Jump to content

Васкрс и забрана кретања

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 5 минута, The Godfather рече

''.statistika je kao bikini, otkriva sve, a ne pokazuje nista '' Zvonko Mihajlovski - sportski komentator

Slazem se ovom kultnom recenicom doticnog, ali ona je primenjiva - sto se sporta tice - samo na fudbal - u kome mnogo losiji tim po statistickim parametrima moze na kraju izaci kao pobednik, u svim ostalim sportovima je to nemoguce - uvek pobedjuje bolji i njegova statistika je ako ne u plusu, onda bar u procentualno zanemarljivom minusu ( u takvim slucajevima odlucuje tzv faktor srece ili lucidni vanserijski potez ili potezi jednog ili vise aktera nadmetanja )

:skidamkapu:

 

зато сви волимо фудбал :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

11 minutes ago, Bokisd said:

Mislim da Sinod treba da izda saopstenje da se strogo drze mere zastite i discipline u crkvama, kako bi imali mogucnost da trazimo liturgiju za Vaskrs..... to je moje misljenje o tome.

Džabe sinodu sve preporuke kada nema samosvesti kod većine i ako se slažem da je potrebna makar jedna i to veoma decidna preporuka sinoda po ovoj temi. 
Sa ovim dvosmislenim preporukama ništa se ne postiže osim zbunjivanja, osim ako im to i nije namera da ostanu nedorečeni za kasnija opravdavanja ili samohvale, u zavisnosti od situacije.  :)
Ne znam šta da mislim.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Zmaj Pisum рече

Džabe sinodu sve preporuke kada nema samosvesti kod većine i ako se slažem da je potrebna makar jedna i to veoma decidna preporuka sinoda po ovoj temi. 
Sa ovim dvosmislenim preporukama ništa se ne postiže osim zbunjivanja, osim ako im to i nije namera da ostanu nedorečeni za kasnija opravdavanja ili samohvale, u zavisnosti od situacije.  :)
Ne znam šta da mislim.

Пример ограниченог ефекта препорука се може видети на препоруци да су причешће дели стављањем кашичице у широко отворена уста, са минималним или никаквим додиром са верником (прочитао сам у најновијем тексту о. Зорана и чуо још са барем једне стране) - џаба савет кад да би се применио прво мора да га сваки свештеник посебно нагласи људима, па да онда сваки човек то лепо разуме и потруди се да примени. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

25 minutes ago, The Godfather said:

Slazem se ovom kultnom recenicom doticnog

Zamisli sad statistiku kojom se služimo:
Redovno
1. broj obolelih
2. broj umrlih
3. broj izlečenih
Povremeno
1. broj stanovnika
2. starosna dob
3. hronične bolesti
4. posledice bolesti
Nikad
1. razudjenost populacije
2. efekat bolesti
3. psihološki momenat i posledice
4. imunitet
5. modifikacija virusa

Ovo je samo veoma mali deo mogućih parametara kojih ima toliko mnogo u stvarnosti da bi iziskivalo bar dve stranice teksta i jedna naučna studija da se svaki parametar objasni.
Sad je valjda jasno koliko većina veoma površno razmišlja o celoj problematici. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5 minutes ago, Срђан Шијакињић said:

Пример ограниченог ефекта препорука се може видети на препоруци да су причешће дели стављањем кашичице у широко отворена уста, са минималним или никаквим додиром са верником (прочитао сам у најновијем тексту о. Зорана и чуо још са барем једне стране) - џаба савет кад да би се применио прво мора да га сваки свештеник посебно нагласи људима, па да онда сваки човек то лепо разуме и потруди се да примени.

Da, tačno.
Naveden je samo jedan mali deo svega ostalog što bi trebalo primeniti u praksi. A i to malo je neizvodljivo, bar ne u ovom kratkom periodu. :(


Oduvek sam mišljenja da nije problem "neznanje", ali jeste veoma veliki problem odbijanje da se nešto nauči i sazna i još veći problem, odbijanje da se prihvati već poznato i dokazano.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Zmaj Pisum izisukuje samo komplikovane sisteme diferencijalnih jednacina. Nista vise - nikakve naucne radove

Ti podatci su vec obradjeni

P.S. izostavio si setove mera koje se preduzimaju i jos neke podatke vezena za neke stvari koje direktno nemaju veze sa virusom u bukvalnom smislu, ali indirektno i te kako imaju.Ali jos je rano o tome govoriti, jer podataka jos uvek nema dovoljno ili ih ima, ali nije zgoreg imati ih jos - jer je onda i samim tim - slika jasnija

Link to comment
Подели на овим сајтовима

7 minutes ago, The Godfather said:

izisukuje samo komplikovane sisteme diferencijalnih jednacina. Nista vise - nikakve naucne radove

Ti podatci su vec obradjeni

P.S. izostavio si setove mera koje se preduzimaju i jos neke podatke vezena za neke stvari koje direktno nemaju veze sa virusom u bukvalnom smislu, ali indirektno i te kako imaju.Ali jos je rano o tome govoriti, jer podataka jos uvek nema dovoljno ili ih ima, ali nije zgoreg imati ih jos - jer je onda i samim tim - slika jasnija

Trebalo bi meni da napišem naučni rad na zadatu temu. Nisam sveznajući. :cheesy3::))
Izostavio sam mnogo toga jer svako pitanje ima veliki broj podpitanja, a podpitanja još mnogo podpodpitanja...
A sve ćemo saznati tek nakon nestanka pandemije i kompleksnog istraživanja svega i svačega. 
...ako tada ikoga bude zanimalo bilo šta u vezi Korone, osim stručnjaka specijalista iz pojedinih oblasti.
P.S.
Nemoj mi sad o diferencijalnim jednačinama ko Boga te molim (citiro sam Vodju :naklon:). Taman sam se rešio sferne trigonometrije, ti mi nabaciješ diferencijale i problematiku. Na dasku ću te zakucam, majke mi moje :cheesy3::))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 55 минута, Bokisd рече

Mislim da Sinod treba da izda saopstenje da se strogo drze mere zastite i discipline u crkvama

I gospoDŽama se vazda ( doduše samo) skreće pažnja na karmine po ikonama, pa ne vredi. :D

Ko bre koga sluša....još STROGO. Ma nema šanse. Što strožije, veći izazov u nas ;)

( Inače, predlog ti je dobar)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Zmaj Pisum said:

 

Ovo je više nego suludan predlog. 
"Posle će biti 2 dana karantina".... Kada bi to bilo tako, ne bi bilo potrebe za bilo kakvim restriktivnim merama. 
Ne bih da komentarišem dalje taj predlog. Nije za komentarisanje.
 

