Jump to content

Da li je 5G mreža opasna?

Оцени ову тему


Препоручена порука

On 9.5.2020. at 9:48, bambika рече

Uzgred, imam tinitus već nekih mesec dana, prvi put u životu, ustajem i ležem sa tim neprijatnim i konstantnim brujanjem u glavi. Al' možda ja to samo uobražavam pa ne bih da širim lažnu paniku.

Биће прије да је притисак узрок или нешто тако, распитај се..

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Има онај Џемс Бонд новији, Казино Ројал  када му убацују чип у крвоток и онда га спасавају у црној Гори из Лондона :) када га отрују. 

Па онда има старији Џемс Бонд из 71 неколико година пре него што су се наводно искрцали на месец.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

SRBIN.INFO

Илон Маск је поново проговорио о будућности вештачке интелигенције и улози коју његова компанија има у стварању услова за симбиозу између људи и машина. Између осталог...

"..... Тако би технологија која је замишљена као лек могла да послужи као нешто далеко моћније...."

I, jos samo cip u telu,.....i, jos samo super kompjuto'ri, da obrade sve te informacion,.... da li se to radja pred nasim ocima buduci vrli novi svet od Hakslija,.... :POPOcorn1:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

NOVAEKONOMIJA.RS

Grad Beč obezbedio je subvencije u vrednosti od 20 miliona evra kako bi u naredne dve godine austrijska prestonica bila u celosti...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За МР  кажу да није опасна, али доктор Несторовић :smeh1: каже да  ипак није тако безазлена, ... за срце и мозка. 

Мамографија може да изазове рак дојке, а користи се за превентиву  рака дојке (рано откривање ). Тако да...све је то дискутабилно. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево купио сам рачунар, има нано-чип, тако се зове :), за WI-FI који стане у онај малени донгл, а то је 2.4GHz. За блутут може бити и мањи пошто је опсег много мањи него за WI-FI, значи може примпоредајник и много мањи него донгл још ако је на 30 GHz без проблема да се угради у тело, мали рез, а може и лапроскопски.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mozda sve ovo na kraju vodi ovde :stidljiv:

И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг (грч. χαραγμα) на десној руци њиховој или на челу њиховом. Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звери или број имена њезина.

Он ће посвуда раширити жиг зверињи, и на куповину и на продају, како би они који га нису примили насилно умрли услед недостатка онога што им је неопходно за живот.

Sv.Andrej Kesarijski

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 5/10/2020 at 6:27 PM, mario beloti said:

Има онај Џемс Бонд новији, Казино Ројал  када му убацују чип у крвоток и онда га спасавају у црној Гори из Лондона :) када га отрују. 

Па онда има старији Џемс Бонд из 71 неколико година пре него што су се наводно искрцали на месец.

 

U zaverološkom univerzumu se 1971. godina desila nekoliko godina pre 1969. godine? 

