Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
JESSY

Моја душа и моје срце би желели да се сви владају по Јеванђељу

Recommended Posts

0-02-0a-74168daeea8476f2d4ac277419afa4ff

Разговор са схи-монахињом мати Теодором, новоизабраном Игуманијом манастира Грачанице

Замонашила сам се у манастиру Грачаници 1955. године. Похађала сам монашку школу која је трајала десет година, у којој је предавао Патријарх Павле.

Чему Вас је учио Патријарх Павле у монашкој школи?

Учио нас је историју, катихизис, црквенословенски – да преводимо са црквенословенског на српски језик – учио нас је Стари Завет, Нови Завет, Свете Оце – шта је рекао Свети Сава Освећени, Василије Велики, Јован Златоуст, Григорије Богослов – како су се подвизавали. Предавао нам је о Лоту, о Мртвом мору, о два спаљена града, Содоми и Гомори – како се Господ јавио Лоту и упутио га да иде ка Сигору; како су се Аврам и Лот поделили, а нису се свађали.

Које светоотачке поуке се сећате из тог периода?

Волела сам оно што нам је причао о Светом Сави Освећеном, који је рекао: „Нека је нас оволико колико нас је.  Хране има довољно. Који извршавамо вољу Божју да останемо, а који нисмо такви, да се отпуштамо. Боље је и један који врши вољу Божју, него множина безаконика“.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

На који начин је Патријарх Павле поучавао и васпитавао?

Патријарх Павле је нама предавао и тако нас учио, али, учио нас је и својим примером. Посматрала сам, на пример, ако нека жена донесе једну поморанџу и дâ је њему, а нас је било доста ђака, он узме ону поморанџу, ољушти је и подели на четрдесет делића. Ја сам га много волела, па му кажем: „Преосвећени, па зашто је Ви не поједете сами, да знате да сте појели једну поморанџу“? „А ти би то урадила, појела би је сама, иако знаш да не треба да је поједеш сама“. „Зашто, Преосвећени“? „Грехота је ти да једеш, а други да гледају – но сви по мало да поделимо.“ Патријарх Павле нас је учио свему. Није било ничега чему нас он није научио. Од нас четрдесет произвео је добре, побожне и напредне монахиње. У манастиру Грачаници учила сам историју двадесет и пет година. Нико није умео да објасни историју боље од мене, а то сам све научила од патријарха Павла.

Он, као Епископ, дође у Грачаницу па коси, чисти. Једном, када је дошао из Призрена, узме тањир и стане поред шпорета и каже: „Мати Теодора, да ли имаш нешто на води да ми даш?“, и оде негде. После неког времена видиш га враћа се из баште. Убрао један парадајз, један краставац, паприку – опере на чесми, па оде узме корице хлеба, које сестре нису појеле, стави их на тацну поред себе и једе. Ја му кажем: „Преосвећени, само седите, све ћу да Вам донесем“, на шта ће он: „Зашто ми је Бог дао ноге и руке – него да се служим њима“. Павле је и као Патријарх доста времена проводио на Косову. Света душа.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да ли познајете садашњег Патријарха?

Познајем га. Добар је.

Како је манастир изгледао када сте дошли?

У манастиру су биле велике рушевине. У конаку, у коме је била партијска школа, а пре њих Немци, није било ничега. Све су срушили и све однели. Јако смо се мучиле, јер су ту у конаку били милицајци и професори који су предавали у школи. Они су заузели пола конака, а нас дванаест у две собе. Тешко је било. Мучиле смо се једно пет-шест година, а онда смо отишле код градоначелника Мугоше у Приштину да нам помогне, да отера тај народ из манастира. Било је комунистичко доба. Он нам каже: „Ја сам немоћан, али написаћу вам писмо, а ви га однесите у Београд у Комитет код маршала“. Ми смо тако и урадиле. Игуманија и намесница Ефросинија добиле су то писмо од градоначелника, које су однеле у Београд и предале маршалу, а он, када је прочитао, рекао је овако: „Бистар извор тече,  а чобани узму прутеве па га замуте, па буде мутна вода. Тако ти је ово. Вера је загарантована. Не може нико никога да угрози. Ако су они милицајци и професори, нека иду у школе, а вама да ослободе манастир. Ја ћу да наредим, да за двадесет и четири сата ни један службеник не буде у Грачаници“. Ми смо се дуго мучиле. Онда дође телеграм из Београда: за двадесет и четири сата да манастир Грачаница буде ослобођен од професора, милиције и службеника. Ми нисмо имале право да уђемо у цркву, него чувар нам отвори, па ми онда уђемо да вршимо вечерње, јутрење и Литургију.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да ли је Грачаница у то време била музеј?