Понуди свој предлог, хајде.

Значи такав компромис ти не одговара. То је лицемерје. А у реду ти је полицијски час од преко 48ч за викенд, а да се он помери за понедељак уторак то не ваља? Или у недељу, током дана, нек почне од подне полицијски час. 

Ја сам на брзину навео пар могућих решења. Ти ниси ни једно, и што је још горе и не желиш. Већ си се ухватио за нешто од понуђеног рекоа то је лоше и нећу више да се играм. Затворена тема. Свака част!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Evo jos jednog dobrog primera posle vladike Grigorija. I vladika Teodosije je odmah zatvorio Pecku patrijarsiju jos pocetkom Marta, i nikoga ne primaju od tada, cak ni u portu manastira. ?

 

Mati Haritina, igumanija Pećke patrijaršije, izjavila je da su sve monahinje zdrave, kao i da su zbog epidemije koronavirusa kapije manastira zaključane već mesec i po dana.

 

„Mi smo početkom marta zaključali kapiju i od tada nismo nikom dozvolili da uđe u portu manastira. Nemamo nikakav kontakt sa spoljnim svetom i nijedna od 18 monahinja nije imala simptome koje izaziva koronavirus“, rekla je mati Haritina za Direktno.rs.

Liturgije se održavaju svakog dana, a sveštenik iz Pećke mitropolije koji ih služi odmah po završetku napušta manastir.

„Svakodnevno se molimo za lekare koji se bore za naše živote, kao i za sve obolele u Srbiji i na celoj planeti. Moramo biti strpljivi i disciplinovani dok ne prođe ova pošast, kao i da slušamo savete lekara“, dodala je igumanija.

Uskršnji praznici će naredne nedelje u Pećkoj patrijaršiji biti proslavljeni skromno, bez poseta vernika.

„Dok ne prođe epidemija, vrata manastira se neće otvarati. Ja sam u Patrijaršiji već 60 godina i ovo će biti prvi put da za Uskrs ne bude vernika. Jednostavno mora tako da bude da ne bi ispalo da je crkva uzročnik širenja virusa. Moja poruka vernicima je da praznik provedu kod kuće sa svojim porodicama, i sa Bogom i crkvom u sebi. Ako nemamo Boga u svojoj duši, ništa nam ne znači odlazak u crkvu“, zaključila je mati Haritina i dodala da se svakodnevno čuje sa igumanom Visokih Dečana Savom Janjićem, koji je zdravo i dobro, a vrata tog manastira su takođe zaključana već više od mesec dana.

http://rs.n1info.com/Vesti/a588005/Pecka-patrijarsija-zakljucana-vec-mesec-i-po-dana-monahinje-zdrave-i-izolovane.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Zmaj Pisum said:

 

Igrom slučaja, pored Teologije koju volim, brojevi su mi uža specijalnost pa zbog toga što svašta nešto izlazi u javnost, znam da nisu uzeti svi parametri, a njih ima mnogo i u realnom vremenu, kada se svakodnevno menjaju brojevi, situacije, saznanja o virusu i slično, statistika je veoma nepouzdana i nemoguće je sve parametre obraditi.
Možemo na individualnom nivou razmišljati ili kalkulisati, ali je pitanje, koliko je to tačno.
 

У шта ти верујеш онда? Шта мислиш да је у довољној мери блиско тачном: званична статистика о сезонском грипу или статистика о корони, или оба/ниједно?

Ако је статистика непоуздана и хоћеш скроз да је одбациш онда не пада у воду само оно што сам ја рекао поредећи с обичним грипом, већ и цела паника око короне, зар не? Плус додај на то и параметар - погрешни тестови. Па израчунај опет статистику.

1 hour ago, Zmaj Pisum said:

Generalizacija DA u nekom obliku i vremenu, etiketiranje NE.  
Ako ne razumeš prvi deo pisanija, onda nemaš dovoljno godina i nisi živeo u nekom periodu. Ako je to u pitanju, konsultuj tatu, mamu ili baku i deku. Oni će ti lako objasniti.
 

Cимпатичан предлог, хвала. :D Али твоје писаније јесте тешко разумети јер си изнео низ генерализација и наводно њихових теза (о мање и више битним Литругијама) и чак одатле наставио даље расправљајући ту тезу.

 

1 hour ago, Zmaj Pisum said:

 

Znaš li kako se u psihijatriji zove ovo što si napisao?
 

Више ме занима зашто то радиш, него како се назива у психологији. :)

 

1 hour ago, Zmaj Pisum said:

Naravno da nisi. Treba biti širokih pogleda i razumevanja, ivotnog iskustva i mnogo toga što se uči i stiče. Na koncu, nikada nisam pripadao "identičnoj" masi koja razmišlja po identičom šablonu "kud svi Turci tu i mali Mujo". Svevišnji nas je i stvorio različite. Da je hteo, napravio bi od nas suncokretene, ali nije. :)

Ево разложићу ти да олакшам. Ти си у свом посту изнео критику става који се на теми није ни појавио, нико га није ни промовисао. Коме си се обраћао онда уопште? :D То је све што питам и о чему уопште и говорим овде. Али се не чујемо добро.
Друго, како су широки погледи и разумевање уопште ушли овде у причу, нити си показао широке погледе нити разумевање у том посту. Не разумем. 

Измењено од Давид
грешке у куцању
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Just now, Давид said:

Понуди свој предлог, хајде.

Значи такав компромис ти не одговара. То је лицемерје. А у реду ти је полицијски час од преко 48ч за викенд, а да се он помери за понедељак уторак то не ваља? Или у недељу, током дана, нек почне од подне полицијски час. 

Ја сам на брзину навео пар могућих решења. Ти ниси ни једно, и што је још горе и не желиш. Већ си се ухватио за нешто од понуђеног рекоа то је лоше и нећу више да се играм. Затворена тема. Свака част!