:ok:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од J_a_n_a,
      Da li se vaš život promenio usled korona situacije? Ako jeste, na koji način? Nedostaju li vam drugi ljudi?  usamljenost kao posedica nedostatka ili smanjenog socijalnog života…
      Pijete li kafu na Zoom-u? Vi koji radite od kuće kako izdržavate rad od kuće?  Vi koji ne radite kako izdržavate rad pod maskama ili zaštitnim odelima? (zavisno od profesije)    
      Da li ste naučili nešto novo o sebi i drugima? I da li su vas neki bliski ljudi razočarali, tj. zahvaljujući izolaciji ste otkrili neke njihove osobine za koje ranije niste znali?
      Uopšteno, jedan iskren osvrt i vaše viđenje cele situacije. Sam virus kao takav nije preterano bitan već kako se mi osećamo povodom toga, tako da, kako ste? Jeste li anksiozni i koliko? Šta vam stvara najviše anksioznosti i šta radite povodom toga? Ili ste pak preterano opušteni? Jeste li zadržali posao, ostali bez posla, našli novi? 
    • Од александар живаљев,
      Portparol SPC negira medijske spekulacije o navodnom teškom zdravstvenom stanju patrijarha Irineja Vladika Irinej: Patrijarhovo zdravlje je odlično
      Zdravstveno stanje Njegove Svetosti Patrijarha je odlično, na žalost nekih krugova, ali na veliku radost vernika naše Crkve i ogromne većine pristojnih građana naše zemlje, kao i civilizovanih građana susednih zemalja.
      Piše: Jelena Tasić 19. oktobra 2019. 08.01      Foto: FoNet/ SPC On redovno i bez ikakvih teškoća vrši sveta bogosluženja i obavlja sve svoje redovne dužnosti. Kad god i gde god je potrebno, prisutan je i na raznim javnim manifestacijama, što je lako videti iz naših medija.
      Sledstveno, zlonamerno i zlurado pisanje nekih zagrebačkih, sarajevskih i beogradskih medija na tu temu je potpuno neistinito i proizvoljno – izjavio je Danas episkop bački Irinej (Bulović), član Svetog arhijerejskog sinoda i portparol SPC.
      Vladika Irinej smatra da je, iako je neprilično pričati o zdravstvenom stanju bilo koje ličnosti nakon što je ona prebolela bilo šta – od običnog gripa pa do neke opasne boljke, istinita vest, koja zatvara vrata sejanju svake smutnje, jedino opravdanje za njegov odgovor na pitanje Danasa o patrijarhovom zdravlju, jer je reč o javnoj ličnosti.
      Vest o ugroženom zdravlju poglavara SPC zbog teške maligne bolesti, kao i o mogućem scenariju borbe među srpskim vladikama za patrijarhovog naslednika na tronu Svetog Save najpre je stigla iz medija u Hrvatskoj i BiH, koji se pozivaju i na analize pojedinih ruskih medijskih krugova.
      Priče o navodno lošem patrijarhovom zdravstvenom stanju poslednjih dana šire i pojedini crkveni i politički krugovi u Srbiji. Sve vidnija neslaganja među srpskim arhijerejima, koja su kulminirala odlukom Svetog arhijerejskog sinoda da odlikuje najvećim crkvenim priznanjem predsednika Srbije Aleksandra Vučića, počinju da se posmatraju i kroz prizmu svepravoslavne krize izazvane sporom Carigrada i Moskve oko ukrajinskog crkvenog pitanja.
      Dok bosanski mediji tvrde da je mitropolit dabrobosanski Hrisostom (Jević) jedini član aktuelnog Sinoda SPC koji je bio protiv Vučićevog odlikovanja, jer navodno odbija da bude samo paravan u srpskoj „crkvenoj vladi“, kao i da pojedini arhijereji – pre svih vladika bački Irinej i mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (Perić), stvaraju svoj „borački lobi u Saboru“, mediji u Crnoj Gori bave se posetom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija (Radovića) Grčkoj.
      Prema njihovom pisanju, mitropolit Amfilohije ovog vikenda bi trebalo da bude gost svog pirejskog „kolege“ po činu Serafima (Mendzelopulosa), koji javno kritikuje prošlonedeljnu odluku grčkog Sinoda da prizna spornu „Pravoslavnu crkvu Ukrajine“.
      Pozivajući se na grčku štampu, crnogorski mediji odlazak mitropolita Amfilohija u Pirej ocenjuju kao pokušaj „Ruske pravoslavne crkve da izazove raskol među grčkim arhijerejima“.
      U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj Danasu je nezvanično rečeno da mitropolit Amfilohije putuje u Grčku, a da su sve medijske spekulacije s tim u vezi besmislice.
      Crkveni izvori nezvanično tvrde da razlozi mitropolitovog putovanja nemaju veze sa Pirejom, odakle je poziv za posetu dobio mnogo pre odluke crkvene Atine da prizna novu crkvenu organizaciju u Kijevu, koju je uspostavila Carigradska patrijaršija uprkos protivljenju Ruske i drugih pravoslavnih crkvi.
      Sinod SPC u martu je doneo preporuku srpskim arhijerejima i sveštenicima da ne treba da služe da predstavnicima nove ukrajinske crkve i onima koji je priznaju
    • Од Ronald,
      Usvojena direktiva koja će PROMENITI INTERNET
       
       
      Na današnjoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu je odlučeno da se usvoji predlog direktive o autorskim pravima na internetu
       
