Jump to content

Како, када, где.. питања и одговори везани за живот на селу.


Recommended Posts

@Иван Ц. Помаже Бог, Христос Воскресе и свако Добро од Господа вама и вашим ближњима!

Ето, живим на селу па имам једну недоумицу и питање за вас да ме посаветујете. Купио сам саднице јагода и ето, на пример, сутра је један од најрадоснијих празника, Васкрс, а имао бих још неке обавезе око њих, конкретно, требао бих да их баш добро натопим водом, да развучем црево, пошто немам систем кап по кап, и да их залијем. Размишљао сам да прво дан, ако да Бог, посветим Њему, молитви, а онда касније да одрадим тај посао. Тешко је некад ускладити све обавезе, испланирати и одрадити нешто на време, а притом испоштовати Црквену заповест не делати на празник. Искрено, мислим да у томе нема ништа лоше јер и ми пијемо воду, стоку појимо па зашто не би то учинио и када су јагоде у питању. Само што ето, не бих вас замарао са овим питањем него сутра због све ове ситуације не могу да идем у цркву па се нећу ни видети са својим парохијским свештеником па рекох да вама мало зановетам ;)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

Nisam sveštenik... Moje mišljenje samo. Po meni to nije neki posao, mislim ne ideš da oreš vec da zaliješ jagode, veci greh je ostaviti da propada. Ko ima stoku mora da hrani, čisti, muze svaki dan pa i na Vaskrs

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, goranger рече

Pricaj druze, kakav recept imas :)

Napisacu detaljno kako sam ja radio. Pre 4 godine sam kupio parcelu pored moje dužine oko 500m, sirine mislim 8 ili 9 koja je bila spor oko nasledjivanja, nije obradjivana 10 i vise godina zarsla u drvece u siblje.

1. Prvo sam motorkom i cirkularom za trimer posekao svo siblje i izvukao na gromilu. 

2. Svo granje i siblje je samleveno za pelet

3. Sa motorkom sam posekao granje od drveca ali je bitno da stablo ne odsece do zemlje, vec da se ostavi bar dužine 1,5m.

4. I to granje je samleveno

5. Sa traktorom (najbolje Belarus) i debelom sajlom se čupaju stabla

6. Sve sto traktor ne pocupa mora bager (to je malo skupo)

7. Sve se poravna sa tanjiračom

8. Po celoj povrsini razbaciti sto vise UREA djubriva posto ubrzava razlaganje biljnih ostataka (najbolje pre kise)

9. Sacekati da krene da raste siblje, izdanci i ostalo iz preostalih podzemnih zila.

10. Kad bude odpr do kolena prskalti za max dozom x 2 GLIFOSAT + GARLON 3A (Garlon je jako skup ali vredi. Nemoj misliti da ce drvenaste biljke unistit samo Glifosat)

11. Ponavljati prskanje i tanjiranje tokom leta koliko treba

12. U jesene oranje. Fora je u tome da nije dobro koristii jak traktor. Ja sam poceo sa Belarusom ali Ruska gvozdjurija vuce dok ne izore panj ili dok NE POLOMI plug. Bolje je sa malim IMTom jer nema snge da polomi plug i ima plivajuci hidraulik tako da plug iskoci ako je opterecenje preveliko. Ali onda moras dva puta da ores

13. Pripremis njivu i posejes npr jecam

14. U sledecoj sezoni obradjujes njivu kao svaku drugu oranicu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 26.4.2020. at 20:29, goranger рече

IMG-20200426-WA0010.jpg

Зимус сам у доколици гледао на јутјубу разне форе како се сече високо дрвеће између кућа на пример или на коју фору да се засече да би што боље пало на обичној ливади на пример или у шуми. Посао у шуми је много опасан или било који посао, а тиче се сече дрвета па макар и циркуларом. Колико год да је човек сигуран да ће дрво пасти на једну страну оно може да прекрене на другу. Требало ми је знање како да што ефикасније посечемо једно суво, а високо дрво које је било накренуто на један мали објекат па да не падне на њега, а исто да не падне и на ограду. Практично је требало да падне на ону страну на коју никако по сили закона физике није могло пасти. Морали смо да га вежемо сајлом изнад половине где је довољно јако и један да вуче тамо где треба да падне, а други да га сече негде испод половине. Зезнусмо се па нам једна сајла пуче али хвала Богу па дрво остаде да мирује. Друга сајла је била јача па је пало баш где треба. Пошто је дрво на међи оставили смо га неких 170 цм изнад земље да послужи као стуб за ограду и постоље за хранилицу за птице.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 27.4.2020. at 13:24, Aandrej рече