Iz celokupnog opusa koji si napisao, žao mi je što moram da kažem, primećuje se da veoma površno, diletantski pa i naivno razmišljaš o postojećem problemu.
Ni u ludilu ne bih sam mogao da iznesem bilo kakav predlog, a da mi se ne smeju ljudi, jer nisam stručnjak iz nekih oblasti, a nisam ni Veliki Vodja koji sve zna.
Tvoj kompromis nije kompromis nego čista ludost koja bi dovela do opšteg haosa, a da sam u pravu, navešću samo jedan mali deo tvog predloga, a to je POPISIVANJE i ako nisam imao nameru da te "podsećam". Sam si naleteo na minu :)

Lepo, hajde da popišemo ljude po tvom predlogu...
Kako ih popisati?
Koliko parohija ima Srbija?
Koliko hramova, a i koliko hramova ima dve ili više parohija?
Koliko ima hramova gde se ne služi liturgija?
Koliko treba popisivača?
Koliko treba vremena jednom popisivaču da ispiše jednog čoveka?
Koji se kriterijumi uzimaju za popisivanje?
Kako forma treba da izgleda za popisivanje?
Koji dokument će biti validan i šta ako neko nema nikakav dokument pri sebi?
Ko će da angažuje popisivače i iz kojih će fondova da se plaćaju?
Koliko treba rezervnih popisivače jer se ne zna koliko će vernih doći u pojedine hramove (npr. negde se očekuje 100, a dodje deset, a gde se očekuje deset, dodje 200).
Kako uraditi popisivanje, a da liturgija počne u isto vreme u svim hramovima?

I najbitnija pitanja...
Kakva bi bila reakcija vernih na popisivanje i uzimanje ličnih podataka?
Kako bi se rešavala gužva u toku popisivanja, tj. održavala socijalna distanca?
Koliko je ljudi potrebno da nadgledaju održavanje distance?
Da li će se dozvoljavati ili ne pristup ljudima bez zaštitne maske i rukavica?

Odgovori samo na deo ovih organizacionih pitanja (a pitanja ima daleko više nego što sam naveo).

Izvoli, na tebi je red kada već hoćeš da budeš veliki organizator i kada je po tebi, sve to tako lako, jednostavno i izvodljivo :)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Епископ Димитрије – Писмо вјернима Епархије Захумско+херцеговачке и приморске


Драга у Христу браћо и сестре,

Ванредна ситуација у којој смо се нашли није утицала само на наш уобичајен друштвени, привредни, него и на наш духовни и црквени живот. Не можемо да се молимо онако како желимо и како смо навикли, да учествујемо у богослужењу, да загрлимо и цјеливамо ближње, да цјеливамо свете иконе, и што нам најтеже пада – да саборно учествујемо у Божанској Литургији.

Сви добро знате да смо одувијек чинили све као црквена заједница, а посебно су се у томе истицали моји претходници, да наш црквени и нарочито богослужбени живот буде „живот у изобиљу“ (Јн 10, 10). Позивали смо, молили, мислили на све вас и бринули о томе да се сви наши суграђани са нама радују о великим празницима, поучавали, проповиједали о спасењу које нам се у животу по Јеванђељу и Светој Евхаристији даје, не стављајући бремена тешка за ношење никоме од вјерних (Лк 11, 46). Трудили смо се да никада не стојимо на уласку у брод спасења, који је Црква, спрјечавајући друге да у њега уђу (Лк 11 52).

Треба ли уопште напомињати да нам сада свима тешко пада што смо принуђени да свој богослужбени живот, као православни хришћани, макар и привремено, не живимо у пуноћи? Треба ли да говоримо да нам је свима тешко што не можемо да се окупљамо у цркви? Треба ли коме да доказујемо да смо тужни што не можемо да се радујемо пуним црквама људи, нарочито у ове дане Великог поста?

Никоме није лако да не долази у цркву, али још је теже нама свештеницима да вас, као они који смо вас за све вријеме свог служења призивали, позивамо да сада не учествујете у богослужењу, или да то чините уз драстичне и свима непријатне мјере предострожности – међусобну физичку удаљеност, причешћивање које примамо изван литургијског сабрања и, уопште, немогућност нормалног тј. саборног савршавања Светих Тајни. Тешко нам је и да вас савјетујемо да нас не примате у своје домове ради освећења водица или резања славског колача. Тужни смо што морамо да вас од богослужбеног простора и савршавања Светих Тајни одбијамо управо ми којима је главна служба да вас њима приводимо.

Међутим, покушајмо да ствари осмотримо и из другог угла. Пробајмо, поготово у оваквом тренутку, да не тражимо своје, него оно што је ближњега (1. Кор 10, 16). Несрећа која нас је задесила захтијева од нас да сада не гледамо на оно што нам је лако или што бисмо жељели да чинимо, него на оно што смо дужни да предузмемо. А дужни смо то прије свега једни другима, нарочито онима које болест посебно погађа – старијим особама и онима са хроничним обољењима, нашим бакама, ђедовима, очевима, мајкама, међу којима су и многе наше вољене владике, презвитери, монаси и монахиње. Као што знате, потврђено је да је већ неколико свештеника наше Свете Цркве, заражено корона вирусом, укључујући и о. Милана, пароха коњичког, који се опоравио, на чему смо неизмјерно благодарни Господу. Међутим, Преосвећени Епископ Милутин је, на велику жалост цијеле наше Цркве, након кратке борбе, преминуо од болести коју овај вирус изазива, као и један врло млади вјероучитељ из Ваљева. Ако смо дужни да учинимо све да кроз нас „не дође саблазан“, колико смо тек дужни да учинимо да кроз нас не дође болест ни на кога од чланова наше црквене заједнице и њихових ближњих? Ово све не значи да треба паничити или очајавати. Са друге стране, не треба бити ни лежеран и претјерано опуштен, већ покушати наћи праву мјеру. Поред тога, дужни смо да, једни према другима, покажемо своју грађанску одговорност, не само према другим члановима Цркве, него и према свим нашим вољеним суграђанима који су такође наши ближњи.

Ако бисмо могли замислити ситуацију у којој се мјере о забрани јавних окупљања не би односиле на вјернике, и тада би због јаванђелске вјере која нас учи да је ближњи наш живот, оне требало да буду поштоване и примјењиване од стране хришћана. Због тога је најтрезвеније да поштујемо све одлуке и препоруке градских, републичких и државних власти којима се настоји спријечити ширење овог опаког вируса и спасити што већи број живота. Не смијемо дозволити да угрожавамо животе својих ближњих, јер су они за сваког правог хришћанина највећа светиња. Мјере уведене у нашој епархији су донешене и зато што сматрам да би била велика грешка дозволити јавну расправу о нашим заједничким богослужењима, пошто би тиме доводили људе у ситуацију да, макар и нехотично, немајући сви дар вјере, као ни основне теолошке информисаности, неуко анализирају оно у шта нису довољно упућени и, самим тиме, профанишу наше светиње, а нас оправдано оптужују као неодговорне и себичне људе. Оци древне Цркве су обично јавно проповиједали о животу, учењу, смрти и васкрсењу Христовом, а о Светим Тајнама наше вјере су говорили само онима који већ свим срцем вјерују у нашег Спаситеља. Зато, са једне стране, морамо да заштитимо и наше светиње од могућег изругивања, слободно се крећући, у оквирима нашег пребогатог Предања, као дјеца Божија, у дому нашег Оца Небескога, али, са друге стране и прије свега, наше ближње од опасности заразе. А све то, још и због тога, како не би испало да секуларно друштво са својим вриједностима више мари за вриједност живота сваког појединца и његово здравље, за солидарност и заједништво, него ми хришћани којима би то требало да буду темељне вриједности, будући да у великој мјери произлазе из Јеванђеља.