      Za usvajanje direktive je bilo 438 poslanika, dok je protiv bilo 226.
      - Ovo je odlična poruka poslata evropskim kreativnim industrijama - rekao je Aksel Fos, nemački evroposlanik koji je vodio kampanju za direktivu.
      Predlog reforme sada ide u dalju proceduru, a konačno glasanje planirano je za januar 2019. nakon čega će članice Evropske unije odlučiti kako da te izmene unesu u vlastita nacionalna zakonodavstva.
      Reformi zakona o autorskim pravima, koju su prvi put odbacili poslanici na galsanju u julu, protivile su se mnoge internet kompanije, ali su je podržali autori, umetnici, novinari.
      Ovo glasanje predstavlja prvi korak u parlamentarnoj proceduri usvajanja Zakona o autorskim pravima kako bi se suočili sa izazovima na internetu. Poslednji zakoni o rešavanju autorskih prava u informacionom društvu datiraju od pre 17 godina, a internet se danas mnogo razlikuje od onoga što je bilo 2001. godine - rekao je ranije Aksel Fos.
      Prema njegovim rečima, zakon je osmišljen tako da štiti slobodu izražavanja.
      On je rekao da je reakcija kritičara na zakon neprihvatljiva.
       Mi nećemo dokrajčiti internet - rekao je on.
      Rekao je da uredba neće dovesti do cenzure internet mimova.
       Ne vidim zašto bi naš predlog doveo do toga. Legitimna upotreba mimova nema veze sa članom 13, već sa autorskim pravima. To nije ništa novo. Ako napravite mim u skladu sa opštim zakonom o autorskim pravima, on je onda legitiman i možete ga aploudovati - rekao je Fos za CNBC.
      Iako se tvorac najveće internet enciklopedije "Vikipedija" Džimi Vejls pobunio protiv uredbe, u njoj je navedeno da nekomercijalne platforme neće podleći novom zakonu.
      Tekst Komiteta za pravne poslove EU navodi da će otpremanje sadržaja na onlajn enciklopedije na nekomercijalni način, kao što je Vikipedija ili platforme otvorenog koda, kao što je GitHub, automatski biti isključeno iz zahteva da se poštuju pravila o autorskim pravima - navodi se na sajtu Evropskog parlamenta.
      Internet giganti ljuti zbog odluke EP o autorskim pravim.
      Tehnološke platforme i internet aktivisti podigli su danas glas protiv odluke Evropskog parlamenta o reformi regulative o zaštiti autorskih prava, što će autorima video snimaka, muzičkih numera, proizvođačima vesti i vlasnicima drugih prava omogućiti da zahtevaju kompenzaciju za objavljivanje njihovog sadržaja onlajn.
       Evropski zakonodavci su odlučili da, uprkos velikom negodovanju javnosti, podrže filtriranje interneta u korist velikih preduzeća iz muzičke i izdavačke industrije -tvrdi Sijada el Ramli, generalna direktorka Evropske asocijacije internet platformi, koja okuplja i kompanije kao što su "Fejsbuk" i "Gugl".
      Takve tvrdnje, o navodnom filtriranju interneta protivnici izmena su iznosili i pre odluke EP, a internet aktivista i članica EP Julija Reda je i danas rekla da je odluka "zadala udarac slobodnom i otvorenom internetu" i da Evropski parlament stavlja "profit korporacija ispred slobode govora", prenosi njujorška agencija "Blumberg".
      S druge strane, pristalice ovih reformi su prezadovoljne odlukom EP, pa tako predsednik Evropskog udruženja autorskih grupa (GESAC) Anders Lasen kaže da "današnji dan predstavlja pobedu za Evropu i za njenu nezavisnost od nekolicine tehnoloških giganata koji su profitirali od zastarelog zakona".
      Inicijativu za izmene zakona o autorskim pravima, koju su u Briselu popularno nazvali inicijativom protiv GAFA, jer se odnosi na četiri globalne internet platforme, odnosno pretraživača - Google, Apple, Facebook i Amazon - potpisali su i direktori 18 evropskih novinskih agencija, uključujući direktorku agencije Tanjug Branku Đukić, s ciljem da se se internet "giganti" obavežu da deo prihoda plate novinskim agencijama, čiji sadržaj sada besplatno koriste.
      https://www.blic.rs/vesti/svet/usvojena-direktiva-koja-ce-promeniti-internet/tsc979v
       
    • Од JESSY,
      Poslanici Evropskog parlamenta izlazeći u susret brojnim građanskim inicijativama usvojili su u februaru rezoluciju kojom se predlaže odustajanje od režima letnjeg i zimskog računanja vremena u Evropskoj uniji. Brojne studije uključujući i onu čiji je inicijator bio Evropski parlament ne samo da nisu pokazale da pomeranje sata ima pozitivan efekat već su da prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena i obrnuto negativno utiče na zdralje ljudi, poljoprivredu i bezbednost u saobraćaju.
      Promene računanja vremena u proleće (letnje računanje vrmena, eng Daylight Saving Time) i jesen (povratak na „standardno” vreme), odražavaju se na naš unutrašnji biološki sat (cirkadijalni ritam) kojim se ne regulišu samo periodi spavanja i budnog stanja već i mnoge endokrine funkcije.
      Organizmi koji žive na zemlji kao odgovor na promenu okoline i adaptaciju, razvili su unutrašnji biološki sat. Ovaj sat reguliše brojne fiziološke procese kao što su hranjenje, spavanje, telesna temperatura, sekrecija hormona, metabolizam. Naš unutrašnji sat, precizno usklađuje fiziološke procese periodima dana. Kada biološki sat i životni stil nisu usklađeni organizam pati i može biti povećan rizik za razvoj bolesti.
×
×
  • Креирај ново...