Jump to content

Васкрс и забрана кретања

Оцени ову тему


Препоручена порука

17 minutes ago, Дејан said:

Jel ti vidiš šta on piše, opšte su preporuke nošenja maske, rukavica držanja distance, i on mene koji kažem da se sada ne ljube ikone, ruke, vrata od hrama, a juče sam sve to gledao svojim očima, skinu masku pa samo cmaču, naziva me skrnaviteljem.

Imate li vi ljudi bilo kakve svesti, odgovornosti i obraza?

Само да ти кажем, јер немам обичај да стављам ове "лајкове", да ме чини поносним што администрацију сајта и форума воде људи који су нормални. Превише је саблазни на форуму, а та саблазан не долази ни атеиста, ни од противника вере, него од оних који управо себе називају верујућима и арогантно процењују и суде свим осталима.

Надам се да си свестан колики ти штит даје администраторска улога. Ми који је немамо смо принуђени или да читамо и гутамо гадости које изричу на наш рачун, или да их стављамо на игнор-листе. Са тобом ипак пазе и одмеравају сваку реч иако си са њима далеко оштрији.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Дејан рече

Ti o Gruziji i njihovom zdravstvenom sistemu znaš koliko i ja.

Ne znamo ništa, rezultati koje mi vidimo mogu biti tačni a i ne moraju.

I što bi jedna gruzija bila merilo vrenosti.

Nema to veze sa zdravstvenim sistemom.
Ti meni lepo objasni cime su oni pelcovani da stalno idu u hramove, celivaju sve sto i inace, i nema mega-zaraze?

I vidis ovo, cisto medicinski, posto kapiram da nisi gledao Nemca kog sam postavljao.

Covek je ulazio u kuce i stanove zarazenih ljudi u tom gradu u Nemackoj (cak i u kucama gde su svi potvrdjeno zarazeni), uzimao briseve sa kvaka i predmeta (cak i sa zivotinja), i nosio na analizu. Da, tu je bilo svuda tog virusa, ali mrtvog. Sa svih uzoraka probao je da proizvede ziv soj sposoban da zarazi ljude, i uspeo u tome - nula puta.

On prica o obicnim stvarima u kuci.

A ti pricas o hramu, mestu koje je cvoriste isceliteljne blagodati Bozije. SVETO MESTO.

Znaci - to mesto isceljuje ili ne isceljuje. Nema sredine izmedju ta dva.

Ne, od nase vere ne zavisi samo mesto - ono je uvek isceljujuca Svetinja, ma i svi oko njega bili ateisti.
Od nase vere zavisi samo hocemo li mi pojedinacno da se okoristimo tim mestom i dobijemo isceljenje i sve drugo.
Ali nase bezverje ili maloverje ne moze da oskvrni i obesnazi samo sveto mesto.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

пре 7 минута, Дејан рече

Ne udaram ja na nikoga, već branim. Ne verujem do kojih granica ide odbrana neodbranjivog i neodgovornost.

Da li ti zaista svakoga ko savetuje da se ne ljube stvari po hramovima smatraš skrnaviteljem svetinje?

Ja ne znam za Crkvu a da nije dala takve smernice.

Браниш моју децу од мене?

Мамлазе неопевани, иди у масу са преЦедником у Ниш, Нови Пазар и друга места, прво тамо одбрани неодбрањиво па дођи да ми попујеш.

МЕНИ пребацујеш за оно што ТИ виђаш по НС?!? Где си то МЕНЕ или Обија ведео да то радимо?

Ало, Пожега...

"Ја јој кажем Цицо лези, а она није могла да легне него села..."

Пепелом да се посипаш, кад већ не умеш да се кајеш...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A o Plastanici da i ne pocinjemo pricu.

Ona stoji neprestano na Svetoj Trpezi u oltaru. Iznosi se samo na Veliki Petak.
U oltaru, na njoj stalno stoji antimins sa cesticom svetih i celebnih mostiju.

Tu-tu? Bi-bip?

