Jump to content

Васкрс и забрана кретања

Оцени ову тему


Препоручена порука

5 minutes ago, Zmaj Pisum said:

Zašto ne bih promovisao neki drugi stav, već moram pod "obavezbo" da razglabam sve ono što se već razlabalo?
Gde to piše da postoji i mora postojati samo jedan, dva, tri... deset stavova, a ne može i ne sme jedanaesti?
I zašto ne bih mogao da kritikujem svoj stav ili da ga obrazložim detaljno i izazovem diskusiju?
Ko si ti da praviš restrikcije i cenzure na forumu i odakle ti pravo da to radiš?
Izvoli...  

Промовисање другог става исмевањем?

Критиковао си свој став? ОК, извини нисам разумео да је то заправо твој став. Онда одговори на ова питања изнад што си ми поставио. :1502_baby:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Zmaj Pisum рече

Džabe sinodu sve preporuke kada nema samosvesti kod većine i ako se slažem da je potrebna makar jedna i to veoma decidna preporuka sinoda po ovoj temi. 
Sa ovim dvosmislenim preporukama ništa se ne postiže osim zbunjivanja, osim ako im to i nije namera da ostanu nedorečeni za kasnija opravdavanja ili samohvale, u zavisnosti od situacije.  :)
Ne znam šta da mislim.

Ne znam ni ja,....... ali eto kao i u svakoj firmi i fabrici, postoje glavni boss i sefovi i oni odlucuju o preduzece' (sto kaze Sojic... sve za preduzeće,... :D), tako je valjda i u crkvi, pa sefovi i poslovodje da malo povedu racuna o disciplini i u ovo nase preduzeće.... :945729:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

8 minutes ago, Zmaj Pisum said:

Već sam objasnio mali deo statističke problematike, pa da ne ponavljam. Potraži medju komentarima.

Змаје, имаш дупле стандарде. Ако статистика не ваља онда не вања ни грипна ни коронина статистика. Не можеш једну подржавати а другу обарати. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

10 minutes ago, Zmaj Pisum said:

 

Teško? Kako kome mladi prijatelju :)
A o liturgijama?
Prvo, zaboravio si moju prvu rečenicu, a ona je najbitnija i sve objašnjava, koja glasi "Ako dozvolim sebi da budem cinik...".
A to znači da ovo nije TEZA, već cinizam.
Ali ako hoćeš, možemo je postaviti u tezu, pa shodno toj tezi, daj mi validan argument po pitanju:
"Zašto se ne krvimo oko dolazaka ne sve liturgije godišnje, ali izgibosmo oko ove Vaskršnje?"
Što povlači moje drugo pitanje koje glasi "Da li je Vaskršnja liturgija SVETIJA od ostalih?", a na koje nisam dobio odgovor.
A to povlači i treće pitanje koje sam postavio "Da li je Božićna liturgija svetija od Vaskršnje?" i ako jeste, zašto, a ako nije, opet zašto i ako jesu svetije, zašto su svetije, a ako nisu, zašto ovolika frka?
Možeš li da odgovoriš na ta pitanja, ali argumentima?

Наравно да ниси добио одговор, кад мешаш с ким се расправљаш у својој глави и на форуму. Како да ти одговори неко кад нико то и не тврди овде. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 minute ago, Давид said:

или просто питаш свог тату или своју маму како је прошла пандемија свињског грипа са милионима заражених у Србији

Mogu da ih pitam ali tek kada se preselim na onaj svet jer su oboje veoma davno preminuli :)
Ali ne verujem da ću dobiti odgovor jer oni nisu živeli u eri svinjskog ili pričijeg gripa. :)

3 minutes ago, Давид said:

Опет си се ухватио за једну од понуђених ствари

Naravno da sam se uhvatio samo jedne jedine problematike, jer da sam obradio sve što si naveo, ne bi ti bilo dobro. :)

4 minutes ago, Давид said:

То што ниси стручан не значи да не можеш да питаш некога ко стварно јесте, али не ове кловн лекаре на ТВ-у који мењају ставове како се мењају годишња доба.

To što nisam stručan neopravdava pisanje budalaština. 
A što se tiče "klovnova", ma koliko da se nama čine da su klovnovi, ti ljudi su specijalisti svog zanata sa dugogodišnjom praksom i svidjalo se nama to ili ne, proveli su godine učeći, stažirajući, radeći u svom domenu, pa shodno tome, meni se mogu dopadati ili ne njihova mišljenja, ali nemam nikakvog prava da ocenjujem njihovu stručnost. Zna se ko to može da radi u akademskom svetu. 

