Jump to content

Васкрс и забрана кретања

Оцени ову тему


Препоручена порука

15 minutes ago, Zmaj Pisum said:

Da ne citiram sve....
Prvo, nema etiketiranja, a drugo, zamolio bih da se ne vrši zamena teza. :)

Онда се свађаш са неком тамо групом са којом и мене изједначаваш, па ти то назови како хоћеш, етикетирање или генерализација или како год ти желиш.  Ја нисам видео никог овде да има ставове које си ти навео и исмевао. Али претпостављам да је то твоја слика у глави о овој теми и о ставовима људи о тој теми. Нисам ја дужан да будем трпан у кош са неким твојим групама у твојој глави и слушаш како се свађаш са њима у својим мислима и постовима овде, само зато јер ја имам неки став који те подсећа на њих а при томе и ниси навео шта је то тај заједнички чинилац. Тако да трипут мери једном сецинизам. ;) 

15 minutes ago, Zmaj Pisum said:

Po pitanju "igranja brojeva" to je veoma "klizav" teren. Statistika može, ali i ne mora da uzme sve parametre u obzir.
U kratko, smrtnost ovog virusa je daleko veća nego kod običnog gripa jer ne postoji adekvatna terapija ni vakcina kao za običan grip (izmedju ostalih problema koji se javljaju).

Статистика била оваква или онаква јесте управо оно чиме се сви воде сада. Чиме плаше људе и чиме оправдавају мере. Можда није 100% тачна али је поприлично тачна за мене док не видим које то параметре није узеле у обзир.  А све то што си научио преко ноћи о корони, ко то каже? Власт, наука, стручњаци? И то је "клизав терен", зар не? 

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/posle-ovog-teksta-vise-se-necete-plasiti-korona-virusa/q8pq0nq?fbclid=IwAR14K6Z_N2XaDMFpFvRsKdDr-QAdbqtSd8zQpZ881tUFvGi4g0O0Tktlhe0

Ево шта су говорили пре само месец и по дана. Исти доктори који ти се сад обраћају преко ТВ-а.

На исти начин је и СЗО чекала свој тренутак да се укључи у причу. Тема захтева доста анализе и опрезности, посматрање из више углова. Да добијемо ширу слику, а не да вређамо и исмевамо једни друге да бисмо испали ми паметнији. Потребни су нам различити углови. Осим ако сте у моду "ћути трпи, не испитуј". И кад бисте видели ту ширу слику можда бисте рекли, чекајте ове меру се претеране, нису доследне.

Ако сте тако пуни компромиса и спремни за компромисе пошто све прихватате редом, ок. Ево компромис: пустите све те храбре људе да оду да се заразе у храмове, пустите их само једном, значи им да оду на Васкрс, отиђите на Васкрс. После тога ће бити 2 дана карантина, рецимо, само ћемо померити дане. Свакако је то све у склопу 6. и 7. недеље које су критичне и имамо дане кад се љду свакако крећу. Правили смо грешке и пропусте већ месец дана организовали чак скупове са више људи, сад смо пазили доста, један дан неће нашкодити толико. Ми свакако епидемију не можемо зауставити, морамо је смањити, ко мисли да нема преноса вируса све време дебело се вара. Циљ је да остане испод неке границе. На крају мора се и колективни имунитет развити. Ово је ванредно стање, па се и ванредно десило да је време највећег хришћанског празника. Боже мој, применићемо све мере које можемо да направимо да ефекат буде што мањи. Ако треба ти људи ће бити пописани. Нека се после тога сматрају зараженим и нек иду у изолацију, кад буде могуће нека се тестирају. Шта кажете?

Него не, лакше је пљувати по свима него предложити неко конструктивно решење или подржати га. И рећи ћемо из карантина: смрти где ти је жалац?!

15 minutes ago, Zmaj Pisum said:


Naravno, nisam ni za ovakve Vodjine restriktivne, haotične, a nekada i besmislene mere. 
Sa druge strane, kada su Crkva i crkva u pitanju, treba i mora se jasno razgraničiti dihovno od pragmatičnog i suština od forme. 

