Jump to content

Како, када, где.. питања и одговори везани за живот на селу.


Препоручена порука

@Иван Ц. Помаже Бог, Христос Воскресе и свако Добро од Господа вама и вашим ближњима!

Ето, живим на селу па имам једну недоумицу и питање за вас да ме посаветујете. Купио сам саднице јагода и ето, на пример, сутра је један од најрадоснијих празника, Васкрс, а имао бих још неке обавезе око њих, конкретно, требао бих да их баш добро натопим водом, да развучем црево, пошто немам систем кап по кап, и да их залијем. Размишљао сам да прво дан, ако да Бог, посветим Њему, молитви, а онда касније да одрадим тај посао. Тешко је некад ускладити све обавезе, испланирати и одрадити нешто на време, а притом испоштовати Црквену заповест не делати на празник. Искрено, мислим да у томе нема ништа лоше јер и ми пијемо воду, стоку појимо па зашто не би то учинио и када су јагоде у питању. Само што ето, не бих вас замарао са овим питањем него сутра због све ове ситуације не могу да идем у цркву па се нећу ни видети са својим парохијским свештеником па рекох да вама мало зановетам ;)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nisam sveštenik... Moje mišljenje samo. Po meni to nije neki posao, mislim ne ideš da oreš vec da zaliješ jagode, veci greh je ostaviti da propada. Ko ima stoku mora da hrani, čisti, muze svaki dan pa i na Vaskrs

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, goranger рече

Pricaj druze, kakav recept imas :)

Napisacu detaljno kako sam ja radio. Pre 4 godine sam kupio parcelu pored moje dužine oko 500m, sirine mislim 8 ili 9 koja je bila spor oko nasledjivanja, nije obradjivana 10 i vise godina zarsla u drvece u siblje.

1. Prvo sam motorkom i cirkularom za trimer posekao svo siblje i izvukao na gromilu. 

2. Svo granje i siblje je samleveno za pelet

3. Sa motorkom sam posekao granje od drveca ali je bitno da stablo ne odsece do zemlje, vec da se ostavi bar dužine 1,5m.

4. I to granje je samleveno

5. Sa traktorom (najbolje Belarus) i debelom sajlom se čupaju stabla

6. Sve sto traktor ne pocupa mora bager (to je malo skupo)

7. Sve se poravna sa tanjiračom

8. Po celoj povrsini razbaciti sto vise UREA djubriva posto ubrzava razlaganje biljnih ostataka (najbolje pre kise)

9. Sacekati da krene da raste siblje, izdanci i ostalo iz preostalih podzemnih zila.

10. Kad bude odpr do kolena prskalti za max dozom x 2 GLIFOSAT + GARLON 3A (Garlon je jako skup ali vredi. Nemoj misliti da ce drvenaste biljke unistit samo Glifosat)

11. Ponavljati prskanje i tanjiranje tokom leta koliko treba

12. U jesene oranje. Fora je u tome da nije dobro koristii jak traktor. Ja sam poceo sa Belarusom ali Ruska gvozdjurija vuce dok ne izore panj ili dok NE POLOMI plug. Bolje je sa malim IMTom jer nema snge da polomi plug i ima plivajuci hidraulik tako da plug iskoci ako je opterecenje preveliko. Ali onda moras dva puta da ores

13. Pripremis njivu i posejes npr jecam

14. U sledecoj sezoni obradjujes njivu kao svaku drugu oranicu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 26.4.2020. at 20:29, goranger рече

IMG-20200426-WA0010.jpg

Зимус сам у доколици гледао на јутјубу разне форе како се сече високо дрвеће између кућа на пример или на коју фору да се засече да би што боље пало на обичној ливади на пример или у шуми. Посао у шуми је много опасан или било који посао, а тиче се сече дрвета па макар и циркуларом. Колико год да је човек сигуран да ће дрво пасти на једну страну оно може да прекрене на другу. Требало ми је знање како да што ефикасније посечемо једно суво, а високо дрво које је било накренуто на један мали објекат па да не падне на њега, а исто да не падне и на ограду. Практично је требало да падне на ону страну на коју никако по сили закона физике није могло пасти. Морали смо да га вежемо сајлом изнад половине где је довољно јако и један да вуче тамо где треба да падне, а други да га сече негде испод половине. Зезнусмо се па нам једна сајла пуче али хвала Богу па дрво остаде да мирује. Друга сајла је била јача па је пало баш где треба. Пошто је дрво на међи оставили смо га неких 170 цм изнад земље да послужи као стуб за ограду и постоље за хранилицу за птице.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 27.4.2020. at 13:24, Aandrej рече