 

8 minutes ago, Давид said:

Ево како сад у Бугардској...

Što se braće Bugara tiče, tek će se videti koliko efekata sve to ima. Daj Bože da sve prodje bez posledica.
Ali Bugari su Bugari, drugi mentalitet i ne znam niti mogu da predvidim (nisam jurodiv :) ) kako će se Bugari ponašati i kakva će biti situacija kod njih. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Давид рече

како је прошла пандемија свињског грипа са милионима заражених у Србији и нула полицијских часова, са 6 милиона купљених вакцина и нула примљених.   

Don't mix grandmothers and frogs, što bi rekao Vuk Drašković. :)

Korona se lakše i brže prenosi od svinjskog gripa i uopšte je nezgodniji, smrtonosniji, virus.

I, nije bilo 0 primljenih vakcina. ;) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

9 minutes ago, Давид said:

Ако статистика не ваља

Ko je rekao da ne valja?
Ne brkaj pojmove, daj se usredsredi na to što pišeš.
Rekli smo nešto o parametrima i tačnosti.
 

 

7 minutes ago, Давид said:

Наравно да ниси добио одговор, кад мешаш с ким се расправљаш у својој глави и на форуму. Како да ти одговори неко кад нико то и не тврди овде. 

Ne znam šta da ti odgovorim a da ne bude uvredljivo. Ovo tvoje uporno ponavljanje "moje glave" iziskuje veoma veliko strpljenje i trpljenje da ti veoma pristojno odgovaram. Za sada te opravdavaju samo tvoje godine, ali ne i vaspitanje. 
Što se druge rečenice tiče, ponavljam već rečeno "Mogu da ti objasnim, ali ne mogu da razumem u mesto tebe".
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Указао сам ти на логичке пропусте у твојим изношењима, ко је добронамеран прочитаће и моје и твоје и извући ће за себе закључак. Мени је то довољно. Не намеравам да се вртим даље у круг са неким ко игнорише суштину изнетих примедби. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Zmaj Pisum рече

Svetim Tajnama ne može, ali sasudima može. To je već milion puta objašnjeno kako i zašto.
Ali kad smo već kod pričešća, može i pričešćem u nekim nepredvidjenim uslovima (oksidacija sasuda, namerno zagadjenje Darova u koje spada ubudjali Agnec, otrov i sl.). 

Tо су све проблеми који се налазе и Извјестију учитељној и у другим књигама у којима се указује свештенику шта да чини, ако се.... То се решава прије него што се сам свештеник причести и настави са причешћем вјерних. Против оксидације најлакше је ставити одговарајућу стаклену чашу у путир, нико неће проскомидисати на бађавом Агнецу, нти ће дати Причешће у коме има отрова.

 

То је као оно питање које је постављао безбедњак у ЈНА војницима : Да ли би пријавио онога ко је отровао храну у мензи ?  Сви су одговорили потврдно осим једнога,који је рекао : Не бих га пријавио , сам бих му пресудио. И њега је примио у Команду стана.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, о.Небојша рече

Tо су све проблеми који се налазе и Извјестију учитељној и у другим књигама у којима се указује свештенику шта да чини, ако се.... То се решава прије него што се сам свештеник причести и настави са причешћем вјерних. Против оксидације најлакше је ставити одговарајућу стаклену чашу у путир, нико неће проскомидисати на бађавом Агнецу, нти ће дати Причешће у коме има отрова.

 

То је као оно питање које је постављао безбедњак у ЈНА војницима : Да ли би пријавио онога ко је отровао храну у мензи ?  Сви су одговорили потврдно осим једнога,који је рекао : Не бих га пријавио , сам бих му пресудио. И њега је примио у Команду стана.

Đurović kaže da se jednom otrovao jer je, na kraju Liturgije, pojeo Hleb i Vino koji su ostali u Putiru, a Putir je počeo da rđa. Sad, pitanje je kako to, pošto ovde ljudi tvrde da su svi sasudi u službi Tela i Krvi, a nemoguće je zaraziti se (ili otrovati) od Onoga Koji je Lekar i duše i tela?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Desiderius Erasmus рече

Đurović kaže da se jednom otrovao jer je, na kraju Liturgije, pojeo Hleb i Vino koji su ostali u Putiru, a Putir je počeo da rđa. Sad, pitanje je kako to, pošto ovde ljudi tvrde da su svi sasudi u službi Tela i Krvi, a nemoguće je zaraziti se (ili otrovati) od Onoga Koji je Lekar i duše i tela?