Мере јесу хаотичне и дубоко политички злоупотребљене. И СПЦ свакако јесте у тешком положају сада да цару да царево а Богу да Божије.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Zmaj Pisum рече

Ajd i da se složim sa tim, a slažem se ako posmatramo površno. :)
Ali moraš priznati da su banka i prodavnica nešto sasvim drugo nego pun hram ljudi.  U banci i prodavnici, bar ovde kod mene, definitivno se kontroliše "socijalna distanca" od strane zaposlenih (ne dozvoljava se ulaz velikog broja ljudi, opominje se na razmak i sl.). 
Što se posla tiče, ma koliko ljudi da radi, zna se svako poimence pa se shodno tome može (nedaj Bože da se desi) lako utvrditi ko je i kome preneo zarazu,
U hramovima je sve to nemoguće iskontrolisati i propratiti. Mislim, bilo bi lepo da može i da kod ljudi u globalu, postoji dovoljno samosvesti i lične odgovornosti i razumevanja. :)
U tom grmu čuči zeka, bar moje iskustvo to kaže. A kada smo kod banaka i prodavnica, da ima samosvesti kod većine, ona manjina bi napravila haos, a ako bi bilo samosvesti kod svih, ne bi bilo potrebe za čuvarima, radnicima obezbedjenja i slično, već bi sam narod ispoštovao sve što setiče preventive, a time i Veliki Vodja ne bi imao razloga za uvodjenjem ovakvih mera uz policijski čas. :D
Zar nije tako? 

Tako je.

Samo malo dobre organizacije u crkvi, i nema razlike u odnosu na sve ove druge ljudske aktivnosti. Jednostavno to je sve zivot i ekonomija i politika i setnja i kupovina, pa i malo neke opustencije, :pecanje:.... i sve to ne moze da stane jer ako bi ovo potrajalo dugo imali bi lose posledice po celu civilizaciju. Tako i crkva i vera i neko ikonomijsko delovanje isto ne moze da stane.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

9 minutes ago, Zmaj Pisum said:


U tom grmu čuči zeka, bar moje iskustvo to kaže. A kada smo kod banaka i prodavnica, da ima samosvesti kod većine, ona manjina bi napravila haos, a ako bi bilo samosvesti kod svih, ne bi bilo potrebe za čuvarima, radnicima obezbedjenja i slično, već bi sam narod ispoštovao sve što setiče preventive, a time i Veliki Vodja ne bi imao razloga za uvodjenjem ovakvih mera uz policijski čas. :D
Zar nije tako? 

Ти стварно мислиш да је то разлог због кога је вођа увео полицијски час?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5 minutes ago, Bokisd said:

Samo malo dobre organizacije u crkvi.......

Eto, očas se ljudi slože oko bitnih tema kada postoji razumevanje i medju ljudima i razumevanje suštine teme. :)

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Cekaj ne razumem, jel se ti zalazes da se ljudi u crkvi ponasaju kao ovo krdo ili da budu bolji u ovoj situaciji, da ne kazem da sluze za primer?

Takodje, zasto stalno crkvene skupove uporedjujete sa nekim guzvama po gradu, mitinzima, okupljanjima, sopingom po Lidlu, Maxiju, itd.? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, draganzzz рече

Cekaj ne razumem, jel se ti zalazes da se ljudi u crkvi ponasaju kao ovo krdo ili da budu bolji u ovoj situaciji, da ne kazem da sluze za primer?