Verujuci narode...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

56 minutes ago, geronymo said:

 

90913636_579734182627327_8842787000412012544_n.jpg

Ово је лажна вест. Не знам да ли схватате колико сте немоћни када у кампањи коју водите против једног стручњака, не што не умете да користите аргументе, него чак не умете ни да му се ругате без лагања? :)

"Ако школе буду затворене на две недеље, дајем оставку: Кон објаснио зашто је СТРУКА ПРОТИВ ПРЕКИДА НАСТАВЕ" је таблоидни наслов на вест да су Кон и стручни кризни штаб саветовали да се школе затворе до краја школске године. О томе је било и опширне приче и овде на Поукама, као врхунцу новинарског безобразлука и новине које иоле држе до себе су до краја дана тај наслов кориговале, јер су се коментари испунили гневним анонимним никоговићима који прочитају наслов, па трче да коментаришу како је Кон нестручан и како би они затворили школе да се питају...

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 минута, fsa рече

Opet porediš babe i žabe. Srbija i Gruzija nisu u istoj situaciji kada je reč o opasnosti od ove epidemije

Хајде просветли нас, наброј те разлике.

Време почетка, број дана, мере које се предузимају, статистику, развијеност здравственог система...

Немојте више опште флоскуле, резултат је ту, а ви објасните разлике и разлоге, или престаните да демагогишете.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, slovoA рече
пре 21 минута, obi-wan рече

I ne rece mi - kako ti se cini onaj doktor Nemac? Verovatno si do sad pregledao snimak bar jedno 2-3 puta

Не лај, нисам погледао. А хоћу, него на којој страни си то поставио? Не могу да постигнем.

Ево погледао сам. Али на страну тај Њемац, сад ми је јасно зашто се споримо. Ти би опет у оквиру те љекарске струке нешто да докажеш, а ја кажем просту ствар, та струка је само валидна у оквиру савременог и највећим дијелом обезбоженог друштва и ту је чак и неопходна данас, али ту је крај те приче. Црква је нешто друго и Њене препоруке немају и не могу имати никакве везе с том струком. Глухо било, да нам љекари преписују рецепте (начин) спасења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Тражитељ рече

Ово је лажна вест. Не знам да ли схватате колико сте немоћни када у кампањи коју водите против једног стручњака, не што не умете да користите аргументе, него чак не умете ни да му се ругате без лагања? :)

"Ако школе буду затворене на две недеље, дајем оставку: Кон објаснио зашто је СТРУКА ПРОТИВ ПРЕКИДА НАСТАВЕ" је таблоидни наслов на вест да су Кон и стручни кризни штаб саветовали да се школе затворе до краја школске године. О томе је било и опширне приче и овде на Поукама, као врхунцу новинарског безобразлука и новине које иоле држе до себе су до краја дана тај наслов кориговале, јер су се коментари испунили гневним анонимним никоговићима који прочитају наслов, па трче да коментаришу како је Кон нестручан и како би они затворили школе да се питају...

Јесте тако, али су и оне прве две вести од горе тачне, да је ризик по Србију мали и да је болест са којом можемо да се носимо без проблема.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Тражитељ рече

Само да ти кажем, јер немам обичај да стављам ове "лајкове", да ме чини поносним што администрацију сајта и форума воде људи који су нормални. Превише је саблазни на форуму, а та саблазан не долази ни атеиста, ни од противника вере, него од оних који управо себе називају верујућима и арогантно процењују и суде свим осталима.

Надам се да си свестан колики ти штит даје администраторска улога. Ми који је немамо смо принуђени или да читамо и гутамо гадости које изричу на наш рачун, или да их стављамо на игнор-листе. Са тобом ипак пазе и одмеравају сваку реч иако си са њима далеко оштрији.

"Ако слагах докажи, а ако не - што ме бијеш?"

Наброј моје гадости и повлачим се сам без проблема са форума.

Изволи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2 minutes ago, Јанко said:

Браниш моју децу од мене?

Мамлазе неопевани, иди у масу са преЦедником у Ниш, Нови Пазар и друга места, прво тамо одбрани неодбрањиво па дођи да ми попујеш.

