Jump to content

Част и БРУКА живе до вијека!

Оцени ову тему


Препоручена порука

Потпоручник Зоран Стајић у касарни "Адем Јашари" у Приштини задужен је за обуку "Безбедносних снага Косова."

Рођен у једном селу код Гњилана, где ће још '98. године остати без стрица кога су убили шиптарски терористи а он ће се као дете нашћи у збеговима и избеглиштву са многим косовским Србима.

У родно село се вратио након рата, школовао се на Косову а Војну академију завршио у Скопљу на академији "Генерал Михаило Апостолски."
Затим је похађао Курс за интеграцију младих официра након чега је обукао униформу фришко формиране "војске Косова."

Током обуке "Косовских безбедносних снага" која се углавним врши у садејству са албанском војском и инструкторима из Хрватске, Стајићу асистирају и његови другови из исте класе, Милош Денић и Марко Вревић.

Ово би у ствари била прелепа вест да су српске службе у косовску војску убациле своје људе који ће да раде за наше интересе.
Нажалост, ради се о момцима који са поносом носе њихову униформу и желе да напредују у служби.

Њих тројица спадају међу 40-так Срба који су поклекли и приступили "војсци Косова."
Срби су потребни косовској војсци како би испунили квоту да у својим редовима имају минимално 10% највеће мањинске заједнице и како би се створио утисак да је то некаква мултиетничка војска.

Косовској војсци се придружују Срби углавном из сиромашног Косовског поморавља Гњилана.
Већина њих је прво ангажована у КБС-у под паролом да то није војска и да им је задатак да чувају српске цивиле од елеменатарних непогода.

Да чувају наше пољопривреднике којима су предходно узели имања.
Ипак, када је пре две године Приштина предузела мере за трансформацију Косовских безбедносних снага у "војску Косова" у првом тромесечју почео је процес регрутације војних снага а Срби су у руке добили пушку да пуцају на своју браћу.

Они се углавном маме новцем, ако се узме у обзир да је просечна плата на Косову 170 евра, војници су доста плаћенији и зарађују 410 евра, док се српским официрима који приступе војсци даје плата од чак 1.600 евра.

Трансформација косовске војске ће се спроводити у неколико фаза у наредних 10 година и планирано је да има укупно 8.000 војника, 5.000 активних и 3.000 у резерви.
Тренутно они имају 2.500 војника и 800 резервиста.

Терористичка организација која је '99. године носила назив ОВК-а, након рата се трансформисала у Косовски заштитни корпус, након проглашења независности 2008. године преименовали су се у Косовске снаге безбедности а затим и у Оружане снаге.

Српски официри између осталог имају задатак да по српским енклавама врбују српске младиће и спремају их за редовно служење војног рока које ће на Косову убрзо постати обавезно за све, па и за Србе.

До сада су албански есктремисти и терористи српске полицајце и цивиле убијали без обуке, а за убудуће ће их за то обучавати управо Срби.

Када ови војници дођу у контакт са безбедносним службама Србије, према кривичном закону очекује их 10 година затвора због учешћа у илегалној страној оружаној формацији.

Нажалост, има данас доста Срба који марширају под заставом ОВК-а, седе у канцеларијама са чијих зидова их гледају слике убица али и држе почасну стражу испред гробова терориста.

Како ли се осећају када деци дају парче хлеба плаћено српском крвљу, какав ли је укус издаје...

95708061_226167038832132_6523927607476486144_o.jpg?_nc_cat=111&_nc_sid=110474&_nc_eui2=AeGnS5kpk9T7GhGp3cjSLBIx5lNSnN6uGnjmU1Kc3q4aeJF1MXK6zwe8SLJunJ2_5HLjifJXoRQxt9dKXAyWcf3E&_nc_ohc=B_8pzXBEy3cAX92cvS_&_nc_ht=scontent.fbeg5-1.fna&_nc_tp=7&oh=f41a4900d0b04df0814541699eb8f6b6&oe=5ED4671A

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      -Владика Силуан: Обуцимо се у силу с висине!-
      Свету Архијерејску Литургију у Храму Васкрсења Христовог предводио је Преосвећени Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан, уз саслуживање свог заменика архимандрита Петра и свештенослужитеља Епархије ваљевске. Свој печат свечаном богослужењу дали су Хор свештеника и богослова, под управом протонамесника Бранка Чолића, и Дечји хор „Хаџи Рувим“ са диригентом Вањом Урошевић. У богослужењу су молитвено учествовали градоначелник Ваљева Лазар Гојковић са сарадницима, представници Војске Србије и јавних установа града.
       