Naravno da sluze za primer,.... ali, da su ovi samo malo vise pazljiviji i to je okey, nema da se zameri predsedniku nista,.... e, tako on i nama da ne zamera i da nas pusti na rane jutrenje i liturgije za Vaskrs ili nesto slicno,...... ako se ispostuje neki moguci dogovor o zastiti ....itd,...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

9 minutes ago, Давид said:

Онда се свађаш са неком тамо групом са којом и мене изједначаваш

Ne izjednačavam ja tebe nisakim brate niti to radim u svojim pisanijima. :)

10 minutes ago, Давид said:

етикетирање или генерализација или како год ти желиш

Generalizacija DA u nekom obliku i vremenu, etiketiranje NE.  
Ako ne razumeš prvi deo pisanija, onda nemaš dovoljno godina i nisi živeo u nekom periodu. Ako je to u pitanju, konsultuj tatu, mamu ili baku i deku. Oni će ti lako objasniti.

 

12 minutes ago, Давид said:

неким твојим групама у твојој глави и слушаш како се свађаш са њима у својим мислима

Znaš li kako se u psihijatriji zove ovo što si napisao?
 

13 minutes ago, Давид said:

Ја нисам видео никог овде да има ставове које си ти навео и исмевао

Naravno da nisi. Treba biti širokih pogleda i razumevanja, ivotnog iskustva i mnogo toga što se uči i stiče. Na koncu, nikada nisam pripadao "identičnoj" masi koja razmišlja po identičom šablonu "kud svi Turci tu i mali Mujo". Svevišnji nas je i stvorio različite. Da je hteo, napravio bi od nas suncokretene, ali nije. :)
 

17 minutes ago, Давид said:

Статистика била оваква или онаква јесте управо оно чиме се сви воде сада. Чиме плаше људе и чиме оправдавају мере. Можда није 100% тачна али је поприлично тачна за мене док не видим које то параметре није узеле у обзир.  А све то што си научио преко ноћи о корони, ко то каже? Власт, наука, стручњаци? И то је "клизав терен", зар не? 

Igrom slučaja, pored Teologije koju volim, brojevi su mi uža specijalnost pa zbog toga što svašta nešto izlazi u javnost, znam da nisu uzeti svi parametri, a njih ima mnogo i u realnom vremenu, kada se svakodnevno menjaju brojevi, situacije, saznanja o virusu i slično, statistika je veoma nepouzdana i nemoguće je sve parametre obraditi.
Možemo na individualnom nivou razmišljati ili kalkulisati, ali je pitanje, koliko je to tačno.
 

22 minutes ago, Давид said:

Ако сте тако пуни компромиса и спремни за компромисе пошто све прихватате редом, ок. Ево компромис: пустите све те храбре људе да оду да се заразе у храмове, пустите их само једном, значи им да оду на Васкрс, отиђите на Васкрс. После тога ће бити 2 дана карантина, рецимо, само ћемо померити дане.

Ovo je više nego suludan predlog. 
"Posle će biti 2 dana karantina".... Kada bi to bilo tako, ne bi bilo potrebe za bilo kakvim restriktivnim merama. 
Ne bih da komentarišem dalje taj predlog. Nije za komentarisanje.
 

27 minutes ago, Давид said:

Ако треба ти људи ће бити пописани.

Kako misliš da "popišeš"? 
Koga?
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Bokisd рече

Naravno da sluze za primer,.... ali, da su ovi samo malo vise pazljiviji i to je okey, nema da se zameri predsedniku nista,.... e, tako on i nama da ne zamera i da nas pusti na rane jutrenje i liturgije za Vaskrs ili nesto slicno,...... ako se ispostuje neki moguci dogovor o zastiti ....itd,...

Pa evo juce Sijakinjic kaze da je juce kod njega u crkvi bio opsti haos, ni reci o maskama ili drzanju distance a onda pred samo pricesce jos veca guzva i disanje za vrat. Totalno opusteno i uobicajeno ponasanje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, draganzzz рече

Pa evo juce Sijakinjic kaze da je juce kod njega u crkvi bio opsti haos, ni reci o maskama ili drzanju distance a onda pred samo pricesce jos veca guzva i disanje za vrat. Totalno opusteno i uobicajeno ponasanje.

