Jump to content

Задарска кристална ноћ 1991

Оцени ову тему


Препоручена порука

ПОВОД ДИВЉАЊА

Ујутро, 1. маја 1991. године на брду Штиковача у близини места Полача, које је већински насељено Србима, погинуо је припадник специјалне полицијске јединице "Поскоци" Франко Ласица (23). Према службеној везрији у Хрватској, Ласицу су убили побуњени Срби из Книна.

Иако, постоји велика сумња у ову информацију, из разлога што је хрватској пропаганди "требала жртва", као и разлог за уништавање и пљачку српске имовине и прогон Срба са задарског подручија.  Исти тај дан 1. маја 1991. године, касно увече код Полаче убијен је српски младић Васо Пећер.

РУШИЛАЧКИ ПОХОД

Дана 2. маја 1991. око 10 сати, почеле су се формирати колоне аутомобила у Задру у којима су били хрватски цивили наоружани палицама, гвозденим штанглама и чарапама преко главе. Узвикивали су усташке пароле и претње Србима да ће их клати.

Тог дана полицајци су били "на одмору“. Око 15 часова у Задар стиже више од 10 аутобуса у којима су били младићи старости 18-25 година такође наоружани моткама и шипкама. И они су певали усташке песме и претили Србима.

Док су ишли до железничке станице већ су поломили неке локале. Иза њих је била једна група деце старости 5-15 година који су пљачкала српску имовину. А након њиховог проласка, ишли су старији људи који су поливали бензином локале и палили их.

У после подневним часовима, око 17 сати, тог 2. маја 1991. године, са места које се зове Гаженица, кренула је разјарена и наоружана маса ка центру града. У том рушилачком походу страдали су искључиво локали и куће чији су власници Срби.

Међу том разјареном масом било је пуно припадника МУП-а Хрватске, који су подстрекивали младиће да уништавају, пљачкају и ломе српску имовину. Крајњи циљ је био да се задарски Срби иселе.

Употребљена је и велика количина експлозива, а и полиција је тог 2. маја 1991. била повучена из града. Све то само потврђује да је овај поход био организован и недељама раније планиран. Јер већу количину експлозива поседује само МУП Хрватске.

Према изјавама Љубимира Барешића, српска имовина је била минирана од стране организованих група хрватских полицајаца, и хрватских паравојника. 