Svo granje i siblje je samleveno za pelet

Чиме мељеш? Да могу неку машину да направим па да грање после орезивања воћњака самељемо да би лакше ложили казан када се пече ракија. Ми то грање па и неке дебље гране сечемо таман колико може у фуруну да уђе. Сложимо га у неко ћоше и тако ''ћути'' док не дође време за препеченицу. Греота кад видим како неки пале то грање на ливади, а може да се искористи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 21 минута, Плаво Небо рече

Чиме мељеш? Да могу неку машину да направим па да грање после орезивања воћњака самељемо да би лакше ложили казан када се пече ракија. Ми то грање па и неке дебље гране сечемо таман колико може у фуруну да уђе. Сложимо га у неко ћоше и тако ''ћути'' док не дође време за препеченицу. Греота кад видим како неки пале то грање на ливади, а може да се искористи.

Mislim da danas retko ko ima vremena da secka i vezuje u snopove. Ima masina secklica/drobilica, koja samlje granje na duzinu odpr 5cm, moze da melje i grane debljine ruke. Dosta ljudi to lozi u kazanu za centralno grejanje, tokom leta samelju par prikolica i imaju tako reci besplatno grejanje. Jedini ulog je rad i nafta. Ovako izgleda, ali ima  vecih u koje mozes vise da ubacujes 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 19 часа, Aandrej рече

Mislim da danas retko ko ima vremena da secka i vezuje u snopove. Ima masina secklica/drobilica, koja samlje granje na duzinu odpr 5cm, moze da melje i grane debljine ruke. Dosta ljudi to lozi u kazanu za centralno grejanje, tokom leta samelju par prikolica i imaju tako reci besplatno grejanje. Jedini ulog je rad i nafta. Ovako izgleda, ali ima  vecih u koje mozes vise da ubacujes 

 

 

Знам за ово са трактором, него немамо трактор па сам мислио нешто друго у ''домаћој радиности'' произведено. Има на јутјубу свашта да се нађе. Није нама воћњак велик, око 50так воћки разне старости и висине крошњи па тако..

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У уторак, 22. септембра 2020. године, у порти храма Ваведења Пресвете Богородице у Врбасу, архимандрит Михаило Биковић, игуман манастира Јовања, одржао је предавање на тему „Мој живот у Цркви”.
       
      Звучни запис предавања
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У попразничним данима када богослужбено прослављамо празник Рождества Пресвете Богородице, 23. септембра 2020. лета Господњег благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, емитовано је уживо осамнаесто издање емисије "Живе речи". Специјални гост емисије био је протопрезвитер др Никола Маројевић, парох никшићки. У уметничком делу емисије наша гошћа била је Александра Гедеон, академски сликар из Смедеревске Паланке. Модератор емисије био је катихета Бранислав Илић.  

      На самом почетку разговора прота Никола је говорио о љубави према Достојевском чијим делима се бави више деценија. Стручно бављење делима Достојевског изнедрило је магистарску тезу, а потом и докторски рад који је наш гост успешно одбранио. У закључку овог сегмента отац Никола је истакао да сва дела Достојевског оплемењују животе свих оних који их читају са пажњом. Отац се присетио дугогодишњег послушања уређивања неколико часописа и истакао важност црквеног издаваштва. 
       
       
      Наша уметничка гошћа Александра Гедеон говорила је о свом досадашњем раду уз посебно истицање мозаика Христа Сведржитеља који је сачинила по угледу на мозаик из храма Свете Софије. Према Александриној жељи мозаик ће бити дариван светој царској лаври манастира Хиландара на Светој Гори. За мене је уметност велики дар Божји, зато се од нас очекује да ништа не присвајамо за себе и стављамо себе у први план, већ да све што чинимо бива у славу Божју, истакла је Александра. 
       
       
      У даљем току емисије са оцем Николом смо разговарали о изазовима са којима је суочен савремени човек. Затвор није за човјека који љуби правду и истину. Затвор подразумијева преступника. Тамница је ипак нешто суптилније. У њу се смјештају сужњи. Они који ништа нису криви. Чим сам дочекао зору, онако без сна, први дан у тамници, осјетио сам се као сужањ. Само су навирали стихови из пребогатог српског епског наслеђа. Не знам како, немам рационалан одговор, али сам се у тамници осјетио слободнијим него у оваквој Црној Гори. Ово није ни приближно она Црна Гора за коју су гинули и живјели и о којој су пјевали наши преци, истакао је отац Никола присећајући се неправедног лишавања слободоне поводом овогодишње Световасилијевске литије. 
       
