Jump to content
Sign in to follow this  
Драгана Милошевић

Srbija ima zaraženih kao Belorusija, gde koronu leče votkom

Оцени ову тему

Recommended Posts

28066068-8292239-image-a-1_1588760092973

Srbija se našla među 14 zemalja sveta sa najstoržim merama za suzbijanje koronavirusa, prema procenama Oksforda. Ipak, na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom i ne preduzimaju apsolutno nikakve mere zaštite od virusa.

Na ovoj mapi, zemlje Zapadne Evrope crvene se kao žar što znači da je broj zaraženih koronavirusom, kao i nivo smrtnosti veoma visok i zabrinjavajuć, da je čak preko 2.500 zaraženih na milion stanovnika. Međutim, države Istočne Evrope obojene su daleko svetlijim nijansama žute ili narandžaste, što ukazuje da imaju 500 ili najviše 1.000 zaraženih na milion stanovnika.

S obzirom na drakonske mere koje su do nedavno bile na snazi u Srbiji, trebalo bi da smo i mi zemlja obojena u žuto-narandžastu nijansu, odnosno da smo ušuškani među državama sa nižom stopom novoobolelih i umrlih.

Ipak, nije tako. Crvena mrlja istoka Evrope, pokrila je samo Belorusiju, Estoniju, Moldaviju i – Srbiju! To znači da ove zemlje imaju od 1.000 do 2.500 zaraženih na milion stanovnika.

h_56032434-1024x694.jpg

Kako pored vanredog stanja, policijskog časa, zabrane izlaska za starije od 65 godina, dovoljnog broja respiratora, maski, rukavica, improvizovanih bolnica, socijalnog distanciranja i ažurnog testiranja, kako tvrdi struka i vlast, imamo isti broj zaraženih kao zemlja u kojoj se korona “leči” votkom.  

Dok se predsednik Aleksandar Vučić u početku smejao koroni, broj zaraženih se očigledno gomilao. Onda se i on uozbiljio, pa zaveo stroge mere kojima nas je sve zaključao u naše domove i stavio veto na šetnje. Brine to što, predsednik zemlje, koja danas deli istu boju na mapi zaraženih kao Srbija, Aleksandar Lukašenko, prvi čovek Belorusije, poručuje svojim građanima na početku pandemije:

“Ne treba nam strog karantin jer u ovoj zemlji niko neće umreti od korona virusa!”

Pa je još i dodao: “Javno objavljujem da niko neće umreti u Belorusiji. Našli smo kombinaciju lekova koja će sačuvati živote”, rekao je Lukašenko.

Međutim, do danas je od koronavirusa u Belorusiji umrlo preko 100 ljudi, a potvrđeno je preko šest hiljada slučajeva. Predsednik Lukašenko je odbacio tvrdnje da su oni umrli od virusa Covid-19, već je naveo druge hronične bolesti, kao što su bolesti srca i dijabetes.

h_55677886-1024x683.jpg

Votka pomaže u borbi sa koronom

“Tvrdim da nijedna osoba nije umrla od korona virusa”, rekao je on, savetujući ljude da piju votku kako bi se borili protiv bolesti.

Lukašenka su više brinule ekonomske posledice nego korona virus. A dok su građani Srbije tople prolećne dane dočekali zatvoreni u kućama pod ključem, u Belorusiji se život normalno odvijao, čak su se igrali i fudbalski mečevi, granice su otvorene, ljudi odlaze na posao i nije bilo panične kupovine toalet papira, jer Lukašenko odbacuje pandemiju kao ‘psihozu’.

Belorusija se čak sprema i za proslavu Dana pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu, koju planira da održi na ulicama Minska 9. maja.

zoran-radovanovic-1-1024x668.jpg

 

Epidemiolog: Teško je praviti poređenja

Na ova poređenja zemalja i njihove borbe sa koronom, reagovao je epidemiolog dr Zoran Radovanović, koji za Nova.rs kaže da nije realno, a ni lako, porediti stopu zaraženosti u zemljama, pa ni stopu smrtnosti.