УНИШТЕНИ ЛОКАЛИ У ЗАДРУ

Приватни локали Срба

1. Штрбац Недељко, бријачка радња,
2. Штрбац Владимир, кафић ДМД, потпуно уништен,
3. Милосављевић Мирослав, кројачка радња, демолирана,
4. Букарица Мирко, гостиона "Стари град", потпуно уништена,
5. Корлат Ђуро, продавница лутака уништена и проваљено у стан који је демолиран,
6. Поповић Петар, кошаркаш "Задра", кафић "Тајмаут", уништен,
7. Ковачевић Стево, обућарска радња, разлупана,
8. Опачић Миодраг, видео-клуб "Бис", однето 1.200 касета, 1 камера, 2 видео-рикордера, 5 рефлектора,
9. Матић Петар, салон обуће, опљачкан и уништен,
10. Кричка Божо, салон рубља, опљачкан и уништен,
11. Кнежевић Перо, кафић "Перо", потпуно уништен,
12. Кнежевић Перо, кафић "Пен", потпуно уништен,
13. Дукић Зорица, ташнерска радња, опљачкана и уништена,
14. Рајчевић Мирослав, локал конфекције на пијаци, потпуно уништен,
15. Бабац Сенака и Драган, пицерија "Пет бунара", демолирана,
16. Миланковић Марија, гостионица "Мирни кутић", демолирана,
17. Војводић Урош, кафић "Рава", потпуно уништен (налази се на 100м од полицијске станице),
18. Ратковић Веселин, кафић "Гоги", демолиран,
19. Гњидић Војо, кафић "Јелена", демолиран и уништен,
20. Кожул Глишо, кафић "Аквариј", уништен,
21. Комазец Јово, кафић "Југа", демолиран,
22. Ласковић Бранко, кафић "Булевар", демолиран,
23. Арчаба Мирко, кафић "Амбасадор", демолиран,
24. Остојић Марко, бутик "Либертас", опљачкан и демолиран,
25. Богдановић Милан, кафић "Пејтон", демолиран,
26. Кресовић Бранко, ауто-школа "Задар - инокс", демолирана,
27. Алавања Миро, предузеће и самопослуга прехране, све уништено,
28. Голијанин Анђелко, предузеће за месне производе и прехрану, уништено,
29. Комазец Лепа, кројачка радња, уништена,
30. Продаја аутомобила "Весна", демолиран,
31. Лакић Славко, фризерски салон, уништен,
32. Трговачка радња на "Билом бригу", уништена,
33. Кафе бар "Кактус", демолиран,
34. Пуповац Бошко, ресторан "бамби", демолиран,
35. Гладовић Ђуро, кућица "Тибо" - продаја обуће, опљачкана и уништена,
36. Гладовић Љубо, кућица "Тибо" - продаја обуће, опљачкана и уништена,
37. Варећак Марија, дућан стакла, полупан,
38. Кнежевић Владо, кућица типа "Тибо" - продавница текстила, опљачкана и демолирана,
39. Вукојевић Бранко, кућица типа "Тибо" - продавница текстила, опљачкана и демолирана,
40. Вукић Урош, кућица типа "Тибо" - продавница ручне радиности, опљачкана и демолирана,
41. Димовски Зоран, киоск типа "Тибо", опљачкан и демолиран,
42. Живановић Жика, киоск типа "Тибо", опљачкан и демолиран,
43-48. Беговић, пет киоска типа "Тибо", разна роба, уништени,
49. Цвијановић Милан, штанд за продају керамике,
50. Бабић Душан, киоск типа "Тибо", продаја обуће, опљачкан и демолиран,
51. Ћук Љубомир, штанд за продају разне робе, опљачкан и демолиран,
52. Калуђеровић Мишо, кафић "Гурман", демолиран,
53. Штрбац Стево, бријачки салон уништен, испред салона му запаљен аутомобил,
54. Шарић Живко, гостионица "Путник", демолирана и запаљена,
55. Маричић Петар, постоларска радња, демолирана,
56. Пуповац Јованка, фризерски салон "Аријана", демолиран,
57. Гладовић Љубомир, киоск продаје обуће, демолиран,
58. Корлат Никола, продавница слика, опљачкана и демолирана,
59. Маричић божо, продавница ауто делова "Плимекс", демолирана,
60. Павић Живко, сајџијска радња "Зенит", демолирана,
61-75. 15 киоска, разних приватних власника на пијаци, роба опљачкана, киосци уништени,
76. Маричић Вељко и његов брат, киосци, уништени,
77. Приватни хотел, полупана стакла,
78. Пуповац Софија, педикирски салон, демолиран,
79. Савић Никола, месара, уништена,
80. Лакић Живко, бифе "Пролетер", демолиран,
81. Гњидић Илија, радња за сувенире, демолирана.
82. Бјелановић Зоран, локал на пијаци уништен,
83. Кута Ђуро, кафић код банке демолиран,
84. Жужа Душко, пекара запаљена,
85. Гајић Винко, предузеће "Вијак" уништено,
86. Драча Слободан, комисион уништен,
87. Лежајић Невен, предузеће уништено,
88. Гаица Јово, гостиона "Козара" оштећена,
89. Гаица Дринко, предузеће оштећено.

Приватне куће Срба

90. Сладаковић Марко, из задра, кућа демолирана са намештајем,
91. Допуђ Димитрије, кућа-викендица у поседарју код задра, уништена и покрадена,
92. Златковић Јордан, кућа у сукошану, потпуно срушена,
93. Алавања Петар, кућа у Сукошану, срушена и демолирана,
94. Вараћек Марија, на кући у улици Пут Бокањца, полупани прозори,
95. Јокић Војин, у Филипу Јакову код Задра, срушена и демолирана кућа и спаљен намештај,
96. Шкулић Милан и Дивна, мешани брак, хрват - српкиња, минирана кућа док су били на спавању, ујутру у 04.15,
97. Рељић Милан, из Загреба, минирана кућа на острву Виру,
98. Покрајац Томо, стан, запаљен,
99. Недић Томислав, кућа, опљачкана и разорена,
100. Кудра Никола, аутомобил "ситроен", запаљен
101. Мирковић Милош, кућа за одмор у ражанцу, запаљена,
102. Глигоровић Милош, кућа у ражанцу, запаљена,
103. Кресовић Ђуро, кућа запаљена,
104. Драча Раде, кућа запаљена,
105-126. Викендице, 22, више власника, на подручју Привлаке, Вира и Нина.