       
      На крају емисије протопрезвитер др Никола Маројевић је упутио мудру пастирску поруку уз подсећање да смо сви позвани да превазилазимо свој егозам и своје "ја", тако испуњавајући оно што се он нас очекује. 
       
       
      У среду 30. септембра од 20ч емисију "Живе речи" посвећујемо верској настави, док ће емисији претходити Молепствије о почетку школског рада или, како често кажемо, Призив Светога Духа пред почетак нове школске године. Будите са нама да се помолимо да Дух Свети, својом божанском благодаћу, разгори срца ђака по школама и свим просветним установама, и да свима отвори умове за познање сваког доброг дела и стицање знањâ којима се изграђујемо у славу Тројичнога Бога, а за лично и свеопште спасење!
       
      Приредио: Катихета Бранислав Илић
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У навечерје празника Светог свештеномученика Петра дабробосанског, 16. септембра 2020. лета Господњег благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, из Светониколајевског храма у Котору, емитовано је уживо шеснаесто издање емисије "Живе речи". Специјални гост  емисије био је протопрезвитер Немања Кривокапић, настојатељ Светониколајевског храма у Котору и професор догматике и патрологије у Цетињској богословији Светог Петра првог митрополита и чудотворца цетињског. Уметнички гост био је ђакон мр Михајло Лазаревић, диригент Српског Пјевачког Друштва "Јединство" - Котор, 1838.  Модератор емисије био је катихета Бранислав Илић.       Емисија је почела служењем Молебана Пресветој Владичици нашој Богородици, који се према богослужбеној пракси у Котору служи у данима Светоуспенског поста. У служењу молебана проти Немањи саслуживали су сви которски свештеници уз милозвучно појање Српског Пјевачког Друштва "Јединство". Након служења молебана прота Немања Кривокапић је говорио управо о овом молебану који је богослужбени бисер которске парохије.      У првом делу емисије настојатељ Саборног храма у Котору упознао је наше гледаоце са свим храмовима који се налазе на которској парохији, као и са свим знаменитостима овог древног града и Црквене општине која је по много чему јединствена и посебна. Према речима проте Немање при парохији которској веома успешно делује школа Веронауке, сведочећи на тај начин да су Господу најмилије молитве које деца из чистога срца произносе молећи Божји благослов.      Наш уметнички гост ђакон мр Михајло Лазаревић који умјетнички руководи СПД “Јединство” од 1994, а који је и професор у Музичкој школи у Котору и Богословији Светог Петра Цетињског на Цетињу, говорио је о историјском континуитету овог знаменитог Пјевачког Друштва које је бисер уметности у Боки Которског, па и шире. Поред мешовитог хора, ђакон Михајло нас је упознао и са мешовитим и дечјим хором.      И поред чињенице да је целокупна емисија посвећена спомену на великог и незаборавног оца Мома Кривокапића, други део наше емисије посебно смо посветили конкретном причом о овом служитељу олтара Божјег који је пола века служио у Котору, а чије ће име остати златним словима записано у историји наше свете Цркве. Казивајући сведочанства о лику, делу и узвишеном свештеном служењу проте Момчила, отац Немања Кривокапић је посебно истакао да је полувековно служење которског проте било ревносно, храбро, постојано, плодоносно и успешно. Плодови служења оца Мома пројављују се данас. Његова мудрост и храброст, спремност да безрезевно дели савете и знање, али и спремност да на свом пастирском служењу носи и терет народа, данас показују плодове чинећи нас радосним што смо стасавали и живели уз таквог човека, истакао је прота Немања Кривокапић.      Говорећи о изненадном упокојењу протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића, наш гост је нагласио да је васколики протин живот био велико чудо, па тако и његово упокојење. Овај сегмент разговора поткрепили смо видео прилогом сведочанства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, који је казивао о осмеху на лицу упокојеног проте.      "Ових дана се упокојио наш отац Момо Кривокапић. Сахранили смо га и опојали у Котору, сада у четвртак. Очевидно да је отац Момо један од тих свједока својим животом, својим срцем, умом, својом проповјеђу, својом вјерношчу Христу. Један од савремених свједока Живога Господа. Гледајући га упокојенога видио сам на његовом лику чудесни осмијех. Када га је задесио час смрти он се осмијехнуо и тај осмијех је зрачио са његовог лика. Када смо у цркви Покрова Пресвете Богородице у Шкаљарима поново скинули поклопац са њега да отпјевамо "Христос Воскресе", тај чудесни осмијех је био на лику упокојенога, заиста упокојенога оца Мома", посведочио је Митрополит црногорско-приморски.        