“Pitanje je koliko ljudi je u Belorusiji testirano, to nikako ne možemo tačno da znamo. Činjenica je da mi imamo najviše obolelih u odnosu na 12 zemalja regiona. Profesorka Markotić je čak rekla da je region dobro prošao, “svi osim Srbije”, imajući u vidu broj umrlih kod nas. Mi smo kasno počeli da testiramo građane i nismo mogli da otkrivamo obolele na vreme. Politika, koju je predlagala SZO i mere koje su sprovedne u zemljama koje su najbolje prošle sa koronom kod nas nije mogla da se primeni. Naglasak je bio na traganju za obolelima, stavljanju u karantin, na kontaktima i njjhovoj izolaciji. Mi nismo uspeli da detektujemo obolele na vreme, pa smo izolovali čitavu jednu generaciju”, kaže dr Radovanović.

Broj umrlih je, smatra on, kod nas čak manji nego što bi se očekivalo.

“Prosek godina umrlih je 67, a na Zapadu je 50 odsto preminulih iz staračkih domova, i imali su svi preko 80 godina. Ne bih tako lako upoređivao Srbiju sa Belorusijom, kad je u pitanju zaraženost i smrtnost. Čak su i Belgijanci rekli da su mnogi umrli od korone, a da to nije dokumentovano. Ako je jedna osoba umrla od korone, i svi durgi u njenoj okolini su posle smrti proglašeni žrtvama kovida-19, iako im nije rađen test. Kod nas je bilo obrnuto. Neki koji su i umrli od od korone, rečeno je da su preminuli od infarkta ili šloga. Tako da su brojke u slučaju epidemija uvek vrlo relativne i svako poređenje je rizično, čak nezahvalno” objašnjava dr Radovanović.

 

NOVA.RS

Srbija se našla na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Bjelorusija sigurno ima isto kao i Srbija...21000 je isto kao 9000. 

A i isti su im trendovi, i u Bjelorusiji i Srbiji pad broj zaraženih

image.png.4a88d21a70b323f6f776b955cc1ff4f9.png

image.png.3d6a1f4731ec174915e64bca05cb4718.png

Eto pottuno isto. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Postoje mnogobrojne tvrdnje i svedočenja da se kriju prave razmere epidemije i stvaran broj preminulih u Belorusiji 

https://cpj.org/2020/05/belarus-cancels-2-journalists-accreditations-after.php

Kruchinin in his May 6 broadcast reported from a cemetery showing many new graves, and spoke to local residents who said their family members had died with coronavirus symptoms but were not listed as confirmed deaths from the pandemic.

https://www.1tv.ru/news/2020-05-06/385312-provedenie_massovyh_meropriyatiy_privelo_k_rezkomu_uhudsheniyu_virusnoy_obstanovki_v_belorussii

April 20, 21, 22 ... We are shown that all these burials on the edge of the cemetery appeared in just a few days. The stories of the dead are similar: severe pneumonia, ventilator, death. Elena's mother Zenovko Yadviga Parkhimovich died on April 22. And although, according to the woman, the coronavirus was confirmed, another reason was indicated in the death certificate.

“I was under mechanical ventilation for two weeks, so I never came to my senses. They buried in a closed coffin, we wrote in the certificate - heart failure, ”says Elena Zenkovko.

https://www.euronews.com/2020/04/21/belarus-and-coronavirus-lukashenko-s-business-as-usual-approach-is-mind-blowing-negligence

 

“I am sure we are not hearing and will not be seeing credible statistics on the scope of the pandemic from the health ministry," he added. "Especially on the death toll.”

The doctor referred to the comments of Belarus' deputy health minister, Elena Bogdan, who said in a briefing on 9 April that if a patient with coronavirus and a record of chronic illnesses dies, the cause of death should be attributed to the latter, as the virus in the body has been “eliminated” during treatment.

“The approach is preposterous and in stark contrast with the rest of the world,” Loban insisted.

https://euobserver.com/coronavirus/148048

Even if Dr. Loban is a bit afraid of potential retaliations as he criticises the authoritarian regime of Alexander Lukashenko, he decided to speak up "to be able to look himself in the mirror".

Others doctors have been vocal on social media too including on the lack of medical protective equipment. One of them, Nataliya Larionova was summoned to the prosecutor's office two days after she had denounced the official statistics as "mythical" on Vk.com.

...

The official numbers are nonetheless not reflecting the reality warns Dr. Loban: "A few days ago the number of people infected by the coronavirus started to seem reasonable. I presume it has to do with the WHO [World Health Organisation] delegation visiting Belarus. But the death toll is diminished.