Локали друштвених фирми из СР Србије

127. "Нови дом", салон намештаја, Београд, салон демолиран и опљачкан у потпуности, опљачкана роба одвезена камионима, једна фотеља је запаљена испред зграде задарског суда,
128. Представништво "Јат"-а, потпуно демолирано,
129. "Путник" - Београд, услуге најма аутомобила, демолирано,
130. "Авис" - Београд, услуге најма аутомобила, демолирано,
131. "Беко" - Београд, иако раније исељен, локал је полупан,
132. "Меркур" - Бачка Паланка, продавница кожне галантерије, потпуно уништена и опљачкана,
133. "Клуз" - Београд, салон одеће, уништен,
134. "Југотурс - представништво демолирано,
135. "Бетекс" ("Алкар") - Београд, продавница спортске одеће, опљачкана и демолирана,
136. "Петар Велебит" - Београд, продавница обуће, демолирана и опљачкана,
137. "Обућа" - Београд, продавница обуће, демолирана и запаљена,
138. "Фрушка гора" - Рума, продавница обуће, опљачкана и демолирана,
139. "југобанка" - Београд, разбијени излози,
140. "Чик" - Куманово, продавница обуће, демолирана и опљачкана,
141. "Стандард" - Зајечар, продавница кожне галантерије, демолирана и опљачкана,
142. "Симпо" - Врање, салон намештаја, демолиран и опљачкан,
143. "Војводина" - Стара Пазова, салон намештаја, опљачкан и демолиран,
144. "Ледерланд" Београд - локал на пијаци,
145-148. "Борба" - четири киоска, уништена и запаљена.

Уништени објекти у Бибињама

1. Павловић Бранко, из Корлата код Бенковаца, кућа спаљена,
2. Бојчић Гојко, ради у Швајцарској, кућа спаљена,
3. Др Боројевић, ради у Швајцарској, кућа опљачкана и спаљена,
4. Кресовић Милош, из Задра, кућа опљачкана и спаљена,
5. Кошевић Петр, из Задра, кућа опљачкана,
6. Ковач Милош, из Задра, кућа опљачкана и запаљена,
7. Вујатовић Мирко, из Задра, кућа спаљена,
8. Руменић Стево, из Задра, кућа запаљена,
9. Кресовић Ђуро, из Задра, кућа демолирана,
10. Самолов Стојан, кућа спаљена,
11. Рокнић Перо, кућа спаљена,
12. Др Живорад Зојић, кућа спаљена,
13. др Душан Рњак, кућа спаљена,
14. Ожеговић Страхиња, кућа спаљена,
15. Жунић Симо, кућа спаљена,
16. Павловић Владо, опљачкана кућа,
17. Ожеговић Мирко, опљачкана кућа,
18-27. Десет кућа у делу званом "Пунта" у Бибињама, запаљено,
28-37. петнаест кућа, у делу званом "Режани", запаљено.

НАЛОГОДАВЦИ

  1. Ливљанић Иво, председник општине Задар, касније амбасадор Хрватске у Ватикану,
  2. Шекс Владимир, потпредседник хрватског парламента,
  3. Шале Петар, високи функционер ХДЗ из Загреба,
  4. Брзоја Љ. Иван, рођен 12.10.1954. године у Надину, општина Бенковац, начелник ПУ Задар,
  5. Икић Ј. Анте, рођен 22.5.1953. године у Горици, општина Задар, радник ПУ Задар,
  6. Станић Томислав, високи функционер МУП Хрватске, начелник полиције у Задру.

ПОСЛЕДИЦЕ

Дан касније, 3. маја 1991. године Задар је био опустошен град, а у њему су биле банде које су и даље вршили пљачкање имовине Срба. Након овог рушилачког похода и пљачкања, велики број Срба из Задра и околине није се више осећао сигурно и многи се одлучују на исељавање. Отишло је више од 80% Срба који су до 1991. живели и радили у Задру. А то је и била жеља локалног руководства ХДЗ.