Морам да напоменем да нека браћа и сестре, када бих им нпр. указао на страшне последице које је корона вирус оставио и оставља у Италији, просто констатују да су Италијани најстарија нација у Европи, доводећи ме, хоћу да вјерујем несјвесно, пред закључак да ти људи, због своје старости и болести, не заслужују љубав својих ближњих и нашу пажњу. У колики смо само понор безосјећаја упали, мислећи да бранимо вјеру, и колико живимо живот измјештен из реалности која нас окружује?! Зато, пробудимо се и видимо: Није нападнуто хришћанство, него здравље и животи милиона људи свих вјера и нација са којима ми православни хришћани дијелимо овај Божији свијет.

„Лијек бесмртности“, како Свету Евхаристију назива Свети Игњатије Богоносац, јесте лијек и за исцјељење ове нове болести с којом се сусрећемо. Али не као медикамент који ће сам по себи да нас сачува од заразе, него као израз љубави једних према другима и тиме предокушај Христове побједе над смрћу, будући да је наша смртност извор сваке, па и ове, болести и наш „последњи непријатељ“ (1. Кор. 15, 26). Знамо то добро сви: Света Евхаристија је служење Богу које заједно вршимо, узносећи му благодарење за све и свја; Света Евхаристија је служење у јединству, „свези мира“ (Еф 4, 3), којим показујемо да смо „једно тијело, један Дух“ (Еф 4, 4); Она је благодарење на љубави коју Бог излива на нас, на свим добрима којима нас обасипа, а прије и изнад свега на нашим ближњима. Због тога, ако не маримо за то да као Црква будемо једно тијело и један Дух, онда ни не можемо да служимо Свету Евхаристију или, ако је несложни и служимо, то чинимо узалуд и на осуду (1. Кор 11, 16-34). Ако се Евхаристијом служимо да покажемо себи и другима да смо бољи вјерници од наших ближњих, онда је узалуд приносимо. На крају, ако журимо да учествујемо у Светој Евхаристији у манастирима да бисмо се наругали одлукама својих пастира сматрајући их за ништавне, или за одраз маловјерја – узалуд тамо идемо. Тамо гдје нема јединства, него су подјеле, нема ни Евхаристије. Тамо гдје нема благодарности, него је озлојеђеност, нема ни праве Евхаристије. Тамо гдје нема служења, а има самодовољности, нема ни Евхаристије. Света Евхаристија се служи само онда када је служимо као једно Богу благодарно тијело, без унутрашњих раздора, без надимања над другим вјерницима и без гордог оглушивања о молбе и благослове наших пастира.

Сјетимо се параболе о Страшном суду (Мт 25, 31-46), коју по предању Цркве сваке године читамо седам дана пред почетак Великог поста, да бисмо боље схватили да је наш пут ка Пасхи, ка свијетлом Васкресењу Христовом, увијек заједничко дјело и да оно има и своју социјалну димензију и смисао. Господ ће све нас, као што нам је то добро познато из тог описа његовог Другог доласка, питати да ли смо му послужили и пронашли га у нашем ближњем, особито ономе потребитом и болесном, без обзира на његову нацију и вјеру или, чак, невјеровање. Ту читамо, и требало би да разумијемо, да ако Господа не нађемо у своме ближњем и огријешимо се о оне најрањивије и најпотребитије наше сестре и браћу, узалуд ће нам бити то што смо га налазили на Часној Трпези и у Светом Путиру. Макар се причестили безброј пута, то ће нам, ако се не покајемо, бити на осуду (1. Кор 11, 20-33). Тако да, као што је већ речено, оно што чинимо по Исусовој заповијести „у Његов спомен“ (Лк, 22, 19), наиме Света Евхаристија, не би никада смјела да се савршава без старања једних о другима, али и о свим људима и читавом свијету, да би увијек била и остала новозавјетна жртва милости, а не старозавјетно (у Исусовом времену већ потпуно формално и механичко) испуњење закона (Мт. 9, 13; 12, 7).

Алексеј Хомјаков би у овом духу рекао да човјек сам може само пасти и пропасти, али се у Цркви нико не спасава сам: ако вјерујемо, ми смо у заједници вјере; ако се молимо, ми смо у заједници молитве; ако љубимо, ми смо у заједници љубави, са свима нашим ближњима.  Све је ово тако, не зато што наш лични однос са Христом није довољан за спасење, него зато што је не само одрицање ради добра ближњих (као што ова ситуација у којој се налазимо од нас изискује), већ, ако је то потребно, и полагање нашег живота за њих – испуњење Јеванђеља истог Господа Исуса, у кога лично вјерујемо. У оваквој ситуацији, ми у ствари бирамо између живота наших ближњих, а прије свега старијих и хронично болесних с једне, и нашег „духовног“ комфора с друге стране. Избор би требало да буде лаган, а ова пандемија, на нашем личном духовном путу, може и треба да буде прилика за раст наше вјере и дубље проницање у љубав Христову „која превазилази разум“ (Еф 3, 19) и наше духовно васкресење из сна себичности (Еф 5, 14). С друге стране, као Црква Божија, заједница вјерних, требало би да препознамо тренутак и пројавимо се као одговорни људи свјесни стварности у којој живимо, да би људи из наших дјела, на прави начин схватили и прихватили Јеванђеље и да би вриједности којима оно обилује постале што видљивије и релевантније за савремени свијет и човјека.

Та два сата нашег заједничког недељног и празничног сабрања и дјелања, што и значи ријеч Литургија, сада можемо, осим личном молитвом, будући да нам је заједничка онемогућена, (сјећајући се ријечи Св. Јована Златоустог, да је ближњи наш „други олтар“) оплеменити и на другачији начин, не мање свет од уобичајеног. Наиме, можемо се (уз све прописане мјере предострожности) потрудити око неког болесног, старог, или просто некоме од њих коме је ограничено кретање обавити неопходну набавку и опет се, послије такве „литургије“ причестити. Зар не би ово био диван начин да живимо нашу вјеру у овом времену кад смо сви на испиту, себе духовно обогаћујући, а ближње, колико нам је могуће, и духовно и материјално?