Боље проводи време са њима, или лези и наспавај се, уместо што другима трујеш и загађујеш читање форума. Пост је, уразуми се.

И ред је више да људи почну овде да се понашају у складу са оним што су у стварном животу. Нигде се не питају ни за шта, нити их ко слуша или пита за савет, а овде се разгоропаде и како би водили државну политику да се они питају, и како црквену, и шта треба да ради струка. И још потежу за речима и тоном који би их у разговору уживо довео до туче.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, obi-wan рече

Nema to veze sa zdravstvenim sistemom.
Ti meni lepo objasni cime su oni pelcovani da stalno idu u hramove, celivaju sve sto i inace, i nema mega-zaraze?

I vidis ovo, cisto medicinski, posto kapiram da nisi gledao Nemca kog sam postavljao.

Covek je ulazio u kuce i stanove zarazenih ljudi u tom gradu u Nemackoj (cak i u kucama gde su svi potvrdjeno zarazeni), uzimao briseve sa kvaka i predmeta (cak i sa zivotinja), i nosio na analizu. Da, tu je bilo svuda tog virusa, ali mrtvog. Sa svih uzoraka probao je da proizvede ziv soj sposoban da zarazi ljude, i uspeo u tome - nula puta.

On prica o obicnim stvarima u kuci.

A ti pricas o hramu, mestu koje je cvoriste isceliteljne blagodati Bozije. SVETO MESTO.

Znaci - to mesto isceljuje ili ne isceljuje. Nema sredine izmedju ta dva.

Ne, od nase vere ne zavisi samo mesto - ono je uvek isceljujuca Svetinja, ma i svi oko njega bili ateisti.
Od nase vere zavisi samo hocemo li mi pojedinacno da se okoristimo tim mestom i dobijemo isceljenje i sve drugo.
Ali nase bezverje ili maloverje ne moze da oskvrni i obesnazi samo sveto mesto.

Virus u spoljnoj sredini je mrtav, oživljava u organizmu. To što on nije uspeo ne znači da mu je metoda ispravna a i što bi jedan nemac bio merilo istine.

Druga stvar koja je jako bitna je kolektivni imunitet. Mi smo siromašna država. Ishrana nam nije kvalitetna, uslovi življnja takođe, starost stanovništva na visokom nivou.

Itekako ima veze sa sistemom, nisi nikada radio u takvim i sl sistemima i ne znaš šta znači nameštanje rezultata.

To što si rekao za hram, moraš da shvatiš i prihvatiš da su to iracionalna verovanja, ne može niko ko je ozbiljan da ih usvoji u ovoj situaciji.

Ne možeš očekivati od epidemijologa, medicinara , države da nečija verovanja uzmu kkao merilo vrednosti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Zmaj Pisum рече

Literatura baš i nije bitna jer sam postavio kolokvijalno pitanje.
To se dešavalo u svim periodima istorije i sigurno je da mnoga nisu zabeležena.

Да се покајник који се годинама подвизавао постећи на хљебу и води, плачући пред Црквом сваке недјеље, сруши непосредно пред само причешће, а одстојао је и ту Литургију? Мислим да је то ипак јако риједак случај и да би га ипак забиљежили. Заправо, када помињеш постоји анегдота да се то догодил са Аријем... но да не залазимо сад у историјске тривијалности.

пре 6 минута, Zmaj Pisum рече

Literatura baš i nije bitna jer sam postavio kolokvijalno pitanje.
To se dešavalo u svim periodima istorije i sigurno je da mnoga nisu zabeležena.
 

 

Zašto nije isto?
Kažeš uz MENE, ne uz NAS. 
Sam u svom domu, bez mogućnosti da odem na službu, neće se primiti?
Svaka se molitva prima ako je iskrena i naravno, ako se ne traži "sedmica na LOTO".