I know from my colleagues that under pressure a certain number of deaths are requalified in pneumonia even when Covid19 tests are positive".

https://www.thetimes.co.uk/article/coronavirus-belarus-dictator-hiding-death-toll-in-lone-stand-against-lockdown-9bmccgt5f

https://www.corona24.news/c/2020/04/13/the-president-of-belarus-a-violent-dictator-would-hide-the-real-figures-of-the-covid-19-pandemic-the-situation-is-catastrophic.html

The situation is catastrophic. The actual figures would be five or even ten times higher than what is presented to people. The information comes directly from doctors, many appear on social networks.

https://www.lrt.lt/en/news-in-english/19/1159854/like-after-chernobyl-people-in-belarus-kept-in-the-dark-opinion

Doctors have already been telling independent media that the authorities are preventing medical workers from writing Covid-19 diagnosis in reports to improve the country’s statistics.

That’s why the number of ‘pneumonia’ cases is expected to grow enormously in the near future.

https://www.rferl.org/a/son-of-belarus-paramedic-says-father-killed-by-coronavirus/30571639.html

Instead of COVID-19, Belarus has put down to pneumonia many deaths that seemed at least connected to the coronavirus.

On the death certificate for Vasil Lipinin, pneumonia is also listed as well, his son said.

"I took the body from Minsk and talked to the pathologist who issued the death certificate. It clearly states: coronavirus and double pneumonia," Lipilin said.

https://www.aljazeera.com/indepth/features/belarus-life-normal-ravaging-coronavirus-epidemic-200507104734893.html

some experts say that many coronavirus-related fatalities are registered as cases of pneumonia.

https://www.rferl.org/a/mysterious-death-of-actor-as-belarusian-hospitals-fill-with-pneumonia-cases/30523646.html

As the Belarusian government continues to be in denial over COVID-19, a well-known actor has died in the city of Vitsebsk. Viktar Dashkevich had tested positive for the coronavirus, but the death certificate only mentions pneumonia. Meanwhile, hospitals in the city are filling up with what authorities say are other pneumonia cases.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Dok spremaju vojnu paradu, članove MUP kosi korona: Belorusija i dalje ne priznaje da ima problem

WWW.TELEGRAF.RS

Uprkos tome što je obolelo više od 18.000 ljudi, beloruski predsednik ne želi da uvodi striktne mere u državi

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Белорусе треба одвратити од плана да присуствују Паради победе, нема никаквог херојства у томе, то је као пир у време куге, изјавио је водећи истраживач руског Центра за епидемиологију и микробиологију „Гамалеја“ Виктор Ларичев у интервјуу  за радио-станицу „Говори Москва“.

 

RS.SPUTNIKNEWS.COM

Белорусе треба одвратити од плана да присуствују Паради победе, нема никаквог херојства у томе, то је као пир у...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Tema je politička, predsednik je rekao da Koronu ubija votka, to znači da je ubija votka. Nema dalje. Ne možemo mi znati da li su podaci tačni, kako sad verovati Lukašenko. 

Inače , u Belorusiji se služba državne bezbednosti i dalje zove KGB

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ако је веровати званичној статистици, Белорусија, која има око 30% више становника од Србије, тренутно има:

- Дупло више укупно заражених од Србије

- Дупло више заражених на милион становника од Србије

- Дупло више критичних случајева

- Јуче су имали скоро 10 пута више новозаражених од нас

С друге стране, имају

- Скоро дупло мање умрлих од нас

- Скоро дупло мању смртност на милион становника од нас

- Урадили су дупло више тестова од нас

- До сада су одрадили скоро дупло више тестова на милион становника од нас

- Имају више него дупло опорављених од Србије

Плус ово што је Justin Waters поставио изнад, изгледа да код њих крива још увек иде на горе (личи да је 'заравњена', што је добар знак), тако да ћемо видети како ће се ствари развијати.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

We do not know the exact number of health workers infected and deceased in Belarus, but it can be argued that there are thousands of them today. The Ministry of Health called the number 419 on April 17, and has been cowardly silent ever since. The number of people infected with the coronavirus in Belarus is growing exponentially, and probably today it has already reached hundreds of thousands.

We do not know all the names of the dead, because the authorities hide this information, intimidating the relatives and colleagues of the dead. Still, some names and stories of Belarusian nurses have become known, and I want to recall them.

Sviatlana Kisialyova was only 47 years old, she worked as a nurse at the Vitsebsk City Clinical Hospital #1. The hospital has been redesigned since mid-March to receive patients with acute respiratory viral infections. At that time, doctors were not given protective means. Only 15 grams of alcohol per day for hand disinfection. She died on April 3.