Ово стање које у многоме подсјећа на тишину и мир Велике суботе, неће трајати у недоглед, пошто се и онај свештени мир увијек оконча радошћу Васкрса.  Тако, сваке године пјевамо на великосуботњим богослужењима о животворној смрти нашег Спаситеља – спава Живот, а смрт дрхти, знајући да се ближи крај њеној владавини. Опет ћемо се, и то врло брзо, срести и сретати, ако Бог да, на саборним Литургијама, сви заједно окушајући Дарове вјечног живота, али треба да урадимо све што је до нас да на том нашем будућем сабрању нико не изостане, и то због наше непажње, а остало ће Бог надомјестити. Није дакле наша вјера угасла због страха, него се и сада и те како пројављује као израз старања за другога, израз потпуне одговорности за свијет и људе око нас, па и за државу и друштво у коме живимо. Црква даје мир, али, по ријечима Спаситеља, не као што га свијет даје (Јов 14, 27), него, чак, борећи се против тог себичног мира спаљених савјести који води неосјетљивости и небризи за другога. Црква проповиједа спасење човјечанства које се састоји у томе да се, како је то лијепо сажео Солжењицин, „све свакога тиче“. Нас хришћане, да парафразирамо Шантића, треба да боле ране читавог свијета и свачије страдање да осјећамо као своје. Овај свијет у коме живимо јесте опхрван злом, али и даље је то Божији свијет и у њему су Божији људи, за које је наш Спаситељ дао свој живот. Живот у Цркви, дакле, заиста излива мир у наша срца, из којих сада треба да произлазе оптимизам и ведрина, тако својствени сваком аутентичном хришћанину, али и у овом тренутку посебно важне врлине: право расуђивање, трезвеност, жртвовање за другог и храброст. Није вјера никако нестала, него је, то чврсто вјерујем, баш сада у вријеме кризе, на парадоксалан начин, можемо живјети посебно снажно и пронаћи у дубини Откривења у које смо повјеровали, оно једино на  једино потребно, често затрпано нашим људским предањима и обичајима (Мт. 7, 8).

У овим данима, у којима се сви сусрећемо са великим изазовима, наша Епархија је издала низ саопштења и одлука, које су плод савјетовања Цркве, стручних лица и надлежних власти. Расудили смо да, пошто се сви налазимо у истом проблему, сви треба заједнички и да се боримо. Једини циљ свих епархијских саопштења је тако био да сачувамо једни друге од опасности која нам пријети.

Драга браћо и сестре, послије свега овдје написаног, желим да се захвалим великој већини вјерног народа наше Епархије, која је у овим тренуцима искушења показала изузетан степен вјере и љубави према Христу, а истовремено црквеног васпитања и одговорности према ближњем. Зато молим и преклињем појединце међу вама, да не отежавају себи и свима нама ионако тешко бреме за ношење које је новонастала ситуација ставила на наша плећа. Молим вас да будемо разумни, да пазимо једни на друге, да служимо једни другима, да слушамо једни друге и да не изазивамо немир и раздор у Цркви. Ако се и не плашимо корона вируса, Бога би требало да се плашимо. Јер нас Апостол Павле учи да „ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви“ (1 Кор 3, 17).

Благословен који долази у име Господње! У очекивању радости живоносне Пасхе Христове, нека благодат Господа нашега Исуса Христа, љубав Бога Оца и заједница Светога Духа буде и остане са свима вама.

Епископ Димитрије,
Лазарева Субота 2020.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3 minutes ago, Давид said:

Шта мислиш да је у довољној мери блиско тачном: званична статистика о сезонском грипу или статистика о корони, или оба/ниједно?

Već sam objasnio mali deo statističke problematike, pa da ne ponavljam. Potraži medju komentarima.
 

4 minutes ago, Давид said:

Али твоје писаније јесте тешко разумети јер си изнео низ генерализација и наводно њихових теза (о мање и више битним Литругијама) и чак одатле наставио даље расправљајући ту тезу.

Teško? Kako kome mladi prijatelju :)
A o liturgijama?
Prvo, zaboravio si moju prvu rečenicu, a ona je najbitnija i sve objašnjava, koja glasi "Ako dozvolim sebi da budem cinik...".
A to znači da ovo nije TEZA, već cinizam.
Ali ako hoćeš, možemo je postaviti u tezu, pa shodno toj tezi, daj mi validan argument po pitanju:
"Zašto se ne krvimo oko dolazaka ne sve liturgije godišnje, ali izgibosmo oko ove Vaskršnje?"
Što povlači moje drugo pitanje koje glasi "Da li je Vaskršnja liturgija SVETIJA od ostalih?", a na koje nisam dobio odgovor.
A to povlači i treće pitanje koje sam postavio "Da li je Božićna liturgija svetija od Vaskršnje?" i ako jeste, zašto, a ako nije, opet zašto i ako jesu svetije, zašto su svetije, a ako nisu, zašto ovolika frka?
Možeš li da odgovoriš na ta pitanja, ali argumentima?
 

 

11 minutes ago, Давид said:

Ти си у свом посту изнео критику става који се на теми није ни појавио, нико га није ни промовисао

Zašto ne bih promovisao neki drugi stav, već moram pod "obavezbo" da razglabam sve ono što se već razlabalo?
Gde to piše da postoji i mora postojati samo jedan, dva, tri... deset stavova, a ne može i ne sme jedanaesti?
I zašto ne bih mogao da kritikujem svoj stav ili da ga obrazložim detaljno i izazovem diskusiju?
Ko si ti da praviš restrikcije i cenzure na forumu i odakle ti pravo da to radiš?
Izvoli...  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2 minutes ago, Zmaj Pisum said:

Iz celokupnog opusa koji si napisao, žao mi je što moram da kažem, primećuje se da veoma površno, diletantski pa i naivno razmišljaš o postojećem problemu.
Ni u ludilu ne bih sam mogao da iznesem bilo kakav predlog, a da mi se ne smeju ljudi, jer nisam stručnjak iz nekih oblasti, a nisam ni Veliki Vodja koji sve zna.
Tvoj kompromis nije kompromis nego čista ludost koja bi dovela do opšteg haosa, a da sam u pravu, navešću samo jedan mali deo tvog predloga, a to je POPISIVANJE i ako nisam imao nameru da te "podsećam". Sam si naleteo na minu :)

Lepo, hajde da popišemo ljude po tvom predlogu...
Kako ih popisati?
Koliko parohija ima Srbija?
Koliko hramova, a i koliko hramova ima dve ili više parohija?
Koliko ima hramova gde se ne služi liturgija?
Koliko treba popisivača?
Koliko treba vremena jednom popisivaču da ispiše jednog čoveka?
Koji se kriterijumi uzimaju za popisivanje?
Kako forma treba da izgleda za popisivanje?
Koji dokument će biti validan i šta ako neko nema nikakav dokument pri sebi?
Ko će da angažuje popisivače i iz kojih će fondova da se plaćaju?
Koliko treba rezervnih popisivače jer se ne zna koliko će vernih doći u pojedine hramove (npr. negde se očekuje 100, a dodje deset, a gde se očekuje deset, dodje 200).
Kako uraditi popisivanje, a da liturgija počne u isto vreme u svim hramovima?