На самом крају емисије прота Немања је упутио пастирску поруку нашим гледаоцима, присећајући се Светописамских речи које је прота Момо често волео да понавља. Отац Немања је упутио следећу пастирску поуку: Не бојте се и радујте се! То је оно што је отац Момо често говорио. Дакле, никада да се не бојимо, већ да у свему будемо радосни. Подсећао је увек и на оне речи Спаситеља: Без мене, не можете ништа чинити... Али је увек допуњавао речима Апостола Павла: Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје!      У погледу реализације ове емисије посебну благодарност упућујемо техничком тиму - Андреи и Марку Севаљевић, на професионалном раду и свим техничким детаљима који су учинили да са техничке стране емисија буде реализована на завидном нивоу.    Приредио:  Катихета Бранислав Илић    
          Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом обележавања јубилеја – 90 година од рођења Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј дао је интервју Телевизији Храм. У наведеном видео запису можете погледати део интервјуа, у којем Преосвештени владика Иринеј говори о личности Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Иван Ивковић,
      Поезија на грчком значи стварање, а стваралац поитис, односно поета. Творац универзума – највећи Поета. Стварање, али не било како, већ стварање хармонично – склад, лепота, доброта – космичко тројство.
      Да би човек био творац – поета, да би из себе могао да изнесе лепоту и доброту, он мора да има обезбеђене услове за сазревање таквог једног плода.
      Потребно је иницијално мировање, акумулација, сазревање, кристализација, умовање, молитва, созерцање. Из те акумулације – зрења, када се наврши време, долази до изливања енергије лепоте и доброте
      Пулс живота
      Ноћ – дан
      Зима – пролеће
      Рађање – умирање
      Крштење – опело
      ***
      Мировање – делатност
      Ћутање – реч
      Дијастола – систола
      Сан – будност
      Размишљање – стварање
      Молитва – васкрсење
      Када је човек у непрестаном кретању, брзини, хипер-активности, радохолизму – он не може и нема услова за стварање склада, лепоте и доброте.
      Када смо у непрестаној журби и претераном раду, и тада нешто стварамо и градимо, оно у себи носи печат тог немира и несклада, често и нелепоте, односно ругобе и зла.
      Морамо бити довољно зрели, свесни, одлучни и храбри да кажемо себи, стоп – стани сада и посвети се себи, својој души, своме бићу, свом животу. А не животу послодавца, газде, друштва, државе, глобалног центрипеталног ковитлаца који нас прво сабије, па сломи, исиса, а онда избаци далеко од центра, као истрошеног и непотребног.
      Но, оваква држава и ово постмодерно и постхумано друштво, и захуктала, незасита и суперегоистична заједница, тој се нашој одлуци огорчено противи. Не дозвољава нам да јој се отмемо из гвозденог загрљаја и отровних чељусти, јер се та псеудо заједница храни нашом животном енергијом, и не жели да нас се лиши чак ни на само пар часова дневно. То чини на многе разрађене начине , углавном кроз уцене и претње сваке врсте.
      Овај свет, са својом захукталошћу и завитланошћу, са својим лажним сластима и отровним страстима, са својим перфидним завођењем, има врло прецизно разрађен систем. Систем како да нас држи подјармљене као робове, а да ми мислимо да смо господари, да мислимо да смо газде, а да смо у ствари слуге, да мислимо да смо богови, а уствари смо луциферова недоношчад.
      Међутим, да би наш живот био као поезија и ми били као поете, било чиме да се бавимо, ми морамо, чак по цену губитка и неких назови социјалних олакшица и бенефиција, да покажемо духовну храброст и одлучну борбу за личносну слободу.
      Тада ће наш живот бити као најлепше стварање, и биће и игра и уметност и радост. Та наша слобода не сме бити злоупотребљена на нову ужурбану забаву и узнемирење духа, већ на понирање у тајне дубине нашег бића, и на откривање тамошње лепоте и потресне величанствености живота као Божијег дара.
      Ми морамо пливати узводно. Низводно је лако, али река је у том правцу све шира, спорија, млака, нечиста и мутна. А узводно је теже, но, у том правцу, ка извору, река је све свежија, чистија, пенушавија и на све већој висини где се лако дише, док се на самом извору коначно не напијемо живе воде.
      Пливајмо узводно.
       
      Фејсбук страница манастира Рибница
×
×
  • Креирај ново...