Jump to content

Како, када, где.. питања и одговори везани за живот на селу.


Препоручена порука

@Иван Ц. Помаже Бог, Христос Воскресе и свако Добро од Господа вама и вашим ближњима!

Ето, живим на селу па имам једну недоумицу и питање за вас да ме посаветујете. Купио сам саднице јагода и ето, на пример, сутра је један од најрадоснијих празника, Васкрс, а имао бих још неке обавезе око њих, конкретно, требао бих да их баш добро натопим водом, да развучем црево, пошто немам систем кап по кап, и да их залијем. Размишљао сам да прво дан, ако да Бог, посветим Њему, молитви, а онда касније да одрадим тај посао. Тешко је некад ускладити све обавезе, испланирати и одрадити нешто на време, а притом испоштовати Црквену заповест не делати на празник. Искрено, мислим да у томе нема ништа лоше јер и ми пијемо воду, стоку појимо па зашто не би то учинио и када су јагоде у питању. Само што ето, не бих вас замарао са овим питањем него сутра због све ове ситуације не могу да идем у цркву па се нећу ни видети са својим парохијским свештеником па рекох да вама мало зановетам ;)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nisam sveštenik... Moje mišljenje samo. Po meni to nije neki posao, mislim ne ideš da oreš vec da zaliješ jagode, veci greh je ostaviti da propada. Ko ima stoku mora da hrani, čisti, muze svaki dan pa i na Vaskrs

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, goranger рече

Pricaj druze, kakav recept imas :)

Napisacu detaljno kako sam ja radio. Pre 4 godine sam kupio parcelu pored moje dužine oko 500m, sirine mislim 8 ili 9 koja je bila spor oko nasledjivanja, nije obradjivana 10 i vise godina zarsla u drvece u siblje.

1. Prvo sam motorkom i cirkularom za trimer posekao svo siblje i izvukao na gromilu. 

2. Svo granje i siblje je samleveno za pelet

3. Sa motorkom sam posekao granje od drveca ali je bitno da stablo ne odsece do zemlje, vec da se ostavi bar dužine 1,5m.

4. I to granje je samleveno

5. Sa traktorom (najbolje Belarus) i debelom sajlom se čupaju stabla

6. Sve sto traktor ne pocupa mora bager (to je malo skupo)

7. Sve se poravna sa tanjiračom

8. Po celoj povrsini razbaciti sto vise UREA djubriva posto ubrzava razlaganje biljnih ostataka (najbolje pre kise)

9. Sacekati da krene da raste siblje, izdanci i ostalo iz preostalih podzemnih zila.

10. Kad bude odpr do kolena prskalti za max dozom x 2 GLIFOSAT + GARLON 3A (Garlon je jako skup ali vredi. Nemoj misliti da ce drvenaste biljke unistit samo Glifosat)

11. Ponavljati prskanje i tanjiranje tokom leta koliko treba

12. U jesene oranje. Fora je u tome da nije dobro koristii jak traktor. Ja sam poceo sa Belarusom ali Ruska gvozdjurija vuce dok ne izore panj ili dok NE POLOMI plug. Bolje je sa malim IMTom jer nema snge da polomi plug i ima plivajuci hidraulik tako da plug iskoci ako je opterecenje preveliko. Ali onda moras dva puta da ores

13. Pripremis njivu i posejes npr jecam

14. U sledecoj sezoni obradjujes njivu kao svaku drugu oranicu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 26.4.2020. at 20:29, goranger рече

IMG-20200426-WA0010.jpg

Зимус сам у доколици гледао на јутјубу разне форе како се сече високо дрвеће између кућа на пример или на коју фору да се засече да би што боље пало на обичној ливади на пример или у шуми. Посао у шуми је много опасан или било који посао, а тиче се сече дрвета па макар и циркуларом. Колико год да је човек сигуран да ће дрво пасти на једну страну оно може да прекрене на другу. Требало ми је знање како да што ефикасније посечемо једно суво, а високо дрво које је било накренуто на један мали објекат па да не падне на њега, а исто да не падне и на ограду. Практично је требало да падне на ону страну на коју никако по сили закона физике није могло пасти. Морали смо да га вежемо сајлом изнад половине где је довољно јако и један да вуче тамо где треба да падне, а други да га сече негде испод половине. Зезнусмо се па нам једна сајла пуче али хвала Богу па дрво остаде да мирује. Друга сајла је била јача па је пало баш где треба. Пошто је дрво на међи оставили смо га неких 170 цм изнад земље да послужи као стуб за ограду и постоље за хранилицу за птице.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 27.4.2020. at 13:24, Aandrej рече