I najbitnija pitanja...
Kakva bi bila reakcija vernih na popisivanje i uzimanje ličnih podataka?
Kako bi se rešavala gužva u toku popisivanja, tj. održavala socijalna distanca?
Koliko je ljudi potrebno da nadgledaju održavanje distance?
Da li će se dozvoljavati ili ne pristup ljudima bez zaštitne maske i rukavica?

Odgovori samo na deo ovih organizacionih pitanja (a pitanja ima daleko više nego što sam naveo).

Izvoli, na tebi je red kada već hoćeš da budeš veliki organizator i kada je po tebi, sve to tako lako, jednostavno i izvodljivo :)

 

Опет си се ухватио за једну од понуђених ствари и говориш ми ево ниси нашао добро решење - значи не постоји добро решење. Ок, попис отпада на пример, али идемо даље, шта можемо да учинимо. Не слажем се се да не постоји добро решење. То што ниси стручан не значи да не можеш да питаш некога ко стварно јесте, али не ове кловн лекаре на ТВ-у који мењају ставове како се мењају годишња доба. Где постоји намера може да се смисли и начин. Да се ризик што више смањи. Тога није било, и то ми се не свиђа. Теби се то свиша и то је твоје право на мишљење.

Ипак, постоје озбиљне основе да је ствар доста пренебрегнута и то константно игноришете. То нису дилетантске и површне мисли, то говоре искусни епидемиолози и академици наука (види моје постове са почетка теме). Уосталом мало тог искуства које имаш и себично чуваш би могао да искористиш или просто питаш свог тату или своју маму како је прошла пандемија свињског грипа са милионима заражених у Србији и нула полицијских часова, са 6 милиона купљених вакцина и нула примљених. Мама ми каже да се не сећа баш, па бих тебе замолио да ми објасниш. :)))

...

Ево како сад у Бугардској одједном се појавио изгледа неки "велики организатор и све то тако лако, једноставно и изводљиво" извео са идејом Свете Литургије на отвореном, нашој пракси тотално (не)познатом? Ето мислио си да ја хоћу да будем велики вођа, преварио си се јер ја то не желим. Мислио си да је то немогуће и неизводљиво, ето и ту си се преварио демантују те Бугари.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши! (тропар Пасхе).  
      Синаксар у Свету и Велику недељу Пасхе
        Васкршње слово Светог Јована Златоуста   Светоотачке беседе о Васкрсењу Христовом   Свети Симеон Нови Богослов: Васкрсење Христово
      Свети Теофан Затворник: Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу!

      Васкрсење Христово као основ разликовања Хришћанства међу осталим светским религијама
        Свети Владика Николај: Христос Васкрсе!
      Петар Други Петровић Његош: Химна Васкрсењу

      Васкршњи интервју катихете Бранислава Илића за Радио "Српски Сион": Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу

      Катихета Бранислав Илић: Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења

      Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117,24)
        Емисија о богослужбеним особеностима Празника над празницима - Васкрса
      Васкрсење је победа над победама!

      Молитвено правило о Васкрсу

      Васкрс у литургијској години

      Васкрсење – смисао живота

      Васкрсење – слобода од свих зависности

      Васкрсење Христово - Коме се јавио Васкрсли Христос?

      Младић у празном гробу (Мк 16, 5)
        О Пасхалном јутрењу   Васкршње појање
      Зашто се за Васкрс фарбају јаја?
        Деца певају Васкрсу     Васкршње посланице и поруке патријарха и архијерејâ Српске Православне Цркве     Васкршња посланица Патријарха српског Иринеја и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2020. Лета Господњег   Васкршња посланица Патријарха српског Порфирија и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2021. лета Господњег     Недеље по Васкрсу     Недеље по Васкрсу: Друга недеља по Васкрсу - Недеља Антипасхе (Томина недеља)   Недеље по Васкрсу: Недеља Светих жена мироносица   Недеље по Васкрсу: Четврта недеља по Васкрсу - Раслабљеног   Недеље по Васкрсу: Пета недеља по Васкрсу - Самарјанке   Недеље по Васкрсу: Шеста недеља по Васкрсу - Слепорођеног   Недеље по Васкрсу: Недеља светих Отаца првог Васељенског Сабора     Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла и васкрсао си као победитељ, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радујте се! и Својим апостолима мир дарујући, Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење! (кондак)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Загребачки надбискуп Јосип Бозанић упутио је честитку поводом прославе Васкрса Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и епископима Српске православне Цркве у Хрватској, објавила је интернет страница Загребачке надбискупије.  Кардинал Бозанић је казао да моли Духа Светога да све учврсти у заједништву васкрсне вере и непоколебиве наде.

       
      У поруци се истиче да ”догађаји у садашњем тренутку говоре о крхкости и несигурности људских планова и програма и све позивају на поуздање у Бога и промену живота. Нека нас и та искушења подстакну на захвалност за Исусову откупитељску жртву и на хршћанску љубав према онима који више трпе”.
      - За Вас и Ваше ново црквено служење у сестринској Српској Православној Цркви, молим снагу Духа Светога да Божјем народу будете и заговорник и знак Божјег милосрђа. Повезан са Вама заједништвом вере у Христа Васкрслога, желим срећан и благословен Васкрс Вама, Вашим епископима, свештенству, монаштву и свему Божјем народу, повереном Вашој пастирској бризи, каже се у писму Загребачког надбискупа.
      Васкрс је честитао и председник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић, који је своју честитку упутио Патријарху српком Порфирију, али и Епископима далматинском Никодиму, славонском Јовану и нишком Арсенију.
      Надбискуп Пуљић је захвалио на добрим жељама које је Патријарх поводом прославе Васкрса у Римокатоличкој цркви упутио њему, хрватским бискупима, сарадницима, свештенству и верницима католицима. 
      - Тајном Христовог Васкрсења започело је доба новог стварања, а Васкрсли је показао да је Он наше светло, средиште и смисао свега. Нема, уистину, под небом другог имена дана људима по којем се можемо спасити, осим имена Исуса Христа. У тој вери поздрављам Вас васкршњим ускликом: Господ је васкрсао заиста, алилуја!, стоји у честитки председника ХБК.
      Пожешки бискуп Антун Шкворчевић честитао је Патријарху српском Порфирију први Васкрс у служби предстојатеља Српске Православне Цркве и онима којима је на челу, епископима, свештеницима, монаштву и верницима у њиховим епархијама, објавила је интернет страница Пожешке бискупије.
      Бискуп Шкворчевић, који је председник Већа Хрватске бискупске конференције за екуменизам и дијалог, рекао је да се моли Васкрсломе да нас у неизвесностима и страху који захвата људе у садашњим светским збивањима прати својом близином и храбри наду, утемељену на Христовој победи над смрћу.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће на Васкрс, 2. маја 2021. године, свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије молитвено ће присуствовати Пасхалном јутрењу у поноћ у Саборном храму св. Архангела Михаила у Београду, потврђено је Радију "Слово љубве".