Није била музеј, него је била заузета. Држали су магацин у цркви. А када је дошао маршал, у Грачаници је тада био отац Герасим, теолог. Стајао је код стуба у некој старој изношеној мантији, док је маршалу историјат манастира говорио неко ко није баш добро знао. Маршал приђе оцу Герасиму и упита га: „Шта радиш оче“? „Мучим муке“. „Зашто мучиш муке“? „Па ево, мислио сам биће боље за нас, а за нас је горе“. „Шта је горе за Вас“? „Цркву су нам претворили у магацин, конак је узела војска, све однела, упропастили су нас. Само можемо да кукамо“. Отац Герасим је био теолог. Када је испричао Титу историјат, маршал се окренуо и упитао га: „Оче, коју сте школу завршили“? „Завршио сам теологију“. „Видим да сте писмен човек. Овај други није знао да објасни као ви. Шта сте ви све испричали! Посебно ми се свидела ваша писменост“. Тито је погледао оца Герасима онако нарочито, а касније му је послао три трубе штофа за мантије, три трубе за пиџаме, и неке ципеле.

Да ли је манастир после дочекао боље дане?

Тито је све очистио. После смо живеле као лабудови. Он је много помогао Грачаницу. Слободан Милошевић такође, као и Милутиновић. После, када смо повратиле земљу, Вулин нам је помогао да је очистимо од пањева, камења, да би земља била родна. И Вучић помаже. Ја сам на Косову шездесет година и водила сам манастирску економију.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Шта сте све поседовали у оквиру манастирске економије?

Имали смо виноград. Имали смо преко шездесет хектара земље, пет-шест трактора, све машине, башту, пластенике. На тој земљи коју смо вратиле сада је владика Теодосије подигао економију. Цело имање је оградио, направио две куће, два силоса са по седамдесет тона кукуруза и пшенице, па ископао бунар, па направио кућу за раднике. Планира да направи шталу за двадесет и пет крава, шталу за две стотине оваца и коза, свињац, кокошињац и све остало; па је узео раднике Србе које плаћа. Сад прави и кућу где је рекао да ће повремено да борави, како би био и са радницима.

На Косову сте провели дуги низ година, за то време промениле су се многе власти, да ли стрепите од тренутне власти у Приштини да вам можда не одузме вашу земљу?

Неће они ништа да нам одузму. Иако су на Косову Албанци, од којих су многи потурчени Срби, ипак имају милости.

Какав су однос имали Срби према вама у време комунизма?

У оно време сељаци у Грачаници нису примали попа, а примали су мене. Поп је морао да освети водицу, да је дâ мени, да је поделим по селу. Мене су сви примали, а попа нису. Да ли због одбојност комунизма према свештенству, или је разлог лежао у његовој личности – не знам. Дуги низ година радила сам у радионици и тако сам помагала људима. Пошто сам била и економ, могла сам да помогнем, што је допринело да ме народ призна као своју помоћницу. Волели су ме људи. Једном приликом владика Павле је дошао у велику салу и питао мати Татјану, нашу строгу игуманију, какав је народ. Позвао ме је да дођем, јер сам била у кухињи, и упита мене: „Теодора, какав је овај народ“? „Народ је анђелски. Народа, као што је овај у Грачаници, нема ни у једном месту. Волим их зато што не псују. Од њих не могу да чујем ни једну лошу реч“. Кад је игуманија то чула, каже она мени: „Теодора, корпу на руку, блок и оловку, и да пођеш са попом на врх Грачанице, да ми свакога запишеш, ко прима, а ко не прима попа“. Мене је било срамота, али пристала сам. Узмем корпу, оловку, блокче и кренемо. Кад су нас видели на вратима неки, код којих је поп раније долазио и нису га примили, питају: „Шта је, Теодора“?  „Дошли смо да осветимо водицу“. „Ајде, ајде, улази“. Донели су свећу, воду, кадионицу, и поп поче да служи. На крају ме питају колико то кошта, а ја рекох: „Колико је поп рекао“. Дадоше ми паре, које поп није хтео да узме. И тако кроз целу Грачаницу. Сви су нас примили, сви до једног. Кад смо се вратили у манастир, поп баци ону торбу и рече игуманији: „Мати, овде у овом селу поп је „Теодоракис“, њу су сви примили, а мене нису хтели да приме. Има да осветим пун казан воде, ђак из богословије нека носи балонче и корпу, а „Теодоракис“ крст. Носила сам и остављала Свету водицу у Сушици, Лабљану, Сливову, Грачаници, Ајвалији. Када је дошао Свети Никола, донели људи колаче у цркву, а попа нема. Дође игуманија у кухињу и каже ми: „Теодора, мораш да идеш да сечеш колаче. Чека те пуна црква“. Морала сам – иначе оставише и колач и све. Требало је тако да радим, да би се за попа припремила лепа парохија –  тако сам мислила. Ишла сам и ноћу и дању по селима. Резала сам колаче до дванаест сати у ноћ. Сви су ме чекали. Ни један домаћин неће да пререже колач док ја не дођем, уђем у кућу и испевам.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Која је била Ваша прва игуманија?

