Jump to content

Svakakva razmišljanja (tema za istresanje frustracija i drugih sadržaja svake vrste)

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 84
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Кад ме страх од нечег само се сетим смрти. За који дан, месец, годину, деценију ако сам баш ”лаки” доћи ће и то. Сви смо већ осуђени на смрт. Па шта горе може да ми се деси? Да ме неко одбије? Да

Ne. Jedna je slatka a druga slana. Marija je pravi ekspert u kuhinji.

Nedostaju mi stara vremena forumska Nedostaju mi Mladjoni, Lepi ..... Nedostaje mi da iskokam kokice i citam kako se ljudi kolju na temama, kako lete uvrede, kako se vata za grkljan! AH

Постоване слике

пре 5 минута, Desiderius Erasmus рече

Ljubavno? :)

nije bas

vise kao molba za pomoc

saljem

pa kako bude

:babuska:molimoli

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Кад ме страх од нечег само се сетим смрти. За који дан, месец, годину, деценију ако сам баш ”лаки” доћи ће и то. Сви смо већ осуђени на смрт. Па шта горе може да ми се деси?

Да ме неко одбије? Да изгубим посо? Да немам пара? Да спавам у парку? ...

Шта је све то наспрам смрти?

Пис оф кејк... :kriminalac:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 4 weeks later...
пре 44 минута, Natasa. рече

Zašto čovek dobije ono što hoće ksd ga to više ne interesuje? ne_shvata

Možda tad treba

Možda je tad zreo za to

Ima tako neke stvari dobiju pravi tajming 

(Malo mi čitaš moje misli Nale  :)) )

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Лапис Лазули рече

#antistres 

 

20200512_214554.jpg

Kako lepa farfalla 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 33 минута, Драшко рече

Kako lepa farfalla 

Terapija... skupi lekovi ... a heroin los i nikakav  :smeh1:

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Treba se predati, odustati

I prepustiti se

a u p.m.

neka svako zivi kako moze, nista lazno nista na silu

i ako moze neki trolejbus da se zakuca u mene....bilo koji broj

moze i 41, 22...21

 

volim trolejbuse:kupanje:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Драшко рече

i ako moze neki trolejbus da se zakuca u mene....bilo koji broj

moze i 41, 22...21

 

volim trolejbuse:kupanje:

Остало може, то не може. 