I kada smo kod molitvi, da li se primaju samo jednobrazne ili svaka molitva može biti kako čovek oseća i šta oseća u nekom momentu i kako se obraća Bogu u tom momentu?
Čemu jednobraznost?
Jednobraznost molitvi nije obaveza, već logički zahtev za mesto gde se jedan ne moli sam, već svi zajedno u glas. Zamisli kakofoniju koja bi nastala da se moli svak za sebe kako ume, zna i oseće.
Ali zato, kada je sam, nema smetnji da se obrati Svevišnjem onako kako oseća i kako ume. Da Mu zahvali, da Mu se pojada, da se isplače, da se nasmeje, da ga umoli za sebe i sve njemu drage, žive i upokojene. :)

I naravno, apsolutno se slažem da je snaga zajedničke molitve "jača" u hramu. To je neosporno. :)


Види, ја нисам мислио да обесмислим појединачну молитву, келејно правило, што би рекли монаси.  Она је свакако добра, корисна, а на крају крајева и она је обавеза хришћанина. Оно што сам мислио је да она није замејна за литургијску молитву.  Још једном, ја заиста не осуђујем људе који се плаше да дођу. Ако Бог, да и ово ће проћи и вратиће се нормалан литругијски живот. Мене заиста боли што смо дочекали да српске власти, које воде номинално православни хришћани, штавише носиоци ордена наше Цркве, Александар Вучић и Милорад Додик, уводе полицијски час за Васкрс... Страшно, да горе не може бити. Да ме неко не схвати погрешно, не бавим се политиком. Што се мене тиче нека владају, /"Расти царе, напредуј и јачај"/ Нека нас  тјерају и на размак, и на дезинфекцију (веле да се послије оног руског раствора вирус не враћа), па ако баш мора, може и да се кашичица ставља у алкохолни раствор... али брате, да бране... па немој те то, људи смо  и ако смо Срби.

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Дејан рече

Virus u spoljnoj sredini je mrtav, oživljava u organizmu. To što on nije uspeo ne znači da mu je metoda ispravna a i što bi jedan nemac bio merilo istine.

Naravno, covek koji je doktorirao na virusima ne zna kako da ispita virus.

7896634 7896634 7896634

пре 14 минута, Дејан рече

To što si rekao za hram, moraš da shvatiš i prihvatiš da su to iracionalna verovanja, ne može niko ko je ozbiljan da ih usvoji u ovoj situaciji.

Iracionalna su za bezvernike. Bilo tako oduvek.

...

45561983_10217623483838325_8291553984062160896_n.jpg.a1bdd3c45b90f1c7977185cab064050f.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Дејан рече

e možeš očekivati od epidemijologa, medicinara , države da nečija verovanja uzmu kkao merilo vrednosti.

Naravno da ne mozes. Zato i postoji Crkva, i u tome - u pitanjima oko hrama i Svetinje - treba da se pita samo i iskljucivo Ona.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши! (тропар Пасхе).  
      Синаксар у Свету и Велику недељу Пасхе
        Васкршње слово Светог Јована Златоуста   Светоотачке беседе о Васкрсењу Христовом   Свети Симеон Нови Богослов: Васкрсење Христово
      Свети Теофан Затворник: Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу!

      Васкрсење Христово као основ разликовања Хришћанства међу осталим светским религијама
        Свети Владика Николај: Христос Васкрсе!
      Петар Други Петровић Његош: Химна Васкрсењу

      Васкршњи интервју катихете Бранислава Илића за Радио "Српски Сион": Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу

      Катихета Бранислав Илић: Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења

      Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117,24)
        Емисија о богослужбеним особеностима Празника над празницима - Васкрса
      Васкрсење је победа над победама!

      Молитвено правило о Васкрсу

      Васкрс у литургијској години

      Васкрсење – смисао живота

      Васкрсење – слобода од свих зависности

      Васкрсење Христово - Коме се јавио Васкрсли Христос?