Прва је била Татјана, а друга Ефросинија. Татјана је била доста строга. Њу смо морали строго у свему да слушамо. Она је мене много волеле. Водила ме је у Грчку, Румунију, Египат, Јерусалим, у Русију пет-шест пута. Где год  је пошла, мене је водила. Много сам је слушала, не узвраћајући ни једну реч. Кад би ми нешто наредила, послушала бих је по цену живота.

Ви сте је пратили све до њене кончине?

Поред ње сам била кад је умрла. Умрла је од рака.

Наследница мати Татјане била је мати Ефросинија?

Мати Ефросинија је била добра, света игуманија. Са њом је било лепо. Она је мени предала све. Њу ништа овоземаљско није интересовало, само небеско. Она је читала акатисте. Јеванђеље није пуштала из руку, ни молитвеник. Говорила је: „Нема ништа лепше но молити се Богу“. Није хтела ни краву да прода без мене. Наиђу трговци када ја нисам била ту, а игуманија им каже: „Ја не могу ништа да продам док не дође Теодора“. Кад сам се вратила кажем јој: „Мати, па Ви сте игуманија. Све је у вашим рукама“, на то ће она: „Не, Теодора, ја тебе ценим и ти водиш економију, како ти продаш – тако је“.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Која је била Ваша прва игуманија?

Прва је била Татјана, а друга Ефросинија. Татјана је била доста строга. Њу смо морали строго у свему да слушамо. Она је мене много волеле. Водила ме је у Грчку, Румунију, Египат, Јерусалим, у Русију пет-шест пута. Где год  је пошла, мене је водила. Много сам је слушала, не узвраћајући ни једну реч. Кад би ми нешто наредила, послушала бих је по цену живота.

Ви сте је пратили све до њене кончине?

Поред ње сам била кад је умрла. Умрла је од рака.

Наследница мати Татјане била је мати Ефросинија?

Мати Ефросинија је била добра, света игуманија. Са њом је било лепо. Она је мени предала све. Њу ништа овоземаљско није интересовало, само небеско. Она је читала акатисте. Јеванђеље није пуштала из руку, ни молитвеник. Говорила је: „Нема ништа лепше но молити се Богу“. Није хтела ни краву да прода без мене. Наиђу трговци када ја нисам била ту, а игуманија им каже: „Ја не могу ништа да продам док не дође Теодора“. Кад сам се вратила кажем јој: „Мати, па Ви сте игуманија. Све је у вашим рукама“, на то ће она: „Не, Теодора, ја тебе ценим и ти водиш економију, како ти продаш – тако је“.

https://mitropolija.com/2020/05/08/moja-dusa-i-moje-srce-bi-zeljeli-da-se-svi-vladaju-po-jevandjelju/

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мати Теодора је дивна особа. Лијепо је што је у првом дијелу интервјуа било ријечи о упокојеном Патријарху Павлу. Никад доста прича о Њему од оних којима је Бог дао да буду у његовој близини за његова живота. Јако ми се свидјела реченица: Нема ништа лепше него молити се Богу. Блажени су они који тако мисле.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Педесетнице (силаска Светог Духа на апостоле), данас у недељу, 07. јуна 2020. године,Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, служио је Свету Архијерејску литургију у цркви Свете Тројице у Гроцкој.    Након Свете литургије, Патријарх Иринеј је служио Вечерње и призив Светог Духа, а потом је предстојао литији око храма. На крају, Патријарх Иринеј је са свештенством, кумовима славе и верним народом пререзао славски колач прослављајући храмовну славу.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Срце хришћанско није обично срце. Оно је срце које куца за читав свет и свету даје пулс живота. Одакле  љубав и снага том срцу? Његова љубав и снага је Христос - Источник живота и љубави.   Звучни запис беседе   Најјаче куца срце светитеља. Оно никада не престаје да куца јер је сво постало Љубав, а „Љубав никад не престаје“. Данас је у сазвежђу светих рода нашега посебно блистало једно срце, срце Светог Јована Владимира, Кнеза српског. Свети Јован Владимир сав је био образ врлина. Смирен и кротак. Ревностан и благочестив. Владар и витез. Неимар Цркве и добротвор. Чесни муж. Он је огледало рода српскога у које смо се загледали у храму Сабора српских светитеља у Жупи александровачкој.   То је огледало у коме се једино можемо препознати ако личимо на Христа. То је огледало у коме се данас огледа род наш српски и дивни Бар и читава Црна Гора, и у њему виде себе преображене у Љубав Христову и икону Светог Јована Владимира чије срце непрестано куца...   Данас 04. јуна 2020. године, свету архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид, а радост на радост употпунило  је рукоположење вероучитеља Илије Ракановића у свети ђаконски чин. Епископу је салуживало свештенство архијерејског намесништва жупског као и гост свештеник Петар Лазић из Епархије жичке.       Извор: Епархија крушевачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Интернет литије су ушле у дванаесту недељу емитовања и са нестрпљењем се у вјерном народу очекује обнова литија и наставак борбе за одбрану светиња, тј. за повлачење Закона о слободи вјероисповијести. Двадесет трећу Интернет литију предводио је протојереј Немања Кривокапић, парох которски, а доминирале су теме клевета режима и блиских им медија на Цркву. Традиционално, хришћанска заједница у Котору је била на удару медијских спинова због великог броја црквених и других институција са предзнаком српски.     „Све што има предзанак српско отворено је за све људе добре воље“,  рекао је которски парох, одговарајући на питање о томе да ли су врата српских институција затворена за Црногорце или Хрвате.   Он је подсјетио да чак и званични документи то потврђују.   „Статут Српског пјевачког друштва Јединство из Котора предвиђа да члан може бити сваки добронамјерни грађанин, а да то није мртво слово на папиру потврђује историја и презент СПЦ Јединство. Имали смо Чеха диригента, чак и Јеврејина а данас има и католика и Црногораца у великом проценту“, закључио је отац Немања.   Званична застава СПЦ на Цркви Светог Николе трн је у оку шовиниста који се нису либили клевета не би ли приморали Цркву да је уклони.   „Била је нека прича да ми не дамо да се неко вјенча у Цркви Светог Николе са црногорским барјаком, што је потпуна бесмислица“, рекао је Кривокапић, додавши да свако ко се осјећа лијепо у цркви је добродашао увијек, без обзира на било коју припадност.   Питање заставе на Цркви Светог Николе усмјерило је разговор у правцу коментарисања подјела, које се форсирају у Црној Гори деценијама из кругова блиских режиму, а које се често преламају преко питања симбола.   „Дуго траје гушење српског идентитета у Црној Гори и Закон о слободи вјероисповијести био је окидач за изражавање различитих незадовољстава, која су се годинама нагомилавала“, прокоментарисао је отац Немања, објашњавајући како је настала та „интересантна ствар“ са цртањем тробојница на зидовима.   Он је додао да је застава на Цркви Светог Николе можда инспирисала многе, али мотиви за њено постављање били су драгачији.   “Отац Момо је поставио оног дана када је у Котору основана тзв. ЦПЦ и у самом почетку реакције су биле различите. Чак сам и ја био против тога да застава стоји из разлога што би неког могла да одбије од уласка у цркву“, присјетио се отац Немања, рекавши да је ипак та застава много важна за велики број људи.   „Управо због тога што је људима било онемогућено да искажу своје Српство, та застава људима је много значила“, рекао је прота Кривокапић и објаснио да би, чак и када би из техничких разлога на кратко скинули заставу, одмах људи звали и питали шта се догодило са заставом.   Отац Немања каже да је након упокојења проте Момчила размишљао како да поступи.   „Чак и када је тијело попа Мома стајало у храму нисмо поступили у складу са обичајем да се застава скине при тужним моментима, сматрао сам да се он не би сложио са тим.“   Гостовање протојереја Немање Кривокапића обиљежило је и сјећања на блаженог спомена оца Момчила, чији је одлазак губитак за читаву Српску православну цркву. Поводом 40 дана од упокојења оца Мома, у петак, 5. јуна, у цркви у Шкаљарима биће служена Света заупокојена литургија, са почетком у 9 часова.