Natallia Shmatko was 56 years old, she worked as a nurse at the Minsk ambulance for 38 years. After her last shift on April 10, she began to cough, the temperature rose, and the coronavirus was detected. The woman died on April 20, and was buried in a closed coffin.

41-year-old Nadzeya Famina worked as a nurse at the Vitsebsk Regional Clinical Hospital. The woman got infected with the coronavirus at work, she died on April 16.

45-year-old Halina Navichkova, an ambulance nurse, became the first healthcare provider to die of the coronavirus in Buda-Kashaliova. Her colleagues believe that she picked up the infection in the hospital. The woman died on April 20.

Aksana Radkevich, 45, a nurse from Dokshytsy, worked at one of the epicenters of the coronavirus in Belarus. In the town of Dokshytsy with 7 thousand inhabitants, the entire hospital was redesigned to receive patients with pneumonia and coronavirus. She died on April 21.

Please note that most of the nurses whose names are known died after April 17 - when the Ministry of Health gave the latest statistics on infected health workers.

How many names have remained unknown? How many were buried in closed coffins or burned in crematoria?

Hiding statistics, the authorities simultaneously continue creating all conditions so that the number of deaths grows: they find money on parades, palaces, residences, maybachs and planes, but not on people and hospitals. Here's what doctors say about their work at the time of an epidemic:

“They gave overalls of size 56, but I need 7-8 orders of magnitude less. Respirators are impossible to get. As far as we know, there are respirators but they don’t give them out. We buy glasses ourselves, those designed for builders. Shoe covers, too. And the sleeves, for example, were made for me by my mother,” says a nurse at the Luninets district hospital.

“In the hospital, people die every day of the coronavirus - 15-17 people in average. Doctors work hard, nurses cry at night. I heard a conversation that if in the near future the increase of the number of patients continues, then patients with the coronavirus will be sorted into those who are younger and thus can be saved, and those who are doomed. There will not be enough lungs ventilation devices for everyone,” writes a doctor from Svetlahorsk.

“Yesterday my doctor, three nurses and one attendant fell ill with the coronavirus. Everyone understands that this is COVID-19. The nurses have received payrolls today - they are sitting there crying, as they spend days at work, running around in protective suits, give us injections, droppers, but they haven’t been paid a dime,” says a patient of the Niasvizh Central District Hospital.

“I work as a nurse in the Minsk Regional Tuberculosis Dispensary. We have a lot of patients with COVID-19, who lie next to the “clean” patients. On Saturday, a nurse from my department was hospitalized in the Salihorsk Central District Hospital. She had a fever of about 40 since Friday. Today at 12.30 the nurse died. Smears for COVID-19 were taken on Saturday upon admission, and there have been no results (it seems unlikely they will state coronavirus in the death certificate, even if the results come back positive). She was 45. This is just horrible.I really want people to know and realize what really is going on, and how a person can literally burn to death in a couple of days due to the negligence of the state leadership. Everyone appreciates only doctors, no one thinks of nurses and attendants,” says the letter of a Belarusian nurse who works with patients infected with the coronavirus.

https://charter97.org/en/news/2020/5/12/376190/

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Stefan Morović,
      Нажалост, у данима ванредног стања на Косову се наставља тренд насиља над Србима повратницима. У последњих 5 дана десило се неколико крађа и паљења кућа у селима Новаке, Бабин Мост, Цернице и Црколез. Медији се мало баве овим проблемима и многи људи у Србији нису свесни стварних дешавања у енклавама. 
      Видео о најновим нападима на Србе повратнике можете видети на следећем линку:  Насиље над Србима на КиМ и антисрбизам, зашто не треба да ћутимо?
       01.05.2020.  Антисрпске провокације се настављају на КиМ! Јуче је група млађих Албанаца на згради основне школе у селу Гојубља код Вучитрна исписала графите ОВК и нацртала албанску заставу. Такође, покушали су да провале у цркву. Преузето са: 
      https://www.kosovo-online.com/vesti/hronika/nastavak-provokacija-u-gojbulji-ponovo-ispisani-grafiti-ovk-1-5-2020
      https://www.kosovo-online.com/vesti/drustvo/gujon-nasilje-nad-srbima-se-nastavlja-dok-je-vecina-pocinilaca-van-domasaja-pravde-28
       