Nije receno da se ne moze otrovati, naravno da necemo da uzimamo pricesce u kome je otrov,.... iako, tamo kaze Isus, a znaci i cudesa za one koji veruju - ako sto i otrovno popiju nece im nauditi,.... sto znaci, da ako cak i nesto obicno otrovno sa verom popijemo nece nam nauditi, a kamoli sa verom ako uzimamo Onoga koji je ovo oko otrova i nama dao kao znak vere.

Razumes Erazmo, naravno da necemo uzimati otrov koji je u pricescu, jer nemamo takvu veru i jednostavno nema potrebe za takvim necim, ali, opet, sa verom i dobrom savescu i ispovescu, kao dostojni cemo se pricescivati na korist duse i tela, uzdajuci se u Boga i prepustajuce sve u ruke Bozije i promislu o nama. I, naravno po onom savetu Pavlovom o tome da nedostojni rizikuju osudu na razne slabosti i bolesti, i da treba da ispitujemo sebe i da onda prilazimo dostojni bez krivice Telu i Krvi,.... i ako se tako trudimo, onda nemamo strah od zaraze kroz pricescivanje.

Tako to ja licno gledam, to je po mojoj savesti, ne znam kako drugi, ali, svako ne ispituje sebe i svoju savest sta i kako.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Inace, Black Death kuga u 14.veku :

https://en.wikipedia.org/wiki/Black_Death

"The Black Death, also known as the Pestilence, the Great Bubonic Plague, the Great Plague or the Plague, or less commonly the Great Mortality or the Black Plague, was the most devastating pandemic recorded in human history, resulting in the deaths of up to 75-125 million[1][2] people globally (in Eurasia and North Africa),[3] peaking in Europe from 1347 to 1351.[2][4][5] The bacterium Yersinia pestis, which results in several forms of plague (septicemic, pneumonic and, the most common, bubonic), is believed to have been the cause.[6] The Black Death was the first major European outbreak of plague and the second plague pandemic.[7] (The first was the Plague of Justinian.) The plague created religious, social, and economic upheavals, with profound effects on the course of European history.

I, o toj razornoj epidemiji kuge pise Ibn Battuta istaknuti arapski putnik i istrazivac u svome jednom delu :

The Black Death and the Marmara Earthquake

Less than six months after the feast on the Bosphorus the Black Death reached Constantinople. The pestilence struck the Aegean basin in two separate waves within a single generation, first in 1348 and again in 1361. Crossing Eurasia by way of the overland trade routes, it devastated the Golden Horde, then spread from the Black Sea ports on the Crimean Peninsula to the Aegean and Mediterranean and across the Caucasus to Mongol Tabriz. From Tabriz the epidemic hit Mosul and Baghdad in 1348. An Armenian source described it in the upper Euphrates region. The following year it raged up and down the Aegean and Mediterranean coasts and on Cyprus. 

Ibn Battuta lost his mother to the disease. He witnessed the prayers, fasting, and processions undertaken in response to the epidemic in Damascus in the summer of 1348. (i sta kaze Battuta)

" The entire population of the city joined in,” he wrote.

" The Jews went out with their book of the Law and the Christians with their Gospel, their women and children with them; the whole concourse of them in tears and humble supplications, imploring the favour of God through His Books and His Prophets. They made their way to the Mosque of the Footprints and remained there in supplication and invocation until near midday, then returned to the city and held the Friday service. " 22

22 fusnota - Travels of Ibn Battuta, vol. 1, 143–44

Eto, tako su se neki hriscani cak i sa zenama i decom borili verom i postom i molitvama i placom protiv strasne i smrtne kuge, uzdajuci se u milost Boziju kroz litije koje su bile u gradu Damasku, i na kraju litija i procesija svih ovih razlicitih vera, spovodile su se i verske sluzbe. 