Svo granje i siblje je samleveno za pelet

Чиме мељеш? Да могу неку машину да направим па да грање после орезивања воћњака самељемо да би лакше ложили казан када се пече ракија. Ми то грање па и неке дебље гране сечемо таман колико може у фуруну да уђе. Сложимо га у неко ћоше и тако ''ћути'' док не дође време за препеченицу. Греота кад видим како неки пале то грање на ливади, а може да се искористи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 21 минута, Плаво Небо рече

Чиме мељеш? Да могу неку машину да направим па да грање после орезивања воћњака самељемо да би лакше ложили казан када се пече ракија. Ми то грање па и неке дебље гране сечемо таман колико може у фуруну да уђе. Сложимо га у неко ћоше и тако ''ћути'' док не дође време за препеченицу. Греота кад видим како неки пале то грање на ливади, а може да се искористи.

Mislim da danas retko ko ima vremena da secka i vezuje u snopove. Ima masina secklica/drobilica, koja samlje granje na duzinu odpr 5cm, moze da melje i grane debljine ruke. Dosta ljudi to lozi u kazanu za centralno grejanje, tokom leta samelju par prikolica i imaju tako reci besplatno grejanje. Jedini ulog je rad i nafta. Ovako izgleda, ali ima  vecih u koje mozes vise da ubacujes 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 часа, Aandrej рече

Mislim da danas retko ko ima vremena da secka i vezuje u snopove. Ima masina secklica/drobilica, koja samlje granje na duzinu odpr 5cm, moze da melje i grane debljine ruke. Dosta ljudi to lozi u kazanu za centralno grejanje, tokom leta samelju par prikolica i imaju tako reci besplatno grejanje. Jedini ulog je rad i nafta. Ovako izgleda, ali ima  vecih u koje mozes vise da ubacujes 

 

 

Знам за ово са трактором, него немамо трактор па сам мислио нешто друго у ''домаћој радиности'' произведено. Има на јутјубу свашта да се нађе. Није нама воћњак велик, око 50так воћки разне старости и висине крошњи па тако..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 23. по Педесетници када Црква богослужбено савршава молитвени спомен на свете славне и добропобедне мученике Гурија, Самона и Авива, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у београдском храму Светог Архангела Гаврила, уз саслужење презвитерâ и ђаконâ Архиепископије београдско-карловачке.