    • Од Ćiriličar,
      RATKO DMITROVIĆ: Mogu li Srbi da prežive bitku o kojoj se ne priča?
      Tako je, obratite pažnju, uoči dolaska Rolingstonsa u Beograd, jedan od poklonika ove engleske grupe, fan religijskog tipa, inače samozvani srpski publicista, napisao da nakon Džegerove svirke u Beogradu, u Srbiji ništa više neće biti isto. Šta u Srbiji nije isto nakon Rolingstonsa? Ne znam koji dan beše kad su svirali, uzmimo nedelja, pa šta to u ponedeljak u Beogradu, Apatinu, Surdulici, Čačku… nije bilo isto. Ili u sredu, ili mesec, godinu kasnije?
      Tako je i ovih dana. Kad koroni zavrnemo šiju, vele srpski futuristi, ovde ništa više neće biti isto. Majstori, sve će, na žalost, da bude na svom mestu, sve isto kao što je bilo pre virusa.
       

      Piše: Ratko Dmitrović
      Među desetinama “dosetki”, verbalnih stereotipa kojima se služe srpski javni delatnici, novinari, analitičari…postoji jedna rečenica, često je čujemo, koja glasi: “Posle ovoga u Srbiji ništa više neće biti isto”.
      Svašta mogu da izdržim, naviklo se, ali kad neko izgovori citirano, želudac mi proradi. Ne postoji ništa besmislenije od ove rečenice. Upotrebljava se, valjda, u želji da određeni događaj, proces, dobije dodatnu vrednost, značaj, ko zna šta. Tako je, obratite pažnju, uoči dolaska Rolingstonsa u Beograd, jedan od poklonika ove engleske grupe, fan religijskog tipa, inače samozvani srpski publicista, napisao da nakon Džegerove svirke u Beogradu, u Srbiji ništa više neće biti isto. Šta u Srbiji nije isto nakon Rolingstonsa? Ne znam koji dan beše kad su svirali, uzmimo nedelja, pa šta to u ponedeljak u Beogradu, Apatinu, Surdulici, Čačku… nije bilo isto. Ili u sredu, ili mesec, godinu kasnije?
      Tako je i ovih dana. Kad koroni zavrnemo šiju, vele srpski futuristi, ovde ništa više neće biti isto. Majstori, sve će, na žalost, da bude na svom mestu, sve isto kao što je bilo pre virusa.
      Ovde se ništa ne menja, niti će, i zato Srbi tonu u živi pesak, odavno potpuno nesvesni da im se to događa.
      Ostavimo politiku, ona je kod Srba, kao i u većem delu sveta, ista; u miru i nemiru, pre i posle velikih događaja, ratova, pandemija, odlazaka u svemir, poplava, seoba, ona je univerzalna disciplina, a promenjiva je (dugoročno) u meri količine i snage kulture koja joj se suprostavlja.
      Tvrdim li ja to da nas, kao naciju, samo kultura može da spase? Da, samo kultura. U najširem smislu tog pojma.
      Sve dođe i prođe. Samo su mene večne, ali šta posle? Koje su naše vrednosne vertikale? Šta nam je sveto, bilo, jeste i zanavek?
      Koje istinske junake nismo izvrgli ruglu?
      Imamo li ličnost čiji su život i delo za sve nas neupitni?
      Na koga, na šta se osloniti kad svi fizički oslonci popucaju?
      Sećamo li se, odajemo li poštu, poklanim precima? Ali, to nije kultura, već čujem! Itekako, to je kultura sećanja, na njoj sve počiva.
      Proteklih decenija, tamo od, gle paradoksa, uvođenja višestranačja, skidali smo ciglu po ciglu iz stubova na kojima trajemo. Dodirujemo ledinu. Vidimo sve manje, jer smo sve niže.
      Pa nije valjda ona, komunistička, država bila bolja? U mnogočemu jeste, u ovome svakako. Neuporedivo bolja; veliki romani, književnost uopšte, nezaboravne predstave, kult pozorišta, festivali, slikarstvo, filmska, televizijska, književna kritika, časopisi za kulturu, monografije, polemike, filozofske rasprave, umovi pred kojima su otvarane sve granice i sva vrata. Znalo se šta valja a šta ne valja. Ovo drugo nije prelazilo prag kuće samozvanog umetnika ili je bila podzemna pop-kultura. Za seoske vašare i drumska svratišta. Ali, bilo je ideološkog đubreta umotanog u formu pripovetke, romana, filma… Da, bilo je, ali se znalo da je đubre, i znalo se ko i zašto to đubre iznosi na trpezu.
      Šta se danas zna? S kojom i kakvom umetnošću, u kakvoj kulturi, odrastaju naša deca, čime se hrani naša omladina, ovi koji će, po zakonu prirode, sutra preuzeti volan i menjač države Srbije?
