      Ево не треба вам познавање језика да би уочили разлику, колико су пристојније новине на Запад, кажем не треба вам познавање језика довољно је да отоврите очи добро и да погледате, ето упоредите ове новине са било којим новинама код нас па сами закључите:
       
      Француска:
      https://www.lefigaro.fr/
      https://www.lemonde.fr/
      Италија:
      https://www.repubblica.it/
      https://www.corriere.it/
      Аустрија:
      https://www.diepresse.com/
      https://www.derstandard.at/
      Енглеска:
      https://metro.co.uk/
      https://www.thesun.co.uk/
      Немачка:
      https://www.spiegel.de/
      https://www.bild.de/
      Поздрав за све људе добре воље
      P.S.
      Шта ви мислите, да ли би СПЦ требало да има барем једне новине (папирне/електронске) ако не више?
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Данило велича улогу хришћанске породице у време пандемије називајући је иконом Божје љубави у свету.     У својој поруци у Недељу родитеља и деце патријарх Данило наглашава основну улогу коју је породица играла током пандемије вируса короне. Блажењејши је породицу назвао ,,природним окружењем за подизање и васпитање деце за живот.“   „Време које су родитељи провели са својом децом изузетно је драгоцено, као и настојање њихово да им се помогне у обављању различитих школских задатака у настави на даљину“, примећује Његово Блаженство.   Румунски патријарх такође скреће пажњу на чињеницу да се личност и карактер деце „формирају не само речима и саветима, већ и животом и личним примером родитеља“, за шта су „родитељи позвани да живе истинску веру молитвом и добрим делима“, и да негују ,,љубав и великодушност у породици,  по угледу на милосрдну љубав у Пресветој Тројици како би породица увек могла бити извор љубави и радости за децу.“   Хришћанска породица - Икона Божје љубави у свету (цео текст)   Недеља родитеља и деце, прва недеља после међународног Дана детета (1. јун), коју је Свети Синод Румунске Цркве установио одлуком бр. 629  од 12. марта 2009. године, подудара се ове године са празником Педесетнице.   Педесетница или Духови је дан оснивања Христове Цркве као заједнице људи у љубави Пресвете Тројице силаском Светога Духа на Апостоле. Као што је Свети Дух осенио Дјеву Марију и сјединио у једној Личности нашег Спаситеља Исуса Христа Његову божанску и људску природу (Лука 1,15), на исти начин сада Он милошћу Својом сједињује различите људе и народе, који исповедавају исту праву и свету веру.   Ширење Христове Цркве постиже се сваким новокрштеним лицем у име Пресвете Тројице, почевши од Духова када је у Јерусалиму крштено „око три хиљаде душа“ (Дела ап. 2,41), па кроз векове векова.   Делом Светога Духа упознајемо љубав Пресвете Тројице која је присутна и која делује у животу Цркве. Отац Думитрије Станилоје назвао је Свету Тројицу грађевином највеће љубави, односно савршеном љубављу која вечно постоји између Оца, Сина и Духа Светога.   Ова савршена и вечна љубав Пресвете Тројице је извор и узор љубави и слоге за живот у Цркви, породицу и друштво. Хришћанска породица је, пре свега, позвана да буде икона Божје љубави у свету. Због тога је свети Јован Златоуст хришћанску породицу назвао домаћом црквом у којој се негује супружничка, очинска, сродничка и братска љубав.   Уз помоћ родитеља дете почиње осећати Божју љубав и развијати љубав према другима око себе. У контексту тренутне пандемије, исконски значај породице као природног окружења за подизање и васпитање деце за живот био је још снажније наглашен. Време које су родитељи провели са својом децом изузетно је драгоцено, као и настојање њихово да им се помогне у обављању различитих школских задатака у настави на даљину.   Личност деце образује се не само речима и саветима, већ и начином живота и личним примером родитеља. У том смислу, родитељи су позвани да живе истинску веру молитвом и добрим делима, и да негују љубав и великодушност у породици, поугледу на милосрдну љубав у Пресветој Тројици како би породица увек могла билти извор љубави и радости за децу.   Истовремено се од родитеља тражи да заштите живот деце од њиховог рођења и науче децу да здравље вреднују као дар Божји како би расли у заједници с породицом и другом децом.   Свети Синод Румунске православне цркве прогласио је 2020. годину Свечаном годином пастирског старања о родитељима и деци. Овом иницијативом желели смо да укажемо на важност хришћанског васпитања у савременом друштву.   У свету дубоко прожетом индивидуализмом и секуларизмом Породица, Црква и Школа данас су позване да деци пруже потребну помоћ за њихов лични развој и развој у заједници, да негују слободу, одговорност и достојанство деце, јер су деца Божји дар за породицу и човечанство.   Молимо се Пресветој Тројици, Извору живота и вечне љубави, да просветли и испуни душе родитеља и деце миром и радошћу, да постану благослов за Цркву и румунски народ.   † Д а н и л о     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Иван Ц.,
      На основу базних станица мобилних телефона, лоцирано је неколико црногорских држављана из криминалног миљеа, у близини хотела Краун Плаза, у моменту пуцњаве на Давидовића и владику Јоаникија

      СРПСКЕ безбедносне службе, дошле су до нових сазнања везано за покушај убиства бизнисмена и добротвора СПЦ Миодрага Даке Давидовића, а оперативни подаци до који се дошло вештачењем указују да је највероватније мета напада ипак био владика Јоаникије.