Занимљиво је да за овај рушилачки поход и пљачкање нико још није одговарао, и да хрватско Тужилаштво није подигло ниједну оптужницу, иако се све одиграло по дану, па су хиљаде људи могли да виде шта се дешава.

1992. године је Окружни Суд у Задру читав предмет о кривичном делу уништења и отуђења туђе имовине у Задру 2. маја 1991. проследио на Жупанијски суд у Сплиту, а одатле је опет све прослеђено Војном Тужилаштву Хрватске у Загреб, где је 2002. године случај затворен.

Што значи да нико неће одговарати за организовање и извршење овог кривичног дела. 

http://www.zlocininadsrbima.com/Zlocin.aspx?Naslov=Задарска-кристална-ноћ-1991

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Ромејац Хвала на подсећању на ово. Већина Срба уопште не зна за "Задарску кристалну ноћ" и гледају бледо када се то спомене, лепо је што се овде негује сећање на то.

У Задру је у Југославији живело око 11.000 Срба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Иван Ц.,
      Песму Призренска ноћ написао је и компоновао г. Гаврило Кујунџић из Ораховца. Призренски богослови су снимили ову песму и објавили на музичком диску Славни граде – песме са Косова и Метохије 2018. године. Спот је снимљен као подршка за прикупљање прилога за обнову цркве Светог Николе (Рајкове) из XIV века у акцији Обновимо светиње царског Призрена. 
      Са благословом Епископа рашко-призренског г. Теодосија обновљене су цркве Светих врача Козме и Дамјана у Поткаљаји и Светог Пантелејмона. У току је обнова цркве Светог Николе (Рајкове) из ХIV века. Добровољни прилози могу се уплатити на жирорачун 205-171950-84, позив на број: 19-12-2021, Црквена општина Призрен, Одбор за обнову светиња Призрена и околине.
      Извор: Епархија рашко-призренска
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Песму “Призренска ноћ” написао је и компоновао г. Гаврило Кујунџић из Ораховца. Призренски богослови снимили су ову песму и објавили је на музичком диску “Славни граде – песме са Косова и Метохије”, Призрен 2018.г.

       
      Спот је снимљен као подршка за прикупљање прилога за обнову цркве Светог Николе (Рајкове)  из XIV века, у акцији: Обновимо Светиње царског Призрена.
      По благослову Епископа рашко-призренског г. Теодосија, обновљене су цркве Светих Врача Козме и Дамјана у Поткаљаји и Светог Пантелејмона.
      У току је обнова цркве Светог Николе (Рајкове) из ХIV века.
      Своје добровољне прилоге можете уплатити на жирорачун: 205-171950-84, позив на број: 19-12-2021, Црквена општина Призрен, Одбор за обнову Светиња Призрена и околине.
       
