Jump to content
Ромејац

Сећање - Маскр у Добровољачкој, Сарајево 3. Мај 1992

Оцени ову тему

Recommended Posts

ПОЧЕТАК НАПАДА

Команда Друге армијске области ЈНА којој је било сједиште на Бистрику у Сарајеву је нападнута минобацачима и снајперима 22. априла 1992. из правца пиваре.

Дана 2. маја 1992. године у 12 часова извршен је напад на Дом ЈНА у Сарајеву од стране ткз. Зелених беретки. Том приликом је било опкољено десет припадника ЈНА који су у тим тренуцима пружали отпор. Напад у којем је учествовало око 200 припадника муслиманских паравојних снага и  предводили су предратни криминалци Јусуф Јука Празина и Емин Швракић уз Зорана Чегара и дио Специјалне полицијске јединице БиХ уз Керима Лучаревића Доктора — команданта Војне полиције ткз. Армије Босне и Херцеговине. Лучаревић је тада распоредио двије чете људи на Скендерији: од зграде Електропривреде до Народне банке и од Народне банке до Старог града. Командири чета били су Исмет Бајрамовић — Ћело, начелник ВП и Џевад Топић — Топа, командант батаљона Војне полиције.

dobrovoljacka.jpg

На страни ЈНА, генерал Милутин Кукањац упутио је пуковника Милана Шупута из 65. заштитни моторизовани пук са два БОВ-а и три "пуха" уз 40 војника у помоћ ка Дому ЈНА. Упадали су у засједу и остали блокирани у Улици Ђуре Ђаковића до наредног јутра када су се предали уз 6 погинулих.

Мајор ЈНА Марко Лабудовић са санитетским возилом из Војне болнице кренули су у помоћ ка групи пуковника Шупута и били су дочекани и уништени код трамвајске станице на Скендерији уз 14 погинулих.

Истога дана, око 13 часова, извршен је напад на возило које је транспортовало храну за команду Друге војне области. У возилу су били капетан Петровић и возач. Капетан је погинуо на лицу места, а возач, тешко рањен, успео је да стигне до команде где је издахнуо. У 17 часова убијен је војник ЈНА Пелемиш у команди. Напад је престао око 20 часова.

dobrovoljacka_mapa.jpg?w=768&h=527

Мапа злочина у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. које су извршили припадници
муслиманске такозване Армије Босне и Херцеговине

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Дана 3. маја 1992. око осам часова одлучено је да генерал Милутин Кукањац напусти команду, међутим, војска и официри не дозвољавају. После одустајања од те одлуке вратило се поверење војске и официра.

Око 13 часова у разговору између канадског генерала Мекензија (први командант УНПРОФОР-а у БиХ) и генерала Кукањца договорена је размена, тада ухапшеног Алије Изетбеговића, за извлачење војске и официра из команде ка Лукавици. Размена је договорена за 15 часова.

Међутим, у команду долази лично Алија Изетбеговић са ћерком и пратњом у којој су били Златко Лагумџија, Јусуф Пушина и још неки из Изетбеговићевог врха. Како каже Маринко Милидраг уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбедан војска је напустила касарну. Покрет је почео у 18 часова.

На челу колоне која је бројила око 40 возила са око 300 људи, били су канадски генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина. Доласком колоне у Добровољачку улицу у близини Миљацке отворена је ватра на колону. Ватра је отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине. Пуцано је и на обележено санитетско возило у којем је погинуо примаријус др. пуковник Радуловић. Убијен је и пуковник Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније. Официре су извлачили из возила и хладнокрвно убијали.

- "Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају. Видео сам како се крв слива низ ветробране кола.... Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу."          
- генерал Луис Макензи, из књиге „Чувар мира - пут у Сарајево“
   
Према подацима МУП-а Републике Српске у нападима који су се одиграли 2. и 3. маја 1992. било је 42 погинула војника и цивила од чега пет официра, 73 рањених, а 215 је заробљено или отето.

SSSS-ubijeni-vojnici-jna-dobrovoljacka.j

ЖРТВЕ

У масакру у Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године током напада на колону ЈНА су убијена 42, а рањена 73 војника, официра и цивила различитих националности међу којима је највише Срба. Међу убијеним војницима бивше ЈНА у Добровољачкој улици смртно је страдало и шест Хрвата, два муслимана, и два Албанца.