Нека иде, како иде, а ићи ће, мора. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      “Izložite se ponekad ismejavanju; osvrnite se oko sebe i dobro se protresite kako bi saznali ko ste zapravo.”  
      Epiktet, Razgovori
      Zdrav razum nam govori da je briga zbog mišljenja drugih korisna u negovanju dobrih odnosa i održavanju socijalne kohezije. Ipak većinu ljudi previše zanima šta drugi misle o njima i u ovom tekstu ćemo istražiti kako to šteti psihološkom zdravlju. Razmotrićemo da prihvatanje ismevanja, odbacivanja i prezira drugih može u velikoj meri povećati šanse za življenje ispunjenijeg života.  
      “Ne prestaje da me zapanjuje: svi sebe volimo više od drugih ljudi, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.”  
      Marko Aurelije, Meditacije ili Samom sebi
      Na savremenom Zapadu stavlja se veliki akcenat na postizanje društvene validacije i na to da se dobro izgleda u očima drugih ljudi, a to stvara populaciju muškaraca i žena koji su zaostali u svom razvoju. Jer društvena validacija proizilazi prvenstveno iz jedne stvari – uspeha u spoljašnjem svetu, ili bar njegovog izgleda. Naš posao, materijalna imovina, veličina bankovnog računa, fizički izgled i modni izbori, statusi ljudi sa kojima se družimo, to su stvari koje donose potvrdu za kojom toliki  žude. Ali ova preterana orijentacija na svet ljudi, mesta i stvari nije zdrav način života, kao što piše Karl Jung: 
      “Čovek čiji se interesi nalaze spolja nikada nije zadovoljan onim što je neophodno, već neprestano žudi za nečim većim i boljim, što, verno svojoj pristrasnosti, uvek traži izvan sebe. Potpuno zaboravlja da, i pored svih svojih spoljnih uspeha, on sam ostaje isti iznutra. Očigledno je da bi spoljašnji život muškaraca mogao da ima mnogo više poboljšanja i ulepšavanja, ali te stvari gube smisao kada unutrašnji čovek ne ide u korak sa njima.” 
      Karl Jung, Psihologija i religija
    • Од obi-wan,
      Ako se slazete, mislim da bi ova tema mogla da bude zakacena (pinned, jel`te). Ubacicu ponekad i nesto od ranije, sto sam sakupio, osim onog sto trenutno naidje da se zapise.
      Inace, sve je preuzeto sa https://www.facebook.com/ddjogo?hc_ref=NEWSFEED da ne ponavljam stalno link.
      ...
      "Како смо се измјенили, заклети у традицију...
      Двије реченице једног скорашњег родитељског разговора, карактеристичне за размишљање наше генерације родитеља: "ма што да се он/а мучи, ако сам ја морао/ла" и "шта мени фали, ријетко ћеш видјети бољег човјека/већег вјерника од мене". Заправо, наш народ, ми, живи(мо) у два темељна вјеровања: да је живот бесмислено и некако "намјерно нама" тежак и да је свако од нас, такав какав је, мјерило живота, доброте, вјере, етоса.
      А наши стари нису тако. Претурали су преко главе теже, ратове и истински болне трагедије, тегобу сељачког дана и чиновничке неизвјесности, без роптања на живот као такав, без осјећаја завјере против "баш њих". О вјери и свом и туђем поштењу пуштали да говоре други, нерадо се дичили и оним што стварно јесу постигли. А у свему: поуздали се у Бога и Његов суд и знали да у тегоби, као и радости има Божије руке, а у скромности - нечег најхришћанскијег на свијету, онога што даје нашем тежаку да буде подвижник, попут сиријског мон
      Ту, у тежини дана и ћутању о спственим постигнућима Духа, лежи скривена снага коју заборављамо."
    • Од JESSY,
      Ne gubite energiju uludo.       Ruski psiholog Aleksandar Svijaš život je posvetio popularnoj psihologiji i pronalaženju jednostavnih rešenja za probleme koji nas svakodnevno orkužuju. Jedan od najmoćnijih i najpopulnijih saveta koji je dao jeste onaj koji se odnosi na svađanje - te pomoću njegove tehnike možete da izbegnete svaku dramu. Ali, morate da budete spremni da se odreknete jedne stvari.
      To je dokazivanje da ste u pravu. Naime, upravo to je cilj velike većina svađa (u kojima obe strane misle da je baš njihova tačka gledišta ispravna) i u najvećem broju slučajeva ne rešavaju ništa - samo dovode do još veće svađe! Na ovaj način mogu da se uruše ljubavni odnosi, stara prijateljstva, kolegijalni odnosi i, što je najbitnije, vaš lični unutrašnji mir.
      Sledeći put kada neko pokrene svađu sa vama, a vi baš ne želite da se raspravljate, samo pratite dva koraka koja preporučuje prisholog Aleksandar Svijaš.
       
      Foto: Profimedia/ilustracija
    • Од Broken,
      Prvo, ne bi me čudilo da je ovaj film već odavno poznat ovdašnjoj populaciji i da ste već pisali o njemu. Ipak, s obzirom da me je podstakao na razmišljanje više od bilo čega drugog u poslednje vreme, imam potrebu da otvorim temu i nadam se čujem vaša razmišljanja.
      O čemu se radi ?
      Pre neke tri nedelje drugar mi pošalje link i kaže da pogledam film jer bih ga mogao iskoristiti u nastavi. Nije mi se baš gledalo pa sam samo preleteo preko teksta koji sam dobio uz film. Kad sam pronašao peripetiju u tom tekstu i pročitao epilog nisam imao hrabrosti da gledam film nekoliko dana. O centralnoj situaciji u filmu sam razmišljao svakodnevno u narednih desetak dana. Šta bih ja uradio ? Ne znam ni sad. Iako sam se dvoumio da li da film koristim u nastavi na kraju sam prelomio, puštao starijim učenicima i onima za koje sam procenio da bi mogli da podnesu priču.
      Evo filma i teksta Rastka Jovića. Za one koji ne žele da gledaju i čitaju dole ću izneti ključni problem.
       
