Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

Zar nije Bog stvoritelj ovog sveta a samim tim i njegov gospodar? Zasto se djavo naziva gospodarom ovoga sveta?!

 

 МИТРОПОЛИТ ЈЕРОТЕЈ ВЛАХОС

 

 ДВОСТРУКО ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ "СВЕТ"

 

 

Реч "свет" (космос) има у Светоме Писму и у делима Светих Отаца два значења.

Прво значење је да "свет" значи - твар Божију, читаву творевину.

Друго значење речи "свет" је значење страсти и свега што карактерише дух плоти која нема у себи Духа Светога.

Почнимо са тим да је "свет" - твар. Твар је тако названа зато што представља украс, накит (на јелинском). У Православном Предању ми говоримо да је свеТ добро дело Божије. Он није копија неког другог "стварног" света, света идеја. Он не представља отпадање од "истинског" света, нити творевину неког "нижег" бога. Реченица у Символу вере - "верујем у једнога Бога, Сведржитеља, Творца Неба и Земље и свега видивог и невидивог" - артикулисана је да би се супротстављала учењу извесних јеретика који су учили да је свет творевина неког "нижег" бога.

Тако је, дакле, свет творевина Бога, украс, накит (Божији). Бог је створио свет Својим нествореним енергијама, јер Бог је Творац Дејством (Енергијом), а не Својом Суштином. Карактеристично је да на крају стварања Свето Писмо запажа: "И виде Бог да беше добро...".

Бог није свет само створио, Он га, такође, и одржава Својим нествореним промислитељским енергијама. Веома су значајне Христове речи које пројављују Божију љубав према свету: "Јер Бог тако заволе свет да је Сина Свога Јединороднога дао, да свако који верује у Њега не погине, него да има живот вечни? (Јн., 3, 16). Божија љубав према свету изражена је понајвише кроз Христово Ваплоћење и човеково спасење.

Реч "свет" у смислу Божијег створења може се наћи на више места у Св. Писму. Свети еванђелист Јован Богослов, говорећи о Христу и Ваплоћењу Сина Божијег, каже: " У свету беше, и свет кроз Њега постаде, и свет Га не познаде" (Јн. 1, 10). Такође је на више места речено да, иако је свет творевина Божија, он може постати и обмана ђавоља, јер је ђаво обмануо Адама у Рају управо светом, тј. творевином Божијом. Зато Господ укратко каже: " Јер каква је корист човеку ако и сав свет задобије, а души својој науди' (Мт. 16, 26).

Друго значење речи "свет" јесте - грех, тј. страсти плотске, дух плоти, дух који је лишен живота Духа Светога и Његових енергија. Ми срећемо реч "свет" у овом значењу доста пута у Библији.

Свети Јован често употребљава реч "свет" да означи твар Божију, читаву творевину. У другим случајевима, употребљава је да означи плотске страсти, све оно што човека удаљава од Бога, или човеков живот изван Бога. Типично место јесте: " Јер све што је у свету: похота телесна, и похота очију, и гордост живљења, није од Оца, него је од света" (1. Јов. 2, 16). Јован нас не саветује да мрзимо твар, Божију творевину, већ да мрзимо похоту (жељу) плотску, похоту очију и гордост живљења, који чине, уствари, оно што се назива "свет".

У Посланицама Светога апостола Павла постоји карактеристично место које показује да је свет, са једне стране, похота очију и гордост живота, тј. све спољашње ствари које постају човекова зла обмана што нас обмањује, док, са друге, свет јесу страсти душе, тј. противприродни покрети душевних сила.

Свети апостол Павле каже: "А, ја, Боже сачувај, да се ичим другим хвалим осим Крстом Господа нашега Исуса Христа којим се мени разапе свет и ја у свет/' (Гал. 6,14). Апостол се не горди својим пореклом, својим римским грађанством, тиме што је видео Христа у слави Његовој, већ се хвали само Крстом Христовим, којим је усмртио свет. А то се десило двоструко: прво, свет се разапео за њега, а онда се и он разапео за свет. У првом случају, зло више није могло да га и даље обмањује спољашњим подстицајима. У другој, он је потпуно елиминисао свет страсти и жеља које су унутар њега већ постојале.

Реч "свет" ми срећемо у ова два значења и у списима Светих Отаца. Свети Григорије Палама учи да свет као Божију творевину не треба презирати нити мрзети. У овом значењу човек треба да употребљава свет ради свога одржања. Ипак, човека вреба опасност да, гледајући на свет као на творевину Божију, притом превиди да свет може постати и обмана ђавоља, јер ђаво уистину зна како да злоупотребљава свет да би обмануо човека.

У Светоме Писму је речено да је ђаво - "кнез овога света". Тумачећи овај израз, свети Григорије Палама истиче да Бог, Који је створио свет, јесте стварни Владар, тј. Цар света. Ђаво се назива "кнезом овога света" зато што господари светом неправде и греха. Заиста, "злоупотреба бића, наше острашћено владање светом, светом неправде, раслабљене похоте и гордости..." јесте оно што представља свет чији је кнез - ђаво. Овде је јасно да "свет" значи - грех и страсти.

Разматрајући питање човековог удаљења од овога света, свети Василије Велики каже да се оно не састоји ни у пуком бегу од света нити у изласку душе из тела, како тврде древни философи, већ у ослобођењу душе од ропске привезаности за тело. Природно, када Оци говоре о "телу", они не мисле на тело као такво, већ на плотски дух, страсти плотске и обожавање плотствености.