Damask, koji je takodje bio pogodjen ovom Black Death, i to po svemu sudeci vrlo strasno :

https://www.cairn.info/revue-annales-de-demographie-historique-2017-2-page-63.htm#

Damascus

Moving at a rapid pace, the Black Death traveled by water and land – assailing Damascus and the other major population centers in Syria before the outbreak in Alexandria even reached its peak (Varlik, 2015, 98-9). Ibn Baṭūṭa described some details of the outbreak there, noting that it began at the very end of July (1348 CE) or the very beginning of August and describing a desperate mass procession of the populace marching, supplicating themselves before God and begging for mercy (Ibn Baṭūṭa, Book of Travels, 325-6). As he describes it, Christians marched in the throng along with the Muslims (the Christians holding aloft the Gospel) as did the numerous members of the Jewish community (they held up the Torah) as the co-religionists, zealous with sincere – if perhaps somewhat transient – piety, marched to the Bāb al-Sharq, the Eastern Gate, where (Ibn Baṭūṭa notes in context) it was said by the Muslims that one of their prophets (not Muhammad, but rather `Isā’ al-Masīḥ, Jesus Christ) would return, descending to the white minaret there at the end of times – to do battle with the Islamic version of the Antichrist (the one-eyed al-Massīḥ al-Dajjāl) It is for certain that many of those in the procession thought the end of times were already at hand – and Armageddon’s imminence was no doubt also an exceptionally powerful incentive for rural flight as well.

The death tolls here are primarily those reported by Ibn Kathīr, supplemented by data from Ibn Ḥajar al-`Asqalānī and the structure of administration for counting and disposing of plague-victim bodies was functionally similar to that in Egypt (Ibn Kathīr, al-Bidāya wa- ‘l-nihāya, 16: 341-7; Ibn Ḥajar al-`Asqalānī, Dhayl al-mā`ūn, 379-85; Ibn Battuta, Book of Travels). The numbers for Damascus are more detailed that those for Cairo or Alexandria, and the regressed data as shown below yields a mortality slightly below 40,000. Given that Damascus likely pre-plague population did not exceed 60,000 (the capacity of the walled city at 400 per hectare is about 55,000, see map below), a loss of 36,124 (with Crude Death Rate subtracted from the cumulative below) inhabitants and the existence of the same two counting agencies (the Bureau of Inheritance and the open-air oratories) suggests that, as with Cairo, there was a substantial rural component of rural flight in the Damascus death toll.

Tab. 4

The Black Death in Damascus

Date (1348 CE) Daily Fatalities Cumulative
Deaths
24-Apr 0 0
9-May 50 342
07-juin 100 3,162
12-juil 200 8,349
5-Aug 300 15,384
04-sept 300 20,554
01-oct 1200 28,125
17-oct 150 35,338
01-nov 0

 

Populacija od oko 60.000 za oko sest meseci imala je smrtnost od oko 36.000 ljudi. Stvarno prava katastrofa, dnevno umiralo, pa eto skoro kao danas u Italiji, Spaniji i New Yorku. Recimo, Smederevo kao grad ima oko 60 - 70. 000 stanovnika, i sad, recimo da dnevno sest meseci umiru stotine i hiljade ljudi, .... pa to je strasno, to je katastrofa, to ne mogu ni da pomislim.

I, u jednoj takvoj situaciji, vera hriscana i jevreja i muslima se ispoljavala na delu, nisu klonilu duhom i hrabro su se borili sa nemilosrdnom kugom i svakodnevnom smrcu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jos malo istorije o Black Death kugi koja je harala sredinom 14.veka :

https://orias.berkeley.edu/resources-teachers/travels-ibn-battuta/journey/return-home-1346-1349

Bubonic Plague

Ibn Battuta's account is engaging in many ways, but one significant point of interest is the fact that his return trip coincided with the spread of the bubonic plague from Central Asia to the Mediterranean and into Europe and North Africa. 

As Ibn Battuta rode through Syria, a terrible disease was descending upon his world. This was the Black Death (or bubonic plague). He first tried to out-run it, but each city he reached was in the middle of a terrible outbreak. In Damascus the death toll was 2,000 people a day! The business of the city had come to a halt. The people begged God for the plague to stop.