      Ko od njih sluša Dragana Stojnića, Nadu Knežević, Lolu Novaković, Arsena Dedića…? Čuli su, pretpostavljam, za Cuneta Gojkovića, a znaju li bar pet pesama koje je snimio? Znaju li ko je bio Sava Jeremić? Aleksandar Šišić?
      Čitaju li Dučića, Rakića, Ilića, Pandurevića?
      Šta im znače imena Svete Vukovića ili Dragiše Nedovića? Koje su pesme njihove mladosti? I da li su to pesme? Da li je, ovo što slušaju, muzika? Ovo što im se u ogromnim količinama servira sa važnih ekrana.
      Jedna od definicija kulture kaže da je to stvaralaštvo retkih, odabranih, ljudi sa božanskom česticom. Umetnici stvaraju ono što drugi ne mogu, ne znaju, nije im dato.
      Svako može da stvara ovo što danas u Srbiji tretiramo kao savremenu muziku. Svako, bez izuzetka. Tu ne treba talenat, niti ga ko traži. To je kompjutersko i glasovno zavijanje. Tekstove piše ko hoće, ko ima vremena i volje.
      Ali, nije to glavni problem. Muka dolazi otuda što su diletanti, ambiciozni a netalentovani, preuzeli ne samo muzičku kulturu, već kulturu Srba uopšte. Kapa dole pred izuzecima ali oni su na margini, po hodnicima, u polumraku. Pred kamerama, na pozornicama, uglavnom su ovi što pojma nemaju ni o čemu, počev od padeža. Njihova skala vrednosti je broj pregleda na društvenim mrežama, količina plastike u gubicama i grudima i udaljenost destinacija sa kojih šalju slike, razgaćeni i preplanuli.
      Snimamo filmove i televizijske serijale po uzoru na ono što dolazi iz inostranstva. Samo su toponimi i imena drugačiji. Nekoliko žanrovskih šablona, sa unapred poznatim raspletom. Gde smo mi? Naša istorija, velikani? Mali ljudi, naši, prepoznatljivi u prvom kadru?
      Šta je danas srpska književnost? Ko su perjanice? Talenat je proteran, nepoželjan. Talentovanom može pasti na pamet da se pozabavi nacionalnom temom. Dominiraju po medijima, i niko im ništa ne može, niti sme, ovi što zapišavaju svaki srpski predznak a vazdižu evropejstvo i jugoslovenstvo. Mera literarnog “talenta” u Srbiji odavno je politički stav autora. Taj stav je poznat; “Srbija je kriva za sve. Srbi su razbili Jugoslaviju. Srbija mora da prođe kroz katarzu. Srbija je faktor nestabilnosti na Balkanu”. Ko ovo ponavlja, ništa mu drugo ne treba. Kakav crni talenat?
      Ko još u Srbiji uči mlade da je slikarstvo, gle čuda, slika; pejzaž, portret, mrtva priroda. Da su vajari oni koji zaista vajaju, oblikuju kamen, glinu. U ovom domenu umetnosti odavno su primat uzeli (nimalo slučajno, dato im je) sastavljači instalacija. To je srpska savremena umetnost; stare palete, vodovodne cevi, felne točkova, wc-šolje, žive svinje, bodljikava žica, lanci na kojima vise kosturi. Ko misli da je ovo obično sranje, taj je u problemu, posebno ako to i kaže.
      Cilj je da se u Srbima ubije osećaj za lepo. Za umetnost. Za spas.
      Kakav boljitak očekujemo kad 95 odsto naše dece i omladine zna ko su Jeca, Kija, Ceca, Luna, Maja, Buba Koreli, …ali pojma nemaju ko je Milunka Savić. O prvima znaju sve, o Milunki ne znaju ništa.
      U Srbiji, putem mas-medija, prostitutke drže predavanja o moralu, one su idoli naše dece. One su na naslovnim stranama, po zidovima dečjih soba.
      U Srbiji je odavno sramota, i priličan rizik, spominjati nacionalnu prošlost, ličnosti sa kojima bi se ponosila svaka nacija.
      U Srbiji je stvorena atmosfera u kojoj je, blago rečeno, neprimereno deklarisati se kao Srbin. Antisrbizam postaje ideologija.
      Znamo li šta se krije iza imena Deževa i gde je to?
      U Srbiji odavno, puni novca i raznih privilegija, žive spodobe čija je osnovna delatnost silovanje svake nacionalne ideje.
      I kažete da posle korona virusa ništa više u Srbiji neće biti isto. Sve će ostati isto, dragi moji, jer neko je odavno shvatio da se presudan udarac Srbima može zadati samo na polju kulture.
      Znači, nema spasa. Ima, ali to je druga, teška i složena tema.
       