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      О томе како да изађемо из зачараног круга страсти у радост Васкрса говори нам старешина храмова Покрова Пресвете Богородице и Новомученика и исповедника Руске Цркве у Акулову, митрофорни протојереј Валеријан Кречетов.     – Оче Валеријане, зашто људи данас уместо да се радују често падају у чамотињу?   – О преподобном Серафиму Саровском се у једној песми поје: „Ево, он је у невољама, као ми у срећи, радостан, спреман да положи душу своју за друге!...“ Гордост је корен свих страсти. То је кад човек нема праву слику о себи. На пример, мисли да је паметнији од других. А кад се истина бар мало открије, види да у ствари није такав и пада у чамотињу. То значи да се чак није разочарао у себе, већ у своје фантазије о себи. Зато Господ човеку често не открива сву његову ништавност, да не би пао у очај.   – Да, потпуно је друга ствар да човек од исповести до исповести покушава да види себе онаквог какав јесте, испред Крста и Јеванђеља на налоњу, уздајући се у свом спасењу у Господа, а не у своје „заслуге“.   – Боље је да човек уопште нема високо мишљење о себи. Постоји следеће поређење: човек је попут разломка, бројилац је оно што заиста јеси, а именилац је оно што мислиш о себи; што имаш веће мишљење о себи, тим је мања вредност разломка. Док страсти расту из гордости, основа свих врлина је смирење. Светитељ Теофан Затворник је говорио: „Ако се смириш, половина твојих невоља у животу ће престати да постоји.“   – Да ли ће нестати или ће човек једноставно престати да их примећује?   – И једно и друго. Речено је: дрво крста расте на земљи нашег срца. Дрво „на изворима вода“ (Пс. 1: 3) – односно оних страсти које врију у мом срцу. Колико год тежак био наш крст сами смо одгајили дрво од којег је он направљен. И крст ми је послат да би ми се душа очистила. Чим невоља или болест донесу унутрашњу духовну корист Господ може да склони или олакша крст. А и потпуно другачије ћемо се односити према невољама. Отац Јован (Крестјанкин) је говорио: „Наступило је време кад се човек спасава само невољама. Зато свакој невољи треба да се поклонимо до земље и да јој целивамо руку.“   – Васкрсу претходи Велики пост. Нецрквени људи се ужасавају: „Шта то значи, да ни телевизор не могу да гледам? Ни нешто укусно да поједем, ни да се забавим?!“ И како човек да „не падне у чамотињу“?   – Напротив, пост умножава радост! У Уставу постоје дани строгог поста – то је посебно време покајања, а покајање је увек праћено радошћу. И кад да се једе храна на уљу, човек то ни не примећује, а радост се умножава. Онда, видиш да је и риба дозвољена – опет се радујеш! А кад се човек омрси то је велије утјешеније, односно велика утеха.   Раније и кад је био мрс у кући није увек било биљног уља. А сад чим почне пост људи причају: „Шта то значи, да једем само кашу?“ – негодују. А раније, нарочито у послератним годинама, човек би, кад би му неко понудио кашу, био већ, што се каже, на врхунцу блаженства. „Шта, да једем само хлеб?“ – питају се данас људи у неодумици. А некад је радост била да човек има корицу хлеба! И сви смо тада били радосни! Нешто имамо, и хвала Богу на томе!   А људи који не посте су у свему презасићени и чак ни не претпостављају зашто су тако мрзовољни. Ово се односи и на супружнички живот. Ако се људи који се воле уздржавају с времена на време, биће пожељнији једно другом.   Грци, узгред речено, реч „чамотиња“ преводе као „радозналост“. Наш руски мислилац Иван Иљин је истицао да радозналост као усисивач увлачи све одреда, не гледајући шта је шта, само да буде нешто ново. „Свако мало, – пише он о радозналом човеку, – треба га тешити нечим новим, треба му пружити неку нову наду. Он пажљиво разгледа и ослушкује свет: да се у њему није појавило нешто ново. Шта? Није важно! Нешто непознато, недоживљено, нечувено. Иначе му прети опасност...“   – „Чамотиња је унука досаде, а кћерка лењости,“ често је говорио преподобни Амвросије Оптински.   – Да, и лењост је, као што је неко истакао, покретач напретка. Али је она и његов резултат. Ево, сад се, у данима Великог поста, чита молитва преподобног Јефрема Сирина: „Дух праздности, унинија, љубоначалија и празднословија не дажд ми...“ Заиста: прво иде доконост, а за њим чамотиња.   – А за чамотињу су свети оци говорили да она представља раслабљеност душе и тела...   – Међу омладином је данас ова реч чак популарна: „раслабити се“ (опуштено, прим. прев.). Сачувај Боже! Да будемо раслабљени?! Зато и падају у чамотињу.   – То је неки зачарани круг. Постоји израз „демон врти човека“. Иако, неки кажу да се чамотиња дешава и под маском узавреле делатности, али је она исто тако некако празна, као центрифуга, кад човек више није свестан шта ради и због чега. „Да премештам папире с једног места на друго?“ – дешава се да схиархимандрит Илиј (Ноздрин) овако негодује на московску вреву дајући људима благослов да се враћају на земљу.   – Преподобни Серафим Вирицки је говорио: „Русија ће живети од земље.“ Ми раније нисмо имали времена ни да нам буде досадно, ни да будемо лењи, и зато нисмо ни падали у чамотињу! Док смо расли требало је да носимо воду, и да цепамо дрва, а кад дође пролеће – да копамо, садимо, заливамо, онда да плевимо, окопавамо, после – да скупљамо летину. Ако се добро не ознојиш, нећеш имати шта да једеш. Тако смо навикли да радимо. Ја и сад не схватам: како човек уопште може да падне у чамотињу? Ја немам довољно времена! Кад да будем мрзовољан? Немам кад! То је кад „не знаш шта ћеш с временом“ – наравно, човека ће обузети мрзовоља, а ако нема времена, неће му бити ни до чамотиње!   