Mislim da Sinod treba da izda saopstenje da se strogo drze mere zastite i discipline u crkvama, kako bi imali mogucnost da trazimo liturgiju za Vaskrs..... to je moje misljenje o tome.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, draganzzz said:

Pa evo juce Sijakinjic kaze da je juce kod njega u crkvi bio opsti haos, ni reci o maskama ili drzanju distance a onda pred samo pricesce jos veca guzva i disanje za vrat. Totalno opusteno i uobicajeno ponasanje.

Isti slučaj i ovde... Negacija stvarnosti i neodgovornost pod maskom pobožnosti

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Zmaj Pisum рече

Po pitanju "igranja brojeva" to je veoma "klizav" teren. Statistika može, ali i ne mora da uzme sve parametre u obzir.

''.statistika je kao bikini, otkriva sve, a ne pokazuje nista '' Zvonko Mihajlovski - sportski komentator

Slazem se ovom kultnom recenicom doticnog, ali ona je primenjiva - sto se sporta tice - samo na fudbal - u kome mnogo losiji tim po statistickim parametrima moze na kraju izaci kao pobednik, u svim ostalim sportovima je to nemoguce - uvek pobedjuje bolji i njegova statistika je ako ne u plusu, onda bar u procentualno zanemarljivom minusu ( u takvim slucajevima odlucuje tzv faktor srece ili lucidni vanserijski potez ili potezi jednog ili vise aktera nadmetanja )

:skidamkapu:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 31 минута, Давид рече

Ти стварно мислиш да је то разлог због кога је вођа увео полицијски час?

Шта ти мислиш зашто је уведен полицијски час? И шта мислиш да нису уведене мере да ли би у последњих 7 дана било 200-300 заражених дневно или више?

Да се разумемо, ја нисам неозбиљан да тврдим да су све уведене мере адекватне и неопходне, разумно је претпоставити да бисмо без неких мера били у истој ситуацији, или са неким мерама које нису предузете да бисмо били и у бољој ситуацији, али ако не очекујеш идеалну реакцију државе - а имајући у виду каква нам је иначе држава и како су реаговале и реагују и многе друге државе, па и оне које су уређеније од наше, то не треба очекивати - може се рећи да је најважнији циљ постигнут, а то је држање епидемије под контролом. Да ли се то могло урадити са мање колатералне штете, са мање ограничења, са мање дугорочних последица (мада још не знамо да ли ће их и каквих бити), сигурно да јесте, али то не значи да све у свему не треба бити задвољан, под условом да се епидемија стави коначно под контролу и живот врати у нормалну у наредних месец дана.  

Оно што ме највише брине и што ми смета је то што се и у овој ситуацији Устав и право нису поштовали, али нажалост то није ни први ни последњи пут. Али то није везано са епидемију саму по себи, то је већ традиција код нас да се прописи поштују онако отприлике и од случаја до случаја. Људима очигледно то није толико битно, што се показује на изборима. И плашим се да ће се показати и на следећим. Али опет кажем то нема везе са суштином реакције на епидемију.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши! (тропар Пасхе).  
      Синаксар у Свету и Велику недељу Пасхе
        Васкршње слово Светог Јована Златоуста   Светоотачке беседе о Васкрсењу Христовом   Свети Симеон Нови Богослов: Васкрсење Христово
      Свети Теофан Затворник: Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу!

      Васкрсење Христово као основ разликовања Хришћанства међу осталим светским религијама
        Свети Владика Николај: Христос Васкрсе!
      Петар Други Петровић Његош: Химна Васкрсењу

      Васкршњи интервју катихете Бранислава Илића за Радио "Српски Сион": Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу

      Катихета Бранислав Илић: Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења

      Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117,24)
        Емисија о богослужбеним особеностима Празника над празницима - Васкрса
      Васкрсење је победа над победама!

      Молитвено правило о Васкрсу

      Васкрс у литургијској години

      Васкрсење – смисао живота

      Васкрсење – слобода од свих зависности

      Васкрсење Христово - Коме се јавио Васкрсли Христос?

