Jump to content
Тражитељ

"Тражите и даће вам се", у контексту актуелне епидемије

Recommended Posts

Реч је о Мт:7,7, толико је позната порука да не треба цитирати.

Ми, дакле, од Бога нешто тражимо, позивајући се на то како и сами дајемо онима који од нас траже.

А пре два месеца имали смо да нас и држава и црква даноноћно моле да се два месеца придржавамо епидемиолошких мера, да не будемо тврдоглави и да не инсистирамо да радимо на своју руку, него будемо послушни. Не цео живот, не двадесет година, не две године, него два месеца. Иступише зубе молећи. А поједини православни верници су веома јасно заузели став "е баш нећу". Не улазим у то да ли си у праву или ниси, него ако те неко нешто упорно моли, истиче колико му то значи, а теби не представља штету и не траје дуго, а ти ипак баш нећеш. Да ли си на тај начин гори и од оног човека тврдог срца који је попустио пред упорношћу? Говорим о ситуацији где ти нико не тражи новац, не тражи ти да радиш бесплатно, тражи ти само да останеш код куће током осам недељних литургија, док се не буде сигурно да епидемија јењава и шта се ту догађа, и то буде у реду атеистима, буде у реду римокатолицима, буде у реду протестантима, буде у реду већини православних Срба на крају крајева, али ти баш, ето, нећеш и још причаш на све стране како нећеш и колико се томе противиш. Колико је такво понашање христолико?

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Ретко ко може овако уверљиво и са толико разумевања изреченогда говори владикине беседе као наш Петар Божовић. Владика Николај наш велики заступник пред Богом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Исто се тако може поставити питање колико је христолико да инсистираш на свом ставу по сваку цену.

Ми смо имали и саопштења од Патријарха у којима је јасно стајало да редовно долазимо на литургију. Имали смо ситуацију на терену да смо били на отвореном на размаку у портама и да до апсолутно никоме није сметало осим неокомунистима и њиховим новинарџијама. Нити је утицало на ширење заразе, ето говорили су разни људи  да ће бити последица после Васкрса јер су људи долазили на литургије. Међутим после Васкрса је била последица да је вирус ослабио.

Мислим да они који су инсистирали на причама о опасности од заразе због кашичице треба добро да се замисле над тиме да том кашичицом добијамо Христа и да схвате колико су промашили.

Ја сам ово неколико пут говорио и поновућу, ако се жена која је веровала да ће се дотицањем Хирстове хаљине исцелити, што јој се и десило, а Христос је у тој хаљини ходао улицом, падала је прашина на њу и слично од чега би епидемиолози добили нервни слом, не знам што се људи буне око кашике. Поред тога имамо и учење Цркве да ми треба да испитујемо себе пред причешће, потпуно је јасно да нема шта да страхујемо од начина причешћивања или самог причешћа.

Лепе текстове о овоме су писали отац Оливер Суботић и Дејан Мачковић. Препоручујем их за читање. 

Мало сам проширио тему али мислим да је ипак уско повезано.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да они који су инсистирали на причама о опасности од заразе због кашичице треба добро да се замисле над тиме да том кашичицом добијамо Христа и да схвате колико су промашили.

 

Велики промашај је и од оних који се позивају на Писмо и на то да не треба кушати Господа. Св. Владика Николај о у омилију о раслабљеном и када му Хирстос после излечења каже да више не греши да не би још горе страдао, објашља да је грех проблем и да онај који упада у грех куша Господа. У том смисли кушамо Господа, због греха,  а не да ћемо што користимо заједнички путир и кашичицу кушати Господа, то је ако се запитамо поштено и јерес и богохуљење. Причешћујемо се на опроштење грехова и живот вечни и одакле некоме идеја да тако кушамо Господа.

А потом га нађе Исус у цркви и рече му: ето си здрав, више не греши, да ти горе не буде. Исцеливши му тело Господ сада довршује Своје дело и у духовном погледу, објављујући му грех као узрок Његове страшне болести и опомињући га, да више не греши, да ти горе не буде. Не зна се, какав је грех учинио тај човек: но то није ни нужно знати, пошто је извесно, да сваки грех значи увреду Бога и одступање од Бога, као још и да сваки грех, ако се не покаје, пре или после мора донети страдање и муке. Више не греши, да ти горе не буде; тј. сад си од Бога помилован, и грех ти је опроштен; зато не искушавај више Бога, јер место милости можеш искусити мач правде Божје.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Тражитељ рече

Реч је о Мт:7,7, толико је позната порука да не треба цитирати.

Ми, дакле, од Бога нешто тражимо, позивајући се на то како и сами дајемо онима који од нас траже.

А пре два месеца имали смо да нас и држава и црква даноноћно моле да се два месеца придржавамо епидемиолошких мера, да не будемо тврдоглави и да не инсистирамо да радимо на своју руку, него будемо послушни. Не цео живот, не двадесет година, не две године, него два месеца. Иступише зубе молећи. А поједини православни верници су веома јасно заузели став "е баш нећу". Не улазим у то да ли си у праву или ниси, него ако те неко нешто упорно моли, истиче колико му то значи, а теби не представља штету и не траје дуго, а ти ипак баш нећеш. Да ли си на тај начин гори и од оног човека тврдог срца који је попустио пред упорношћу? Говорим о ситуацији где ти нико не тражи новац, не тражи ти да радиш бесплатно, тражи ти само да останеш код куће током осам недељних литургија, док се не буде сигурно да епидемија јењава и шта се ту догађа, и то буде у реду атеистима, буде у реду римокатолицима, буде у реду протестантима, буде у реду већини православних Срба на крају крајева, али ти баш, ето, нећеш и још причаш на све стране како нећеш и колико се томе противиш. Колико је такво понашање христолико?

Koja Crkva? Eparhija banatska? Bugarska Crkva? Gruzijska? Beloruska? 

Ti prijatelju blagog pojma nemaš ni šta je Crkva i tripuješ da je patrijarh Irinej (ili Kiril) nekakav papa. Na stranu što je Irinej davao dvosmislena priopćenja glede dolaska na svetu euharistiju, pa je svako mogao da izvuče šta želi. 

Ateisti se nisu bunili? Pa šta? 

Rimokatolici? Pa šta? Mada nije baš da nisu, samo ti ne znaš jezike. 

Protestanti? Pa šta? 

Ko sme da ti zabrani liturgiju? Jel Hristos rekao: Ko ne jede Telo moje, nema života u njemu, osim ako dr Kon ne kaže da ne može, a Aca Dioklecijan stane iza te odluke sa svojom panduracijom. A ako oni tako odluče, e onda nemojte jesti moje Telo. Jel to reko Hristos? 