        У славу Тројединог Господа једним устима и једним срцем појао је храмовни хор, а благољепију евхаристијског сабрања допринело је и учешће мноштва деце која су у стихарима прислуживала Његовој Светости и свештенству.
      После прочитаних светописамских чтенија Предтојатељ Српске Цркве је поучио сабрани народ и на почетку своје омилије указао на правилно разумевање Божићног поста, рекавши: Ево нас на почетку Божићног поста, поста који је Црква устројила пред радосни, велики и спасоносни празник доласка Сина Божјег међу нас. Син Божји је дошао, узео све оно што је људско, осим греха, заједно са људском природом прошао кроз све што је људско, а онда на крају узнео се на небеса и сео са десне стране Оца. Тиме је отворио могућност да свако од нас, сваки човек који чезне за истином, правдом и вечношћу, има могућност да заједно са Њим седи и учествује у свему ономе што је божанско, поучио је Патријарх Порфирије и додао: Да бисмо изградили заједницу са Богом и били са њим, није довољно да имамо уверење да Бог постоји, него нас Црква позива нарочито у дане поста, да живот Христов учинимо својим животом, да оно што су заповести Христове постану правила нашег живота, заповести које јесу пут слободе, а не пут поробљавања, јер Бог изнад свега и пре свега јесте Бог љубави, а то значи Бог слободе, и ми људи по дару слободе јесмо икона Његова, рекао је Патријарх српски.
      Тумачећи прочитану јеванђелску перикопу о исцељењу човека који је био поседнут духом нечистим, Патријарх Порфирије је подсетио да се Бог не намеће и не чини ништа присилно, већ поштује слободу свакога човека. У данашњем Јеванђељу имамо једну драматичну слику, где Господ долази у земљу Гадаринску, где наилази на једног демонизованог, који је био опседнут бројним нечистим силама, и Господ те нечисте силе изгони из обузетог. Не би се очекивало да када је Господ учинио чудо, када је исцелио једног дугогодишњег болесника, да ће остали људи када виде то чудо једва дочекати да Господ уђе у њихове домове, али имамо изненађујући и неочекивани одговор: иди од нас.
      Подсетио је Патријарх на болну реалност коју нам предочава јеванђелски текст, и у наставку своје беседе наведену реалност је ставио у контекст нашег времена и живота: Онај који има потребу за спољашњим доказима и чудима, да их својим очима гледа како би прихватио живога Бога, тај само показује да је слабашан и да му је нејака вера, показује да има проблем са Богом, јер Бог је дат у Јеванђељу, Бог је дат у љубави, и нема тог срца људског које не може да осети у себи присуство Божије и благодат Његову и да га препозна само уколико више чезне за љубављу Божијом, него за афирмисањем себе без Бога.     
      На крају свог надасве поучног слова Патријарх Порфирије је упутио архипастирску поруку која је одјекнула у срцима верних: Како видимо једни друге, како видимо творевину Божију, зависиће од начина на који слушамо реч Христову. Сваке недеље упућујемо реч спасења и свакога дана је Јеванђеље Христово и као Црква и као књига доступна свима и свакоме. Не бави се Црква примарно ни социјалним ни економским, ни било каквим другим предметима, темама и проблемима, она се бави смислом постојања у сваком контексту и ситуацији. Црква шаље поруку Јеванђеља, поруку спасења, и зато у Цркву долазимо да бисмо дотакли тајну Христа распетог и васкрслог и тајну човека, као створеног за вечност. Када на правилан начин разумемо умом и срцем ту јеванђелску поруку и тајну, онда ћемо имати исправне ставове, на прави начин ћемо разумети и све друге теме, закључио је Патријарх српски Порфирије. 
        Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан (Шарић), викар Патријарха српског г. Порфирија, био је гост Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, поводом прве годишњице упокојења блажене успомене патријарха српског г. Иринеја (1930-2020).  
      У разговору који је водила теолог и новинар Миланка Тешовић, Епископ Стефан је изнео своја сећања на блаженопочившег патријарха Иринеја, истакавши да је он целим својим бићем од најраније младости до своје блажене кончине послужио Господу и Цркви Његовој.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост овонедељне емисије Храм био је протонамесник Миле Суботић, мастер теологије, асистент Православног богословског факултета Универзитета у Београду, предмет-Историја српске цркве, који говори о животопису и књижевном раду патријарха Пајсија Јањевца који је чини се неоправдано запостављен. Аутор и водитељ Душанка Зековић.

       
      Звучни запис емисије
       
      Патријарх српски Пајсије I, Пајсије Јањевац, од 2017. Српска православна црква га прославља као светитеља, а његове мошти почивају у Пећкој патријаршији. Син је српског свештеника Димитрија рођен у Јањеву 1542. године. Школовао се у родном месту и оближњој Грачаници. Као служитељ српског патријарха Јована постављен је 1612. за Грачаничког, односно, липљанског митрополита. Када је 1614. године патријарх Јован позван у Цариград, где је требало да одговара за оптужбе да је сарађивао са папом, митрополит Пајсије је преузео привремену управу над Српском патријаршијом. Неколико дана касније, у Цариграду је обешен српски патријарх Јован због сарадње са папом и западним владарима. Доласком Пајсија на чело Српске патријаршије, означен је заокрет у црквеној управи. Патријарх обилази манастире, запустелу Жичу, иде до Срема, води рачуна о Србима у заграничним областима, у епархијама у Хабзбуршкој монархији... Развијао је живе односе са Руском патријаршијом, а суздржавао се у контактима са представницима Римокатоличке цркве. Био је познат као патријарх књигољубац. Прикупљао је књиге, преписивао, повезивао, и сам је био писац. У Свету Земљу одлази у 94. години живота. Следеће године по повратку, несрећним случајем, 1647. године упокојио се у Пећи.
       