      Tekst Rastka Jovica.pdf
       
      Evo čitave situacije ukratko:
      "Отац и син стижу на мост. Пошто следећи воз стиже за сат времена, имају
      довољно простора да раде нешто друго. Син одлучује да пеца на реци, а отац
      одлази у своју кућицу која је на пристојној удаљености од моста. Из те командне
      кућице могуће је видети да ли воз или брод наилазе.
      Убрзо стиже телефонски позив да се мост подигне, како би мањи брод
      прошао испод њега. Отац покреће команде и тешка конструкција се успиње и остаје
      уздигнута високо ка небу. Воз који треба да стигне, изненада пролази кроз црвено
      светло и тиме се много брже него што је очекивано појављује пред мостом. Отац је
      отишао до друге кабине да провери хидраулику моста, те се сада он и син не могу
      да виде. Видевши воз који иде све брже, син почиње да дозива оца који га не чује.
      Вративши се у своју командну кућицу, отац изненада уочава да се испред моста
      налази воз који не треба да буде ту. Дигнут мост у таквој ситуацији значи сигурну
      смрт за многе путнике, јер времена за кочење нема. У паници, он гледа ка реци
      према сину којег је оставио да ту пеца. Син више није ту... он је на самом мосту где
      покушава да помоћу ручне команде спусти мост пред возом који долази све брже и
      брже. Оклизнувши се, малишан упада у механизам моста, док отац беспомоћно
      гледа са удаљености све оно што се дешава.
      Сада су остале секунде у којима отац треба да донесе одлуку. Да ли ће
      спустити мост и тиме сигурно убити свог сина, или ће оставити мост уздигнут и
      тиме га спасити, истовремено убијајући све људе у возу."
    • Од Juanito,
      Zloupotreba psihologije: Optimistički fundamentalisti
      Virus pozitivnog razmišljanja
      Najnovija istraživanja o efektima takozvane škole pozitivnog mišljenja koja nudi instant recepte za pretvaranje gubitnika u dobitnike, dodatno potvrđuju da je u pitanju obmana za brzo sticanje novca, zbog koje mnogi ozbiljno bolesni ljudi odustaju od profesionalne pomoći.
      Zahvaljujući komercijalnom izdavaštvu, tvrdnja da je za sreću i uspeh dovoljno da svaki dan pozitivno razmišljamo proširila se kao virus i danas je gotovo nemoguće razuveriti ljude u njenu proizvoljnost. Poruka zagovornika pozitivnog mišljenja glasi otprilike ovako: sve potiče iz glave, pa da biste bili zdravi, uspešni i srećni razmišljajte pozitivno, zauzmite konstruktivan stav i budite optimisti. Ako ste neuspešni i nesrećni, to je zato što razmišljate negativno i gajite pesimizam. Pri tom je teško utvrditi šta promoteri pozitivnog mišljenja konkretno preporučuju kao rešenja za savladavanje životnih problema, budući da se njihovi saveti uglavnom svode na ponavljanje autosugestivnih formulacija kao i usvajanje određenih uverenja o ličnim vrlinama i mogućnostima uspeha.
      Navedene ocene deo su zaključaka psihijatra Džoane Vud i njenog tima sa Univerziteta „Vaterlo” u Kanadi, nakon višegodišnjeg terenskog istraživanja kako pozitivna autosugestija utiče na ljude koji već imaju izraženo samopoštovanje, a kako na pojedince kojima ono nedostaje. Rezultati su pokazali da onima koji veruju u svoje sposobnosti ovakve vrste autosugestivnog treninga nisu ni potrebne. Međutim, kod pojedinaca koji imaju nizak nivo samopoštovanja i samopouzdanja, a kojima su takvi treninzi pre svega namenjeni, nalazi su bili veoma zabrinjavajući. Ispostavilo se da je primena pozitivne autosugestije kontraproduktivna. Ona dodatno provocira nesigurne da svoje nedostatke vide još izraženijim u odnosu na predstavu koja im se nameće kao ulaznica u svet uspešnih i kao formula da budu društveno prihvaćeni.
      Vašarska psihologija
      Najslavnija autosugestivna fraza „svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem”, smišljena je još pre jednog veka, a njen autor je „otac” pozitivnog razmišljanja, francuski psiholog Emil Kue. Ova teorija je stekla svetsku popularnost zahvaljujući knjizi „Moć pozitivnog razmišljanja” Normana Vinsenta Pelea iz 1952. godine, koja je nadahnula brojne autosugestivne škole da ponude prečicu do sreće i uspeha i na tome izgrade sopstveni poslovni uspeh i zgrnu novac. Novo psihološko „otkrovenje” zasnivalo se na nizu fraza koje je svaki dan trebalo ponavljati kao mantre. Na primer, onima koji su nezadovoljni svojim fizičkim izgledom preporučuje se „svakog jutra gledajte se u ogledalo i recite sebi da ste najlepši na svetu”. „Privlačan sam i uspešan u ljubavi i seksu”, mantra je onih koji imaju problema u intimnom životu. „Ništa me neće sprečiti da ostvarim snove”, formula je koju treba izgovarati svaki dan da biste se za par meseci od poslovnog marginalca pretvorili u nezaustavljivog poslovnog lidera.
       