      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Поуке.орг инфо,
      фото: Курир Спорт/Ања Вукашиновић
      Евролига је позвала учеснике да пред утакмице обележе „Ноћ вештица“, на шта су Црвена звезда и Делије имали жесток одговор.
      Евролига је предложила да се приреди маскирање за „Ноћ вештица“.
      Црвено-бели су, уместо тога, организовали програм посвећен српској традицији у увертири меча. Ту су били трубачи, као и део са духовном и етно музиком.
      А Делије су имале посебан одговор Евролиги…
      Развили су крст преко целе трибине и поручили: „ОВИМ ПОБЕЂУЈ“!
      КРСТ ПРЕКО ЦЕЛЕ ТРИБИНЕ: Делије жестоко одговориле Евролиги на позив да се обележи Ноћ вештица | ИСКРА
      ISKRA.CO Евролига је позвала учеснике да пред утакмице обележе „Ноћ вештица“, на шта су Црвена звезда и Делије...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Драга браћо и сестре, драга дјецо нека је још једном свима срећан и благословен данашњи празник. Да нам ова Света Литургија и Свето Причешће буде на утјеху, на радост, на спасење. Да се увијек сабирамо у нашим Храмовима и да се сретамо са живим Господом и да се радујемо једни другима, како су то радили и Свети Апостоли и сви свети који од памтивијека Богу угодише.       Поменусмо у оној Јеванђељској бесједи колико је велики данашњи дан и велики празник, али не можемо данас да не поменемо да, на жалост, ево сабрали смо се ми данас овдје, јесте и радни дан и толико је колико нас има, али на жалост данас мало ће се људи, поготово наше омладине и дјеце у школама, сјетити овога дана и празника. А славимо Светога Луку и Светога Петра Цетињскога.    Највећи који се икада појавио у Црној Гори. Имамо ли већега од Светог Петра Цетињског? Немамо! Мало ће га ко данас у нашим школама поменути, али зато данас у школама се праве скарадне приредбе поводом „дана вјештица“. Замислите то? У Његошевој и Светога Петра Црној Гори, данас се обиљежава на најсвечанији могући начин „дан вјештица“.    И праве се приредбе у школама нашим гдје се дјеца наша наговарају и приморавају да демонске неке скарадне ликове и маске стављају на своје главе. Да скрнаве своје невине дјечије ликове. Чисте, анђелске. Са некаквим скарадним демоским маскама.    То је ужас и старшно шта смо дозволили да се у нашој средини, у нашим, што је најгоре, школама међу дјецом дешава. Чињеница је да смо слаби и неорганизовани и млитави у сваком погледу, али оно што можемо јесте да својој дјеци, родитељи, не дозволите да учествују у таквим приредбама. Својој дјеци, својим унучадима. Па нека их позивају и наставници и учитељице. Немојте то дозволити. Јер то је богохуљење. То је срамота. Да дозвољавамо да наша дјеца у таквим стварима учествују.    Чак ће бити, чини ми се да сам видио и неке плакате по граду, неке такве приредбе. То је срамота свију нас. Морамо против тога дићи глас и оно што можемо и што нам нико не може забранити, да свој дјеци не дозволимо у таквим дјелима да учествују.    Морамо се чувати таквих ствари, јер се на тај начин неко свјесно, а неко несвјесно, одриче и Христа и Светих Апостола и Светог Петра и свих наших светих. Нека би нас Господ и Свети Петар и Свети Лука сачували од тога зла и од свих сличних искушења. Него да останемо вјерни Христу Богу нашем, вјерни Светом Јеванђељу, вјерни нашим светим прецима.     Извор: Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару
    • Од Поуке.орг - инфо,
      (Текст је упућен хришћанима, ако неко није схватио по наслову (дешавало се), остали нека верују у шта год и како год желе.)     „Деца се забављају, маскирају, радосна су, какво је зло у томе?“ „Зашто не бих отишао на Хелоувин журку, ја не верујем у то, идем само да се зезам.“   Мислим да је један од већих разлога зашто је православни етос све слабији тај што га многи узимају здраво за готово. Ако и верују у Бога смтрају га неком „Добрицом“ која ће опростити све њихове пропусте.   „Чему осуђивање, Бог је љубав, знате?“   Бог је Љубав али Бог није хипик.   Не може неко бити и православни хришћанин и прихватати синкретизам („вероваћу у Христа и све што ми се понуди“). Поштујемо друге религије и њихове обичаје, али их не усвајамо као своје. Прихватање туђих обичаја би било могуће уколико се они не косе са Јеванђељем. Такозвани празник „Ноћ вештица“ се суштински коси са свим у шта хришћани верују. Ево како то објашњава Свети владика Николај:   «Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самхаина, кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самхаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај „маскирања“ у костуре, духове, вештице и демоне. На тај начин би живи ступали у „мистичну“ заједницу са умрлима, кроз чин подражавања мртвих и тумарања по мраку (гасила би се ватра огњишта). Према веровању, душе мртвих које би долазиле у „посету“ биле су изнурене глађу и молиле су за храну, па их је ваљало нахранити. Уколико неко од живих не би угостио душе умрлих, стигла бих их освета бога Самхаина.»   