      Лета Господњег 2021. Град Ваљево поново је прославио крсну славу великом молитвеном свечаношћу, онако како се то чинило годинама пре, а како је изостало прошле године услед пандемијских околности. Света Педесетница или Духови, како се у народу зна рећи, рођендан је Цркве Божје. У њој прослављамо љубав Божју која се излила на род људски и овај свет. Прослављамо програм Божје љубав за овај свет, а тај програм се зове Црква – заједница икона Божјих, преко којих и сва твар улази у загрљај са Богом, део је празничне проповеди Епископа Силуана у саборном храму. Наш пут је смислен само ако на њему видимо Богочовека Христа. Све добија своју праву и коначну вредност уколико је проткано вредношћу и вечношћу коју Бог дарује роду људском управо кроз Свету Цркву у ове дане Педесетнице.

      Обуцимо се у силу с висине, браћо и сестре! Како? Сваком врлином хришћанском. Светотајинским и световрлинским животом, тако нас је учио Свети Јустин Ћелијски. Не може светотајински без световрлинског, јер Бог потребује човека, а не робота. Зато је важно да на испружену руку Божју и ми испружимо своју и уђемо у Његов загрљај. Да сарађујемо, да се трудимо, а Бог ће дати снаге да постанемо оно што смо призвани да будемо, богољуди по благодати – рекао је Владика Силуан. Он је изразио неизмерну радост што је у прилици да поново буде са народом који „испуњава храмове и у радне дане“, а то је знак да тај народ може да изнедри свете људе о чему нам историја и говори.
      Радујем се што сам поред гроба Владике Милутина. Да се сетимо њега данашњег дана, његових молитава и уздаха за паству своју. Сећамо се његове последње беседе која је била охрабрење и поука народу да се не одрекнемо Господа Христа, да се држимо Његовог скута и осмишљавамо наш живот кроз живот у Христу. Верујемо да му је Господ подарио рајска насеља и да је данас са нама и моли се за нас. Нека Господ благослови и изабраног Епископа ваљевског Г. Исихија, за кога се сви требате молити и са великом љубављу га дочекати и подржати да настави апостолски рад на просвећивању и обожењу овдашњег народа – празнична је поука Владике Силуана. У завршници обраћања, Владика Силуан честитао је славу и  упутио благослове руководству Града Ваљева.
      Након Свете Литургије литијским ходом главним градским улицама дошло се до споменика Проти Матеји Ненадовићу, свестраном великану српске историје, где је одслужен помен устаницима и свим борцима за слободу наше земље. Традиционално, у порти Храма Покрова Пресвете Богородице преломљен је славски колач и урезан литијски запис.

      У име администратора Епархије ваљевске Епископа шабачког Г. Лаврентија, учеснике свечаности је поздравио архијерејски заменик Епископа ваљевског протонамесник Филип Јаковљевић. Он је заблагодарио Владики Силуану што је предводио величанствену литију улицама града у коме је свима драг, јер у његовом лику видимо заједничког нам духовног оца блаженопочившег Владику Милутина. Такође, истакао је протонамесник Јаковљевић велика је радост што је са нама данас и градоначелник Ваљева Лазар Гојковић, који је више пута учествовао у црквеним свечаностима, представници Војске Србије и других институција, спортских клубова, удружења грађана… Поздрављајући браћу свештенике, отац Филип Јаковљевић је посебно заблагодарио заменику Владике Силуана архимандриту Петру (Радуловићу), који је својевремено, као заменик Владике Милутина,  много учинио за административно оснивање Ваљевске епархије.
      Сви заједно овако сабрани пројављујемо смисао данашњег празника и мудри су били наши преци када су одлучили да управо Духовдан буде слава нашег града, рекао је архијерејски заменик Епископа ваљевског протонамесник Филип Јаковљевић.
      Када би неко питао какав је то празник , могли бисмо показати овај диван скуп којег моје очи сада виде и речи да је то Духовдан. „Где су двоје или троје сабрани у моје име, онде сам и ја са њима“, каже Господ Христос. Духовдан је увек када се сабирамо. Величанствено је видети вас све овде окупљене, а посебно је радост сусретања велика, када имамо у виду да је иза нас тешка и, дао Бог, никад више поновљена година у којој је било дана језиво празних градских улица. Данас се радујемо када видимо да је наш град жив, да празнујемо име Божје – поручио је протонамесник Филип Јаковљевић. Следеће недеље, 27. јуна 2021. године, исписује се историја нашег града. Изабрани Епископ ваљевски Г. Исихије ће бити устоличен, а у трон ће га увести Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије са десетинама архијереја СПЦ, рекао је отац Филип Јаковљевић и позвао верни народ да дође и молитвено подржи свог новог архипастира.
      Уз подршку државног руководства, Ваљево се развија и постаје важан фактор на мапи Србије и Европе, рекао је градоначелник Ваљева Лазар Гојковић. У име Града Ваљева он је честитао славу грађанима и избор новог Епископа Г. Исихија Рогића.
      Радујем се његовом доласку у нашу епархију и заједничком раду на неговању духовности и чувању светиња. У нади да ће ова година бити прекретница на боље у животима свих нас, честитам вам славу. Желим да у здрављу и весељу прославимо нашу славу и да се помолимо за наш град, наше претке и све Ваљевце ма где живели – поручио је Лазар Гојковић, градоначелник Ваљева.
      У порти Покровске цркве приређен је културно – уметнички програм и тиме је обележавање градске славе завршено.
       
      Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, у недељу 2. маја 2021. године, на програму Телевизије Храм емитовано је прво издање емисије „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, аутора катихете Бранислава Илића. Премијерно емитовање емисије је недељом у 21:15 часова, а у репризном термину понедељком у 14:30 часова.

       
      Од марта месеца ове године емисија се премијерно емитује на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке, која благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, своју мисију врши више од једне деценије. Као вид плодне сарадње два значајна црквена медија, екранизацију емисије приредила је Телевизија Храм.
      Наведена емисија представља допринос молитвеном обележавању 350-годишњице упокојења светог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца Острошког. Ово је изузетна прилика да, кроз циклус од десет емисија, укажемо на све важније детаље из Светитељевог житија, почев од његовог чудесног рођења и васпитања у побожном родитељском дому, до одласка у манастир и његове хиротоније у архијерејски чин.
      Будући да су мајчинске молитве и пажња Ане Јовановић, мајке светога Василија, дале свој благословени плод, једну од емисија посветићемо управо њој, док ће овај циклус нове емисије бити употпуњен и следећим темама: Историјски и духовни значај манастира Острог; Мошти Светога Василија Острошког; Свети Василије Острошки као чудотворац; О правилном поимању чуда; Свети Василије у химнографији; Свети Василије походи народ свој. Циклус закључујемо емисијом на тему: 350-годишњица упокојења светога Василија Острошког.
      Надамо се да ће ова емисија, која је слична семену које сејемо, дати свој плод, како у катихетском смислу, тако и у погледу сарадње медијских делатника Српске Православне Цркве.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Редакција Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, приредила је пригодне разговоре у част Архиепископу пећком Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г. Г. Порфирију. Разговоре је водила наша драга Миланка Тешовић, теолог и новинар Телевизије Храм. 
            Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило са свештенством служио је данас, 23. јануара, на празник Св. Григорија Ниског, Свету архијерејску литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