      Извор: РТС
    • Од Иван Ц.,
      Пише: ђакон Павле Љешковић, професор Цетињске богословије         Када је официјелни спикер прозвао њено име, као учесника финала у узрасту млађих пионира, најприје је добро везала свој појас на кимону. Затим се пробила кроз групу, од ње старијих и крупнијих, такмичара и врло брзо нашла на татамију. Преко пута себе је имала такмичарку истих година и приближне висине. Када је судија означио почетак борбе, одмах је кренула агресивно, покушавајући да баци на татами противницу, која се цијело вријеме од ње измицала, избјегавајући директну борбу. Међутим, на Маријино изненађење, судије су упорно одбијале да њеној противници додијеле казнене поене, који се иначе суде за неактивност. Како се меч приближавао крају, Марија је била све активнија, а  друга дјевојчица се упорно склањала, на очиглед нијемих судија. При самом крају меча, дјевојчица је коначно покушала један захват од којег се Марија рутински склонила, паднувши на стомак. Међутим, на изненађење свих који су посматрали финални меч, судије су за дјевојчицу досудиле "вазари", тј. највриједнији поен у џудоу после ипона. Марија је знала да су узалудни протести њеног тренера за записничким столом, гнијев њеног оца који је са трибина отрчао на терен код судије, баш као и негодовање њених другарица и другова из клуба. Чекајући проглашење побједника и додјелу сребрне медаље, док је покушавала да заустави сузе које су све више навирале из њених крупних, тамних очију, крајичком ока је тражила човјека у мантији којег је примијетила прије почетка меча, како сједи на трибини и посматра борбе. Он се, тог суботњег дана, у цетињском спортском центру нашао сасвим случајно. Наиме, тога дана су биле задушнице. Након литургије и помена у цркви светог Ђорђа на Ћипуру, пошао је на своје редовне обавезе у богословији. Након завршетка часова, одлучио је да прошета кроз град. Пролазећи поред спортског центра, по клупским тренеркама такмичара, схватио је да је у току џудо турнир за млађе узрасте. Ушао је у салу, својим присуством изазвавши различите реакције. Нека дјеца су се од њега склањала, док су га друга поздрављала са "Помаже Бог" или "Добар дан". Група дјечака, у тренеркама истог клуба пролазећи поред њега, је застала, да би се потом сваки од њих побожно прекрстио. Међутим, убрзо су га сви у сали прихватили. Двије дјевојчице, које нису могле имати више од шест година, су га понудиле воћем и сокићима. Прва борба коју је гледао је била Маријина. Када је, након проглашења побједника, кренула према трибини, из неких разлога је знао да иде право код њега. Помјерио се, оставивши јој мјесто, како би сјела поред њега. Одмах је почела да му објашњава како је имала неправједно суђење у финалу. Изненадила се кад је схватила да он однекуд познаје џудо правила. Рекла му је да се овим спортом бави од пете године. Била је на много турнира, освојивши на десетине медаља. Сусретала се и са сличним неправдама, наступајући у различитим мјестима - Београду, Скопљу, Бањалуци, Сарајеву... Имена градова су различита, само је неправда увијек иста. Раније је слушала приче како се некад фаворизују  дјеца која не долазе на такмичења у скромним минибусима, већ у скупим аутомобилима својих родитеља. Дјеца која не спавају као и други такмичари у јефтиним хостелима, већ у луксузним хотелима. Присјетила се и кад су им у Мостару у задњем моменту отказали смјештај. Спавала је тада у сали, на струњачи прекривена јакном њеног оца. Као још мања је ишла на вјеронауку при парохијској цркви. Од вјероучитеља је чула да ће истинска правда бити само у Царству Божијем. Међутим, њу  брине овај свијет и овоземаљска царства. Будући да кад  одрасте намјерава да се и даље бави џудоом, занима је да ли ће се и тада сусретати са неправдом? Хоће ли  се и тада занемаривати таленат, рад и одрицање, а фаворизовати неке друге ствари?   Након читаве бујице Маријиних питања и проливених суза, човјек у мантији је схватио једину праву ману бављења мале дјеце спортом.Та мана се састоји у чињеници да се преко спорта дјеца понекад могу сусрести са тамнијом страном овоземаљског живота и неправдом, тако карактеристичном за овај пролазни свијет.   Умјесто одговора, Марија је добила осмјех, загрљај и малу пластифицирану икону св. Петра Цетињског. Јер за неке истине овог земног живота је боље да дјеци,баш као и појединим одраслим људима, ипак, остану неизречене...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пише: ђакон Павле Љешковић, професор Цетињске богословије