Данас већина не верује у овај пагански обичај али га, гле чуда и нелогичности, упражњава. Маскирање и тумарање по мраку је својеврсно богослужење у складу са поменутим  веровањем. И можда Келти нису веровали у Сатану, али Самхаин би, по својој функцији и својствима, овде био њихова верзија истог.   Тако да не би било изненађење уколико би у будућности деца похитала насмејана од уха да сакупљају ноћу слаткише, са пентаграмом исцртаним на прсима, вештачком крвљу по целом телу и осталим морбидностима који овај празник изискује.   Ми смо као деца сакупљали јаја и слаткише на Васкрс. Преко дана. Успут се куцали јајима и забављали. За Божић бих кренуо у својеврсну турнеју као положајник. И опет би било пуно слаткиша и забаве. Био сам обучен уобичајено, нисам осећао никакав притисак друштва да треба да купим одређену маску или одећу, нити је од мојих домаћина очекивано да имају купљене слаткише. Носио сам исту мајицу као сваки дан, за Божић своју карирану кошуљицу (мало свечаније), а домаћини би ме понудили воћем, домаћим колачима, јајима, пршутом и соком од вишње.   Али данас то није довољно. Не можеш стрпати детету тек неку јабуку или јаје у торбу, нити печен колач, дај му раније купљен слаткиш. Награди његову раније купљену маску. Млади, дајте новац на журку која се одржава невезано за викенд, ипак је то кул и забавно.  Подржи тренд који је туђ и вештачки јер је то данас модерно и пожељно.   Хришћани у прва три века: "Нећу учествовати у паганском богослужењу јер би то било одрицање од мојих веровања и од љубави којом ме је Бог први заволео. Радије ћу умрети." И умирали су због тога.   Хришћани у 21. веку: "Учествоваћу у журци поводом старог паганског обичаја, свакако у њега не верујем, па се не рачуна. Или ћу децу усмерити да у томе учествују, важно да је нама лепо."    И то чине јер им представља превелику жртву да то вече остану кући и разликују се од већине.   Кажу, нема то везе са Ноћи вештица, него са маскама или са журкама. У реду, зашто се то онда ради баш 31. октобра? У већини школа постоји маскенбал за време Дечије недеље. Не види нико ништа лоше у томе да се деца забаве. Не морају се маскирати у серијске убице из филмова, нити обележавати туђи празник. Исто и за журке. Ако нема везе са Хелоувином, зашто је журка тог датума?   Помпа за Ноћ вештица је још једна у низу доскочица великих трговинских ланаца и кафића да што боље продају своје производе. То уједно користи и да се православни обичаји и празници замене туђим. Неколико генерација касније то ће се и десити.   Да се разумемо, сличне доскочице да продају свој производ маркети и кафићи користе и за православне празнике, те данас није ником чудно ако може у маркету да купи «освештан бадњак», или да дочека православни Божић у дискотеци уз промоцију куване ракије и го-го плесачице.   То је тек наша срамота.    Почевши од оних који освештавају бадње дрво да би га други купили као амајлију или било какву ствар невезану и за Христа и за смисао празника (зар заиста освештавају или је то лаж?).    Преко оних који хришћанске празнике своде на још један повод за опијање, без икакве повезаности и са вером, и са Црквом, и са Христом, некад и са сопственом породицом - напију се с друштвом и крај.   Хришћанима је Ноћ вештица прихватљива као лекција страног језика у којој се упознаје са туђим обичајима. Било какво маскирање, обилажење хелоувин журки где се не плаћа улазак ако носиш маску, или било каква митологија која се испреда око Ноћи вештица и подржавање исте, коси се са вером у радосну вест о Васкрсењу, а самим тим и са хришћанством.   Занемарујемо ћирилицу, заборављамо наше старе песме и фолклор, одбацујемо хришћанске вредности, гнушамо се патриотизма и упиремо прстом у њега као да је нацизам, а на сваки позив Цркве како су неке стваре неспојиве са нашом вером – згражавамо се зашто је она тако ускогруда и нетолерантна.   Или буди хришћанин или немој да будеш хришћанин.   Са неким стварима морамо раскрстити или ћемо нестати као народ, а све мање нâс има уопште право да се назива православнима. Не можеш служити и Богу и мамону. Одлучи се. Буди Христов следбеник а не потрошач робе коју ти потурају.    Ко год и како год је потурао.     Извор: Авденагом
×
×
  • Креирај ново...