Od tih osam liturgija, ja sam se pričestio na tri ili četiri i to uvek iz iste kašičice. Dakle, lizao sam kašiiku. I nastaviću to da radim bez obzira šta o tome mislila ova ili ona država. Ako mi zabrani moj episkop ( a nije iz kanonskih razloga) otići ću kod drugog. Ako mi zabrani SPC, idem u bugarsku ili gruzijsku ambasadu. Ili beloruski. Skapiraj već jednom da su na Crkvi zube slomili rimska imperija, Sasanidi, jakobinci, boljševici...zar misliš da će operetska verzija baba Jage u društvu francuskog greni madrfakra i Dioklecijana iz našeg sokaka uspeti u onome u čemu nisu Dioklecijan, Šapur i Staljin? Mani se ćorava posla i idi da čitaš stripove Il odgledaj neku zombi apokalipsu sa Milom Jovović...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Ivan Marković рече

Koja Crkva? Eparhija banatska? Bugarska Crkva? Gruzijska? Beloruska? 

Ti prijatelju blagog pojma nemaš ni šta je Crkva i tripuješ da je patrijarh Irinej (ili Kiril) nekakav papa. Na stranu što je Irinej davao dvosmislena priopćenja glede dolaska na svetu euharistiju, pa je svako mogao da izvuče šta želi. 

Ateisti se nisu bunili? Pa šta? 

Rimokatolici? Pa šta? Mada nije baš da nisu, samo ti ne znaš jezike. 

Protestanti? Pa šta? 

Ko sme da ti zabrani liturgiju? Jel Hristos rekao: Ko ne jede Telo moje, nema života u njemu, osim ako dr Kon ne kaže da ne može, a Aca Dioklecijan stane iza te odluke sa svojom panduracijom. A ako oni tako odluče, e onda nemojte jesti moje Telo. Jel to reko Hristos? 

Od tih osam liturgija, ja sam se pričestio na tri ili četiri i to uvek iz iste kašičice. Dakle, lizao sam kašiiku. I nastaviću to da radim bez obzira šta o tome mislila ova ili ona država. Ako mi zabrani moj episkop ( a nije iz kanonskih razloga) otići ću kod drugog. Ako mi zabrani SPC, idem u bugarsku ili gruzijsku ambasadu. Ili beloruski. Skapiraj već jednom da su na Crkvi zube slomili rimska imperija, Sasanidi, jakobinci, boljševici...zar misliš da će operetska verzija baba Jage u društvu francuskog greni madrfakra i Dioklecijana iz našeg sokaka uspeti u onome u čemu nisu Dioklecijan, Šapur i Staljin? Mani se ćorava posla i idi da čitaš stripove Il odgledaj neku zombi apokalipsu sa Milom Jovović...

Ма дечко није нормалан што се са њим расправљаш? провоцира.

 

nema potrebe za ovakvim kvalifikacijama...malo više tolerancije i poštovanja u međusobnoj komunikaciji...

Share this post


Link to post
Share on other sites
13 hours ago, Maslacak_ said:

Zasto se i dalje prica o tome?

Kakva je svrha tome?

Zasto i dalje upirati prstom? 

Ako nije hristoliko, onda nije hristoliko tim ljudima i to je njihova stvar... A hristoliko je itekakooo...

Не упирем прстом у смислу да их осуђујем, него упирем у том смислу да такво понашање саблажњава друге људе, или део других људи да сад не будем искључив. Интересује ме да ли у њима има мудрости да виде мотивацију и искреност који су у позадини, смиреност да онога са ким се не слажу вербално не изгазе, и љубав да изразе своје мишљење.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, Maslacak_ рече

Zasto se i dalje prica o tome?

Kakva je svrha tome?

Zasto i dalje upirati prstom? 

Ako nije hristoliko, onda nije hristoliko tim ljudima i to je njihova stvar... A hristoliko je itekakooo...

Мислим да је троловање сестро. Не треба се обазирати.

Share this post


Link to post
Share on other sites
13 hours ago, Ivan Marković said:

Ti prijatelju blagog pojma nemaš ni šta je Crkva i tripuješ da je patrijarh Irinej (ili Kiril) nekakav papa.

[...]

Rimokatolici? Pa šta? Mada nije baš da nisu, samo ti ne znaš jezike.

[...]

Od tih osam liturgija, ja sam se pričestio na tri ili četiri i to uvek iz iste kašičice. Dakle, lizao sam kašiiku. [...] Mani se ćorava posla i idi da čitaš stripove Il odgledaj neku zombi apokalipsu sa Milom Jovović...

@Ivan Marković Поздрав, Иване. У име Христа и од срца те молим, као друго људско биће по мени једнако у правима и обавезама и као брата у Христу, да ово не схватиш као мржњу, надгорњавање или неку провокацију с моје стране на твој рачун. И молим те да, као интелигентан и моралан човек, породичан, схватиш колико се пред тобом смањујем и унижавам јер ти се упорно обраћам као да си ми старији брат или отац, иако си свестан колико ниско мишљење имаш о мени и да сам ти толико одвратан да не осећаш чак ни потребу за пристојношћу. Ја сам те због твог начина комуникације ставио на своју листу игнорисаних чланова, јер сам био убеђен (нагласак на перфекту, јер то мишљење више немам) да си један одвратан и глуп човек кога је Бог зна каква патологија привукла православљу и кога треба избегавати, међутим ти си све само не то. Човече, ја сам на дупе пао кад сам прочитао неке твоје ауторске текстове, нисам могао да поверујем да се ради о истом човеку. Не знам ко си, не знам шта си и чиме се бавиш, али са једне стране испољаваш такву интелигенцију, аналитичности и проницљивост, стручну самоувереност, а дигресије ти одишу толико јаком општом културом да је то задивљујуће. Чему, питам те као човека најискреније, чему толико циганисање у опуштеној комуникацији, одакле толика крутост и нефлексибилност, одакле толика страст да се саговорник увреди и понизи, не да му се обори аргументација, него да се уништи његов кредибилитет као човека?

Узмимо без икакве провере, и то ти бланко признајем, да си интелигентнији од мене, образованији од мене и упућенији у телогију од мене, немам никакав проблем са тим, ја од бољих од себе желим да учим. Али ако је моје знање ништа, ако је моја вера ништа, ако је моје знање о православљу ништа, и то не само пуко "ништа", него оно "ништа" које треба оголити, понизити и показати као срамотно, где се ту уклапа шира слика остатка народа и како доживљаваш оне који имају и мање од тога? Овде смо махом сви пунолетни, доста је и старијих и породичних људи, а сам форум није Твитер или Крстарица него православно окупљалиште, какав је то начин човека у 40-им називати "дечком", говорити му да "није нормалан", да "попије лекиће" и слично, некоме ко такође има струку и професионални живот и (бар из своје перспективе) даје све од себе да се понаша пристојно, све то обезвредити, на крају крајева и нечију веру, јер ако се око нечега сви овде можемо сложити без обзира на унутрашње сукобе, а то је да данас није нимало лако бити православни верник у Србији (или било где другде), да то није било лако у прошлости и да свако од нас, чим је овде на овом форуму, носи неки свој крст и зна због чега је овде. Мене лично такво понашање удаљава од потребе да са људима који се тако понашају будем у заједници и о томе сам већ писао колико је овај последњи велики пост био искушење за мене и како сам из њега изашао духовно рањен, јер сам схватио да заједница за коју сам веровао да јој припадам, заправо и не постоји, него да смо изнутра горе подељени него што смо одељени у односу на спољни свет.