"The people fasted for three successive days... [Then all the people] assembled in the Great mosque until it was filled to overflowing... and spent the night there in prayers... Then, after performing the dawn prayer..., they all went out [barefoot] together... carrying Korans in their hands. The entire population of the city joined... The Jews went out with their book of the law and the Christians with the Gospel... [all] of them in tears . . . imploring the favor of God through His Books and His Prophets." [Gibb, p. 143-144]

K.thumb.png.8c783e13679d7b02a20a8905bc55ab87.png

The plague of Florence in 1348, as described in Boccaccio's Decameron ('Il decameron'). Etching by L. Sabatelli

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши! (тропар Пасхе).  
      Синаксар у Свету и Велику недељу Пасхе
        Васкршње слово Светог Јована Златоуста   Светоотачке беседе о Васкрсењу Христовом   Свети Симеон Нови Богослов: Васкрсење Христово
      Свети Теофан Затворник: Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу!

      Васкрсење Христово као основ разликовања Хришћанства међу осталим светским религијама
        Свети Владика Николај: Христос Васкрсе!
      Петар Други Петровић Његош: Химна Васкрсењу

      Васкршњи интервју катихете Бранислава Илића за Радио "Српски Сион": Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу

      Катихета Бранислав Илић: Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења

      Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117,24)
        Емисија о богослужбеним особеностима Празника над празницима - Васкрса
      Васкрсење је победа над победама!

      Молитвено правило о Васкрсу

      Васкрс у литургијској години

      Васкрсење – смисао живота

      Васкрсење – слобода од свих зависности

      Васкрсење Христово - Коме се јавио Васкрсли Христос?

      Младић у празном гробу (Мк 16, 5)
        О Пасхалном јутрењу   Васкршње појање
      Зашто се за Васкрс фарбају јаја?
        Деца певају Васкрсу     Васкршње посланице и поруке патријарха и архијерејâ Српске Православне Цркве     Васкршња посланица Патријарха српског Иринеја и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2020. Лета Господњег   Васкршња посланица Патријарха српског Порфирија и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2021. лета Господњег     Недеље по Васкрсу     Недеље по Васкрсу: Друга недеља по Васкрсу - Недеља Антипасхе (Томина недеља)   Недеље по Васкрсу: Недеља Светих жена мироносица   Недеље по Васкрсу: Четврта недеља по Васкрсу - Раслабљеног   Недеље по Васкрсу: Пета недеља по Васкрсу - Самарјанке   Недеље по Васкрсу: Шеста недеља по Васкрсу - Слепорођеног   Недеље по Васкрсу: Недеља светих Отаца првог Васељенског Сабора     Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла и васкрсао си као победитељ, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радујте се! и Својим апостолима мир дарујући, Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење! (кондак)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Загребачки надбискуп Јосип Бозанић упутио је честитку поводом прославе Васкрса Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и епископима Српске православне Цркве у Хрватској, објавила је интернет страница Загребачке надбискупије.  Кардинал Бозанић је казао да моли Духа Светога да све учврсти у заједништву васкрсне вере и непоколебиве наде.

       
      У поруци се истиче да ”догађаји у садашњем тренутку говоре о крхкости и несигурности људских планова и програма и све позивају на поуздање у Бога и промену живота. Нека нас и та искушења подстакну на захвалност за Исусову откупитељску жртву и на хршћанску љубав према онима који више трпе”.
      - За Вас и Ваше ново црквено служење у сестринској Српској Православној Цркви, молим снагу Духа Светога да Божјем народу будете и заговорник и знак Божјег милосрђа. Повезан са Вама заједништвом вере у Христа Васкрслога, желим срећан и благословен Васкрс Вама, Вашим епископима, свештенству, монаштву и свему Божјем народу, повереном Вашој пастирској бризи, каже се у писму Загребачког надбискупа.
      Васкрс је честитао и председник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић, који је своју честитку упутио Патријарху српком Порфирију, али и Епископима далматинском Никодиму, славонском Јовану и нишком Арсенију.
      Надбискуп Пуљић је захвалио на добрим жељама које је Патријарх поводом прославе Васкрса у Римокатоличкој цркви упутио њему, хрватским бискупима, сарадницима, свештенству и верницима католицима. 
      - Тајном Христовог Васкрсења започело је доба новог стварања, а Васкрсли је показао да је Он наше светло, средиште и смисао свега. Нема, уистину, под небом другог имена дана људима по којем се можемо спасити, осим имена Исуса Христа. У тој вери поздрављам Вас васкршњим ускликом: Господ је васкрсао заиста, алилуја!, стоји у честитки председника ХБК.
      Пожешки бискуп Антун Шкворчевић честитао је Патријарху српском Порфирију први Васкрс у служби предстојатеља Српске Православне Цркве и онима којима је на челу, епископима, свештеницима, монаштву и верницима у њиховим епархијама, објавила је интернет страница Пожешке бискупије.
      Бискуп Шкворчевић, који је председник Већа Хрватске бискупске конференције за екуменизам и дијалог, рекао је да се моли Васкрсломе да нас у неизвесностима и страху који захвата људе у садашњим светским збивањима прати својом близином и храбри наду, утемељену на Христовој победи над смрћу.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће на Васкрс, 2. маја 2021. године, свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије молитвено ће присуствовати Пасхалном јутрењу у поноћ у Саборном храму св. Архангела Михаила у Београду, потврђено је Радију "Слово љубве".