У нападу на колону ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. заробљено је 207 лица (војници, официри и грађанска лица у ЈНА), који су задржани неколико дана и том приликом мучени од својих дојучерашњих колега, који су пребегли на муслиманску страну. Пушени су услед притиска представника ОУН у Босни и Херцеговини на муслиманско руководство у Сарајеву.

Убијени војници  ЈНА у Сарајеву:

1. Зоран Гајић, војник
2. Александар Глуховић
3. Миломир Јањић
4. Небојша Јовановић, војник
5. Роберт Кочишин, војник
6. НН Весна, грађанско лице у ЈНА
7. НН Чедо, резервни војни полицајац
8. Витомир Петровић, војник
9. Властимир Петровић, војник
10. Стево Ритан, војник
11. Козафер Ротић, војник
12. Предраг Нинков, војник
13. Саша Урошевић, војник


Убијени војници ЈНА у заседи на Скендерији

1. Мирко Лабудовић, капетан ЈНА
2. Обрад Гвозденовић, поручник ЈНА
3. Ивица Цветковић, поручник ЈНА
4. Нихад Кастрати, поручник ЈНА
5. Бранко Поповић, војник ЈНА
6 Круно Бешлић, војник ЈНА
7. Младен Николић, војник ЈНА
8. Радош Пајовић, војник ЈНА
9. Александар Благојевић, војник ЈНА
10. Срђан Николић, војник ЈНА
11. Небојша Бојанић, војник ЈНА
12. Драган Витковић, војник ЈНА
13. Горан Дивовић – Дивац, војник ЈНА
14. Миломир Мојсиловић, војник ЈНА
15. Перица Новић, војник ЈНА
16. Жељко Ракић, војник ЈНА

 

Убијени војници ЈНА у Добровољачкој улици

1. Здравко Томовић, војник ЈНА
2. НН Гвозденовић,
3. Мирко Сокић, пуковник ЈНА
4. др Будимир Радуловић, пуковник ЈНА
5. Нормела Шуко, грађанско лице у ЈНА
6. Миодраг Ђукић, војник ЈНА
7. Бошко Јовановић, потпуковник ЈНА
8. Бошко Михајловић, пуковник ЈНА
9. Градимир Петровић, пуковник ЈНА
10. Ивица Симић, десетар ЈНА

Рањени војници ЈНА у Сарајеву:

  1. Дмитар Арбутина, војник
  2. Гојко Гобелић, војник
  3. Милован Гусак, војник
  4. Александар Дошло, војник
  5. Радомир Дубљевић
  6. Младен Јелисавац, војник
  7. Радивоје Кандић
  8. Милчо Костић, потпуковник
  9. Славиша Крављача, војник
  10. Боро Крсмановић
  11. Михајло Лалић, војник
  12. Александар Малевић, војник
  13. Небојша Марковић, војник
  14. Симо Марковић, војник
  15. Бранко Матовић, војник
  16. Предраг Милијић, војник
  17. Владица Нинковић, војник
  18. Младен Николић, војник
  19. Гавро Нинковић, војник
  20. Ненад Поповић, војник
  21. Теодор Рускић, војник
  22. Здравко Савановић, војник
  23. Раде Станојловић, војник
  24. Добривоје Стојановић, војник
  25. Љубинко Сушић, војник
  26. Симеун Тадић, војник
  27. Срђан Тешановић, војник
  28. Војин Тушевљак
  29. Добривоје Стојановић, водник

 

Рањени војници ЈНА у Добровољачкој:

  1. Звездан Арсић, војник ЈНА
  2. Зоран Аџић, војник ЈНА
  3. Слободан Бојанић, војник ЈНА
  4. Слободан Васић, пуковник ЈНА
  5. Комнен Жарковић, пуковник ЈНА
  6. Зоран Зрнић
  7. Јосип Ивановић, пуковник ЈНА
  8. Јовановић, пуковник ЈНА
  9. Драган Ковачевић, војник ЈНА
  10. Душан Ковачевић, пуковник ЈНА
  11. Љубинко Лукић, пуковник ЈНА
  12. НН војни полицајац
  13. НН водник ЈНА
  14. Драгољуб Павловић, пуковник ЈНА
  15. Горан Пантић, војник ЈНА
  16. Фрањо Патачко, потпуковник ЈНА
  17. Славка Петровић, грађ. лице у ЈНА
  18. Ласло Правда, капетан ЈНА
  19. Глигор Стравњак, потпуковник ЈНА
  20. Марко Стаменковић, грађ. лице у ЈНА
  21. Симеунка Стаменић, грађ. лице у ЈНА
  22. Иванка Станков, грађ. лице у ЈНА
  23. Драгослав Станковић, капетан ЈНА
  24. Енес Тасо, пуковник ЈНА
  25. Ратко Каталина, пуковник ЈНА
  26.  