Поента ове теме заиста није била провокација, него искрена жеља да схватим, како је могуће да се следећи исте Христове поруке и усмерења различито понашамо. Да схватим како неко у себи помири да неко од њега нешто "иште", а да му он не да. Искрено, очекивао сам одговор у ком би неко бар покушао да дочара бар једну трунку онога што он види као терет те молбе, јер ја заиста (и не само ја) у тој молби не видим ништа спорно, а неки виде планину. Нисам очекивао да због тог питања будем разапет на крст, али и овакве реакције ме упућују на то да ја заиста искрено верујем да са вашим системом нешто није у реду, да толико ствари поред мене слепог видите, а да имате нула стрпљења да пробате то да помирите. За ове са Брижит Бардо (или Адамом Сандлером) на аватару се не чудим - ти си ми искрено деловао као он јер имате исти приступ и непоштовање у комуникацији - али ми се код тебе чини да твоја ароганција има дебело покриће јер си јак као планина у другим областима и то си, за разлику од њега, показао и доказао. Чему онда то, зашто то не отресеш са себе као нешто што те не чини већим, него те прља? Да ли сам, ја лично, написао негде нешто чиме сам те повредио, или је деловало да то покушавам, пошто твоје поруке циљају управо на то? Зашто баш ти, а не неки идиот, да се нађеш у мојој молитви "хвала ти Господе што си ми дао <тог и тог> да ме спасава гордости" и да на теби вежбам своју смиреност и стрпљење?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 33 минута, Тражитељ рече

@Ivan Marković Поздрав, Иване. У име Христа и од срца те молим, као друго људско биће по мени једнако у правима и обавезама и као брата у Христу, да ово не схватиш као мржњу, надгорњавање или неку провокацију с моје стране на твој рачун. И молим те да, као интелигентан и моралан човек, породичан, схватиш колико се пред тобом смањујем и унижавам јер ти се упорно обраћам као да си ми старији брат или отац, иако си свестан колико ниско мишљење имаш о мени и да сам ти толико одвратан да не осећаш чак ни потребу за пристојношћу. Ја сам те због твог начина комуникације ставио на своју листу игнорисаних чланова, јер сам био убеђен (нагласак на перфекту, јер то мишљење више немам) да си један одвратан и глуп човек кога је Бог зна каква патологија привукла православљу и кога треба избегавати, међутим ти си све само не то. Човече, ја сам на дупе пао кад сам прочитао неке твоје ауторске текстове, нисам могао да поверујем да се ради о истом човеку. Не знам ко си, не знам шта си и чиме се бавиш, али са једне стране испољаваш такву интелигенцију, аналитичности и проницљивост, стручну самоувереност, а дигресије ти одишу толико јаком општом културом да је то задивљујуће. Чему, питам те као човека најискреније, чему толико циганисање у опуштеној комуникацији, одакле толика крутост и нефлексибилност, одакле толика страст да се саговорник увреди и понизи, не да му се обори аргументација, него да се уништи његов кредибилитет као човека?

Узмимо без икакве провере, и то ти бланко признајем, да си интелигентнији од мене, образованији од мене и упућенији у телогију од мене, немам никакав проблем са тим, ја од бољих од себе желим да учим. Али ако је моје знање ништа, ако је моја вера ништа, ако је моје знање о православљу ништа, и то не само пуко "ништа", него оно "ништа" које треба оголити, понизити и показати као срамотно, где се ту уклапа шира слика остатка народа и како доживљаваш оне који имају и мање од тога? Овде смо махом сви пунолетни, доста је и старијих и породичних људи, а сам форум није Твитер или Крстарица него православно окупљалиште, какав је то начин човека у 40-им називати "дечком", говорити му да "није нормалан", да "попије лекиће" и слично, некоме ко такође има струку и професионални живот и (бар из своје перспективе) даје све од себе да се понаша пристојно, све то обезвредити, на крају крајева и нечију веру, јер ако се око нечега сви овде можемо сложити без обзира на унутрашње сукобе, а то је да данас није нимало лако бити православни верник у Србији (или било где другде), да то није било лако у прошлости и да свако од нас, чим је овде на овом форуму, носи неки свој крст и зна због чега је овде. Мене лично такво понашање удаљава од потребе да са људима који се тако понашају будем у заједници и о томе сам већ писао колико је овај последњи велики пост био искушење за мене и како сам из њега изашао духовно рањен, јер сам схватио да заједница за коју сам веровао да јој припадам, заправо и не постоји, него да смо изнутра горе подељени него што смо одељени у односу на спољни свет.

Поента ове теме заиста није била провокација, него искрена жеља да схватим, како је могуће да се следећи исте Христове поруке и усмерења различито понашамо. Да схватим како неко у себи помири да неко од њега нешто "иште", а да му он не да. Искрено, очекивао сам одговор у ком би неко бар покушао да дочара бар једну трунку онога што он види као терет те молбе, јер ја заиста (и не само ја) у тој молби не видим ништа спорно, а неки виде планину. Нисам очекивао да због тог питања будем разапет на крст, али и овакве реакције ме упућују на то да ја заиста искрено верујем да са вашим системом нешто није у реду, да толико ствари поред мене слепог видите, а да имате нула стрпљења да пробате то да помирите. За ове са Брижит Бардо (или Адамом Сандлером) на аватару се не чудим - ти си ми искрено деловао као он јер имате исти приступ и непоштовање у комуникацији - али ми се код тебе чини да твоја ароганција има дебело покриће јер си јак као планина у другим областима и то си, за разлику од њега, показао и доказао. Чему онда то, зашто то не отресеш са себе као нешто што те не чини већим, него те прља? Да ли сам, ја лично, написао негде нешто чиме сам те повредио, или је деловало да то покушавам, пошто твоје поруке циљају управо на то? Зашто баш ти, а не неки идиот, да се нађеш у мојој молитви "хвала ти Господе што си ми дао <тог и тог> да ме спасава гордости" и да на теби вежбам своју смиреност и стрпљење?

Ово захтева мало подужи одговор. Дужан сам ти то. Биће до краја дана.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Тражитељ рече

име Христа и од срца те молим, као друго људско биће по мени једнако у правима и обавезама и као брата у Христу, да ово не схватиш као мржњу, надгорњавање или неку провокацију с моје стране на твој рачун. И молим те да, као интелигентан

Ја уопште то нити схватам нити сам схватао као мржњу, надгорњавање итд. Само као незнање

 

пре 2 часа, Тражитељ рече

иако си свестан колико ниско мишљење имаш о мени и да сам ти толико одвратан да не осећаш чак ни потребу за пристојношћу

Не знам одакле ти све то, осим овога за пристојност. Па нисам нарочито пристојан, но то не важи само за тебе.