       
      Danas, kada se usled posledica ekonomske krize preispituju mnogi donedavno nesporni postulati modernog društva, ispostavlja se i da ponavljanje pozitivnih fraza pred ogledalom ne rešava probleme potrage za poslom kojeg nema, niti na prečac može da vrati izgubljene kuće, celokupni kapital i životnu ušteđevinu za stare dane. U raspravama kako su uopšte promoteri pozitivnog mišljenja uspeli da se nametnu sa svojom “vašarskom” psihologijom najčešće se okrivljuju mediji, koji su agresivnom propagandom ovakvih škola i priručnika zaglupeli javnost. Međutim, priča je složenija, smatraju autori kanadskog istraživanja. Instant psihologija je svojevrsni odgovor na drugu krajnost – da se svi psihološki problemi isključivo rešavaju hemijom, koju je promovisao deo psihijatara lobirajući za farmaceutsku industriju. Rodonačelnik oba modela je stav, koji je naročito forsiran u Sjedinjenim Državama, da se ljudi dele samo na dve kategorije - dobitnike i gubitnike, pri čemu je glavno merilo uspešnosti i izvor svih drugih dobrobiti poslovna realizacija i stečeni kapital. Škola pozitivnog mišljenja je, stoga, ponudila primamljivu altrenativu ne samo za skupe lekove i psihijatrijske seanse, već i jednostavan i brz način za uklapanje u vrednosti koje su nametnute kao uslov za društveno prihvatanje, uključujući i prednost da se sve to izvede bez etiketa koje se „kače” onima koji traže psihijatrijsku pomoć.
      Žrtve optimističkog fundamentalizma
      Tako su pojedinci sa izraženim manjkom samopoštovanja dodatno postali žrtve „pozitivista”. Njihove formule i krajnje pojednostavljen pristup kako se treba nositi sa životnim problemima omalovažavaju ljude sa ozbiljnim zdravstvenim problemima poput depresije, bipolarnog poremećaja i anksioznosti. Jer, kako objašnjava autor pomenutog istraživanja psihijatar Džoana Vud, „ko smatra da je moguće postati srećan putem pozitivnog razmišljanja ne može da gaji razumevanje za depresivne i anksiozne, već ih po pravilu prezire i doživljava isključivim krivcima za tegobe koje imaju”. Štaviše, „optimistički fundamentalisti” neće imati razumevanja ni za one koji traže lekarsku pomoć za zdravstvene smetnje i odgovaraće će ih od odlaska psihijatru i medicinske terapije, jer im „to ne treba, jer je sve u mislima”. Pod uticajem ove obmane, mnogi ozbiljno bolesni ljudi odustaju od profesionalne terapije i pokušavaju da se izleče sami, sledeći uputstva koja im nude njihovi bližnji ili upijajući sadržaje priručnika popularne psihologije, upozorava Vud.
      Dodatna opasnost je što se pozitivne mantre nude i kao svemoguće rešenje za sve vrste fizičkih oboljenja i kao recept za sve životne situacije: od školovanja, zapošljavanja i zasnivanja porodice, do dobitka na lutriji. Ovakav pristup može se porediti sa ekstremnim primerima nekih verskih zajednica, koje u potpunosti odbijaju medicinske usluge čak i kada je evidentno da njihov član umire, uverene da će preživeti isključivo zahvaljujući molitvi.
      U čemu je problem s pozitivnim mišljenjem? U tome, objašnjava Vud, što - ako iza misli ne stoji iskreno uverenje - ono nema nikakvog učinka, a u šta će pojedinac verovati nije stvar isključivo volje ni odluke. Na primer, ako neko oseća da ga okolina ismejava, prezire i odbacuje, što može biti realna situacija, puko ponavljanje pozitivnih fraza da ga okolina uvažava i prihvata vremenom kod njega produkuje sve mučnija osećanja da je sadržaj takvih tvrdnji oprečan njegovom doživljaju. Psihijatrijska praksa pokazuje da onaj ko je po prirodi sklon da veruje u dobro, makar to uverenje bilo lažno, taj i ne pati od depresije, anksioznosti, niskog samopoštovanja i manjka samopouzdanja, pa mu pozitivna sugestija nije ni potrebna. Na to kakva uverenja pojedinac gaji, osim inteligencije i sposobnosti da se objektivno sagledava realnost, utiče i razvijenost i aktivnost moždanih centara za odbranu od stresa, koje nisu podjednake kod svih ljudi. Stoga životni stavovi nisu puka posledica odluke i nije ih moguće naučiti putem priručnika, kao ni talenat za umetnost ili nauku.
      Tekst je iz časopisa "Biznis i finansije" broj 87, maj 2012.
      Izvor
×
×
  • Креирај ново...