Svo granje i siblje je samleveno za pelet

Чиме мељеш? Да могу неку машину да направим па да грање после орезивања воћњака самељемо да би лакше ложили казан када се пече ракија. Ми то грање па и неке дебље гране сечемо таман колико може у фуруну да уђе. Сложимо га у неко ћоше и тако ''ћути'' док не дође време за препеченицу. Греота кад видим како неки пале то грање на ливади, а може да се искористи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 21 минута, Плаво Небо рече

Чиме мељеш? Да могу неку машину да направим па да грање после орезивања воћњака самељемо да би лакше ложили казан када се пече ракија. Ми то грање па и неке дебље гране сечемо таман колико може у фуруну да уђе. Сложимо га у неко ћоше и тако ''ћути'' док не дође време за препеченицу. Греота кад видим како неки пале то грање на ливади, а може да се искористи.

Mislim da danas retko ko ima vremena da secka i vezuje u snopove. Ima masina secklica/drobilica, koja samlje granje na duzinu odpr 5cm, moze da melje i grane debljine ruke. Dosta ljudi to lozi u kazanu za centralno grejanje, tokom leta samelju par prikolica i imaju tako reci besplatno grejanje. Jedini ulog je rad i nafta. Ovako izgleda, ali ima  vecih u koje mozes vise da ubacujes 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 19 часа, Aandrej рече

Mislim da danas retko ko ima vremena da secka i vezuje u snopove. Ima masina secklica/drobilica, koja samlje granje na duzinu odpr 5cm, moze da melje i grane debljine ruke. Dosta ljudi to lozi u kazanu za centralno grejanje, tokom leta samelju par prikolica i imaju tako reci besplatno grejanje. Jedini ulog je rad i nafta. Ovako izgleda, ali ima  vecih u koje mozes vise da ubacujes 

 

 

Знам за ово са трактором, него немамо трактор па сам мислио нешто друго у ''домаћој радиности'' произведено. Има на јутјубу свашта да се нађе. Није нама воћњак велик, око 50так воћки разне старости и висине крошњи па тако..

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Човек је човеку постао непријатељ, а ми смо браћа, различити по безброј ствари, од идентитета, националних, државних, полних, много тога је различито међу нама, али много више је идентично, рекао је патријарх Порфирије у интервјуу за Радио Београд 2, који је водио главни и одговорни уредник Радоман Кањевац. Говорећи о Косову и Метохији, истакао је да дубоко верује да ће се пре или касније наћи нека додирна тачка и могућност за заједнички живот Албанаца и Срба, и других народа на КиМ.

      Звучни запис првог дела разговора
      Звучни запис другог дела разговора
       
      Извор: РТС
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На изненађење свих Месија је дошао не уз трубе и фанфаре него на скромном магарету. Тиме је Господ Христос показао да је Бог створио човека по својој слици и прилици као слободно биће да би човек слободно одговорио на бескрајну љубав и милосрђе Божје, поручио патријарх Порфирије.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 25. априла 2021. године, на празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети, свету архијерејску Литургију у Саборној цркви у Београду.
      - Господ Исус Христос није био очекивани месија који је велики војсковођа и владар, јер благодат Божја не мења свет споља, а Бог не жели робове и покорне себи људе. Господ Исус Христос иде победоносно и тријумфално кроз Галилеју ка Јудеји и пролази кроз Витанију. И кроз ту причу видимо да у животу Христовом ништа није случајно, а исто тако ни у нашим животима ништа није случајно, рекао је патријарх Порфирије, нагласивши да је у Витанији Господ вратио у живот Лазара који је већ четири дана био поробљен смрћу:
      - Христос је намерно сачекао четири дана док није дошао ка свом пријатељу који је већ био умро. Циљ тог чина био је у томе да се сви увере да је он заиста мртав да неко не би посумњао у тај чин. А Господњи плач над умрлим пријатељем потврда је нама да смрт није нешто што је природно, није нешто што нам је од Бога дато, поучио је патријарх Порфирије.
      - Прошавши кроз Витанију, Господ улази у Јерусалим где га дочекује мноштво народа. Дошли су сви у одушевљењу сматрајући да је то онај Месија којег су чекали. Али они су чекали великог војсковођу да покори све народе света. Очекивали су Месију као земаљског цара. Уз помоћ кога они треба да управљају светом. Међутим, на изненађење свих дошао је Месија не уз трубе и фанфаре него на скромном магарету. Тиме је Господ Христос показао да је Бог створио човека по својој слици и прилици као слободно биће да би човек слободно одговорио на бескрајну љубав и милосрђе Божје. На тај начин човек одговара на љубав која спасава читав свет и спасава све људе, али не насилно. Не тако што се спасење намеће, него тако што се оно љубављу и вером усваја, закључуо је патријарх Порфирије.
      Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију саслуживали су јеромонах Сава (Бундало), јереј Арсен Миловановић, протођакон Дамјан Божић и ђакон Радомир Врућинић, ипођакони Владимир Јелић и Његош Стикић, као и чтечеви Андреј Јелић и Павле Јовановић.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Недељу трећу Великог поста, која се назива још и Крстопоклона, 04. априла 2021. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом апостолу и јевађелисти Марку у Београду. Патријарху Порфирију саслуживали су архимандрит Серафим (Балтић) игуман манастира Нова Грачаница у Чикагу, протојереј Сретен Младеновић, јеромонах Амвросије (Весић), протонамесник Бранислав Борота, јерођакон Сава (Бундало) и ђакон Драган Ашковић.