пре 2 часа, Тражитељ рече

колико се пред тобом смањујем и унижавам јер

Нема потребе за тиме. Апсолутно никакве. 

пре 2 часа, Тражитељ рече

зна каква патологија привукла православљу и кога треба избегавати

Крштен сам као беба од шест месеци, Оче наш и како да се крстим ме је научила баба Зора, Бог јој дао Царство, увек сам знао за Бога, а сада је то Богопознање и учвршћено. 

пре 2 часа, Тражитељ рече

Чему, питам те као човека најискреније, чему толико циганисање у опуштеној комуникацији, одакле толика крутост и нефлексибилност, одакле толика страст да се саговорник увреди и понизи, не да му се обори аргументација, него да се уништи његов кредибилитет као човека

Не разумем. Само сам ти реплицирао на тврдњу да 

On 13.5.2020. at 13:04, Тражитељ рече

црква даноноћно моле

тиме што сам те питао 

пре 16 часа, Ivan Marković рече

Koja Crkva? Eparhija banatska? Bugarska Crkva? Gruzijska? Beloruska? 

И констатовао да 

пре 16 часа, Ivan Marković рече

blagog pojma nemaš ni šta je Crkva i tripuješ da je patrijarh Irinej (ili Kiril) nekakav papa. N

Тако да стварно не знам о чему говориш када кажеш

пре 2 часа, Тражитељ рече

Чему, питам те као човека најискреније, чему толико циганисање у опуштеној комуникацији, одакле толика крутост и нефлексибилност, одакле толика страст да се саговорник увреди и понизи, не да му се обори аргументација, него да се уништи његов кредибилитет као човека?

 

пре 2 часа, Тражитељ рече

Узмимо без икакве провере, и то ти бланко признајем, да си интелигентнији од мене, образованији од мене и упућенији у телогију од мене, немам никакав проблем са тим, ја од бољих од себе желим да учим. Ал

Већ ти у једном коментару написах како хришћанин треба да се односи према причешћу. И нисам само ја, него, чини ми се и Оби Ван. Али ти си се понео, ваљда фасциниран оном другом страном, која је бучнија, као да се ништа није догодило. Чији је то проблем? Твој или наш? Буди искрен према себи.

пре 2 часа, Тражитељ рече

Али ако је моје знање ништа, ако је моја вера ништа, ако је моје знање о православљу ништа, и то не само пуко "ништа", него оно "ништа" које треба оголити, понизити и показати као срамотно, где се ту уклапа шира слика остатка народа и како доживљаваш оне који имају и мање од тога?

Ако већ не верујете мени, Обију, банатском владики, бугарском патријарху и сабору...итд, итсл, довољно сте писмени да прочитате шта Христос каже у Јеванђељима или да прочитате неки катихизис.

пре 2 часа, Тражитељ рече

него православно окупљалиште, какав је то начин човека у 40-им називати "дечком", говорити му да "није нормалан", да "попије лекиће" и слично,

Видиш. Све то, дословно сам пролазио овде годинама (и не само овде) од стране попова и теолога екумениста, сцијентолатора и содомофила. То је мени сасвим нормално. 

Ево, нпр. прочитај коментаре испод текста на овом линку

 

пре 3 часа, Тражитељ рече

духовно рањен,

Ниси ти духовно рањен, него су ти повређене емоције. 

пре 3 часа, Тражитељ рече

јер сам схватио да заједница за коју сам веровао да јој припадам, заправо и не постоји, него да смо изнутра горе подељени него што смо одељени у односу на спољни свет

Ма не. Црква је једна. Али као и свако дрво са лишћем и гранама, понеки пут отпадне неки лист / грана. То што је отпало се осуши. А дрво расте све веће и веће док у његов хлад не дође читав свет. 

пре 3 часа, Тражитељ рече

него искрена жеља да схватим, како је могуће да се следећи исте Христове поруке и усмерења различито понашамо. Да

Ако имаш искрену жељу да схватиш, објаснићу ти. Христос нам је заповедио да једемо Његово Тело и пијемо Његову Крв. Ако следиш Његове поруке и усмерења онда ћеш тако да чиниш. As simple as that.

пре 3 часа, Тражитељ рече

Да ли сам, ја лично, написао негде нешто чиме сам те повредио, или је деловало да то

Јеси. Упорно инсистираш на томе да нас држава ( која апсолутно нема НИКАКВА права на то) и Црква ( што није истина) моле да "само" не дођемо на осам литургија. Више пута ти је од стране више особа (од које су неке стручне и позване тешке као црна земља) скренута пажња да грешиш...

 

пре 3 часа, Тражитељ рече

ароганција

Ни једна ароганција нема никакво покриће ни у чему, али грешни смо људи, а затим понеки апологета може да има заједљив стил у писању. Кад би само знао како Тертулијан крпи Маркиона или Таса ( не захумско-херцеговачки) аријанце...

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Тражитељ Твоје претпоставке су погрешне, и у томе је узрок неслагања.

Они траже превише од нас, да нас затворе у самице, а њима ништа не значи, што се и показало у бројкама...

Хајде да будемо прецизнији.

1. Можда је теби и многима ОК да не излазе ван куће два месеца, боље речено, није им проблем. Ал исто тако је мени и многима велики проблем. Многи ће се од самице разболети и психички и физички.