      Младић у празном гробу (Мк 16, 5)
        О Пасхалном јутрењу   Васкршње појање
      Зашто се за Васкрс фарбају јаја?
        Деца певају Васкрсу     Васкршње посланице и поруке патријарха и архијерејâ Српске Православне Цркве     Васкршња посланица Патријарха српског Иринеја и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2020. Лета Господњег   Васкршња посланица Патријарха српског Порфирија и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2021. лета Господњег     Недеље по Васкрсу     Недеље по Васкрсу: Друга недеља по Васкрсу - Недеља Антипасхе (Томина недеља)   Недеље по Васкрсу: Недеља Светих жена мироносица   Недеље по Васкрсу: Четврта недеља по Васкрсу - Раслабљеног   Недеље по Васкрсу: Пета недеља по Васкрсу - Самарјанке   Недеље по Васкрсу: Шеста недеља по Васкрсу - Слепорођеног   Недеље по Васкрсу: Недеља светих Отаца првог Васељенског Сабора     Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла и васкрсао си као победитељ, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радујте се! и Својим апостолима мир дарујући, Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење! (кондак)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Загребачки надбискуп Јосип Бозанић упутио је честитку поводом прославе Васкрса Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и епископима Српске православне Цркве у Хрватској, објавила је интернет страница Загребачке надбискупије.  Кардинал Бозанић је казао да моли Духа Светога да све учврсти у заједништву васкрсне вере и непоколебиве наде.

       
      У поруци се истиче да ”догађаји у садашњем тренутку говоре о крхкости и несигурности људских планова и програма и све позивају на поуздање у Бога и промену живота. Нека нас и та искушења подстакну на захвалност за Исусову откупитељску жртву и на хршћанску љубав према онима који више трпе”.
      - За Вас и Ваше ново црквено служење у сестринској Српској Православној Цркви, молим снагу Духа Светога да Божјем народу будете и заговорник и знак Божјег милосрђа. Повезан са Вама заједништвом вере у Христа Васкрслога, желим срећан и благословен Васкрс Вама, Вашим епископима, свештенству, монаштву и свему Божјем народу, повереном Вашој пастирској бризи, каже се у писму Загребачког надбискупа.
      Васкрс је честитао и председник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић, који је своју честитку упутио Патријарху српком Порфирију, али и Епископима далматинском Никодиму, славонском Јовану и нишком Арсенију.
      Надбискуп Пуљић је захвалио на добрим жељама које је Патријарх поводом прославе Васкрса у Римокатоличкој цркви упутио њему, хрватским бискупима, сарадницима, свештенству и верницима католицима. 
      - Тајном Христовог Васкрсења започело је доба новог стварања, а Васкрсли је показао да је Он наше светло, средиште и смисао свега. Нема, уистину, под небом другог имена дана људима по којем се можемо спасити, осим имена Исуса Христа. У тој вери поздрављам Вас васкршњим ускликом: Господ је васкрсао заиста, алилуја!, стоји у честитки председника ХБК.
      Пожешки бискуп Антун Шкворчевић честитао је Патријарху српском Порфирију први Васкрс у служби предстојатеља Српске Православне Цркве и онима којима је на челу, епископима, свештеницима, монаштву и верницима у њиховим епархијама, објавила је интернет страница Пожешке бискупије.
      Бискуп Шкворчевић, који је председник Већа Хрватске бискупске конференције за екуменизам и дијалог, рекао је да се моли Васкрсломе да нас у неизвесностима и страху који захвата људе у садашњим светским збивањима прати својом близином и храбри наду, утемељену на Христовој победи над смрћу.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће на Васкрс, 2. маја 2021. године, свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије молитвено ће присуствовати Пасхалном јутрењу у поноћ у Саборном храму св. Архангела Михаила у Београду, потврђено је Радију "Слово љубве".