      Ratko Dmitrović
      INTERMAGAZIN
    • Од JESSY,
      Policija u Nišu, u saradnji sa BIA i Višim javnim tužilaštvom uhapsila je ovlašćeno lice Gerontološkog centra u Nišu.

       
      Pojedini mediji navode da je u pitanju direktor, dok drugi tvrde da je u pitanju zamenik direktora.
      Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Nišu u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom i Višim javnim tužilaštvom u ovom gradu, uhapsili su M.S. (47) iz Niša zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio teško krivično delo protiv zdravlja ljudi u vezi sa krivičnim delom prenošenja zarazne bolesti.
      "Sumnja se da on, kao ovlašćeno lice Gerontološkog centra u Nišu, nije preduzeo sve neophodne mere i radnje kako bi sprečio širenje zarazne bolesti COVID 19, usled čega je u ovoj ustanovi zaraženo 135 korisnika usluga i četvoro zaposlenih", saopštila je niška policija.
      Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će uz krivičnu prijavu biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Nišu.
       
      https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=04&dd=13&nav_category=16&nav_id=1674953
    • Од Smaragdni kamičak,
      Koje osobine pojedinih članova foruma biste voleli da imate?
      Da su mi @Ayla -ini živci, @Bokisd-ovo smirenje (uglavnom ), @Milica Bajic-ina toplina... Ima ih još, naravno, ali ovo mi (trenutno) najviše nedostaje kod sebe. 
      Izvol'te. 
    • Од Иван Ц.,
      Foto: Ilustracija Ransomware napad čine zlonamerni program koji enkriptuje podatke žrtve i napadač koji kasnije tim žrtvama traži svojevrsnu otkupninu za njihovo otključavanje (ransom - otkupnina). Žrtva nema više pristup podacima dok ili ne plati otkupninu od hakera ili dok ne vrati bekap (rezervna kopija podataka), što može potrajati i danima, u zavisnosti od kompleksnosti sistema i količine podataka. Po običaju se otkupnina plaća bitkoinom (kriptovaluta - ili ektronski novac) jer se takve transakcije ne mogu pratiti i žrtva ne zna kome je otišao novac.
      Naravno da problem nastaje kada žrtva nema bekap, pa je primorana da hakerima plati traženu sumu, što je apsurdno ponekad jeftinije rešenje od ponovnog uspostavljanja sistema. Nakon uplate hakerima, žrtva dobija ključ kojim otključava (dekriptuje) svoje podatke i opet im ima pristup.
      Deluje kao scena iz filma, ali ovo je već par godina realnost sa kojom se susrećemo sve češće. Ovo se naravno lako može izbeći korišćenjem propisnih sigurnosnih protkola i mera zaštite, a bekap uvek treba da bude ažuran čime se šteta minimalizuje. Šteta će uvek postojati čak i u slučaju da žrtva ima bekap, jer ponovno uspostavljanje kompleksnog sistema od nule zahteva veliko vreme za koje su nedostupni servisi koje žrtva pruža.
      U slučaju Novog Sada svi servisi koje grad pruža, time efektno dovodeći do svojevrsnog prestanka funkcionisanja gradskih sistema, a ponovno uspostavljanje takođe puno košta jer je potrebno angažovati po običaju dodatni stručni kadar.
      Da bi se sprečio ovaj tip napada, sistem mora uvek da ima najnovije zakrpe (ispravke propušta u sistem) jer po običaju virusi iskorišćavaju te bezbedonosne propuste u sistemu, isti je slučaj i kod ransomware napada. Još 2017. kada se pojavio prvi ransomware napad - wannacry, microsoft je zakrpio čak i one sisteme kojima je zvanično istekla podrška godinama pre, zato jer je postojala pretnja da stanu bitne institucije poput bolnica ili aerodroma. Nakon toga, 2018. pojavio se novi propust pogodan za ransomware programe i tada se takođe pojavio još jedan patch koji je takođe ponuđen vlasnicima zastarelih sistema bez zvanične podrške, tako da su stvarno svi imali dovoljno vremena da se spreme i iste zakrpe apliciraju.