Убијени војници у Дому ЈНА:

  1. Џевад Биџо, портир

 

Рањени војници у Дому ЈНА:

  1. Богоје Божиновиски, потпуковник ЈНА
  2. Војислав Дуцан, војник ЈНА
  3. Петар Станишић, домар

 

Погинули војници РУ "Ђуро Ђаковић":

  1. Срећко Јовановић, официр ЈНА
  2. Слободан Јелић, возач БОВ
  3. Предраг Церовић, војник погинуо у БОВ

 

Рањени војници РУ "Ђуро Ђаковић":

  1. Верољуб Марковић, рањен у БОВ
  2. Раденко Магазин, водник ЈНА
  3. Бојан Јовановић, водник ЈНА

 

Убијени у згради Команде II Војне области:

  1. Перица Новић, војни полицајац ЈНА
  2. Горан Дивовић, војник

 

Рањени у згради Команде II Војне области:

  1. Жарко Пантелић, поручник ЈНА
  2. Ненад Шумански, ст. водник ЈНА
  3. Горан Белић, поручник ЈНА

 

НАЛОГОДАВЦИ

  1.     Ејуп Ганић - тадашњи члан Предсједништва БиХ,
  2.     Хасан Ефендић тадашњи командант Штаба ТО БиХ,
  3.     Јусуф Пушина - тадашњи замјеник шефа МУП-а,
  4.     Јован Дивјак - официр ткз. Армије БиХ,
  5.     Фикрет Муслимовић - официр ткз. Армије БиХ,
  6.     Драган Викић - командант Специјалне јединице полиције,
  7.     Емин Швракић - оснивач „Зелених беретки“,
  8.     Заим Батковић - Заги - оснивач „Патриотске лиге“,
  9.     Јовица Берковић,
  10.     Решад Јусуфовић,
  11.     Јусуф Кецман,
  12.     Дамир Долан,
  13.     Ибрахим Хоџић,
  14.     Исмет Бајрамовић - Ћело,
  15.     Џевад Топић - Топа

ПОСЉЕДИЦЕ

Након овог догађаја нико у Сарајеву није више могао нормално да се креће. Дошло је до разграничења. Муслимани су контролисали центар Сарајева, а Срби околна брда. Тако је потрајало до краја рата, односно до потписивања Дејтонског споразума 21.11.1995. године.

Двије недеље после овог злочина сличан сценарио се поновио у Тузли 15. маја 1992. године, када су припадници муслиманских паравојних јединица "Зелене Беретке" и "Патриотска Лига" са јединицама МУП-а Тузле, напале колону ЈНА на Брчанској малти, која се повлачила у складу са споразумом официра ЈНА са локалним руководством Тузле.

Босна и Херцеговина је после ових догађаја била у неповратном путу за ратни пакао који ће трајати 3.5 године, уз огромне цивилне жртве и материјална страдања.

 

СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

Министарство унутрашњих послова Србије расписало је због ратног злочина потјерницу за 19 лица осумњичених за напад на касарну и болницу у Сарајеву и војну колону у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.

Међу оптуженима за ове ратне злочине налазе се Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић тада командант Територијалне одбране, ТО БиХ), Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић звани Талијан, Заим Бацковић звани „Заги“, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић. Тужилаштво за ратне злочине Србије је предмет „Добровољачка“ преузело од Војног суда у Београду покренутог још 1992. год, a предмет је заведен под бројем КИ 651/93.

1. марта 2010. године у Лондону је ухапшен Ејуп Ганић и држан у притвору 10 дана. Пуштен је уз кауцију 300.000 фунти, под неразјашњеним околностима, иако је Ганић на црвеној листи Интерпола, коју је Србија расписала још 1992. године.

3. марта 2011. на аеродрому у Бечу је ухапшен Јован Дивјак, по међународној потерници Интерпола, коју је Србија расписала, али је после 5 дана пуштен уз кауцију 500.000 евра. Аустријски суд је као разлог пуштања навео да "Суд у Србији не би био објективан".

 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Породице жртава никада нису могле да одрже парастос и молитвено сјећање на мјесту страдања тј. убиства њихове дјеце, очева, мужева, браће, рођака, кумова... јер муслимански екстремисти су увјек уз подршку међународне заједнице овакве ствари блокирали и чак физички нападали озжалошћене људе, који су само хтјели да обаве вјерски обред, а не провокације или политичке митинге.