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      О томе како да изађемо из зачараног круга страсти у радост Васкрса говори нам старешина храмова Покрова Пресвете Богородице и Новомученика и исповедника Руске Цркве у Акулову, митрофорни протојереј Валеријан Кречетов.     – Оче Валеријане, зашто људи данас уместо да се радују често падају у чамотињу?   – О преподобном Серафиму Саровском се у једној песми поје: „Ево, он је у невољама, као ми у срећи, радостан, спреман да положи душу своју за друге!...“ Гордост је корен свих страсти. То је кад човек нема праву слику о себи. На пример, мисли да је паметнији од других. А кад се истина бар мало открије, види да у ствари није такав и пада у чамотињу. То значи да се чак није разочарао у себе, већ у своје фантазије о себи. Зато Господ човеку често не открива сву његову ништавност, да не би пао у очај.   – Да, потпуно је друга ствар да човек од исповести до исповести покушава да види себе онаквог какав јесте, испред Крста и Јеванђеља на налоњу, уздајући се у свом спасењу у Господа, а не у своје „заслуге“.   – Боље је да човек уопште нема високо мишљење о себи. Постоји следеће поређење: човек је попут разломка, бројилац је оно што заиста јеси, а именилац је оно што мислиш о себи; што имаш веће мишљење о себи, тим је мања вредност разломка. Док страсти расту из гордости, основа свих врлина је смирење. Светитељ Теофан Затворник је говорио: „Ако се смириш, половина твојих невоља у животу ће престати да постоји.“   – Да ли ће нестати или ће човек једноставно престати да их примећује?   – И једно и друго. Речено је: дрво крста расте на земљи нашег срца. Дрво „на изворима вода“ (Пс. 1: 3) – односно оних страсти које врију у мом срцу. Колико год тежак био наш крст сами смо одгајили дрво од којег је он направљен. И крст ми је послат да би ми се душа очистила. Чим невоља или болест донесу унутрашњу духовну корист Господ може да склони или олакша крст. А и потпуно другачије ћемо се односити према невољама. Отац Јован (Крестјанкин) је говорио: „Наступило је време кад се човек спасава само невољама. Зато свакој невољи треба да се поклонимо до земље и да јој целивамо руку.“   – Васкрсу претходи Велики пост. Нецрквени људи се ужасавају: „Шта то значи, да ни телевизор не могу да гледам? Ни нешто укусно да поједем, ни да се забавим?!“ И како човек да „не падне у чамотињу“?   – Напротив, пост умножава радост! У Уставу постоје дани строгог поста – то је посебно време покајања, а покајање је увек праћено радошћу. И кад да се једе храна на уљу, човек то ни не примећује, а радост се умножава. Онда, видиш да је и риба дозвољена – опет се радујеш! А кад се човек омрси то је велије утјешеније, односно велика утеха.   Раније и кад је био мрс у кући није увек било биљног уља. А сад чим почне пост људи причају: „Шта то значи, да једем само кашу?“ – негодују. А раније, нарочито у послератним годинама, човек би, кад би му неко понудио кашу, био већ, што се каже, на врхунцу блаженства. „Шта, да једем само хлеб?“ – питају се данас људи у неодумици. А некад је радост била да човек има корицу хлеба! И сви смо тада били радосни! Нешто имамо, и хвала Богу на томе!   А људи који не посте су у свему презасићени и чак ни не претпостављају зашто су тако мрзовољни. Ово се односи и на супружнички живот. Ако се људи који се воле уздржавају с времена на време, биће пожељнији једно другом.   Грци, узгред речено, реч „чамотиња“ преводе као „радозналост“. Наш руски мислилац Иван Иљин је истицао да радозналост као усисивач увлачи све одреда, не гледајући шта је шта, само да буде нешто ново. „Свако мало, – пише он о радозналом човеку, – треба га тешити нечим новим, треба му пружити неку нову наду. Он пажљиво разгледа и ослушкује свет: да се у њему није појавило нешто ново. Шта? Није важно! Нешто непознато, недоживљено, нечувено. Иначе му прети опасност...