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      О томе како да изађемо из зачараног круга страсти у радост Васкрса говори нам старешина храмова Покрова Пресвете Богородице и Новомученика и исповедника Руске Цркве у Акулову, митрофорни протојереј Валеријан Кречетов.     – Оче Валеријане, зашто људи данас уместо да се радују често падају у чамотињу?   – О преподобном Серафиму Саровском се у једној песми поје: „Ево, он је у невољама, као ми у срећи, радостан, спреман да положи душу своју за друге!...“ Гордост је корен свих страсти. То је кад човек нема праву слику о себи. На пример, мисли да је паметнији од других. А кад се истина бар мало открије, види да у ствари није такав и пада у чамотињу. То значи да се чак није разочарао у себе, већ у своје фантазије о себи. Зато Господ човеку често не открива сву његову ништавност, да не би пао у очај.   – Да, потпуно је друга ствар да човек од исповести до исповести покушава да види себе онаквог какав јесте, испред Крста и Јеванђеља на налоњу, уздајући се у свом спасењу у Господа, а не у своје „заслуге“.   – Боље је да човек уопште нема високо мишљење о себи. Постоји следеће поређење: човек је попут разломка, бројилац је оно што заиста јеси, а именилац је оно што мислиш о себи; што имаш веће мишљење о себи, тим је мања вредност разломка. Док страсти расту из гордости, основа свих врлина је смирење. Светитељ Теофан Затворник је говорио: „Ако се смириш, половина твојих невоља у животу ће престати да постоји.“   – Да ли ће нестати или ће човек једноставно престати да их примећује?   – И једно и друго. Речено је: дрво крста расте на земљи нашег срца. Дрво „на изворима вода“ (Пс. 1: 3) – односно оних страсти које врију у мом срцу. Колико год тежак био наш крст сами смо одгајили дрво од којег је он направљен. И крст ми је послат да би ми се душа очистила. Чим невоља или болест донесу унутрашњу духовну корист Господ може да склони или олакша крст. А и потпуно другачије ћемо се односити према невољама. Отац Јован (Крестјанкин) је говорио: „Наступило је време кад се човек спасава само невољама. Зато свакој невољи треба да се поклонимо до земље и да јој целивамо руку.“   – Васкрсу претходи Велики пост. Нецрквени људи се ужасавају: „Шта то значи, да ни телевизор не могу да гледам? Ни нешто укусно да поједем, ни да се забавим?!“ И како човек да „не падне у чамотињу“?   – Напротив, пост умножава радост! У Уставу постоје дани строгог поста – то је посебно време покајања, а покајање је увек праћено радошћу. И кад да се једе храна на уљу, човек то ни не примећује, а радост се умножава. Онда, видиш да је и риба дозвољена – опет се радујеш! А кад се човек омрси то је велије утјешеније, односно велика утеха.   Раније и кад је био мрс у кући није увек било биљног уља. А сад чим почне пост људи причају: „Шта то значи, да једем само кашу?“ – негодују. А раније, нарочито у послератним годинама, човек би, кад би му неко понудио кашу, био већ, што се каже, на врхунцу блаженства. „Шта, да једем само хлеб?“ – питају се данас људи у неодумици. А некад је радост била да човек има корицу хлеба! И сви смо тада били радосни! Нешто имамо, и хвала Богу на томе!   А људи који не посте су у свему презасићени и чак ни не претпостављају зашто су тако мрзовољни. Ово се односи и на супружнички живот. Ако се људи који се воле уздржавају с времена на време, биће пожељнији једно другом.   Грци, узгред речено, реч „чамотиња“ преводе као „радозналост“. Наш руски мислилац Иван Иљин је истицао да радозналост као усисивач увлачи све одреда, не гледајући шта је шта, само да буде нешто ново. „Свако мало, – пише он о радозналом човеку, – треба га тешити нечим новим, треба му пружити неку нову наду. Он пажљиво разгледа и ослушкује свет: да се у њему није појавило нешто ново. Шта? Није важно! Нешто непознато, недоживљено, нечувено. Иначе му прети опасност...“   – „Чамотиња је унука досаде, а кћерка лењости,“ често је говорио преподобни Амвросије Оптински.   – Да, и лењост је, као што је неко истакао, покретач напретка. Али је она и његов резултат. Ево, сад се, у данима Великог поста, чита молитва преподобног Јефрема Сирина: „Дух праздности, унинија, љубоначалија и празднословија не дажд ми...“ Заиста: прво иде доконост, а за њим чамотиња.   – А за чамотињу су свети оци говорили да она представља раслабљеност душе и тела...   – Међу омладином је данас ова реч чак популарна: „раслабити се“ (опуштено, прим. прев.). Сачувај Боже! Да будемо раслабљени?! Зато и падају у чамотињу.   – То је неки зачарани круг. Постоји израз „демон врти човека“. Иако, неки кажу да се чамотиња дешава и под маском узавреле делатности, али је она исто тако некако празна, као центрифуга, кад човек више није свестан шта ради и због чега. „Да премештам папире с једног места на друго?“ – дешава се да схиархимандрит Илиј (Ноздрин) овако негодује на московску вреву дајући људима благослов да се враћају на земљу.   – Преподобни Серафим Вирицки је говорио: „Русија ће живети од земље.“ Ми раније нисмо имали времена ни да нам буде досадно, ни да будемо лењи, и зато нисмо ни падали у чамотињу! Док смо расли требало је да носимо воду, и да цепамо дрва, а кад дође пролеће – да копамо, садимо, заливамо, онда да плевимо, окопавамо, после – да скупљамо летину. Ако се добро не ознојиш, нећеш имати шта да једеш. Тако смо навикли да радимо. Ја и сад не схватам: како човек уопште може да падне у чамотињу? Ја немам довољно времена! Кад да будем мрзовољан? Немам кад! То је кад „не знаш шта ћеш с временом“ – наравно, човека ће обузети мрзовоља, а ако нема времена, неће му бити ни до чамотиње!   Данас су људи смислили чак и „лењивац“, даљински управљач: да би укључили телевизор не морају да се помере с кауча. Теленаркоманија је постала уобичајена појава. Људи су, нажалост, заборавили првобитни назив филма – „илузион“, односно, то су илузије. И тако живе од некаквих авети, фатаморгана. Одсуство стварног живота приморава савременике да измишљају непостојеће проблеме: ово није како треба, оно није како треба – и да се стално осећају несрећно...   – Каже се да непријатељ делује кроз уобразиљу.   – Свети оци га називају „уметником“, он молује слике пред човековим мисаоним погледом. Дешава се да почне да подсећа на нешто из прошлости подстичући човека на злопамћење. Или га више наводи на снове о будућности. Притом зна коме ће шта да подметне. Једном улива страх. Омладину углавном наводи на снове о неком неоствариво луксузном животу препуном фантастичних задовољстава, саблажњава их како би се касније осетили преваренима и пали у чамотињу. Речено је: људи две ствари чине безумно – муче се због онога што је већ прошло или због онога што још није наступило.   – Али, човек опет због гордости оптужује себе: „Па како сам могао?!“ (а ко си ти, заправо, па да не падаш?) – или не може да се помири с неким околностима: „Због чега?“ – или их се плаши.   – Треба да имамо на уму: оно што добијамо у животу није због наших грехова. Реци човеку да му је нешто послато због грехова, па ће пасти у још већу чамотињу. Не, у Писму је речено: „Не по безаконијам нашим сотворил јест нам, ниже по грјехом нашим воздал јест нам“ (Пс. 102: 10). Односно, оно што нам се дешава у животу добијамо по милости, а не по греховима! По нашим греховима би могло бити и горе.   Код нас у Акулову поред храма је сахрањен владика Стефан (Никитин), он је три године провео у логорима, затим га је Господ удостојио да постане епископ, а упокојио се 1963. године у Недељу жена-мироносица, за време проповеди. Господ је мене, грешног, удостојио да разговарам с њим. Он пита: „А да ли знаш ко је неправедни судија (в.: Лк. 18: 1-8)?“ – „Па ко је неправедни судија, – одговарам, – онај који ипак није издржао...“ – „Ма не. То је Бог.“ – „Како Бог?! Па судија је неправедан!“ – „Да, наравно, – каже владика, – Господ је Судија неправде, јер кад би био Судија правде, био би приморан да погуби све нас. А Он је милостив према нама. Суди нам „по велицјеј милости Својеј“ (Пс. 50: 3).“ А по правди се тако не суди!   – Преподобни Пајсије Светогорац је једном рекао да је: „Противотров за чамотињу – славословљење Бога“!   – Дешава се да се људи жале: „Ох, што ми је живот тежак!“ Питам: „Јесте ли некад абортирали?“ – „Да, да...“ – „Знате, за једно такво убиство сопственог детета (а то је убиство) људи су по земаљским законима раније осуђивани на 25 година затвора. А казне се још и сабирају: за два убиства – 50 година, за три убиства – 75 година затвора. А ви сте на слободи...“   – Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) је истицао да чамотиња потиче од неправилног погледа на недаће, кад се човек „загледа“ у њих као у нешто непролазно. Али ако трезвено процени своје грехове, испоставља се да...   – Свети оци су знајући да Господ за трпљење невоља опрашта грехове, сами тражили шта ће потрпети од некога. Ми често не треба ни да тражимо. Просто потрпи човека који се налази поред тебе, то је твој доброчинитељ! Сам Господ ти тако пружа прилику да опростиш: ти си опростио – теби је опроштен неки бивши грех. Тако ће ти се бар делимично отписивати дуг. А кад постанемо свесни колико је велик наш дуг, из све снаге ћемо се трудити да га гасимо „профитом“: „...Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне“ (Мт. 5: 44).   – Али зар нам се не шаље свака невоља због грехова? Код светог Марка Подвижника има таквих речи.   – Код мене је дошао један слуга Божји, довео је сина: „Оче, секира се због тога што га задиркују у школи.“ „Чедо, – обратих се детету, – има једна изрека: велик је онај човек који се не вређа на увреду, а свет је онај коме похвала не чини штету. Пошто још увек ниси свет, они желе да те учине великим.“   – Значи, шта год да се деси, верници имају повода да се радују, благодаре, опраштају и васкрсавају. Васкрс је стални. Све је по речима апостола: „Увек се радујте. Непрестано се молите. За све благодарите“ (1 Сол. 5: 16). Чак и кад грешимо, а грешимо стално, можемо да се покајемо – и то је радост!     – Речено је: „С нами Бог, разумјејте, јазици, и покарјајтесја, јако с нами „Бог“ (Ис. 8: 9). Кад имамо такво покровитељство просто немамо права да падамо у чамотињу! Чамотиња потиче од тога што заборављамо Бога.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе!     На гозбу дођосмо незвани, а позвани. Позвани Христовим ријечима: „Дођите к мени сви уморни и натоварени…“ Позвао нас Свети Василије да нас извида и очи нам умије, срца орадости… Зар њему не доћи на славу? Оцу нашему! Чекао нас истог јутра у својој топлој пећини да нас угрије, па у своме граду да нас укријепи и нахрани. Да нам покаже пут! А ми другога немамо! До пута литија – пут неба!   А у граду… добри домаћин изнесе дарове. Не сакри их, него подијели с народом! И нахранише се хиљаде, и не би мало. И сунце запали свијеће своје, и сиђоше луче на земљу, на хоругве и крстове баш у тренутку кад пастир добри сиђе међу овце своје  да их поведе, благословом Светога Василија,  у земљу обећану, у слободу жуђену, у Ханан… и би паша богата и никада се тако овце не наситише љубављу и истином чистом. Јер тога дана у Никшићу бјеше Васкрс!   А кад о поноћи најавише вуци и хајкачи, ловци и гоничи, наш пастир-витез Владика Високи прими пехар. Зар и ми који смо се гостили на гозби световасилијевској, васкршњој да не испијемо данас чашу страдања с пастиром, као што он с нама подијели чашу меда? Зар под крстом да га оставимо?   Вама невина јагњади којe закачише вучји зуби, вама који голоруки на чопор кидисасте, мелем острошки на ране!  Вас Владико драги, и све узнике с Вама у никшићком казамату, сунце Христово на вјеки гријало!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...