      Младић у празном гробу (Мк 16, 5)
        О Пасхалном јутрењу   Васкршње појање
      Зашто се за Васкрс фарбају јаја?
        Деца певају Васкрсу     Васкршње посланице и поруке патријарха и архијерејâ Српске Православне Цркве     Васкршња посланица Патријарха српског Иринеја и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2020. Лета Господњег   Васкршња посланица Патријарха српског Порфирија и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2021. лета Господњег     Недеље по Васкрсу     Недеље по Васкрсу: Друга недеља по Васкрсу - Недеља Антипасхе (Томина недеља)   Недеље по Васкрсу: Недеља Светих жена мироносица   Недеље по Васкрсу: Четврта недеља по Васкрсу - Раслабљеног   Недеље по Васкрсу: Пета недеља по Васкрсу - Самарјанке   Недеље по Васкрсу: Шеста недеља по Васкрсу - Слепорођеног   Недеље по Васкрсу: Недеља светих Отаца првог Васељенског Сабора     Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла и васкрсао си као победитељ, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радујте се! и Својим апостолима мир дарујући, Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење! (кондак)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Загребачки надбискуп Јосип Бозанић упутио је честитку поводом прославе Васкрса Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и епископима Српске православне Цркве у Хрватској, објавила је интернет страница Загребачке надбискупије.  Кардинал Бозанић је казао да моли Духа Светога да све учврсти у заједништву васкрсне вере и непоколебиве наде.

       
      У поруци се истиче да ”догађаји у садашњем тренутку говоре о крхкости и несигурности људских планова и програма и све позивају на поуздање у Бога и промену живота. Нека нас и та искушења подстакну на захвалност за Исусову откупитељску жртву и на хршћанску љубав према онима који више трпе”.
      - За Вас и Ваше ново црквено служење у сестринској Српској Православној Цркви, молим снагу Духа Светога да Божјем народу будете и заговорник и знак Божјег милосрђа. Повезан са Вама заједништвом вере у Христа Васкрслога, желим срећан и благословен Васкрс Вама, Вашим епископима, свештенству, монаштву и свему Божјем народу, повереном Вашој пастирској бризи, каже се у писму Загребачког надбискупа.
      Васкрс је честитао и председник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић, који је своју честитку упутио Патријарху српком Порфирију, али и Епископима далматинском Никодиму, славонском Јовану и нишком Арсенију.
      Надбискуп Пуљић је захвалио на добрим жељама које је Патријарх поводом прославе Васкрса у Римокатоличкој цркви упутио њему, хрватским бискупима, сарадницима, свештенству и верницима католицима. 
      - Тајном Христовог Васкрсења започело је доба новог стварања, а Васкрсли је показао да је Он наше светло, средиште и смисао свега. Нема, уистину, под небом другог имена дана људима по којем се можемо спасити, осим имена Исуса Христа. У тој вери поздрављам Вас васкршњим ускликом: Господ је васкрсао заиста, алилуја!, стоји у честитки председника ХБК.
      Пожешки бискуп Антун Шкворчевић честитао је Патријарху српском Порфирију први Васкрс у служби предстојатеља Српске Православне Цркве и онима којима је на челу, епископима, свештеницима, монаштву и верницима у њиховим епархијама, објавила је интернет страница Пожешке бискупије.
      Бискуп Шкворчевић, који је председник Већа Хрватске бискупске конференције за екуменизам и дијалог, рекао је да се моли Васкрсломе да нас у неизвесностима и страху који захвата људе у садашњим светским збивањима прати својом близином и храбри наду, утемељену на Христовој победи над смрћу.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће на Васкрс, 2. маја 2021. године, свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије молитвено ће присуствовати Пасхалном јутрењу у поноћ у Саборном храму св. Архангела Михаила у Београду, потврђено је Радију "Слово љубве".