Данас су људи смислили чак и „лењивац“, даљински управљач: да би укључили телевизор не морају да се помере с кауча. Теленаркоманија је постала уобичајена појава. Људи су, нажалост, заборавили првобитни назив филма – „илузион“, односно, то су илузије. И тако живе од некаквих авети, фатаморгана. Одсуство стварног живота приморава савременике да измишљају непостојеће проблеме: ово није како треба, оно није како треба – и да се стално осећају несрећно...   – Каже се да непријатељ делује кроз уобразиљу.   – Свети оци га називају „уметником“, он молује слике пред човековим мисаоним погледом. Дешава се да почне да подсећа на нешто из прошлости подстичући човека на злопамћење. Или га више наводи на снове о будућности. Притом зна коме ће шта да подметне. Једном улива страх. Омладину углавном наводи на снове о неком неоствариво луксузном животу препуном фантастичних задовољстава, саблажњава их како би се касније осетили преваренима и пали у чамотињу. Речено је: људи две ствари чине безумно – муче се због онога што је већ прошло или због онога што још није наступило.   – Али, човек опет због гордости оптужује себе: „Па како сам могао?!“ (а ко си ти, заправо, па да не падаш?) – или не може да се помири с неким околностима: „Због чега?“ – или их се плаши.   – Треба да имамо на уму: оно што добијамо у животу није због наших грехова. Реци човеку да му је нешто послато због грехова, па ће пасти у још већу чамотињу. Не, у Писму је речено: „Не по безаконијам нашим сотворил јест нам, ниже по грјехом нашим воздал јест нам“ (Пс. 102: 10). Односно, оно што нам се дешава у животу добијамо по милости, а не по греховима! По нашим греховима би могло бити и горе.   Код нас у Акулову поред храма је сахрањен владика Стефан (Никитин), он је три године провео у логорима, затим га је Господ удостојио да постане епископ, а упокојио се 1963. године у Недељу жена-мироносица, за време проповеди. Господ је мене, грешног, удостојио да разговарам с њим. Он пита: „А да ли знаш ко је неправедни судија (в.: Лк. 18: 1-8)?“ – „Па ко је неправедни судија, – одговарам, – онај који ипак није издржао...“ – „Ма не. То је Бог.“ – „Како Бог?! Па судија је неправедан!“ – „Да, наравно, – каже владика, – Господ је Судија неправде, јер кад би био Судија правде, био би приморан да погуби све нас. А Он је милостив према нама. Суди нам „по велицјеј милости Својеј“ (Пс. 50: 3).“ А по правди се тако не суди!   – Преподобни Пајсије Светогорац је једном рекао да је: „Противотров за чамотињу – славословљење Бога“!   – Дешава се да се људи жале: „Ох, што ми је живот тежак!“ Питам: „Јесте ли некад абортирали?“ – „Да, да...“ – „Знате, за једно такво убиство сопственог детета (а то је убиство) људи су по земаљским законима раније осуђивани на 25 година затвора. А казне се још и сабирају: за два убиства – 50 година, за три убиства – 75 година затвора. А ви сте на слободи...“   – Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) је истицао да чамотиња потиче од неправилног погледа на недаће, кад се човек „загледа“ у њих као у нешто непролазно. Али ако трезвено процени своје грехове, испоставља се да...   – Свети оци су знајући да Господ за трпљење невоља опрашта грехове, сами тражили шта ће потрпети од некога. Ми често не треба ни да тражимо. Просто потрпи човека који се налази поред тебе, то је твој доброчинитељ! Сам Господ ти тако пружа прилику да опростиш: ти си опростио – теби је опроштен неки бивши грех. Тако ће ти се бар делимично отписивати дуг. А кад постанемо свесни колико је велик наш дуг, из све снаге ћемо се трудити да га гасимо „профитом“: „...Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне“ (Мт. 5: 44).   – Али зар нам се не шаље свака невоља због грехова? Код светог Марка Подвижника има таквих речи.   – Код мене је дошао један слуга Божји, довео је сина: „Оче, секира се због тога што га задиркују у школи.“ „Чедо, – обратих се детету, – има једна изрека: велик је онај човек који се не вређа на увреду, а свет је онај коме похвала не чини штету. Пошто још увек ниси свет, они желе да те учине великим.“   – Значи, шта год да се деси, верници имају повода да се радују, благодаре, опраштају и васкрсавају. Васкрс је стални. Све је по речима апостола: „Увек се радујте. Непрестано се молите. За све благодарите“ (1 Сол. 5: 16). Чак и кад грешимо, а грешимо стално, можемо да се покајемо – и то је радост!     – Речено је: „С нами Бог, разумјејте, јазици, и покарјајтесја, јако с нами „Бог“ (Ис. 8: 9). Кад имамо такво покровитељство просто немамо права да падамо у чамотињу! Чамотиња потиче од тога што заборављамо Бога.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе!     На гозбу дођосмо незвани, а позвани. Позвани Христовим ријечима: „Дођите к мени сви уморни и натоварени…“ Позвао нас Свети Василије да нас извида и очи нам умије, срца орадости… Зар њему не доћи на славу? Оцу нашему! Чекао нас истог јутра у својој топлој пећини да нас угрије, па у своме граду да нас укријепи и нахрани. Да нам покаже пут! А ми другога немамо! До пута литија – пут неба!   А у граду… добри домаћин изнесе дарове. Не сакри их, него подијели с народом! И нахранише се хиљаде, и не би мало. И сунце запали свијеће своје, и сиђоше луче на земљу, на хоругве и крстове баш у тренутку кад пастир добри сиђе међу овце своје  да их поведе, благословом Светога Василија,  у земљу обећану, у слободу жуђену, у Ханан… и би паша богата и никада се тако овце не наситише љубављу и истином чистом. Јер тога дана у Никшићу бјеше Васкрс!   А кад о поноћи најавише вуци и хајкачи, ловци и гоничи, наш пастир-витез Владика Високи прими пехар. Зар и ми који смо се гостили на гозби световасилијевској, васкршњој да не испијемо данас чашу страдања с пастиром, као што он с нама подијели чашу меда? Зар под крстом да га оставимо?   Вама невина јагњади којe закачише вучји зуби, вама који голоруки на чопор кидисасте, мелем острошки на ране!  Вас Владико драги, и све узнике с Вама у никшићком казамату, сунце Христово на вјеки гријало!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...