Jump to content

Викар Руског Патријарха се верницима обратио из собе за реанимацију заражених короном: ”Имајте милосрђа за црквенослужитеље”

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ректор Московске духовне академије и викар Патријарха Московског и целе Русије, епископ звенигородски Питирим Творогов (53), који је оболио од коронавируса – обратио се јавности потресним сведочењем из болничке собе за интезивну негу, док око себе посматра агоније умиурћих и тешко оболелих од коронавируса.

11130154_743931759059403_874365631203811

Пре него што је оболео, Владика Питрим је објавио категорички апел верницима да не одлазе у храмове, називајући свакога ко покуша супротно – „злочинцем”, а мора се узети у обзир да Владика бира речи, јер је богословски специјалиста за омилитику – хришћанску проповед.

Владика Питирим је први православни архијереј који је саопштио: „Заразио сам се у храму на богослужењу!” 

Чланак преосвећеног Епископа Звенигородског и викара Патријарха Московског и целе Русије, који је објавио на свом Фејсбук профилу преносимо у целини:

Пише:
Епископ Питирим Творогов

 

Био сам веома критикован јер сам јавно позивао да се храмови не обилазе током епидемије. Захтевали су чак и „челични доказ” да сам заражен управо у храму, а не на неком другом месту.

Сада је анамнеза моје болести тачно утврђена, покушајмо да јој пратимо порекло.

Током последњег (васкршњег) поста, као и обично, служио сам све литургије. Саслуживаали су ми јерођакон Инокентиј и новопострижени монах Михеј – веома ревносни.

Први се у Московској духовној академији од короне разболео један студент, појац у хору храма. Највише студената заражени су управо у хоровима; ту су идеални услови за ширење инфекције.

Свештеници су веома ризиковали и ризикују, обављајући свету тајну исповести верника. Инфицирају се и у највећој су опасности они свштеници који не беже од људи, који се понизно жртвују у слабашној нади да ће болесни верници остати код куће у самоизолацији. Али наде се нису оствариле.

Био је Велики понедељак. Јутро. Капије Свето-Тројицке Сергијеве лавре близу Москве затворене су. Пред њима је узаврела гомила која захтева отварање Лавре. Демонстранти се понашају врло агресивно, псују!

Владика Парамон (Голубка, епископ сергијевско-посадски, стар 43 година) отвара Лавру за вернике током целе Страсне недеље и Васкрса.

%D0%9F%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BC-300

Агонија је почела на Велики петак.

Најбољи од свештеномонахâ Лавре разболели су се, неки у озбиљној форми. Владика Парамон разболео се, ја сам се разболео; старији свештеномонаси Лавре такође, као и један наш академац.

И ето, баш на Велики петак, како се и очекивало, сви смо били приковани за Крст!

А доле испод, као што би требало бити, гомила захтева чудо!

Није се догодило чудо…

Наки приговарају због напуштања људи. То није тачно. Могли смо да одговоримо само на један начин – да се разболимо; али људи, видевши нашу муку, сажаљевају оне епископе, свештенике и појце који су још здрави!

Будући да се налазим на интензивној нези, виђао сам и данас на реанимацији умируће од короне – и тешко болесне пацијенте у агонији болова и гушења. И тихо питамо наше вернике: сажалите ли се и на нас, барем онако како се сажаљевате на оне који су још живи, још здрави.

А на лекаре? Неки од њих умирући пружају негу болеснима, не штедећи себе. И њих сажалите!

Ко ће вас духовно водити, ко ће вас причешћивати, ко ће вас лечити, ко ће вас одушевити дивним црквеним појањем, ако неки од нас умру, а неки постану инвалиди са оштећеним плућима?

Имао сам благу форму короне, али данас је ЦТ (најсавременији преглед груднога коша) показао делимичну плућну фиброзу (фибросис).

А шта ће се догодити с тешким случајевима?

Ми, клирици и црквенослужитељи Русије у овој епидемији најчешће обољевамо – имајте милосрђа за нас!

На крају, Господ се такође обраћа свима: „Желим милосрђе, а не жртву!“ (Матеј, 9, 12)

 
WWW.SABORNIK.NET

Пре него што је оболео, Владика Питрим је објавио категорички апел верницима да не одлазе у храмове...
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Боравак у Ваљеву Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије заокружио је посетом Храму Васкрсења Христовог, где је одслужио помен Владики Милутину, првом архијереју обновљене Ваевске епархије, од чије се земаљске кончине навршило нешто више од годину дана.

       
      Сви који су део духовног живота Ваљева са радошћу се сећају Светосавске академије на којој је лета Господњег 2014. беседу у част Светог Саве произнео Владика Порфирије, тада Епископ јегарски и викар Епископа бачког Г. Иринеја. Недуго потом Владика Порфирије бива изабран за Митрополита загребачко – љубљанског. По благослову блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина, долази поново у Ваљево и на академији у част 35. годишњице од престављења Господу Преподобног Оца Јустина говори о новопросијавшем светитељу Српске Цркве, чија су дела надахнуће генерацијама црквених пастира широм православне васељене. Духовним великанима ваљевског краја припада и архимандрит Јован Радосављевић, од кога се, данас поглавар СПЦ, опростио у манастиру Лелић. Боравак у Ваљеву Патријарх Порфирије заокружио је посетом Храму Васкрсења Христовог, где је одслужио помен Владики Милутину, првом архијереју обновљене Ваевске епархије, од чије се земаљске кончине навршило нешто више од годину дана.  Разгледајући саборни храм у граду на обалама Колубаре, Патријарх Порфирије похвалио је његову лепоту и труд који је Владика Милутин уложио у његову градњу.
       
      Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Нека радост наступајућег Васкрса испуни душу и срце сваког богочежњивог бића

       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије честитао је празник Васкрсења Христовог кардиналу Јосипу Бозанићу, надбискупу загребачком; надбискупу и метрополити београдском Станиславу Хочевару; надбискупу љубљанском Станиславу Зореу; бискупима и великодостојницима цркава реформације; и свој браћи и сестрама који данас славе Празник над празницима:
      „Сусрећући се и ове године са Празником над празницима, светлом Пасхом Господњом, надахњујемо се, опет и опет, благодатном силом Духа Светога, датог нам од Оца кроз Сина, која нам отвара сва духовна чула да видимо невидљиво и ослушнемо надолазећи славопој Царства Божјега. Нека радост наступајућег Васкрса испуни душу и срце сваког богочежњивог бића и да по читавој васељени одјекну громке речи празничног поздрава:
       
      ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!“
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски Порфирије, администратор Епархије загребачко-љубљанске, примио је 29. марта 2021. године у посету у резиденцији у Загребу Апостолског нунција у Републици Хрватској монсињора Ђорђа Лингву (Giorgio Lingua).

       
      Током срдачног разговора, нунције Лингва је патријарху Порфирију честитао избор за предстојатеља Српске Православне Цркве, а Његова Светост је Папином представнику у Републици Хрватској пожелео благословен празник Васкрса који Римокатоличка црква прославља у следећу недељу.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пре него што сам вечерас пошао ка овом месту, отворио сам Нови завет и нашао се на почетку седме главе Јеванђеља по Матеју где стоји: Не судите да вам се не суди. Ја сам дошао овде са осећањем да смо се сакупили не да судимо него да се сетимо и да кажемо шта је истина.

       
      Скупили смо се да бисмо се заједно, свенародно, Црква каже саборно, сетили тих несрећних дана од пре двадесет и две године. Пре свих да се сећамо и молимо за невине жртве; а наше жртве су невине, јер се наш народ, то је данас јасно широм света, бранио од агресије. Сећамо се наших војника и полицајаца, див-јунака са Кошара, се Паштрика и других војишта; наших небеских витезова - пилота, затим и невиних цивила - жртава касетних бомби у Нишу и широм Косова, Метохије, Црне Горе, страдалих у путничком возу у Грделичкој клисури, страдалих по улицама и трговима наших градова, по фабрикама, болницама, у Телевизији, изгинуле деце... Сећамо се свих, молимо се за све, а сигуран сам и да ми треба да се молимо њима, јер је њих Бог уписао у књигу вечности, књигу живота вечног, а имена многих страдалих током тих 78 дана, могу бити и треба да буду уписана у календар Православне Цркве.
      Вечерас, пак, желим да истакнем да се у тих 78 дана, код нашег народа, не само код оних који су били браноци мостова у Новом Саду, у Бешки, у Београду - него и код других, који су се од бомби са децом и породицама склањали у подруме, склоништа тада пројавила једна суштинска особина и врлина нашег етоса, драгоцени део нашег идентитета, а то је међусобна солидарност, једном речју хришћанска љубав за ближњег. Тих дана делили смо међу собом све што је било неопходно и  све што смо имали.
      Кажу да је српски народ, нарочито после 1945. године, изгубио своје хришћанске особине, а ја сам сигуран и велим: у време бомбардовања, тих 78 дана да смо сви били сведоци дубоке хришћанске љубави и солидарности нашег народа који испуњава божанску заповест: љуби ближњег свог!
      Та љубав, чак храброст, право јунаштво, пројављује се поново и у овим месецима страдања од епидемије. Сада су витезови лекари, медицинске сестре, сви медицински радници; затим, на свој начин, многи запослени у јавним службама, жене које раде на касама у самопослугама, и многи други...
      На послетку, желим и себи и вама да поставим питање: шта нас је одржало током тог невиђеног зла које је насрнуло на наш народ у току и после бомбародовања? Шта нас је одржало после албанске голготе у Првом светском рату, после геноцида у Другом рату? И шта ће нас одржати у овој епидемији?
      Одржао нас је хришћански однос према животу, хришћански начин живота; хришћанска љубав којој нас је научио Свети Сава и сви свети из рода српског. Војник или официр, после рата или у доба мира када коначно стигне кући, или сада лекар са клинике, радник из фабрике, службеник - када их у дому дочека здрава породица - супруга, деца, то су темељи здравог друштва, опстанка и напретка народа и државе. Држава, а са њом и Црква треба и мора да се стара да се кроз просвету и културу, упоредо са економским развојем, сачува оно што вековима чини идентитет нашег народа.
      Само онда када смо утемељени у свом сопственом идентитету, само онда када знамо ко смо и шта смо, само онда када говоримо свој језик можемо да учимо и друге језике, можемо да разговарамо између себе, да градимо мир међу собом, али то ће онда бити и сигурни гарант да ћемо знати да разговарамо и са другима поштујући њих, да ћемо знати да градимо истинске и праве односе који поштују другога.
      Зато смо дошли овде, не да судимо и осуђујемо већ да се сетимо невиних жртава бомбародава које је трајало 78 дана, које извршила НАТО алијанска на нашим прострима. Окупили се да се помилимо за те жртве, али и да се помолимо Богу и за све оне који су зле воље у принципу али и у односу на нас да постану боље воље.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...