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      О томе како да изађемо из зачараног круга страсти у радост Васкрса говори нам старешина храмова Покрова Пресвете Богородице и Новомученика и исповедника Руске Цркве у Акулову, митрофорни протојереј Валеријан Кречетов.     – Оче Валеријане, зашто људи данас уместо да се радују често падају у чамотињу?   – О преподобном Серафиму Саровском се у једној песми поје: „Ево, он је у невољама, као ми у срећи, радостан, спреман да положи душу своју за друге!...“ Гордост је корен свих страсти. То је кад човек нема праву слику о себи. На пример, мисли да је паметнији од других. А кад се истина бар мало открије, види да у ствари није такав и пада у чамотињу. То значи да се чак није разочарао у себе, већ у своје фантазије о себи. Зато Господ човеку често не открива сву његову ништавност, да не би пао у очај.   – Да, потпуно је друга ствар да човек од исповести до исповести покушава да види себе онаквог какав јесте, испред Крста и Јеванђеља на налоњу, уздајући се у свом спасењу у Господа, а не у своје „заслуге“.   – Боље је да човек уопште нема високо мишљење о себи. Постоји следеће поређење: човек је попут разломка, бројилац је оно што заиста јеси, а именилац је оно што мислиш о себи; што имаш веће мишљење о себи, тим је мања вредност разломка. Док страсти расту из гордости, основа свих врлина је смирење. Светитељ Теофан Затворник је говорио: „Ако се смириш, половина твојих невоља у животу ће престати да постоји.“   – Да ли ће нестати или ће човек једноставно престати да их примећује?   – И једно и друго. Речено је: дрво крста расте на земљи нашег срца. Дрво „на изворима вода“ (Пс. 1: 3) – односно оних страсти које врију у мом срцу. Колико год тежак био наш крст сами смо одгајили дрво од којег је он направљен. И крст ми је послат да би ми се душа очистила. Чим невоља или болест донесу унутрашњу духовну корист Господ може да склони или олакша крст. А и потпуно другачије ћемо се односити према невољама. Отац Јован (Крестјанкин) је говорио: „Наступило је време кад се човек спасава само невољама. Зато свакој невољи треба да се поклонимо до земље и да јој целивамо руку.“   – Васкрсу претходи Велики пост. Нецрквени људи се ужасавају: „Шта то значи, да ни телевизор не могу да гледам? Ни нешто укусно да поједем, ни да се забавим?!“ И како човек да „не падне у чамотињу“?   – Напротив, пост умножава радост! У Уставу постоје дани строгог поста – то је посебно време покајања, а покајање је увек праћено радошћу. И кад да се једе храна на уљу, човек то ни не примећује, а радост се умножава. Онда, видиш да је и риба дозвољена – опет се радујеш! А кад се човек омрси то је велије утјешеније, односно велика утеха.   Раније и кад је био мрс у кући није увек било биљног уља. А сад чим почне пост људи причају: „Шта то значи, да једем само кашу?“ – негодују. А раније, нарочито у послератним годинама, човек би, кад би му неко понудио кашу, био већ, што се каже, на врхунцу блаженства. „Шта, да једем само хлеб?“ – питају се данас људи у неодумици. А некад је радост била да човек има корицу хлеба! И сви смо тада били радосни! Нешто имамо, и хвала Богу на томе!   А људи који не посте су у свему презасићени и чак ни не претпостављају зашто су тако мрзовољни. Ово се односи и на супружнички живот. Ако се људи који се воле уздржавају с времена на време, биће пожељнији једно другом.   Грци, узгред речено, реч „чамотиња“ преводе као „радозналост“. Наш руски мислилац Иван Иљин је истицао да радозналост као усисивач увлачи све одреда, не гледајући шта је шта, само да буде нешто ново. „Свако мало, – пише он о радозналом човеку, – треба га тешити нечим новим, треба му пружити неку нову наду. Он пажљиво разгледа и ослушкује свет: да се у њему није појавило нешто ново. Шта? Није важно! Нешто непознато, недоживљено, нечувено. Иначе му прети опасност...