2. Ја, као и многи, не верујемо да изолација здравих било коме значи. Тако да је то беспотребно ограничавање слободе, јер опасност није велика, као што се и показало. Ти се нећеш сложити самном, и ја то поштујем. Ал поштуј и моје другачије мишљење. Зашто сви да испаштамо због коронафобије... Нисам ја против свих мера предострожности, ал самице, принудна изолација целог становништва је лудост, иживљавање, демонстрација силе...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Ратови, болести и природне катастрофе привлачиле су пажњу људи од пера прошлих векова. Састављачи старих српских записа и писци старих летописа обраћали су пажњу на болести и о њима писали као о пратећим појавама других друштвених и елементарних непогода.      Прожетост страхом нагонила је писмене људе да у астрономским феноменима виде такође неке наговештаје несрећа које су долазиле на српску земљу. Звезде репатице би често „најављивале“ болештине, понекад су се комете тумачиле као предзнаци „промене царстава и власти“, а за ратне прилике узимала су се помрачења и друге приказе „великих светила“ – Сунца и Месеца.   Од средњег века, од времена цара Душана памти се куга, која је харала већим делом Европе и као „црна смрт“ ушла у историографију. Симптоми куге су биле грозница, главобоља, отицање лимфних чворова, упала плућа и мозга, а све то је изазивано упалом, тј. инфекцијама бактерије pasteurella pestis, од друге половине XIX познатије као yersinia pestis. Речено језиком савремених епидемиолога, „пик“ куге у Југоисточној Европи, а тако и на територији Српског Царства је био у зиму и пролеће 1348. године. У српском језику се за кугу, али и друге тешке смртоносне заразне болести, користи пре израз „чума“ који има један митолошки призвук. Он означава оно зло митско биће које вреба ноћу жртве да их загребе и инфицира својим прљавим ноктима или стреља отровним стрелама из зеленог лонца, а можда се и, по неким веровањима ноћу преко оџака и тавана шуња у кућу „да однесе ђецу“. У време браће Јакшића који су владали Сремом у једном српском летопису је забележено да је 1509. године била и „суша и глад и куга“, а неколико лета раније, једна „година је била гладна, а друга морна“.   То друго име „Морија“ које се такође односи на кугу, са великим „М“ је такође митска персонификација болештине, а име јој потиче од општераспрострањеног индоевропског корена. Морија није штедела људе и њихово благо, један запис из око 1540. године сведочи: „Бист мор овцам на Шар-планину и по всем планинам“, а белешка са Цетиња из 1541. каже како: „Бист смртоносије“.... Тај интервал болести на Балкану захватио је Тројанске планине, Крстац Гору, Матору Планину и Мокренску Гору, односно, по данашњој номенклатури Проклетије, Шару, Водно код Скопља и Стару Планину.   Нарочито су занимљиве летописачке белешке:   (7060 = 1552) „Јави се опашита звезда,   (7062 = 1554) Бист Киропасха, (тј. Благовести су пале на сам дан Васкрса),   (7063 = 1555) Бист чума по всеј земљи српској,   (7064 = 1556) Бист смртоносије,   (7063 =1555) Бист трус велиј, и Скопље град низложи се и ини гради и зданија многа и храми низложише се“.   И године 1585. „бист чума по всеј земљи српској“, како саопштава један запис, а у исто време на другом месту вели се да је „била јака глад и погубљење од Исмаиљћана да језик није могао да искаже толико зло и пакошћење“. И пред крај XVI века помињала се једна „опашита звезда“, која имаше „опаш прилика“, а чији су краци ишли из правца Цариграда. Библијска представа о четири јахача из Откривења, тј. четири јахача Апокалипсе, говори о коњаницима који излазе након отварања печата, и то: Први јахач са стрелама на коњу белцу, Други јахач на риђану са великим мачем, Трећи јахач на вранцу са мерилима (вагом, теразијама) и Четврти јахач на коњу сивцу, а „коме је име Смрт“. Та четири јахача Апокалипсе представљају самог непомјаничког Антихриста, а а јесу персонификације рата, глади и болсети, а на крају и страшне смрти која узима данак у људским душама идући за прва три коњаника. (Отк, 6, 1-7). Сви српски записи који говоре о глади и несташици хране, бележе по правилу том приликом и текућу цену жита, као да су имали за упутство речи последње новозаветне књиге у којој се за трећег јахача, тј. Глад још каже: „мјера пшенице за динар, и три мјере јечма за динар, а уље и вино немој ускратити“. (Отк, 6, 6).   Атанасије даскал, Србин, који је писао у Русији, може се назвати и српским повесничаром Велике Сеобе и пратећих околности Великог бечког рата 1683–1699. године. Наиме, он је ситуацију у српском земљама око 1691. године описао на следећи начин, где се може видети извесна стилизација 6. главе Откривења Јовановог: „И тако Господ све оне три напасти, – од којих је Давид само једну на град свој примио, – у садашње време пустио је на српску земљу; прво помор, затим мач и помор заједно, и ропство и глад жестоку, тако да су људи српски јели месо пасије и месо људи мртвих који су умрли од глади. Све је ово било у моје дане и очи моје видеше. Лежаху лешеви помрлих људи српских по свим улицама великог Београда. И по свим пољима његовим и на свим путевима његовим лежаху мртви и не бејаше никога да их покопа“. Атанасије даскал свему даје једну богословско-интинуитивну димензију: „Слушајте, вољени, да вам кажем каква знамења и страховања бејаху тада. Тих дана јавише се најпре са небеса многа знамења, а затим земљотрес, у ваздуху промена и међу људима многа пометња и негодовања и глад. И чудна нека прорицања говораху“.   Немогућност редовног црквеног живота, пустошење храмова и страдање свештенства тога времена урезало се у народно предање Западне Србије, каже се да је један јеромонах и древне Петрове цркве у Расу одлазио на вис са кога би се молио Господу Богу: „Боже, нека је крштено све што се родило; нека је венчано све што се узело и нека је опојано све што је умро. Амин“!   Према сарајевском хроничару Мула-Мустафи Башескији куга (животињска болест) јавила се у Сарајеву и околини 1761. године, а болест се најпре јавила у „селу Слатина код Горажда“. Овај јаничарски ветеран је сматрао да су неминовни предзнаци и весници ове болести следећи: „кад се много света роди, кад се зачну свађе по махалама, кад небо зацрвени, кад се не поштују стари обичаји“. Баш тада се не треба чудити што зараза не престаје.   Крајем XVIII и почетком XIX века има неколико спорадичних помена куге и мањих описа помора, а најзанимљиви је опис куге у околини Кратова из 1814. године:   „Ово је писаније мене грешног Теодосија јеромонаха Дечанца игумана манастира Лесновског са братијом. Била је ове године велика чума по свој земљи турској и по градовима и по селима и по морским обалама и тада су бежали Кратовци у Лесновски манастир, 14 кућа са све чељади, и седеше 5 месеци и у том гневу Божијем и страху саградисмо келије доле испод куле са молитвама Светога архангела Михаила и Светог преподобног оца Гаврила“. Овај запис сведочи о народном поверењу у црквену јерархију као и о одговорности црквених лица за време изградње карантина уз манаситр за придошлице погођене епидемијом.     Извор: Православие.ру
    • By Поуке.орг - инфо
      Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил обратио се посланицом својим Преосвећеним архипастирима, свештенству, монаштву и мирјанима епархија на територији Руске Федерације.     У овом тешком времену, када државне власти предузимају све могуће мере како би спречиле ширење коронавирусне заразе, позивам архијереје, свештенство, монаштво и вернике да појачају своје молитве Господу да заштити народ Свој од опасне епидемије, а архипастире и пастире да и даље ревносно савршавају богослужења, а нарочито Божанску евхаристију - тајинство Тела и Крви Христове, чак и у одсуству пастве због одговарајућих препорука власти. Заиста - „дело Божје се никад не сме занемарити“ (Устав  преподобног Венедикта Нурсијског, гл. 43).   Данас су многи од нас приморани да на себе узму подвиг боравка у својим домовима. На ово кажем: нека место ваше усамљености за вас постане пустиња личног и породичног молитвеног рада, према јеванђељској речи: „А кад се молиш, уђиту клијет своју  и, затворивши врата, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће ти јавно“ (Матеј 6, 6). Нека нас на овај подвиг надахне подвиг преподобне  Марије Египћанке, која је провела дуге године у самотној молитви у пустињи.   Ових дана губимо прилику да будемо заједно на нашим вољеним великопосним богослужењима. Али знамо да ни врата пакла не могу надвладати Христову Цркву (усп. Мт 16, 18). Ко ће нас раставити од љубави Христове: жалост, тескоба, прогон, глад, или голотиња, или опасност, или мач? ... све те ствари превазилазимо снагом Онога који нас је љубио. ... Ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити нас љубави Божје која је у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8,35-39). Чак и кад  смо  силом прилика раздвојени, као што су Христови следбеници кроз историју  били раштркани по пустињама и горама, пећинама и клисурама, ми остајемо неуништива заједница вере, уједињени искреном молитвом Господу Исусу. Нисмо сами у овој молитви - са нама престолу Божјем предстоје и наши свети преци, подвижници Руске Цркве свих доба њеног историјског постојања, који нас надахњују и охрабрују. „Буди храбра, Христова Цркво! ...  Јер Христови пријатељи старају се о теби, заступајући те, будући присутни“ (сједален на полијелеју службе Новомученицима и Исповедницима Руске Цркве).   Подносимо, браћо и сестре, привремене тешкоће да бисмо сачували живот и здравље наших суседа. Стрпљиво ћемо поднети невољу која нас је походила, у чврстој нади да ће Свемогући Господ, који је примио страдање и смрт на Крсту за људски род и својим Васкрсењем отворио пут ка спасењу нас, ову невољу преокренути на радост у величању Њега у заједничкој молитви на храмовном богослужењу, и „Господ ће обрисати сузе са свакога лица и срамоту Свога народа укинуће са све земље“ (Ис 25,8).   Ових дана посебно ћемо се молити за оне који саможртвено улажу напоре да окончају заразну епидемију, за оне који омогућавају нормалан живот наших градова и села. Бићемо им захвални и пружићемо им сву могућу подршку. Захваљујем свима вама, драге владике, оци, браћа и сестре, на вашем ревносном служењу Господу, Цркви Његовој и једни другима.   Непрестано се молим за све вас. + Кирил, патријарх московски и све Русије   са руског превео протођакон Радомир Ракић     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Поуке.орг - инфо
      Позив Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија одражава предузете заштитне мере Украјинске Православне Цркве и Московске Патријаршије, уз неке специфичности применљиве за Украјину. Сви јерарси позивају верни народ да буде дисиплинован у ово време пандемије. Ипак, цркве нису затворене, и Света Тајна Причешћа је на располагању свима.     Поздрављам вас од срца, драги слушаоци, и нека вас Бог све благослови!   Налазимо се у тешком времену, доживљавамо недаће; заразна болест која се зове вирус корона се шири светом.   Грех је као пилула пресвучена површним задовољством, с једне стране, а горчином, са друге. А кад неко учини грех, он узима ову пилулу и пуни себе горчином. Ово је горчина нашег општег друштвеног греха, не само личног, већ греха целог света. Данас се тај грех пројављује у болести вируса короне, која нас је снашла, која је одвукла многе људе у очај и страх. Многи људи једноставно не знају шта да чине и куда да иду.   Као и у свим животним случајевима, можемо наћи себи наук у Светом Писму. Постојала је таква страница у историји људској кад се појавио вавилонски цар Навуходоносор. Он је освојио Египат, поразио фараона и окончао Египатско царство. И отпочело је ново царство - Вавилонско царство.   Господ је допустио Навуходоносору да казни Јудеју због народа који се недолично понашао, који је вређао Бога и чинио грехе. И тако, Господ шаље Навуходоносора на њих, који први долази у Јерусалим и узима свештене судове из Храма, затим узима многе младе људе и одводи их у ропство. И Господ објашњава Јудејцима речима пророка Јеремије: „Шаљем вам Навуходоносора, јер  много сагрешисте; морате испаштати за своје грехе. А онда ћу вас Ја избавити.“   Али Јудејци то не желе да учине. Кад је Навуходоносор дошао први пут,  узео је судове и младиће, након чега су се они побунили против њега. Онда је тај исти  цар дошао други пут, и нанео је још веће губитке. Опљачкао је Храм и одвео још више људи, преселивши их у Вавилон. Јудејци су мало испаштали, али су се опет побунили против њега. Онда је Навуходоносор послао заповедника своје војске, који је опљачкао и опустошио Јерусалим, разорио Храм и одвео скоро све Јудејце у ропство, а оне моћне вође који су се побунили против њега, одвео је у Вавилон и тамо их и погубио.   Навуходоносор је за нас данас тај вирус короне. Ми га морамо прихватити и испаштати кроз њега и исправити своје животе. Ми се, најпре, морамо молити Богу и окајати наше грехе, јер су они разлог зашто нас овај невидљиви Навуходоносор држи поробљене.   Не смемо се бунити против (безбедоносне) дисциплине, због техничких и здравствених прописа којих се морамо држати да би се спречило ширење овог вируса. Морамо им се повиновати, а не занемаривати их.   Постоје одређени здравствени прописи који нужно не уништавају вирус корону, али га заустављају, не дозвољавајући му да се прошири. А вирус корона се уништава Силом Божјом, која долази на нас преко доктора и лекова. Према томе, позивам вас, као што је претходно говорио пророк Јеремија: будите стрпљиви, покајте се и молите се! И чините оно што вам данас доктори кажу, јер се они разумеју у мере предострожности за ову болест. Чините то, али имајте поверење у Бога и покушавајте да исправите свој живот. Јер наши су греси узрок овога што нам се дешава.   Наша Црква се прикључила кампањи изолације од овог вируса. Прво што чинимо јесте да се молимо у црквама и манастирима еда да би нам се Бог смиловао и опростио нам сва наша сагрешења. Ми православни хришћани Украјинске Православне Цркве молимо се за све људе, за све Украјинце - да нам свима опрости, јер смо сви, у извесној мери, криви за ово што нам се дешава.   Код нас се звона чују много пута, јер њихово звоњење (уз молитву) уништава све врсте зараза и болести.   Нарочито се молимо за докторе који су данас на првој линији фронта у борби против вируса короне. Покушавамо да им обезбедимо не само молитвену помоћ - ми примамо докторе у манастирима, обезбеђујемо им храну, помажемо им пре и после посла. А у нашим манастирима припремају се просторије које би биле коришћене као последње уточиште попут подручних болница за оболеле. А манастири не само да ће обезбедити ове просторије, већ ће и услужити људе.   Правимо маске, и купујмо и бесплатно разносимо хигијенске производе.   Развијајмо добровољачки покрет који ће да разноси лекове, храну и све што је неопходно за живот, за старије људе који не могу то сами да чине.   Постоје људи које је већ захватио вирус короне - шта треба чинити с њима? Поново се позивам на Свето Писмо. Библија говори о једној заразној болести која се некад звала губа. Према Божјем закону, губавци су били изоловани од општења са другим људима. И онда кад су били излечени, долазили су свештенику (свештеник је био и физички и духовни лекар), и он је испитивао особу и доносио закључак и давао дозволу да ли је та особа спремна или не да се врати у заједницу са другима.   Данас следимо исти пример. Можда вирус короне није исто што и губа; ова болест је блажа, али је ипак заразна. А људи који су захваћени овом болешћу -  као што се дешава, а ми им желимо здравље - морају се молити дома, да не би њихово присуство у цркви угрозило оне који су здрави. Наиме, то не би било из љубави, то би било из других разлога.   Бог тражи од нас да љубимо једни друге. Љубав увек пита: шта могу дати на жртву за свог ближњег? Жртва за ближњег зове се љубав. Где год да смо - у болници или стану – морамо се молити. Почните се молити ту где сте, узмите Молитвеник, Псалтир, узмите Јеванђеље, неку другу душекорисну књигу и читајте, молите се. Или само читајте „Оченаш“, „Богородице Дјево“, „Возбраној Војеводје“, Исусову Молитву - и на тај начин ћете бити уједињени у Телу Цркве. Јер није простор тај који нас сједињује, није физичка раздаљина. Ми се сједињујемо око Богу молитвом и добрим делима - то нас сједињује са Богом. Црква се не окреће од тих људи. Таква особа може позвати свештеника, свештеник ће доћи и исповедити  и причестити га Светим тајнама Христовим.   Цркве су током ове пандемије места где су људи у миру и где налазе утеху за себе. Према томе, цркве се неће затварати. Морамо се придржавати здравствених мера које данас постоје, и не доводити у цркве стотине људи као пре, већ почети са само двоје. Боље је унапред се договорити са свештеником преко телефона да желимо да се причестимо, а свештеник ће одредити време, и људима ће бити омогућено да дођу и да се на миру исповеде и да узму учешће у исцељењу душе и тела.   Нека би нам Бог помогао да будемо дисиплиновани. Наиме, самодисциплина је увек неопходна, нарочито у опасним временима.   Ми смо спремни да помогнемо, колико можемо, оним људима који немају средстава за преживљавање током ове пандемије корона вируса. Коме год је потребна помоћ, нека се обрати својој цркви. Ми ћемо вам помоћи колико можемо.   Више од свега, окренимо се Богу, са Богом је све могуће. Он ће нам послати све што нам је потребно - и за духовни и за телесни живот.                           Његово Блаженство митрополит кијевски  и све Украјине Онуфрије     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Поуке.орг - инфо
      Позив Његовог блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија одражава предузете заштитне мере Украјинске православне цркве и Московске патријаршије, уз неке специфичности применљиве за Украјину. Сви јерарси позивају верни народ да буде дисиплинован у ово време пандемије. Ипак, цркве нису затворене, и Света тајна причешћа је на располагању свима.     Поздрављам вас од срца, драги слушаоци, и нека вас Бог све благослови!   Налазимо се у тешком времену, доживљавамо недаће; заразна болест која се зове вирус корона се шири светом.   Грех је као пилула пресвучена површним задовољством, с једне стране, а горчином, са друге. А кад неко учини грех, он узима ову пилулу и пуни себе горчином. Ово је горчина нашег општег друштвеног греха, не само личног, већ греха целог света. Данас се тај грех пројављује у болести вируса короне, која нас је снашла, која је одвукла многе људе у очај и страх. Многи људи једноставно не знају шта да чине и куда да иду.   Као и у свим животним случајевима, можемо наћи себи наук у Светом писму. Постојала је таква страница у историји људској кад се појавио вавилонски цар Навуходоносор. Он је освојио Египат, поразио фараона и окончао Египатско царство. И отпочело је ново царство – Вавилонско царство.   Господ је допустио Навуходоносору да казни Јудеју због народа који се недолично понашао, који је вређао Бога и чинио грехе. И тако, Господ шаље Навуходоносора на њих, који први долази у Јерусалим и узима свештене судове из Храма, затим узима многе младе људе и одводи их у ропство. И Господ објашњава Јудејцима речима пророка Јеремије: „Шаљем вам Навуходоносора, јер  много сагрешисте; морате испаштати за своје грехе. А онда ћу вас Ја избавити.“   Али Јудејци то не желе да учине. Кад је Навуходоносор дошао први пут,  узео је судове и младиће, након чега су се они побунили против њега. Онда је тај исти  цар дошао други пут, и нанео је још веће губитке. Опљачкао је Храм и одвео још више људи, преселивши их у Вавилон. Јудејци су мало испаштали, али су се опет побунили против њега. Онда је Навуходоносор послао заповедника своје војске, који је опљачкао и опустошио Јерусалим, разорио Храм и одвео скоро све Јудејце у ропство, а оне моћне вође који су се побунили против њега, одвео је у Вавилон и тамо их и погубио.   Навуходоносор је за нас данас тај вирус короне. Ми га морамо прихватити и испаштати кроз њега и исправити своје животе. Ми се, најпре, морамо молити Богу и окајати наше грехе, јер су они разлог зашто нас овај невидљиви Навуходоносор држи поробљене.   Не смемо се бунити против (безбедоносне) дисциплине, због техничких и здравствених прописа којих се морамо држати да би се спречило ширење овог вируса. Морамо им се повиновати, а не занемаривати их.   Постоје одређени здравствени прописи који нужно не уништавају вирус корону, али га заустављају, не дозвољавајући му да се прошири. А вирус корона се уништава Силом Божјом, која долази на нас преко доктора и лекова. Према томе, позивам вас, као што је претходно говорио пророк Јеремија: будите стрпљиви, покајте се и молите се! И чините оно што вам данас доктори кажу, јер се они разумеју у мере предострожности за ову болест. Чините то, али имајте поверење у Бога и покушавајте да исправите свој живот. Јер наши су греси узрок овога што нам се дешава.   Наша Црква се прикључила кампањи изолације од овог вируса. Прво што чинимо јесте да се молимо у црквама и манастирима еда да би нам се Бог смиловао и опростио нам сва наша сагрешења. Ми православни хришћани Украјинске православне цркве молимо се за све људе, за све Украјинце – да нам свима опрости, јер смо сви, у извесној мери, криви за ово што нам се дешава.   Код нас се звона чују много пута, јер њихово звоњење (уз молитву) уништава све врсте зараза и болести.   Нарочито се молимо за докторе који су данас на првој линији фронта у борби против вируса короне. Покушавамо да им обезбедимо не само молитвену помоћ – ми примамо докторе у манастирима, обезбеђујемо им храну, помажемо им пре и после посла. А у нашим манастирима припремају се просторије које би биле коришћене као последње уточиште попут подручних болница за оболеле. А манастири не само да ће обезбедити ове просторије, већ ће и услужити људе.   Правимо маске, и купујмо и бесплатно разносимо хигијенске производе.   Развијајмо добровољачки покрет који ће да разноси лекове, храну и све што је неопходно за живот, за старије људе који не могу то сами да чине.   Постоје људи које је већ захватио вирус короне – шта треба чинити с њима? Поново се позивам на Свето писмо. Библија говори о једној заразној болести која се некад звала губа. Према Божјем закону, губавци су били изоловани од општења са другим људима. И онда кад су били излечени, долазили су свештенику (свештеник је био и физички и духовни лекар), и он је испитивао особу и доносио закључак и давао дозволу да ли је та особа спремна или не да се врати у заједницу са другима.   Данас следимо исти пример. Можда вирус короне није исто што и губа; ова болест је блажа, али је ипак заразна. А људи који су захваћени овом болешћу –  као што се дешава, а ми им желимо здравље – морају се молити дома, да не би њихово присуство у цркви угрозило оне који су здрави. Наиме, то не би било из љубави, то би било из других разлога.   Бог тражи од нас да љубимо једни друге. Љубав увек пита: шта могу дати на жртву за свог ближњег? Жртва за ближњег зове се љубав. Где год да смо – у болници или стану – морамо се молити. Почните се молити ту где сте, узмите Молитвеник, Псалтир, узмите Јеванђеље, неку другу душекорисну књигу и читајте, молите се. Или само читајте „Оченаш“, „Богородице Дјево“, „Возбраној Војеводје“, Исусову Молитву – и на тај начин ћете бити уједињени у Телу Цркве. Јер није простор тај који нас сједињује, није физичка раздаљина. Ми се сједињујемо око Богу молитвом и добрим делима – то нас сједињује са Богом. Црква се не окреће од тих људи. Таква особа може позвати свештеника, свештеник ће доћи и исповедити  и причестити га Светим тајнама Христовим.   Цркве су током ове пандемије места где су људи у миру и где налазе утеху за себе. Према томе, цркве се неће затварати. Морамо се придржавати здравствених мера које данас постоје, и не доводити у цркве стотине људи као пре, већ почети са само двоје. Боље је унапред се договорити са свештеником преко телефона да желимо да се причестимо, а свештеник ће одредити време, и људима ће бити омогућено да дођу и да се на миру исповеде и да узму учешће у исцељењу душе и тела.   Нека би нам Бог помогао да будемо дисиплиновани. Наиме, самодисциплина је увек неопходна, нарочито у опасним временима.   Ми смо спремни да помогнемо, колико можемо, оним људима који немају средстава за преживљавање током ове пандемије корона вируса. Коме год је потребна помоћ, нека се обрати својој цркви. Ми ћемо вам помоћи колико можемо.   Више од свега, окренимо се Богу, са Богом је све могуће. Он ће нам послати све што нам је потребно – и за духовни и за телесни живот.   Његово Блаженство митрополит кијевски  и све Украјине Онуфрије     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By PredragVId
      Саопштење братства Саборне цркве у Београду
      о богослужбеном животу у време епидемије
       