Управо у овом контексту Оци разматрају овај свет. Теолипт Филаделфијски каже: "Ја називам светом (космосом) љубав према вештаственим (материјалним) стварима... Онај ко је ослобођен од њих... постаје сличан Христу и задобија Његову љубав". Још уопштеније, да наведемо светог Исака Сиријског, "када год желимо да именујемо све страсти, ми их називамо светом".

Управо у овом смислу користимо реч "свет" у изразу "секуларизам", тј. посветовљеност (посветовњачење), и надаље ћемо је употребљавати у том смислу. Секуларизам представља извитоперење човека духом плотствености и острашћености. Када наш живот прожму страсти, тј. свет неправде и када у Цркви почнемо да тежимо таквом животу и покушавамо да будемо теолози на тај начин, то је онда секуларизам. Секуларизам је животно отуђење од Бога, наше нетежење за заједницом и јединством са Богом, наша везаност за земаљске ствари и наше гледање на све ствари и садржаје у нашем животу мимо воље Божије.

У ономе што следи, анализираћемо појам секуларизам у горе описаном контексту, унеколико излазећи из његових оквира.

Share this post


Link to post
Share on other sites

OTAC-RAFAILO.jpg

 

 

Бесједа јеромонаха Рафаила (Бољевића) Игумана манастира Подмаине изговорена на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског у четвртак 31.октобра на Светој Литургији коју је служио у манастиру Подмаине у Будви.

 

 http://www.svetigora.com/audio/download/13716/02.11.2013_o.Rafailo_Lucindanska%20besjeda.mp3

 

Светигора

Share this post


Link to post
Share on other sites

O.Rafailo.jpg

 

 

Јеромонах Рафаило (Бољевић) Игуман манастира Подмаине у Будви недавно се вратио са поклоничког путовања Светињама Грузије и у разговору подијелио са нама предивне утиске које носи из Грузије-земље чије је срце Исус Христос а душа вјера Православна.

 

 

 http://www.svetigora.com/audio/download/13770/12.11.2013.%20OGLEDALO_o.Rafailo%20O%20posjeti%20Gruziji.mp3

 

 

Светигора

Share this post


Link to post
Share on other sites

259116833_640.jpg


 

У четвртак 12. децембра 2013. године, у трпезарији Богословије Светог Петра Цетињског, предавање је одржао игуман манастира Успења Пресвете Богородице Подмаине покрај Будве, јеромонах Рафаило Бољевић. Присутним ученицима и професорима отац Рафаило говорио је о значају личне молитве у хришћанском животу.


http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/13/12/24.12.13_zbor_-_o._rafailo_boljevic_o_molitvi_64kbps.mp3

Share this post


Link to post
Share on other sites

Одмах да кажем да ово што овај о. Рафаило прича, мени се уопште не свиђа!

Превише је све мрачно и њега када слушам увек осетим мирис пакла, греха и мрака.

Мислим да је човек класични мизантроп. Веома често прича против породице. (овде нпр у 24. минути)

Посебно после ове фарисејске проповоди против купања на мору. Молим вас преслушајте је и реците ми да ли сте и ви осетили дух мрачњаштва и фарисејства у њој :

Не разумем зашто се ови вајни прповедници и исповедници људи мало не угледају на благост и човекољубље стараца попут Тадеја, пат. Павла, Порфирија, Пајсија, Силуана, +Атанасија, Иринеја...

Не знам зашто су овакви ликови толико оптерећени туђим греховима....то је тотално артемитска духовност.

Тешке глупости сте рекли овде. Случајно сам видео. Све што отац Рафаило говори вређа само људе који не желе да се спасавају, већ им је важно уживање овосветско.

Ево све што је отац Рафаило рекао https://sites.google.com/site/otacrafailo/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Све што отац Рафаило говори вређа само људе који не желе да се спасавају, већ им је важно уживање овосветско.

 

Ма хајте молим Вас... шта ми напричасте.

 

Баталите тај мазохизам у коме уживате,

Опасан је и православни гуруизам.  ;) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa i ja rekoh, valjda su pokrili stidno mesto pa ne bi trebalo da bude tolika frka. Mozda je njemu kao monahu to problem, ali normalnom svetu ne znam sto bi bilo.

Умеју монаси често неке ствари да схвате доста трагичније него што јесу у проповедима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 По Божјој промисли је природна неопходност и потреба човека да непрестано буде у контакту са водом, а исто тако човек је створен наг.

 

 Не знам зашто овакву трагедију правити од тога што се одлази на плажу. По мом мишљењу, ово што рече Фарисеј је скоро у потпуности тачно. 

 Друго је када у монаштву које тежи анђеоском савршенству људи више свесно не желе да се скину и обнаже своје тело, али ми ,,људи,, који живимо још увек ,,земаљским,, животом... извините али практиковањем ових и сличних ствари постајемо духовни мазохисти.

 

 Не бих да судим... и оцу Рафаилу свака част на оваквој духовној снази и труду, али изјаве попут ових можда указују мало на неки лични конфликт. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vrlo je vjerojatno da o.Rafaila necu sresti dok sam na zemlji,ali se radujem radoscu vrlo velikom sto cemo se upoznati u vjecnosti,Imam 50 god.rkt sam,ali jos nikada nisam cula da bi netko govorio poput o.Rafaila.Pravoslavne svetootacke spise citam tek nekoliko godina,ali su moju djecu i mene spasili od svekolike propasti.Otac Rafailo je svetitelj danasnjice.Zbog njegovih besjeda dozivljavam da djavoimanost u koju sam okovana nema zadnju rijec.Otac Rafailo je moj zemaljski otac.I brat i sestra i majka.Hvala dragom dobrom Gospodu koji me uputio na ovog Bozjeg svestenika.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...