       
      Звучни запис беседе
       
      Сабрани на Светом богослужењу су имали посебну радост да прусуствују рукоположењу у чин свештеника ђакона Павла Божовића, дипломираног правника, вјероучитеља и дугогодишњег новинара Радио Светигоре, што су и потврдили саборним клицањем: Аксиос! Достојан!
      Бесједећи послије прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени владика је говорећи о кушању Христовом у пустињи казао да је ђаво непријатељ Божији и непријатељ људског рода, који је позавидио нашем праоцу Адаму док је био у Рају, преварио га и извео из Раја те да је од тада почела историја људског рода на Земљи. Ђаво кроз читаву историју родa људскога, како је казао, куша човјека и народе особито са три страсти: сластољубљем, среброљубљем и славољубљем.
      “Из њих се изводе и многе друге страсти и привезаности које постоје. Ђаво вара човјека и народе наносећи велику штету људском роду. Господа Исуса Христа послије крштења на Јордану, како каже Свето писмо, изведе Дух у пустињу да Га ђаво куша. Намјерно је Господ дошао у пустињу да би показао да је Он, као нови Адам, јачи од свих страшилишта, превара и обмана ђавола, да је дошао да га побиједи и ослободи људски род од његове обмане.”
      Исус Христос је постио 40 дана и 40 ноћи без хране и воде због нас у Јорданској пустињи, иако Њему није било потребно да пости. Послије тога ђаво поче да куша Господа.
      “Ђаво куша човјека, знајући да нема никакве силе и снаге над  њим, осим уколико му човјек то сам не дозволи, односно Бог никад неће попустити искушење на човјека ако он се не саглашава са тим”, бесједио је владика Кирило, објаснивши да би ђаво могао да дјелује на човјека, он прво куша његову вољу.
      Тако ђаво прво предлаже Господу да ако је Син Божији учини да камење постане хљеб, али Господ Исус Христос одговара ријечима Светога писма: Човјек не живи само о хљебу него о свакој ријечи које изађе из уста Божијих. То искушење стварања неког изобиља на земљи, друштва у којем ће сви бити сити и задовољни, увијек је стајало пред људима и народима. У суштини ђаво удара на вољни дио душе човјека користећи тзв. страст сластољубља или стомакоугађања нашој палој природи. Ту страст, како је истакао, Господ Исус Христос је побиједио у пустињи имајући чврсту вољу да служи Богу, говорећи нам о чему би требали да мислимо сваки дан.
      “Наша будућност је живот анђелски, а анђели живе само хранећи се благодаћу Божијом и ријечи која излази из уста Божијих”, поучио је сабране владика Кирило, додавши да је циљ уподобити се анђелском животу, бити задовољан храњењем благодати и ријечи Божије.
      Занимање да будемо хришћани, слуге Божије, треба да нам буде главно занимање, поручио је владика, додавши да све остало, што нам је потребно за испуњење неких земаљских наших циљева, треба да нам је другостепено јер су то само пролазна задовољства: “Бити слуга Божији, учити се ријечи Божијом припрема нам вјечни живот. Човјек мијења и претпоставља прах и пролазност вјечности, не разумијевајући да га ђаво куша кроз ту страст сластољубља или угађања својој палој природи.”
      Говорећи о другом искушењу којим је ђаво кушао Господа, Преосвећени је подсјетио да је ђаво почео да цитира Свето писмо, наравно, погрешно га тумачећи. Он је нагласио да су све секте, сви расколи, јереси, настале управо из погрешног тумачења Писма. Наиме, ђаво је извео Исуса на врх цркве рекавши: Ако си Син Божији, скочи доле, јер је писано: ‘Анђелима својим заповиједиће за тебе, и узеће те на руке, да како не запнеш за камен ногом својом‘. Али Христос прозирући његово лукавство одговора да је у Светом писму написано: Немој кушати Господа Бога свога. Иако је то искушење узношења изнад Цркве стајало увијек пред цивилизацију људску, Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички је мишљења да је свој врхунац достигло у научном и технолошком развоју наше савремене цивилизације. Наиме наука и техника су напредовале и то, по његовом мишљењу, није против Бога.
      “Човјеку је Бог дао да ствара јер је створен као боголико биће. Међутим, у једном тренутку научници, владари, који су видјели сва та достигнућа, помислили су да могу без Бога, без Цркве, да је наука паметнија од Цркве”, истакао је Епископ Кирило, нагласивши да Бог увијек изнова подсјећа човјека да не може без Цркве и без Бога, јер Црква у себи садржи знања о пуноћи откривења Бога у овоме свијету у човјеку па самим тим и сва потребна знања.
      Треће искушење које је ђаво поставио пред Христа било је да ће Му дати сву власт овога свијета, што може да се тумачи као славољубље, али и среброљубље, јер се често људи саблажњавају великим имањима и таквих је било много у историји људског рода. Међутим, Господ му је рекао ријечи, које и ми сви треба да кажемо таквом кушачу који нам нуди некаква царства која он у суштини и не посједује: Иди од мене, Сатано, јер је написано: Господу Богу своме клањај се и њему јединоме служи!