      Ђакон Павле ЉешковићКада је официјелни спикер прозвао њено име , као учесника финала у узрасту млађих пионира, најприје је добро везала свој појас на кимону. Затим се пробила кроз групу, од ње старијих и крупнијих, такмичара и врло брзо нашла на татамију. Преко пута себе је имала такмичарку истих година и приближне висине.
      Када је судија означио почетак борбе, одмах је кренула агресивно, покушавајући да баци на татами противницу, која се цијело вријеме од ње измицала, избјегавајући директну борбу. Међутим, на Маријино изненађење, судије су упорно одбијале да њеној противници додијеле казнене поене, који се иначе суде за неактивност.
      Како се меч приближавао крају, Марија је била све активнија, а друга дјевојчица се упорно склањала, на очиглед нијемих судија. При самом крају меча, дјевојчица је коначно покушала један захват од којег се Марија рутински склонила, паднувши на стомак. Међутим, на изненађење свих који су посматрали финални меч, судије су за дјевојчицу досудиле “вазари”, тј. највриједнији поен у џудоу после ипона.
      Марија је знала да су узалудни протести њеног тренера за записничким столом, гнијев њеног оца који је са трибина отрчао на терен код судије, баш као и негодовање њених другарица и другова из клуба.Чекајући проглашење побједника и додјелу сребрне медаље, док је покушавала да заустави сузе које су све више навирале из њених крупних, тамних очију, крајичком ока је тражила човјека у мантији којег је примијетила прије почетка меча, како сједи на трибини и посматра борбе.
      Dzudo
      Он се, тог суботњег дана, у цетињском спортском центру нашао сасвим случајно. Наиме, тога дана су биле задушнице. Након литургије и помена у цркви светог Ђорђа на Ћипуру, пошао је на своје редовне обавезе у богословији. Након завршетка часова, одлучио је да прошета кроз град. Пролазећи поред спортског центра, по клупским тренеркама такмичара, схватио је да је у току џудо турнир за млађе узрасте. Ушао је у салу, својим присуством изазвавши различите реакције. Нека дјеца су се од њега склањала, док су га друга поздрављала са “Помаже Бог” или “Добар дан”.
      Група дјечака, у тренеркама истог клуба пролазећи поред њега, је застала, да би се потом сваки од њих побожно прекрстио. Међутим, убрзо су га сви у сали прихватили. Двије дјевојчице, које нису могле имати више од шест година, су га понудиле воћем и сокићима. Прва борба коју је гледао је била Маријина. Када је, након проглашења побједника, кренула према трибини, из неких разлога је знао да иде право код њега. Помјерио се, оставивши јој мјесто, како би сјела поред њега. Одмах је почела да му објашњава како је имала неправједно суђење у финалу. Изненадила се кад је схватила да он однекуд познаје џудо правила. Рекла му је да се овим спортом бави од пете године. Била је на много турнира, освојивши на десетине медаља. Сусретала се и са сличним неправдама, наступајући у различитим мјестима – Београду, Скопљу, Бањалуци, Сарајеву…
      Judo
      Имена градова су различита, само је неправда увијек иста. Раније је слушала приче како се некад фаворизују дјеца која не долазе на такмичења у скромним минибусима, већ у скупим аутомобилима својих родитеља. Дјеца која не спавају као и други такмичари у јефтиним хостелима, већ у луксузним хотелима. Присјетила се и кад су им у Мостару у задњем моменту отказали смјештај. Спавала је тада у сали, на струњачи прекривена јакном њеног оца Као још мања је ишла на вјеронауку при парохијској цркви. Од вјероучитеља је чула да ће истинска правда бити само у Царству Божијем. Међутим, њу брине овај свијет и овоземаљска царства. Будући да кад одрасте намјерава да се и даље бави џудоом, занима је да ли ће се и тада сусретати са неправдом? Хоће ли се и тада занемаривати таленат, рад и одрицање, а фаворизовати неке друге ствари?
      Након читаве бујице Маријиних питања и проливених суза, човјек у мантији је схватио једину праву ману бављења мале дјеце спортом.Та мана се састоји у чињеници да се преко спорта дјеца понекад могу сусрести са тамнијом страном овоземаљског живота и неправдом, тако карактеристичном за овај пролазни свијет.
      Умјесто одговора, Марија је добила осмјех, загрљај и малу пластифицирану икону св. Петра Цетињског. Јер за неке истине овог земног живота је боље да дјеци, баш као и појединим одраслим људима, ипак, остану неизречене…
      Маријина питања • Радио ~ Светигора ~
      SVETIGORA.COM Пише: ђакон Павле Љешковић, професор Цетињске богословије  
×
×
  • Креирај ново...