“   – „Чамотиња је унука досаде, а кћерка лењости,“ често је говорио преподобни Амвросије Оптински.   – Да, и лењост је, као што је неко истакао, покретач напретка. Али је она и његов резултат. Ево, сад се, у данима Великог поста, чита молитва преподобног Јефрема Сирина: „Дух праздности, унинија, љубоначалија и празднословија не дажд ми...“ Заиста: прво иде доконост, а за њим чамотиња.   – А за чамотињу су свети оци говорили да она представља раслабљеност душе и тела...   – Међу омладином је данас ова реч чак популарна: „раслабити се“ (опуштено, прим. прев.). Сачувај Боже! Да будемо раслабљени?! Зато и падају у чамотињу.   – То је неки зачарани круг. Постоји израз „демон врти човека“. Иако, неки кажу да се чамотиња дешава и под маском узавреле делатности, али је она исто тако некако празна, као центрифуга, кад човек више није свестан шта ради и због чега. „Да премештам папире с једног места на друго?“ – дешава се да схиархимандрит Илиј (Ноздрин) овако негодује на московску вреву дајући људима благослов да се враћају на земљу.   – Преподобни Серафим Вирицки је говорио: „Русија ће живети од земље.“ Ми раније нисмо имали времена ни да нам буде досадно, ни да будемо лењи, и зато нисмо ни падали у чамотињу! Док смо расли требало је да носимо воду, и да цепамо дрва, а кад дође пролеће – да копамо, садимо, заливамо, онда да плевимо, окопавамо, после – да скупљамо летину. Ако се добро не ознојиш, нећеш имати шта да једеш. Тако смо навикли да радимо. Ја и сад не схватам: како човек уопште може да падне у чамотињу? Ја немам довољно времена! Кад да будем мрзовољан? Немам кад! То је кад „не знаш шта ћеш с временом“ – наравно, човека ће обузети мрзовоља, а ако нема времена, неће му бити ни до чамотиње!   Данас су људи смислили чак и „лењивац“, даљински управљач: да би укључили телевизор не морају да се помере с кауча. Теленаркоманија је постала уобичајена појава. Људи су, нажалост, заборавили првобитни назив филма – „илузион“, односно, то су илузије. И тако живе од некаквих авети, фатаморгана. Одсуство стварног живота приморава савременике да измишљају непостојеће проблеме: ово није како треба, оно није како треба – и да се стално осећају несрећно...   – Каже се да непријатељ делује кроз уобразиљу.   – Свети оци га називају „уметником“, он молује слике пред човековим мисаоним погледом. Дешава се да почне да подсећа на нешто из прошлости подстичући човека на злопамћење. Или га више наводи на снове о будућности. Притом зна коме ће шта да подметне. Једном улива страх. Омладину углавном наводи на снове о неком неоствариво луксузном животу препуном фантастичних задовољстава, саблажњава их како би се касније осетили преваренима и пали у чамотињу. Речено је: људи две ствари чине безумно – муче се због онога што је већ прошло или због онога што још није наступило.   – Али, човек опет због гордости оптужује себе: „Па како сам могао?!“ (а ко си ти, заправо, па да не падаш?) – или не може да се помири с неким околностима: „Због чега?“ – или их се плаши.   – Треба да имамо на уму: оно што добијамо у животу није због наших грехова. Реци човеку да му је нешто послато због грехова, па ће пасти у још већу чамотињу. Не, у Писму је речено: „Не по безаконијам нашим сотворил јест нам, ниже по грјехом нашим воздал јест нам“ (Пс. 102: 10). Односно, оно што нам се дешава у животу добијамо по милости, а не по греховима! По нашим греховима би могло бити и горе.   Код нас у Акулову поред храма је сахрањен владика Стефан (Никитин), он је три године провео у логорима, затим га је Господ удостојио да постане епископ, а упокојио се 1963. године у Недељу жена-мироносица, за време проповеди. Господ је мене, грешног, удостојио да разговарам с њим. Он пита: „А да ли знаш ко је неправедни судија (в.: Лк. 18: 1-8)?