      “Треба да знамо ма колику власт да имамо у овоме свијету, били професори, господари, владаоци, да је Бог изнад свега тога. Једино нам Бог може дати лијек бесмртности. Својим домостројом спасења Он је то даровао људском роду, а на нама је да ли ћемо то и прихватити”, поучио је сабране владика.
      Преосвећени Епископ Кирило на крају своје литургијске бесједе казао да на основу одговора Христових на ђаволско кушање, можемо да закључимо да морамо да изучавамо Свето писмо, Свете књиге, Свете оце, јер се у њима налази сва мудрост која нам је потребна за спасење.
      “Ако будемо у томе ревносни, слушајући Цркву Божију, наше архипастире и пастире, увијек ћемо моћи да дамо одговор на свако кушање ма од кога долазило. Наше главно занимање је бити хришћанин, бити слуга Божији. Све остало треба да радимо, да обезбјеђујемо храну и за себе и за своју породицу, и све друге ствари, да се бавимо умјетношћу и науком, све то је Бог дао човјеку, али човјек увијек треба да зна да Господу Богу јединоме треба да се клањамо и Њему јединоме служимо”, казао је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.
      На крају Свете службе Божије, благословећи ступање ђакона Павла у узвишени свештенички чин, Преосвећени владика Кирило је подсјетио да је отац Павле из часне и знамените куће Божовића из Црмнице.
      “Како већ сви добро знате, он је много присутан у медијима. На Радио Светигори је дугогодишњи сарадник, а посебну улогу је имао у интернет литијама, гдје је успјешно пренио дух Литија у интернет простор.”
      Владика је указао и на јеванђелску синтезу старог и новог, исказујући увјерење да ће и отац Павле управо то посвједочити својим пастирским дјеловањем и животом:
      “Он је као мудри књижевник који се научио Царству Божијем и износи из своје ризнице и старо и ново, што је јеванђелско правило. У преносном смислу треба знати користити савремене технологије у мисији Цркве, али не треба запоставити ни старо, што значи да ће он управо све оно што поручује преко савремених технологија примијенити и у пастирском раду.”
      Након Преосвећеног Епископа Кирила сабранима се обратио старјешина дворске цркве на Крушевцу, протојереј-ставрофор др Борис Брајовић:
      “Сваки свештеник од Мојсија па до данас зна да је постављен над имањем Његовим – Господњим и да је слуга радости наше! Ми смо призвали нашега ђакона Павла на љубавну тајну свештенства, како рече наш владика Кирило, у коју га је увео наш Митрополит Амфилохије кроз своју духовну дјецу Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, администратора Митрополије црногорско-приморске и Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила.”
      Прота Борис је нагласио да пут којим треба свештеник да иде јесте пут Митрополита Амфилохија, а то је пут истине, пут на којем свештеник нема шта да крије, већ свијетли својим примјером свима који су му повјерени:
      “Данас оцу Павлу могу само да пренесем оно што смо ми ђакони, свештеници, служитељи Цркве Христове научили од нашега Митрополита. А то је, оче Павле, онај пут којим треба свештеник да иде. Да оно унутрашње буде као оно спољашње, дакле, да свештеник нема шта да крије. Свештеник је, оче Павле, као жижак на свијећи на којем се укрштају Божански и људски зраци, да освијетли пут онима који су му повјерени”, поучио је новог свештеника отац Борис.
      На крају протојереј-ставрофор Борис Брајовић је поручио да је Митрополит Амфилохије живио и учио примјером љубави према човјеку без обзира на све, односно, примјером љубави каквом је управо Бог заволио човјека:
      “Не заборави, оче Павле, да се никад не жестиш и не љутиш на друге. Воли друге када немаш никаквога разлога да их волиш! Томе нас је научио Митрополит! Да волимо оном љубављу којом је Бог заволио нас!”
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У смирај празничног дана када смо савршавали свештени спомен Преподобних мученика игумана Пајсија и ђакона Авакума, у среду 30. децембра 2020. лета Господњег емитовано је тридесет и друго издање емисије "Живе речи". Специјални гост емисије био је протопрезвитер-ставрофор др Велибор Џомић, координатор правног савета Митрополије црногорско-приморске. Уметнични гост у овонедељној емисији била је проф. др Катарина Станковић, диригент певачког друштва спомен храма Светог Саве. Аутор и водитељ емисије је катихета Бранислав Илић.
      Повезан садржај: 
      Др Катарина Станковић: Хорско певање је заједнички откуцај срца
      Важно обавештење о емисији: 
      Обавештење: У току јануара неће бити емитована емисија "Живе речи интевју" средом од 20ч