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије служио је данас, 30. маја, на празник Светог апостола Андроника и Јуније, Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда, гдје су синоћ враћене мошти Светог Арсенија Сремца, након што је у претходна два дана походио вјерни народ у Подгорици и Кучима.     На Светој архијересјкој литургији су саслуживали протосинђел Сергије, намјесник острошки, протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски, протојереј Илија Зекановић, парох Комана, Бандића, Загарача и Загреде, отац Пеђа Катанић, јерођакон Роман и ћакон Иван Црногорчевић, уз молитвено учешће сестринства ове свете обитељи и вјерног народа.   Митрополит је у чин чтеца произвео Недјељка Кнежевића а у току Литургије је крштена нова слушкиња Божија Арсенија чиј је кум био владика Амфилохије.   Након прочитаног јеванђелског зачала, подсјетивши на Христове ријечи “Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека и свијета”, Високопреосвећни Митрополит је казао да су то ријечи онога који је сјединио небо и земљу, Бога и човјека, и испунио домострој спасења па је земљу онебесио и обесмртио.   “Небеса је уселио у људску природу, самога себе као Сина Божијега јединороднога, да би човјек од смртнога бића, пролазнога, постао бесмртно, непролазно биће, да би задобио дар усавршавања у мјеру раста висине самога Христа”, казао је владика.   Даље је објаснио да је Христова мјера безмјерна и да је усавршавање у Христу безмјерни и безгранични напредак и усавршавање те да нема границе и да је тако и са човјеком и људском природом, која се вазноси на небеса и сједи са десне стране Бога и Оца.   “Онај који је у Христу је у Богу Оцу, и онај који иде за Христом иде јединим истинским и правим путем који открива и дарује живот и вјечну истину. То је оно што нам открива и дарује Господ, то је оно што добија своју поноћу у овом празнику кога прослављамо у Светом Вазнесењу Христовом”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије.   Митрополит је подсјетио да се Господ вазнео на небеса, претходно родивши се од Духа Светога и Пресвете Дјеве, поживевши заједно са нама, преобразивши се на Гори таворској и тим преображењем откривши Духа Светога животворнога, свјетлост вјечну и њоме обдаривши човјека, пострадавши ради нас и нашега спасења.   “Узео је крст на себе и послије тога васкрсао из мртвих, да би се јављао светим ученицима 40 дана и да би послије тога јављања пред њима вазнео се на небеса, потврдивши да ће Он остати заједно са њима до краја свијета и вијека, тиме што ће ми послати Духа Светога животворнога који ће их водити у сваку истину. И то је оно што примамо у Светој тајни крштења. Од мајке рођење је рођење за пролазни живот, а рођење Духом Светим и водом у Тајни крштења то ново рођење је рођење за вјечност и непролазност, за бесмртност.”   Честитајући крштење својој куми Арсенији, Архиепископ цетињски је нагласио да је она примила тај дар новога вјечнога рођења овдје поред ћивота Светог Арсенија. Добивши то име, како је казао, она је добила и благослов Светог Арсенија чудотворца, чувара ове светиње и душе нашега народа, наследника Светога Саве, који својим живим присуством овдје потврђује то јединство без прекида Цркве Божје у Христу. То јединство и силу јединственога Господа Оца и Сина и Духа Светога је, како је објаснио, примила и Арсенија у Светој тајни крштења и миропомазања, примивши печат дара Духа Светога животворнога.   “Онога Духа којим је рођен сам Господ и кога је Господ обећао својим ученицима, Цркви својој, и којега је подарио на Духовдан – Тројичиндан, а који је дошао по Његовом обећању послије Његовог вазнесења. Тако да ево још једна душа је пришла том Божјем дару и вјечном и непролазном Царству Божијем, примила квасац у себе бесмртнога вјечнога живота, новога рођења Духом Божјим и водом”, рекао је владика.   Заблогадаривши Господу који даровима вјечнога живота дарује човјека, Митрополит је истакао да је Господ обдарио људску природу тим даром вјечним вазневши је на небеса тиме што је сам сишао са небеса и вазнео човјека и људску природу. Обдарио је човјека вјечним и непролазним, бесмртним животом, у заједници својој –  Цркви, која је тијело Његово, “подаривши том тијелу душу а та душа Цркве Божије и оних који се крштавају јесте управо Дух Свети животворни”.   “Зато се и поклањамо Богу нашем и кршатавамо у име Оца и Сина и Духа Светога. И трудимо се да живимо овај кратки земаљски живот у Оцу и Сину и Духу Светоме примајући Њега и Његове Свете божанске дарове, испуњавајући Његове заповијести, ходећи за Њим заједно са светим пророцима и апостолима, светим Божјим људима, који су кроз вјекове служили Господу”, рекао је Митрополит Амфилохије.   Међу те свете људе спадају и Свети отац Арсеније, Свети апостол Андроник и Света Јунија, које данас прослављамо, као и сви свети у којима је диван Господ и у којима почива силом свога Духа животворнога, призивајући све људе и све земаљске народе у то вјечно и непролазно Царство своје.   “Зато читамо ово Јеванђеље гдје је Господи попевши се на Гору открио својим ученицима и рекао да иду и да крштавају све земаљске народе, све људе у име Оца и Сина и Духа Светога, и да их уче да испуњавају све оно што им је заповиједио. И тако се наставља то дјело Божије, дјело Цркве Божије, Христово дјело, кроз вјекове и овдје код нас и широм свијета и међу свим земаљским народима”, казао је на крају своје бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г.  Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у храму Светих Ћирила и Методија на Телепу, 11/24. маја 2020. године. Владици су саслуживали: Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, свештеници и ђакони Епархије бачке.