“ – „Па ко је неправедни судија, – одговарам, – онај који ипак није издржао...“ – „Ма не. То је Бог.“ – „Како Бог?! Па судија је неправедан!“ – „Да, наравно, – каже владика, – Господ је Судија неправде, јер кад би био Судија правде, био би приморан да погуби све нас. А Он је милостив према нама. Суди нам „по велицјеј милости Својеј“ (Пс. 50: 3).“ А по правди се тако не суди!   – Преподобни Пајсије Светогорац је једном рекао да је: „Противотров за чамотињу – славословљење Бога“!   – Дешава се да се људи жале: „Ох, што ми је живот тежак!“ Питам: „Јесте ли некад абортирали?“ – „Да, да...“ – „Знате, за једно такво убиство сопственог детета (а то је убиство) људи су по земаљским законима раније осуђивани на 25 година затвора. А казне се још и сабирају: за два убиства – 50 година, за три убиства – 75 година затвора. А ви сте на слободи...“   – Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) је истицао да чамотиња потиче од неправилног погледа на недаће, кад се човек „загледа“ у њих као у нешто непролазно. Али ако трезвено процени своје грехове, испоставља се да...   – Свети оци су знајући да Господ за трпљење невоља опрашта грехове, сами тражили шта ће потрпети од некога. Ми често не треба ни да тражимо. Просто потрпи човека који се налази поред тебе, то је твој доброчинитељ! Сам Господ ти тако пружа прилику да опростиш: ти си опростио – теби је опроштен неки бивши грех. Тако ће ти се бар делимично отписивати дуг. А кад постанемо свесни колико је велик наш дуг, из све снаге ћемо се трудити да га гасимо „профитом“: „...Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне“ (Мт. 5: 44).   – Али зар нам се не шаље свака невоља због грехова? Код светог Марка Подвижника има таквих речи.   – Код мене је дошао један слуга Божји, довео је сина: „Оче, секира се због тога што га задиркују у школи.“ „Чедо, – обратих се детету, – има једна изрека: велик је онај човек који се не вређа на увреду, а свет је онај коме похвала не чини штету. Пошто још увек ниси свет, они желе да те учине великим.“   – Значи, шта год да се деси, верници имају повода да се радују, благодаре, опраштају и васкрсавају. Васкрс је стални. Све је по речима апостола: „Увек се радујте. Непрестано се молите. За све благодарите“ (1 Сол. 5: 16). Чак и кад грешимо, а грешимо стално, можемо да се покајемо – и то је радост!     – Речено је: „С нами Бог, разумјејте, јазици, и покарјајтесја, јако с нами „Бог“ (Ис. 8: 9). Кад имамо такво покровитељство просто немамо права да падамо у чамотињу! Чамотиња потиче од тога што заборављамо Бога.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе!     На гозбу дођосмо незвани, а позвани. Позвани Христовим ријечима: „Дођите к мени сви уморни и натоварени…“ Позвао нас Свети Василије да нас извида и очи нам умије, срца орадости… Зар њему не доћи на славу? Оцу нашему! Чекао нас истог јутра у својој топлој пећини да нас угрије, па у своме граду да нас укријепи и нахрани. Да нам покаже пут! А ми другога немамо! До пута литија – пут неба!   А у граду… добри домаћин изнесе дарове. Не сакри их, него подијели с народом! И нахранише се хиљаде, и не би мало. И сунце запали свијеће своје, и сиђоше луче на земљу, на хоругве и крстове баш у тренутку кад пастир добри сиђе међу овце своје  да их поведе, благословом Светога Василија,  у земљу обећану, у слободу жуђену, у Ханан… и би паша богата и никада се тако овце не наситише љубављу и истином чистом. Јер тога дана у Никшићу бјеше Васкрс!   А кад о поноћи најавише вуци и хајкачи, ловци и гоничи, наш пастир-витез Владика Високи прими пехар. