Jump to content
Sign in to follow this  
JESSY

Моја душа и моје срце би желели да се сви владају по Јеванђељу

Recommended Posts

0-02-0a-74168daeea8476f2d4ac277419afa4ff

Разговор са схи-монахињом мати Теодором, новоизабраном Игуманијом манастира Грачанице

Замонашила сам се у манастиру Грачаници 1955. године. Похађала сам монашку школу која је трајала десет година, у којој је предавао Патријарх Павле.

Чему Вас је учио Патријарх Павле у монашкој школи?

Учио нас је историју, катихизис, црквенословенски – да преводимо са црквенословенског на српски језик – учио нас је Стари Завет, Нови Завет, Свете Оце – шта је рекао Свети Сава Освећени, Василије Велики, Јован Златоуст, Григорије Богослов – како су се подвизавали. Предавао нам је о Лоту, о Мртвом мору, о два спаљена града, Содоми и Гомори – како се Господ јавио Лоту и упутио га да иде ка Сигору; како су се Аврам и Лот поделили, а нису се свађали.

Које светоотачке поуке се сећате из тог периода?

Волела сам оно што нам је причао о Светом Сави Освећеном, који је рекао: „Нека је нас оволико колико нас је.  Хране има довољно. Који извршавамо вољу Божју да останемо, а који нисмо такви, да се отпуштамо. Боље је и један који врши вољу Божју, него множина безаконика“.

Share this post


Link to post
Share on other sites

На који начин је Патријарх Павле поучавао и васпитавао?

Патријарх Павле је нама предавао и тако нас учио, али, учио нас је и својим примером. Посматрала сам, на пример, ако нека жена донесе једну поморанџу и дâ је њему, а нас је било доста ђака, он узме ону поморанџу, ољушти је и подели на четрдесет делића. Ја сам га много волела, па му кажем: „Преосвећени, па зашто је Ви не поједете сами, да знате да сте појели једну поморанџу“? „А ти би то урадила, појела би је сама, иако знаш да не треба да је поједеш сама“. „Зашто, Преосвећени“? „Грехота је ти да једеш, а други да гледају – но сви по мало да поделимо.“ Патријарх Павле нас је учио свему. Није било ничега чему нас он није научио. Од нас четрдесет произвео је добре, побожне и напредне монахиње. У манастиру Грачаници учила сам историју двадесет и пет година. Нико није умео да објасни историју боље од мене, а то сам све научила од патријарха Павла.

Он, као Епископ, дође у Грачаницу па коси, чисти. Једном, када је дошао из Призрена, узме тањир и стане поред шпорета и каже: „Мати Теодора, да ли имаш нешто на води да ми даш?“, и оде негде. После неког времена видиш га враћа се из баште. Убрао један парадајз, један краставац, паприку – опере на чесми, па оде узме корице хлеба, које сестре нису појеле, стави их на тацну поред себе и једе. Ја му кажем: „Преосвећени, само седите, све ћу да Вам донесем“, на шта ће он: „Зашто ми је Бог дао ноге и руке – него да се служим њима“. Павле је и као Патријарх доста времена проводио на Косову. Света душа.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли познајете садашњег Патријарха?

Познајем га. Добар је.

Како је манастир изгледао када сте дошли?

У манастиру су биле велике рушевине. У конаку, у коме је била партијска школа, а пре њих Немци, није било ничега. Све су срушили и све однели. Јако смо се мучиле, јер су ту у конаку били милицајци и професори који су предавали у школи. Они су заузели пола конака, а нас дванаест у две собе. Тешко је било. Мучиле смо се једно пет-шест година, а онда смо отишле код градоначелника Мугоше у Приштину да нам помогне, да отера тај народ из манастира. Било је комунистичко доба. Он нам каже: „Ја сам немоћан, али написаћу вам писмо, а ви га однесите у Београд у Комитет код маршала“. Ми смо тако и урадиле. Игуманија и намесница Ефросинија добиле су то писмо од градоначелника, које су однеле у Београд и предале маршалу, а он, када је прочитао, рекао је овако: „Бистар извор тече,  а чобани узму прутеве па га замуте, па буде мутна вода. Тако ти је ово. Вера је загарантована. Не може нико никога да угрози. Ако су они милицајци и професори, нека иду у школе, а вама да ослободе манастир. Ја ћу да наредим, да за двадесет и четири сата ни један службеник не буде у Грачаници“. Ми смо се дуго мучиле. Онда дође телеграм из Београда: за двадесет и четири сата да манастир Грачаница буде ослобођен од професора, милиције и службеника. Ми нисмо имале право да уђемо у цркву, него чувар нам отвори, па ми онда уђемо да вршимо вечерње, јутрење и Литургију.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли је Грачаница у то време била музеј?

Није била музеј, него је била заузета. Држали су магацин у цркви. А када је дошао маршал, у Грачаници је тада био отац Герасим, теолог. Стајао је код стуба у некој старој изношеној мантији, док је маршалу историјат манастира говорио неко ко није баш добро знао. Маршал приђе оцу Герасиму и упита га: „Шта радиш оче“? „Мучим муке“. „Зашто мучиш муке“? „Па ево, мислио сам биће боље за нас, а за нас је горе“. „Шта је горе за Вас“? „Цркву су нам претворили у магацин, конак је узела војска, све однела, упропастили су нас. Само можемо да кукамо“. Отац Герасим је био теолог. Када је испричао Титу историјат, маршал се окренуо и упитао га: „Оче, коју сте школу завршили“? „Завршио сам теологију“. „Видим да сте писмен човек. Овај други није знао да објасни као ви. Шта сте ви све испричали! Посебно ми се свидела ваша писменост“. Тито је погледао оца Герасима онако нарочито, а касније му је послао три трубе штофа за мантије, три трубе за пиџаме, и неке ципеле.

Да ли је манастир после дочекао боље дане?

Тито је све очистио. После смо живеле као лабудови. Он је много помогао Грачаницу. Слободан Милошевић такође, као и Милутиновић. После, када смо повратиле земљу, Вулин нам је помогао да је очистимо од пањева, камења, да би земља била родна. И Вучић помаже. Ја сам на Косову шездесет година и водила сам манастирску економију.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Шта сте све поседовали у оквиру манастирске економије?

Имали смо виноград. Имали смо преко шездесет хектара земље, пет-шест трактора, све машине, башту, пластенике. На тој земљи коју смо вратиле сада је владика Теодосије подигао економију. Цело имање је оградио, направио две куће, два силоса са по седамдесет тона кукуруза и пшенице, па ископао бунар, па направио кућу за раднике. Планира да направи шталу за двадесет и пет крава, шталу за две стотине оваца и коза, свињац, кокошињац и све остало; па је узео раднике Србе које плаћа. Сад прави и кућу где је рекао да ће повремено да борави, како би био и са радницима.

На Косову сте провели дуги низ година, за то време промениле су се многе власти, да ли стрепите од тренутне власти у Приштини да вам можда не одузме вашу земљу?

Неће они ништа да нам одузму. Иако су на Косову Албанци, од којих су многи потурчени Срби, ипак имају милости.

Какав су однос имали Срби према вама у време комунизма?

У оно време сељаци у Грачаници нису примали попа, а примали су мене. Поп је морао да освети водицу, да је дâ мени, да је поделим по селу. Мене су сви примали, а попа нису. Да ли због одбојност комунизма према свештенству, или је разлог лежао у његовој личности – не знам. Дуги низ година радила сам у радионици и тако сам помагала људима. Пошто сам била и економ, могла сам да помогнем, што је допринело да ме народ призна као своју помоћницу. Волели су ме људи. Једном приликом владика Павле је дошао у велику салу и питао мати Татјану, нашу строгу игуманију, какав је народ. Позвао ме је да дођем, јер сам била у кухињи, и упита мене: „Теодора, какав је овај народ“? „Народ је анђелски. Народа, као што је овај у Грачаници, нема ни у једном месту. Волим их зато што не псују. Од њих не могу да чујем ни једну лошу реч“. Кад је игуманија то чула, каже она мени: „Теодора, корпу на руку, блок и оловку, и да пођеш са попом на врх Грачанице, да ми свакога запишеш, ко прима, а ко не прима попа“. Мене је било срамота, али пристала сам. Узмем корпу, оловку, блокче и кренемо. Кад су нас видели на вратима неки, код којих је поп раније долазио и нису га примили, питају: „Шта је, Теодора“?  „Дошли смо да осветимо водицу“. „Ајде, ајде, улази“. Донели су свећу, воду, кадионицу, и поп поче да служи. На крају ме питају колико то кошта, а ја рекох: „Колико је поп рекао“. Дадоше ми паре, које поп није хтео да узме. И тако кроз целу Грачаницу. Сви су нас примили, сви до једног. Кад смо се вратили у манастир, поп баци ону торбу и рече игуманији: „Мати, овде у овом селу поп је „Теодоракис“, њу су сви примили, а мене нису хтели да приме. Има да осветим пун казан воде, ђак из богословије нека носи балонче и корпу, а „Теодоракис“ крст. Носила сам и остављала Свету водицу у Сушици, Лабљану, Сливову, Грачаници, Ајвалији. Када је дошао Свети Никола, донели људи колаче у цркву, а попа нема. Дође игуманија у кухињу и каже ми: „Теодора, мораш да идеш да сечеш колаче. Чека те пуна црква“. Морала сам – иначе оставише и колач и све. Требало је тако да радим, да би се за попа припремила лепа парохија –  тако сам мислила. Ишла сам и ноћу и дању по селима. Резала сам колаче до дванаест сати у ноћ. Сви су ме чекали. Ни један домаћин неће да пререже колач док ја не дођем, уђем у кућу и испевам.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Која је била Ваша прва игуманија?

Прва је била Татјана, а друга Ефросинија. Татјана је била доста строга. Њу смо морали строго у свему да слушамо. Она је мене много волеле. Водила ме је у Грчку, Румунију, Египат, Јерусалим, у Русију пет-шест пута. Где год  је пошла, мене је водила. Много сам је слушала, не узвраћајући ни једну реч. Кад би ми нешто наредила, послушала бих је по цену живота.

Ви сте је пратили све до њене кончине?

Поред ње сам била кад је умрла. Умрла је од рака.

Наследница мати Татјане била је мати Ефросинија?

Мати Ефросинија је била добра, света игуманија. Са њом је било лепо. Она је мени предала све. Њу ништа овоземаљско није интересовало, само небеско. Она је читала акатисте. Јеванђеље није пуштала из руку, ни молитвеник. Говорила је: „Нема ништа лепше но молити се Богу“. Није хтела ни краву да прода без мене. Наиђу трговци када ја нисам била ту, а игуманија им каже: „Ја не могу ништа да продам док не дође Теодора“. Кад сам се вратила кажем јој: „Мати, па Ви сте игуманија. Све је у вашим рукама“, на то ће она: „Не, Теодора, ја тебе ценим и ти водиш економију, како ти продаш – тако је“.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Која је била Ваша прва игуманија?

Прва је била Татјана, а друга Ефросинија. Татјана је била доста строга. Њу смо морали строго у свему да слушамо. Она је мене много волеле. Водила ме је у Грчку, Румунију, Египат, Јерусалим, у Русију пет-шест пута. Где год  је пошла, мене је водила. Много сам је слушала, не узвраћајући ни једну реч. Кад би ми нешто наредила, послушала бих је по цену живота.

Ви сте је пратили све до њене кончине?

Поред ње сам била кад је умрла. Умрла је од рака.

Наследница мати Татјане била је мати Ефросинија?

Мати Ефросинија је била добра, света игуманија. Са њом је било лепо. Она је мени предала све. Њу ништа овоземаљско није интересовало, само небеско. Она је читала акатисте. Јеванђеље није пуштала из руку, ни молитвеник. Говорила је: „Нема ништа лепше но молити се Богу“. Није хтела ни краву да прода без мене. Наиђу трговци када ја нисам била ту, а игуманија им каже: „Ја не могу ништа да продам док не дође Теодора“. Кад сам се вратила кажем јој: „Мати, па Ви сте игуманија. Све је у вашим рукама“, на то ће она: „Не, Теодора, ја тебе ценим и ти водиш економију, како ти продаш – тако је“.

https://mitropolija.com/2020/05/08/moja-dusa-i-moje-srce-bi-zeljeli-da-se-svi-vladaju-po-jevandjelju/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мати Теодора је дивна особа. Лијепо је што је у првом дијелу интервјуа било ријечи о упокојеном Патријарху Павлу. Никад доста прича о Њему од оних којима је Бог дао да буду у његовој близини за његова живота. Јако ми се свидјела реченица: Нема ништа лепше него молити се Богу. Блажени су они који тако мисле.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у храму Светих Ћирила и Методија на Телепу, 11/24. маја 2020. године. Владици су саслуживали: Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, свештеници и ђакони Епархије бачке.