“   – „Чамотиња је унука досаде, а кћерка лењости,“ често је говорио преподобни Амвросије Оптински.   – Да, и лењост је, као што је неко истакао, покретач напретка. Али је она и његов резултат. Ево, сад се, у данима Великог поста, чита молитва преподобног Јефрема Сирина: „Дух праздности, унинија, љубоначалија и празднословија не дажд ми...“ Заиста: прво иде доконост, а за њим чамотиња.   – А за чамотињу су свети оци говорили да она представља раслабљеност душе и тела...   – Међу омладином је данас ова реч чак популарна: „раслабити се“ (опуштено, прим. прев.). Сачувај Боже! Да будемо раслабљени?! Зато и падају у чамотињу.   – То је неки зачарани круг. Постоји израз „демон врти човека“. Иако, неки кажу да се чамотиња дешава и под маском узавреле делатности, али је она исто тако некако празна, као центрифуга, кад човек више није свестан шта ради и због чега. „Да премештам папире с једног места на друго?“ – дешава се да схиархимандрит Илиј (Ноздрин) овако негодује на московску вреву дајући људима благослов да се враћају на земљу.   – Преподобни Серафим Вирицки је говорио: „Русија ће живети од земље.“ Ми раније нисмо имали времена ни да нам буде досадно, ни да будемо лењи, и зато нисмо ни падали у чамотињу! Док смо расли требало је да носимо воду, и да цепамо дрва, а кад дође пролеће – да копамо, садимо, заливамо, онда да плевимо, окопавамо, после – да скупљамо летину. Ако се добро не ознојиш, нећеш имати шта да једеш. Тако смо навикли да радимо. Ја и сад не схватам: како човек уопште може да падне у чамотињу? Ја немам довољно времена! Кад да будем мрзовољан? Немам кад! То је кад „не знаш шта ћеш с временом“ – наравно, човека ће обузети мрзовоља, а ако нема времена, неће му бити ни до чамотиње!   Данас су људи смислили чак и „лењивац“, даљински управљач: да би укључили телевизор не морају да се помере с кауча. Теленаркоманија је постала уобичајена појава. Људи су, нажалост, заборавили првобитни назив филма – „илузион“, односно, то су илузије. И тако живе од некаквих авети, фатаморгана. Одсуство стварног живота приморава савременике да измишљају непостојеће проблеме: ово није како треба, оно није како треба – и да се стално осећају несрећно...   – Каже се да непријатељ делује кроз уобразиљу.   – Свети оци га називају „уметником“, он молује слике пред човековим мисаоним погледом. Дешава се да почне да подсећа на нешто из прошлости подстичући човека на злопамћење. Или га више наводи на снове о будућности. Притом зна коме ће шта да подметне. Једном улива страх. Омладину углавном наводи на снове о неком неоствариво луксузном животу препуном фантастичних задовољстава, саблажњава их како би се касније осетили преваренима и пали у чамотињу. Речено је: људи две ствари чине безумно – муче се због онога што је већ прошло или због онога што још није наступило.   – Али, човек опет због гордости оптужује себе: „Па како сам могао?!“ (а ко си ти, заправо, па да не падаш?) – или не може да се помири с неким околностима: „Због чега?“ – или их се плаши.   – Треба да имамо на уму: оно што добијамо у животу није због наших грехова. Реци човеку да му је нешто послато због грехова, па ће пасти у још већу чамотињу. Не, у Писму је речено: „Не по безаконијам нашим сотворил јест нам, ниже по грјехом нашим воздал јест нам“ (Пс. 102: 10). Односно, оно што нам се дешава у животу добијамо по милости, а не по греховима! По нашим греховима би могло бити и горе.   Код нас у Акулову поред храма је сахрањен владика Стефан (Никитин), он је три године провео у логорима, затим га је Господ удостојио да постане епископ, а упокојио се 1963. године у Недељу жена-мироносица, за време проповеди. Господ је мене, грешног, удостојио да разговарам с њим. Он пита: „А да ли знаш ко је неправедни судија (в.: Лк. 18: 1-8)?“ – „Па ко је неправедни судија, – одговарам, – онај који ипак није издржао...“ – „Ма не. То је Бог.“ – „Како Бог?! Па судија је неправедан!