      Звучни запис беседе
        Беседећи, владика Иринеј је указао на значај данашње јеванђелске перикопе и на важност мисије свете браће Ћирила и Методија. Свака света Литургија – без изузетка – вишеструки је празник, јер на свакој светој Литургији прослављамо Господа и свете Његове угоднике. Црквени песник, у једној од црквених песама које смо појали, каже да смо сви ми слепи на душевне очи. Докле год у нама и око нас постоји грех, и ђаво делује на нас, дотле смо ми слепци духовним очима, иако можда добро видимо телесним очима. То чудо које је Христос учинио – исцељење слепога који не види телесним очима, исто је толико значајно, али можда и не толико значајно колико оно што Христос врши свакога дана, свакога часа, свакога трена кроз све векове, а то је да отвара душевне очи душевно и духовно слепима, навео је Епископ бачки. Владика је додао да је међу словенским народима празник Свете браће Ћирила и Методија омиљени празник и да је дело ових светитеља темељ онога што се дешавало на нашем, српском духовном и историјском путу. Да није било њих не би после било ни Светога Саве, не би било кнеза Лазара, не би било свега онога што нас одржава духовно и историјски. Зато је предање, та духовна традиција светих Ћирила и Методија, наставак претходне, вековне, светоотачке, а она је основ наше светосавске и светолазаревске, истакао је Преосвећени владика Иринеј.   Епископ мохачки г. Исихије је рукоположио ипођакона Јована Вачика у чин ђакона. После благосиљања славког колача и кољива, у име свештенослужитељâ и вернога народа храма на Телепу, протонамесник Велимир Врућинић је заблагодарио владици Иринеју на началствовању евхаристијским сабрањем. Као што сте данас то учинили у храму који је изграђен и који служи Вашим благословом, тако већ 30 година – као Архијереј Цркве Божје – сведочите Јеванђеље Христово. Ви Владико, чврсто и непроменљиво проповедате и живите једну веру и Једнога Господа нашег Исуса Христа. Са жељом да још дуго година служите и сведочите, приносим Вашој љубави дар – икону великог архијереја, која је насликана у нашој парохији. Владико, на многаја љета, навео је настојатељ храма на Телепу. Епископ бачки је честитао славу братству и парохијанима храма. Нека Бог дâ да у здрављу и сваком добру прослављамо и идуће године, без страха од било каквих вируса осим вируса злобе, демонске и људске, и да се трудимо и сами да из нас никада не извире неко осећање небратољубиво и небогољубиво, казао је владика Иринеј.   У знак захвалности владици Исихију, који је по први пут као архијереј служио у храму Светих Ћирила и Методија у Новом Саду, парохија телепска даривала је Његовом Преосвештенству икону Мајке Божје.     Бденије уочи празника служио је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење свештенства Епархије бачке. Кумови славе су чланови породице Шаренац.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...