      Звучни запис беседе
        Беседећи, владика Иринеј је указао на значај данашње јеванђелске перикопе и на важност мисије свете браће Ћирила и Методија. Свака света Литургија – без изузетка – вишеструки је празник, јер на свакој светој Литургији прослављамо Господа и свете Његове угоднике. Црквени песник, у једној од црквених песама које смо појали, каже да смо сви ми слепи на душевне очи. Докле год у нама и око нас постоји грех, и ђаво делује на нас, дотле смо ми слепци духовним очима, иако можда добро видимо телесним очима. То чудо које је Христос учинио – исцељење слепога који не види телесним очима, исто је толико значајно, али можда и не толико значајно колико оно што Христос врши свакога дана, свакога часа, свакога трена кроз све векове, а то је да отвара душевне очи душевно и духовно слепима, навео је Епископ бачки. Владика је додао да је међу словенским народима празник Свете браће Ћирила и Методија омиљени празник и да је дело ових светитеља темељ онога што се дешавало на нашем, српском духовном и историјском путу. Да није било њих не би после било ни Светога Саве, не би било кнеза Лазара, не би било свега онога што нас одржава духовно и историјски. Зато је предање, та духовна традиција светих Ћирила и Методија, наставак претходне, вековне, светоотачке, а она је основ наше светосавске и светолазаревске, истакао је Преосвећени владика Иринеј.   Епископ мохачки г. Исихије је рукоположио ипођакона Јована Вачика у чин ђакона. После благосиљања славког колача и кољива, у име свештенослужитељâ и вернога народа храма на Телепу, протонамесник Велимир Врућинић је заблагодарио владици Иринеју на началствовању евхаристијским сабрањем. Као што сте данас то учинили у храму који је изграђен и који служи Вашим благословом, тако већ 30 година – као Архијереј Цркве Божје – сведочите Јеванђеље Христово. Ви Владико, чврсто и непроменљиво проповедате и живите једну веру и Једнога Господа нашег Исуса Христа. Са жељом да још дуго година служите и сведочите, приносим Вашој љубави дар – икону великог архијереја, која је насликана у нашој парохији. Владико, на многаја љета, навео је настојатељ храма на Телепу. Епископ бачки је честитао славу братству и парохијанима храма. Нека Бог дâ да у здрављу и сваком добру прослављамо и идуће године, без страха од било каквих вируса осим вируса злобе, демонске и људске, и да се трудимо и сами да из нас никада не извире неко осећање небратољубиво и небогољубиво, казао је владика Иринеј.   У знак захвалности владици Исихију, који је по први пут као архијереј служио у храму Светих Ћирила и Методија у Новом Саду, парохија телепска даривала је Његовом Преосвештенству икону Мајке Божје.     Бденије уочи празника служио је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење свештенства Епархије бачке. Кумови славе су чланови породице Шаренац.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By Поуке.орг - инфо
      “Давно је било када сам први пут био на Газиместану. Има и педесет година… био сам матурант. То је био најснажнији доживљај у мом животу. А било је и косовских божура…брао сам их својом руком“-сјећао се о Видовдану љета Господњег 2018. свог првог сусрета са мјестом на коме се српски народ опредијелио за Царство небеско, дијелећи своја сјећања са слушаоцима Радија ,,Светигора“, наш блаженог спомена отац Момчило Кривокапић.   Звучни запис беседе   “Кажу да су Срби на Газиместану доживјели пораз и да ми као народ  славимо поразе. Ако је пораз пут ка Царству небеском- ја сам за то да живим у том поразу“- громогласно је свједочио своје опредјељење за Царство небеско наш драги отац Момчило.   ,,Надање је наше закопано на Косово у једну гробницу-ријечи су Владике Петра другог ловћенског тајновидца. То је надање која ће васкрснути. Вјерујем у то исто као што је вјерујем да ће се у Аја Софији поново појати Света литургија. Вјерујем, иако то сада изгледа потпуно нереално. То што се ми надамо да ће Косово и Метохија поново бити наше, гледано људским рациом је потпуно нелогично. Ни о славном Васкрсењу Христовом многи нису морали да вјерују да су жене мироносице стварно видјеле Васкрслог Господа. Али Христос је заиста Васкрсао. Тако ће васкрснути и  Косово и Метохија које је срце српског народа и срце Црне Горе и Србије. И зато на  Косову се или гине или иде у живот вјечни“- снажно је свједочио Лазарево опредјељење отац Момо.     Отац нас је учио да, иако живимо у апсурдима, Косвски завјет увијек треба да буде наш орјентир да и ми сами не упаднемо у апсурде.   “Ми смо косовског предјељења. Свака сила до времена а Божија свевремена. Могу други народи доћи на Косово али ће са њега срамотни отићи. А ми ћемо бити срамотни ако Косово издамо. Нека нас буде и тројица тамо- али тамо су наше Светиње. Свети Краљ Стефан Дечански и Свети Јоаникије Девички нас чувају. Ту је Грачаница, и црква Богородице Љевишке…Боже која је то љепота!!! Па да ништа друго нема, не само српски народ него цијела Европа, да пред свијетом да прикаже Дечане, Грачаницу, Љевишку имали би сучим изаћ пред Милоша, што наш народ каже. Наш идентитет је оцртан и постоји на Косову и Метохији. Нас нема без Косова. Косово је наш идентитет. У срцу сваког од нас дубоко је урезан Косовски завјет. Он је душа душе Србинове“-говорио је отац Момчило.     Шта је косовски завјет, мит или стварност? Колико је Косовски завјет наша реалност? О косовском завјету као праслици Новог завјета. О Тајној вечери Господа нашега и оној Лазаревој вечери. О васкрсењу нашег народа на Косову пољу, односно оном опредјељењу за Царство небеско и одговору Срба на оне ријечи Светог цара Лазара: Ко је Србин и српскога рода…-разговарали смо са Протојерејем-ставрофором Момчилом Кривокапићем, јуна 2018. године поводом Видовдана завјетног празника српскога рода.   Дирљивом поруком, коју нам је за емисију ,,Косметска кандила“, прочитала Милица Бараћ-Славковић, једна од ,,Божура“ родом из Приштине ,,Косовски божури“ су се опростили од вољеног оца Мома- стожера которско-косметског.   Сјећамо се и дијела величанствене атмосфере када је према ријечима управо оца Мома, чија нас је очинска љубав све окупљала у Котору тог 18. августа 2018. “Котор направио велику метанију пред косметским жртвама“   Ову емисију посветили смо оцу Момчилу Кривокапићу који нам је сваком својом ријечју и очинском љубављу свједочио вјеру у Косвски завјет и славно Христово Васкрсење.   Оче Момо молимо се да сте сада у друштву српских бесмртника, у загрљају Христовом у Царству Оца нашег небеског, коме сте вјерно служили више од педесет година. Вјечан вам спомен.     Христос васкрсе!     Извор: Радио Светигора
    • By Поуке.орг - инфо
      Уочи прве недеље после Васкрса (недеља Антипасхе или Томина), протојереј Андреј Ткачов у својој ауторској емисији Света истина подсећа нас да Црква слави Васкрс 52 пута годишње, и да је Васкрсење Христово непресушни темељ и извор живота свих хришћана, илуструјући то речима Св. Серафима Саровског, којима је он стално бодрио људе и подстицао их на васкршње расположење, које нам даје снагу увек и у свему. Емисија је емитована 24. априла 2020. на руској ТВ Цариград.     Извор: Православие.ру
    • By Поуке.орг - инфо
      Да ли срце памти? Препознаје ли предјеле и људе које је вољело и пошто оконча један и започне неки сасвим нови живот у грудима другог човјека? Дуго је ова и слична питања постављао себи Јохан Вагнер, Њемац племићког поријекла, велепосједник у чијим грудима је куцало Срце Србина са Косова и Метохије Јована.   Звучни запис емисије   Гост емисије “Косметска кандила“ био је аутор потресног романа “Српско срце Јоханово“ предсједник Удружења “Поета“, рођени Косовац Веселин Џелетовић, који иако више не живи тамо увијек бди над Косовом и Метохијом.   Рођен у Сувом долу код Липљана Џелетовић каже да успомене и завичај нико никада не може да ишчупа из његове душе и да се увијек радо враћа на Косово и Метохију.   Потресну причу “Српско срце Јоханово“ преточио је најприје у поему а затим и роман.     “Овај роман је плод једног сусрета. Лично сам упознао човјека који носи срце киднапованог Србина са Косова и Метохије, 2004. године у вријеме када се још није говорило о трговини органима и када је све то за мене било непознато. Прича коју ми је испричао произвела је тако велики бол у мени, који је дуго тињао, да сам поему ,,Српско срце Јоханово“ написао за два сата. На молбу великог броја људи, који су на интернету прочитали поему, на основу ње сам написао и роман који је до сад доживио четрнаест издања јер су се за ову причу сва врата отварала и роман је сам налазио пут до својих читалаца. Ова прича је преведена на руски (три издања), италијански, грчки и јерменски језик. Истина је као вода која сама налази свој пут, нешто је увијек отварало та врата и тјерало да се та страшна истина о страдању Срба на Коосву и Метохији сазна“- каже Веселин Џелетовић.   Џелетовић каже да се на једној сахрани на Косову срео са човјеком који носи срце Србина.     “У периоду од три године, колико је он долазио на Косово и Метохију да види дијете, ја сам водио разговоре са њим и испричао ми је цијелу своју причу. Тај Њемац је оболио од тешко болести срца и плус тога је имао увећано срце. Доктор му је рекао да му нема спаса и дао му двије-три године живота рекавши да му је једини спас да се уради трансплатација органа, што значи да се нађе неки донор за срце и упутио га хуманитарној организацији “Евротрансплант“ да тамо покуша да нађе донора за срце. Ту су му рекли да је последњи на листи чекања и да тек за неких двије године може наћи донора. Тада му је пришао један од седамдесет координатора који раде у тој хуманитарној организацији и рекао да срце може и да се купи. Не знајући о чему се ради он је пристао да купи срце и дао огромну суму новца. Операција и постопративни ток прошли су у најбољем реду. Јохан са новим срцем почиње нови живот, почевши да сања неке слике које никад раније није сањао. Због свега тога он је пожелио да сазна ко је тај човјек због кога је жив и који му је спасао живот. Јавио се оном координатору и добио име и презиме човјека са Косова и Метохије. (Изгледа да су Срби, када су били киднаповани из својих кућа, били приморани да потпишу папире да су донори органа, чиме су то Шиптари покушали да све то уведу у легалне токове).   Сазнавши ко је човјек чије срце носи, он је кренуо пут Косова и Метохије да, с обзиром да је племићког поријекла и јако богат, понуди новац породици човјека због кога је жив. Отишао је до његове куће гдје је доживио онај преломни сусрет са дјететом Србина чије је срце сада куцало у његовим грудима. Много је заволио дјечака, толико да је када га је срео први пу, срце само хтјело да искочи из његових груди. И дјечак је много заволио Јохана. Након што је мајка дјетета извршила самоубиство, Јохан је добио необјашњив порив да усвоји дјечака, јер није могао да се смири док то не учини. Због свега тога Јохан Вагнер ми је и испричао ову истину. Међутин, стриц није желио да дијете да на усвајање иако је и сам много заволио Њемца, с образложењем да не жели да дјечак, као последњи представник њихове породице буде поунијаћен, да пређе у католике. На то је Њемац рекао да то није никакав проблем јер ће и он прећи у Православље што је и урадио. Тако је Јохан усвојио малишана“-прича Џелетовић     Планира се и екранизација романа “Српско срце Јоханово”, како би цио свијет видио какав је погром извршен над Србима, као и какво је било уништавање наших светиња, да би свијет био упознат са нашим страдањем.   Џелетовић каже да је задивљен улогом високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија и свештенства Српске правосолавне Цркве за вријеме страдања нашег народа на Косову и Метохији.   “Поносан сам што припадам народу чији су Митрополит Амфилохије и наши свештеници духовни вође. Сјећам се када су једном селу сахрањивали тројицу људе које су шиптари убили, били су ту италијански војници, новинари и репортери. За вријеме опијела зачули су се пуцњи са свих страна. Италијански војници и репортери су одмах полијегели на земљу. Митрополит Амфилохије и отац Радомир Никчевић су и даље стајали и служили опијело као да њима ти меци ништа не могу и као да их уопште не дотичу. Пред таквим сценама осјетите велики понос“-каже Џелетовић говорећи о немјерљивом значају Митрополита Амфилохија у борби за Светиње и народ на Косову и Метохији додајући да у тој борби морамо бити заједно и у Црној Гори и на Косову и Метохији.   Џелетовић пише нови роман о Милошу Ћирковићу који је сам остао да брани Бело поље код Пећи. Роман ће посветити великодостојницима, монаштву и свештенству наше Свете Цркве.     У емисији доносимо и поему,”Српско срце Јоханово“ коју, уз звуке гитаре, изводи Протојереј-ставрофор Војислав Билбија.     Извор: Радио Светигора
    • By Поуке.орг - инфо
      Са запрепашћењем смо примили вијест да је данас на празник Христовог уласка у Јерусалим приведен у подгоричку полицијску станицу Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-примрски Г. Амфилохије са неколико свештенослужитеља само зато што је по свом раније утврђеном распореду вршио свету службу на древним темељима манастира Златице, рекао је у изјави за наш портал Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.     “Овај срамни поступак подгоричке полиције учињен под злонамјерно смишљеним и провидним изговором борбе против корона вируса није ништа друго него нови удар на Цркву и Свету вјеру Православну”, каже Владика Јоаникије.   Додаје да “сви ми православни свештеници и вјерници, поштујући заслуге, врлине и године нашег Митрополита и свети трон који му је од Бога повјерен са огорчењем осуђујемо понижавање и малтретирање Архијереја Христовог”.   “Тиме смо сви понижени и повријеђени, али нас ово неће поколебати да служимо Богу живоме, извору истине и здравља душевног и тјелесног. Знамо да ће свакога ко понижава Цркву и њене свете служитеље понизити Бог који све види и праведно суди. Молимо се Господу да нас све заједно просвијетли свјетлошћу свога Васкрсења и да нас све обједини у борби против поменуте заразе а понајвише против сваке мржње и братске неслоге”, поручио је Владика Јоаникије поводом данашњег полицијског привођења Митрополита Амфилохија и свештеника наше Митрополије у ЦБ Подгорица.     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...