      To bi trebalo da bude poznato osobi koja se bavi održavanjem sistema, međutim sve zakrpe i ažuriranja ne vrede puno ukoliko korisnici nisu edukovani u smislu cyber sigurnosti i upoznati sa sigurnosnim protokolima kao i da adekvatno reaguju na sumnjive mejlove i situacije. Za sve takve situacije treba da postoji interna procedura koju propisuje IT administrator ili firma koja je zadužena za bezbednost institucije ili preduzeća.
      Jer, svaka zaštita je nepotpuna, ukoliko korisnici sistema nisu prošli makar osnovnu edukaciju po pitanju sigurnosti koja bi minimalno trebalo da sadrži teme kao što su pravilan izbor i upotreba lozinki, razmena lozinki na siguran način, kao i čuvanje istih. Zatim bi trebalo i da se upoznaju sa sigurnim pristupanjem servisima i autorifikacionim formama, da znaju da prepoznaju lažne od pravih, a poseban deo edukacije treba da bude siguran pristup i sigurnost na društvenim mrežama.
      Takođe je bio bitan deo posvećen e-mailu i proveri autentičnosti istih. E-mail je po običaju najkorišćeniji alat hakera za ubacivanje virusa i malwera, a u skorije vreme češći primeri su zloupotreba identiteta e-mail poruka u svrhu naplaćivanja lažnih faktura. To je što se tiče obuke krajnjih korisnika osnova.
      Drugi nivo edukacije bi uključivao IT podršku u firmama i državnim institucijama koja bi trebalo da vodi računa o tome da su sistemi uvek zakrpljeni sa poslednjim zakrpama kao i da vode računa o bekapu, kao i načinu njegovog skladištenja, jer bekap ne vredi ništa ukoliko se i live i bekap kopija npr. baze nalaze na istom hard disku, čak i u istoj prostoriji ili u istoj zgradi. Jedini siguran bekap je kada rezervnu kopiju podataka i/ili baze imate off-site ili na udaljenoj lokaciji.
      Mnogi se u današnje vreme odlučuju za opciju skladištenja bekapa online ili u cloudu što je manje sigurna opcija. U tom slučaju takvi podaci moraju biti enkriptovani pre slanja. Međutim, dobra sigurnosna praksa je da se bitni podaci, posebno lični, ukoliko nije neophodno ne drže online.
      Lično ne mislim da je grad Novi Sad bio eksplicitno targetiran, već hakeri šalju milione phishing mejlova dnevno, pa ko se upeca. Upecaće se po običaju onaj kome nedostaje gorepomenuta edukacija.
      Da slučaj ovog ransomware napada nije ni po čemu jedinstven niti najgori govori nam primer napada na kompaniju SONY gde su hakeri odneli 100TB poverljivih podataka o firmi kao i ličnih podataka zaposlenih, a hakeri su se domogli čak i filmova u produkciji. Da stvar bude gora, isti napad se desio dva puta u razmaku od par godina, što znači da prvi put lekcija nije bila naučena.
      Ovakvi napadi ne samo da čine veliku štetu reputaciji žrtve već i veliku materijalnu štetu jer ponovo uspostavljanje sistema je mnogo skuplje nego zaštita i prevencija uz adekvatnu edukaciju. Ovaj primer treba da služi kao upozorenje svim ostalima da provere svoj sistem i edukuju svoje ljude. Jer strašno je pomisliti da sutra isto može da se desi npr. u bolnici gde se potpuno zanemaruje cyber sigurnost, a tamo šteta pod pravim okolnostima može biti i nešto više od curenja ličnih podataka o pacijentima, reputacije ili materijalne štete.
      Autor: Vladimir Mitić Ransomware - primer kao upozorenje | Novosadski informativni portal 021
      WWW.021.RS Grad Novi Sad je ove nedelje postao žrtva ransomware napada.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...