      Дан емитовања емисије био је инспирисан тридесетогодишњицом устоличења блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. У уводном делу емисије наш уважени гост је са нама поделио своја аутентична и жива сећања на блаженопочившег митрополита, који је према његовим речима био човек велике ширине. 
       
       
      Митрополит је разгорео духовни огањ, онај који је видљив и жив у овом народу Божјем који је поверовао у Христа и крстио се. Митрополит се у својој служби ослонио на Христа, а бољи му ослонац није требао, истакао је прота Велибор. Један који је попут Јована Крститеља приправио пут у одређеној мери, био је блаженопочивши отац Лазар игуман острошки. Нема камена у Црној Гори на којем није стала архипастирска нога Митрополита Амфилохија. Нема обурдане и оскрнављене цркве у којој бар по десетак пута није служио. Нема црквине или црквишта које су још турци рушили у одмаздама, а да митрополит у њима није сабирао свештенство и народ, нагласио је отац Велибор Џомић. 
       
       
      Говорећи о видљивој обнови блаженопочившег митрополита Амфилохија, отац Велибор је указао да је обновитељски рад био израз његове живе вере. Видљива обнова била је плод његове велике молитве, тврде вере и велике жртве. Најважнија је била метафизичка димензија митрополита Амфилохија, зато што је он схватио да овде ратују видљиви и невидљиви светови, схватио је да ране у Црној Гори нису биле зацељене, због тога је говорио да нам нема будућности и успеха док је не помире мртви са мртвима и живи са живима, закључио је наш уважени гост. 
       
       
      Верујемо да је пред Богом митрополит Амфилохије измирио мртве са мртвима, а на нама је сада да следимо његов путим и пример који нам је оставио. Та митрополитова порука је ушла дубоко у Црну Гору, он је чинио оно што је било до њега, а нама остаје да наставимо то дело. Митрополит је обновио једну колективну меморију нашег народа, подсетио је протопрезвитер-ставрофор др Велибор Џомић.       
       
       
      У даљем току емисије отац Велибор је говорио о данима када је митрополит Амфилохије као професор и јеромонах заорао дубоку бразду у Београду, подсећајући да су тада јеромонаси Амфилохије, Иринеј и Атанасије одиграли важну улогу у погледу наставка градње храма Светог Саве на Врачару. 
       
       
      У свом казивању прота Велибор се осврнуо и на чудесне литије које су задивиле људе на све четри стране света. Обновитељски дух митрополита Амфилохија видљив је не само у обновљеним и саграђеним храмовима, већ пре свега у овом народу Божјем који је сабрао на овим чудесним литијама које су изродиле све оно најдивније, закључио је прота. 
       
       
      Пред крај емисије прота Велибор Џомић је на њему својствен јасан и прецизан начин указао на правилно поимање избора новог поглавара СПЦ. Природно је и разумљиво интересовање јавности о избору новог патријарха, али није добро када се уђе у спекулације и неименоване изборе који збуњују људе. Треба сачекати дан избора и све препустити Богу и нашим архијерејима, а на нама је да се помолимо Богу, да Господ благослови тај сабор и да добијемо новог патријарха који ће засигурно бити по мери нашег народа и нашег времена, указао је отац Велибор. 
       
       
      У уметничком делу емисије разговарали смо са уваженом професорицом др Катарином Станковић, диригентом певачког друштва спомен храма Светог Саве. Наша драга гошћа нас је упознала са њеним вишедеценијским радом, као и са свим појединостима певачког друштва храма Светог Саве.
       
       
      У даљем току разговора др Катарина Станковић је говорила о значају хорског певања. Хорско певање буди стваралачке склоности и способности, а уједно ствара могућност за неговање и стварање естетских и културних мерила. Поред свега наведеног, хорско певање развија осећање припадности заједници, тако долазимо до чињенице да хорско певање има своју образовно-социјалну функцију, нагласила је наша уважена гошћа. 
       
       
      Од диригента се очекује једно темељно и широко музичко образовање, а затим и добро познавање богослужења. Диригент мора да прати ток богослужења, зато је важна припрема за свако богослужење, како би се ваљано испратило све што типик предвиђа за одређени дан. Хор никада није целина за себе, већ је ту да буде у једном живом дијалогу са свештеником, истакла је наша позната професорица и диригент певачког друштва храма Светог Саве. 
       
       
      На самом крају емисије прота Велибор Џомић је упутио једну пастирску поруку у духу претпразничне радости. Налазимо се у предбожићним данима, желим Вам срећне и Богом благословене дане који нам престоје, да се сетимо и страдалника који су тешко пострадали у Хрватској. Позвани смо да хришћанску љубав покажемо на делу кроз помоћи како страдалима од земљотреса, тако и нашим лекарима који неуморно на делу сведоче љубав. Позвани смо да учинимо онолико колико до нас стоји, а Бог више од тога не очекује од нас, поручуио је на крају емисије отац Велибор Џомић.    
       
      Аутор и водитељ: катихета Бранислав Илић
      Фото: Душица Васиљевић
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...