      Братство Саборног храма Светог архангела Михаила у Београду упутило је обавештење својим парохијанима о богослужбеном животу који се привремено саображава новонасталој здравственој ситуацији у Србији. Текст обавештења је у наставку.
      Саопштење братства Саборне цркве
       
      Драга браћо и сестре, драги парохијани Саборне цркве у Београду, услед ванредног стања и спречавања даљег ширења коронавируса COVID-19, братство Саборне цркве је донело одредбе о понашању у овој светињи и верском животу на нашој парохији, а у складу са мерама Владе Републике Србије, као и одлукама Светог архијерејског синода СПЦ. Актом Његове Светости патријарха српског г. Иринеја, богослужбени живот у Саборној цркви се саображава одлуци Владе Србије о забрани окупљања више од петоро лица на једном месту и другим превентивним мерама које треба да допринесу спречавању ширења вируса короне. Молимо Вас да:
      -      При уласку у храм, пређете преко дезинфекционе површине, ради дезинфекције обуће.
      -      Током боравка у храму и порти носите маску, коју ће Вам, на улазу у храм, обезбедити наш службеник или продавачица свећа.
      -       Водите рачуна о препорученој удаљености од других присутних (1,5м).
      Позивамо све Вас, а нарочито старије од 65 година, да у потпуности поштујете мере Владе Републике Србије, укључујући и долазак у храмове, на света богослужења. Они који нису у могућности да долазе или су у обавези останка у својим домовима, а желе да се причесте, могу се јавити свом надлежном пароху, који ће, у дому извршити Свету тајну исповести и Причешћа. У Саборном храму се врши целодневно проветравање и дезинфекција (нарочито целивајућих икона, столова, певница, подова, налоња...), кропи се освећеном водом и кади. Освећење домова и воде, поводом предстојећег празника Васкрсења Господа Исуса Христа, биће одложено до даљњег, па стога препоручујемо да своје домове кропите Богојављењском водом и кадите их тамјаном свакодневно. Уколико немате у кући Богојављењску воду и тамјан, можете се, такође, јавити свом надлежном пароху, који ће Вам их, на адекватан начин, доставити. Света Тајна исповести врши се у храму, током и непосредно по завршетку великопосних богослужења, а по потреби и у дому оних који нису у могућности да дођу у храм, уз благовремени договор са исповедником или надлежним парохом, у складу са мерама безбедности прописаним од државних власти.
      Свето Причешће је остварење заједнице са Господом која нас у пуноћи чека у Царству небеском. Христос је Лекар наших душа и тела, а Причешће је Светиња на светињама, неподложна додиру и утицају било које болести или заразе. У дане овог великог искушења, које је захватило читав свет, од пресудног је значаја да не подлежемо пандемији страха, маловерју, очајању, неразумном гомилању материјалних добара и сумњи у Светињу над светињама, већ да умножимо своје молитве, љубав и милосрђе, да непоколебиво верујемо у свемоћ и љубав Бога Сведржитеља, Који нас држи у Десници Својој и о свим нашим потребама брине, да приступамо Светињи Причешћа и Исповести, али и да, по поуци Господњој, "понесемо бремена једни других". Наша крсно-васкрсна борба се сада огледа у умножењу вере и љубави према Богу, али и милосрђа према другим људима, пре свега, кроз одговорност према сопственом и здрављу људи око нас. Ко год се понаша недговорно и дрскост проглашава за веру – куша Господа, а неретко и саблажњава своје ближње.
      Драга браћо и сестре, позивамо Вас да сви заједно умножимо своје молитве и за лекаре и све здравствене раднике, војнике и оне који су сада у служби општег добра, као и за све оболеле. Ово је време покајања, појачане молитве, поста, милосрђа, љубави, послушности, вере и смирења, време преиспитивања наших живота, наших основних вредности и приоритета, нашег односа према светињама. Братство Саборне цркве Вам је на располагању за све Ваше духовне потребе, разговор, савет и укрепљење. Остајемо Ваши молитвеници пред Распетим и Васкрслим Господом. Током Свете Литургије, придодајемо и прозбу:
      "Још се молимо Оцу нашем небеском, Лекару душа и тела наших, Који је послао Јединороднога Сина Свога, Господа нашега Исуса Христа, Који сваку болести исцељује и од смрти избавља, да покаже и на нама милост Своју преизобилну, да заустави опаку заразу, здраве да сачува у здрављу, оболеле да исцели, оне који их лече и оне који и облелима и здравима помажу да благослови и укрепи, а свима нама да опрости грехе и дометне нам вере, наде и љубави. Рецимо сви: услиши нас, Господе, и милостиво помилуј!".
      Извор: радио Слово љубве

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...