“ – „Да, наравно, – каже владика, – Господ је Судија неправде, јер кад би био Судија правде, био би приморан да погуби све нас. А Он је милостив према нама. Суди нам „по велицјеј милости Својеј“ (Пс. 50: 3).“ А по правди се тако не суди!   – Преподобни Пајсије Светогорац је једном рекао да је: „Противотров за чамотињу – славословљење Бога“!   – Дешава се да се људи жале: „Ох, што ми је живот тежак!“ Питам: „Јесте ли некад абортирали?“ – „Да, да...“ – „Знате, за једно такво убиство сопственог детета (а то је убиство) људи су по земаљским законима раније осуђивани на 25 година затвора. А казне се још и сабирају: за два убиства – 50 година, за три убиства – 75 година затвора. А ви сте на слободи...“   – Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) је истицао да чамотиња потиче од неправилног погледа на недаће, кад се човек „загледа“ у њих као у нешто непролазно. Али ако трезвено процени своје грехове, испоставља се да...   – Свети оци су знајући да Господ за трпљење невоља опрашта грехове, сами тражили шта ће потрпети од некога. Ми често не треба ни да тражимо. Просто потрпи човека који се налази поред тебе, то је твој доброчинитељ! Сам Господ ти тако пружа прилику да опростиш: ти си опростио – теби је опроштен неки бивши грех. Тако ће ти се бар делимично отписивати дуг. А кад постанемо свесни колико је велик наш дуг, из све снаге ћемо се трудити да га гасимо „профитом“: „...Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне“ (Мт. 5: 44).   – Али зар нам се не шаље свака невоља због грехова? Код светог Марка Подвижника има таквих речи.   – Код мене је дошао један слуга Божји, довео је сина: „Оче, секира се због тога што га задиркују у школи.“ „Чедо, – обратих се детету, – има једна изрека: велик је онај човек који се не вређа на увреду, а свет је онај коме похвала не чини штету. Пошто још увек ниси свет, они желе да те учине великим.“   – Значи, шта год да се деси, верници имају повода да се радују, благодаре, опраштају и васкрсавају. Васкрс је стални. Све је по речима апостола: „Увек се радујте. Непрестано се молите. За све благодарите“ (1 Сол. 5: 16). Чак и кад грешимо, а грешимо стално, можемо да се покајемо – и то је радост!     – Речено је: „С нами Бог, разумјејте, јазици, и покарјајтесја, јако с нами „Бог“ (Ис. 8: 9). Кад имамо такво покровитељство просто немамо права да падамо у чамотињу! Чамотиња потиче од тога што заборављамо Бога.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе!     На гозбу дођосмо незвани, а позвани. Позвани Христовим ријечима: „Дођите к мени сви уморни и натоварени…“ Позвао нас Свети Василије да нас извида и очи нам умије, срца орадости… Зар њему не доћи на славу? Оцу нашему! Чекао нас истог јутра у својој топлој пећини да нас угрије, па у своме граду да нас укријепи и нахрани. Да нам покаже пут! А ми другога немамо! До пута литија – пут неба!   А у граду… добри домаћин изнесе дарове. Не сакри их, него подијели с народом! И нахранише се хиљаде, и не би мало. И сунце запали свијеће своје, и сиђоше луче на земљу, на хоругве и крстове баш у тренутку кад пастир добри сиђе међу овце своје  да их поведе, благословом Светога Василија,  у земљу обећану, у слободу жуђену, у Ханан… и би паша богата и никада се тако овце не наситише љубављу и истином чистом. Јер тога дана у Никшићу бјеше Васкрс!   А кад о поноћи најавише вуци и хајкачи, ловци и гоничи, наш пастир-витез Владика Високи прими пехар. Зар и ми који смо се гостили на гозби световасилијевској, васкршњој да не испијемо данас чашу страдања с пастиром, као што он с нама подијели чашу меда? Зар под крстом да га оставимо?   Вама невина јагњади којe закачише вучји зуби, вама који голоруки на чопор кидисасте, мелем острошки на ране!  Вас Владико драги, и све узнике с Вама у никшићком казамату, сунце Христово на вјеки гријало!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...