Ради се о томе што је злочин у Добровољачкој улици вјешто замаскиран у сарајевској тј. муслиманској јавности као нешто што је "патриотско", нешто што је требало учинити и да је у тој ситуацији све дозвољено.

Породице жртава не желе да се њихова мука и бол политизују, али се боре за своје људско право да на мјесту убистава војника ЈНА могу доћи, запалити свјеће и оставити букет цвијећа.

Већ годинама се у Источном Сарајеву у ентитету Републике Српске... одржавају прастоси, што је неких 12-13 км од мјеста страдања војника бивше ЈНА.

 


ПУБЛИКАЦИЈЕ

О овом ужасном злочину који се догодио почетком маја 1992. године постоји свега пар документарних филмова, као и то да је неколико књига написано, највише од очевидаца, односно свједока тог сарајевског покоља.

2007. године филмска кућа "Срна филм" са Пала је снимила документарац "Добровољачка - мјесто злочина", који потписују Милован Пандуревић и Милован Јевтовић и Сњежан Лаловић. Драгоценост филма је и то што  је пред камере стало пуно свједока и очевидаца.
 

Да се не заборави и не понови!

 

http://www.zlocininadsrbima.com/Zlocin.aspx?Naslov=Добровољачка-1992&fbclid=IwAR3AIchKkCfjEzYJfDuZEVtC9XntaxGDDGSnBQ84dkl1ef8qn_cpztrJcmY

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Православна црквена општина Бар и ове године организује традиционалну манифестацију „Дани Светог Јована Владимира“ од 31. маја до 4. јуна, која ће ове године због епидемилошке ситуације имати само молитвени катактер.     У недјељу, 31. маја, служиће се Света литургија на остацима храма у Пречистој крајинској у Остросу, са почетком у 9 часова.   На остацима храма из 6. вијека на Тополици, тзв. барском триконхосу у понедјељак, 1. јуна, Света литургија ће се служити у 8 часова.   Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиће у сриједу, 3. јуна,  Свету архијерејскау литургија на остацима манастира Пресвете Богородице на Ратцу, са почетком у 9 часова.   На празник Светог Јована Владимира, 4. јуна у Саборном храму Светог Јована Владимира Света литургија ће се служити у 9 часова а у 18 часова Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиће са свешетнством молебан.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У првомајском броју Православља, новина Српске Патријаршије читајте:     Патријарх српски Иринеј за дневне новине Блиц у ексклузивном васкршњем интервјуу каже: „Страх је велики и оправдан“, и говори о опасном времену у коме живимо, литијама у Црној Гори, Косову и борби са невидљивим непријатељем...   Читајте о молитвеном сећању на 75. годишњицу пробоја Јасеновца: Преосвећени Епископ пакрачко-славонски Г. Јован служио је помен у Јасеновцу, 22. априла 2020. године Господње, на дан молитвеног сећања на 75. годишњицу пробоја Јасеновачких логораша...   Обележен је дан сећања на жртве усташког злочина у Доњој Градини – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини...   In memoriam – Јован Мирковић (1. новембар 1943. - 25. април 2020.): Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића истраживачу библијског српског страдања у НДХ...   Васкршња Литургија у Храму Светог Саве на Врачару – Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је на Васкрс, 19. априла 2020. године, у поноћ, Свету Архијерејску Литургију у крипти Храма Светог Саве на Врачару, уз директан пренос ТВ „Храм“, као и пренос на првом програму РТС...   У Рубрици Човекољубље читајте о свим активностима Верског добротворног старатељства у ванредној ситуацији...   Протојереј Владан Симић за новине Српске Патријаршије пише, у тексту под насловом: „Мрачне душе“, о лажним патриотама, мрачним душама медијски поробљене Србије који све више разјапљују своје чељусти и крвожедно насрћу на Цркву Божју, њене епископе, свештенство и народ...   Проф. др Ксенија Кончаревић у тексту под насловом: „Основе социјалне концепције Руске Православне Цркве“ говори о оријентиру за дилеме модерног времена...   У Рубрици Свет књиге, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић доноси приказ књиге Прота Владан Ковачевић, изашлу из пера протођакона др Љубомира Ранковића, а јереј др Никола М. Гаврић представља књигу ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића, Државна хералдика у служби формирања нових идентитета: државни символи, као елемент религијске и националне самобитности....     Извор: Православље

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...