      На та сазнања указују одређена вештачења која су недавно завршена, а која су се обрађивала више месеци.
      Уколико се ова сазнања истражитеља поткрепе материјалним доказима, то баца ново светло на читав тај случај.
      Чекају се још неки налази, тачније, ДНК узорак који је узет са места одакле је пуцано критичне ноћи.
      На основу базних станица мобилних телефона, лоцирано је неколико црногорских држављана из криминалног миљеа, у близини хотела Краун Плаза, у моменту пуцњаве на Давидовића и владику Јоаникија.
      Према информацијама из извора блиских истрази, те особе су под посебном обрадом.
      Да ли је случајност или нешто друго, да криминалци буду у близини места где је покушан атентат на владику Јоаникија и Миодрага Давидовића, великог донатора СПЦ и противника режима Мила Ђукановића, остаје да утврди истрага.
      Давидовић је у тренутку рањавања, 10. децембра прошле године, око 21 час, био у кафићу, на међуспрату хотела "Краун плаза" на Новом Београду, заједно са владиком Јоаникијем, епископом будимљанско-никшићким.
      Он је погођен у руку хицем из снајпера, а према првим сазнањима из истраге, само је сплет срећних околности помогао да не буде убијен.
      (Борба.ме)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, позвао је вјерни народ који се вечерас сабрао на молебан Пресветој Богородици у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици да појачају молитву у овим тренуцима док је владика Јоаникије са свештеницима утамничен.     Подсјетивши на преславно избављење Светога Петра од окова (верига) у које је био окован од безаконог Ирода, прота Гојко је казао да у тим часовима заточеништва апостола Петра у срцима апостола и свих хришћана тога времена није било ништа друго осим усрдне молитве из срца. По његовим ријечима то је најблаженије стање у коме човјек може да се нађе:   “Зато подсјећам себе и вас, да вечерас и ових дана, колико год је то могуће, испунимо наша срца молитвом. И ако наша молитва буде усрдна, онда неће бити мјеста да нам неко подметне или да онај непоменик убаци у наше срце ни мржњу, ни нервозу, ни завист, ни било што од тога“, поручио је о. Гојко.   Казао је да вечерас “овдје није мјесто да мислимо што је рекао Марко, шта је написао Јанко, шта мисли Митар, кад ће доћи Ђорђе”, него је вријеме за молитву Господу:   “Очигледно да смо дошли у дане, браћо и сестре, кад су наше снаге на измаку. Више не може човјек ништа да уради, све смо урадили и сад све предајемо у руке Божије! И то и јесте први и основни разлог зашто кажемо одавде, са ове молитве, да сви пођемо својим кућама.”   Нагласио је да правници раде свој посао, новинари свој посао, као и да су свештеници обилазили амбасаде и сва мјеста гдје треба да се чује и каже ријеч протеста против ове неправде.   “Чули сте како је речено у данашњем Јеванђељу: Немојте се бринути шта ћете рећи када дођете испред власти земаљских, Дух Свети ће вам рећи оно што треба. Ми смо рекли оно што треба, молитву Господу више пута поновили на овоме светоме освештаноме мјесту. Чекаћемо и молићемо се Богу у својим кућама, на свом мјесту, а ако буде требало ево нас сјутра опет овдје! Стрпљење, љубав, пажња, молитва! ”   Ректор Цетињске богословије је казао да ће владика Јоаникије и остали свештеници, ако је Божија воља, вечерас изаћи из притвора и да не би смјели никаквим поступком да натрунимо то ослобођење.   “Ако није, дани су пред нама па ћемо видјети ко је вјера и ко је невјера и како треба да се ради. Зато нека Господ благослови ваше домове и вашим кућама понесите Божји благослов. И тако колико нам буде Бог дао дана, памети, здравља присебности, среће, толико нека се све испуни молитвом”, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.   Службе у Храму Христовог Васкрсења се редовно служе, ујутро у 8 часова је Света литургија и увече у 18 часова молебан.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...