       
      Звучни запис беседе
       
      Након прочитаног Јеванђеља, Патријарх Порфирије је произнео омилију на прочитано зачало напоменувши да је смисао поста уздржање у свему ономе што изнутра прља нашу душу, наше срце и наше тело и све то као припрема за оно што треба да краси икону Божију за стицање врлине. „Свети Оци у посту виде аскезу и подвиг духовни, који има за циљ стицање свести о томе да нам је Бог неопходан. Да, заправо, без Бога не можемо ништа, а у Богу можемо све“, рекао је Патријарх Порфирије додавши да је то уједно и смисао ове Крстопоклоне недеље, те да само прочитано Јеванђеље по Марку о томе подробно говори.
      „Крстопоклона недеља нас подсећа на то да Бог даје смисао нашем животу. Да је Бог у Христу откривени Онај који испуњава све наше најдубље унутрашње потребе, потребе за вечношћу, за Царством Божијем,“ појаснио је Патријарх Порфирије, напоменувши да човек који не осећа ту најдубљу потребу за вечношћу греши самоме себи и греши се о себе.
      „Крст је наш живот, крст је дар. И онда када помислимо да можемо носити свој живот без Христа, да можемо носити свој крст, своје невоље, али и своје радости без Христа, онда се и невоља и страдање, али и радост и успех претварају у бесмисао“, истакао је Патријарх Порфирије, напомињући да „Време у којем живимо не жели крст. Време у којем живимо хоће без крста. Зато што је време у којем живимо оптерећено собом, тј. човек нашега доба прогласио је себе за једину вредност. Прогласио је за једину вредност своје изопачене страсти. Прогласио је за једину вредност грех. За слободу је прогласио могућност да ради шта хоће, ама баш све шта хоће.“ Али, једино је „слободан онај који је слободан у Христу. Који је свој крст узео и положио га на раме Христово, или боље речено, који је крст Христов ставио на своја плећа. Тај је слободан јер свој егоизам, своје самољубље, који су заправо извор осећања да сам ја себи најважнији“ закључио је Патријарх Порфирије, јер „само у Христу постајемо слободни, постајемо слободни осмишљавајући сваки кутак, сваки дамар свога бића или свога живота“.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Caњaлицa,
      Имам неколико недоумица у вези са литургијом с обзиром на то да ми је православље ново и још увек не у потпуности познато. Нажалост не успех да пронађем одговоре на интернету, па би ми значило да ми неко разјасни пар ствари. 
      1. Када и да ли током литургије из цркве излазе верници који не желе ( тј не могу) да се причесте?  Да ли само стоје са стране док причест траје? 
      2. Када се на литургији пале свеће? 
      3. Када се исповеда свештенику? Да ли то иде непосредно пред литургију? Да л исе долази дан раније? Уопште ако ми можете објаснити како то функционише. 
      Извините на баналности питања и значило би ми да ми што детаљније објасните сам процес како изгледа у пракси. Хвала унапред! 
       
×
×
  • Креирај ново...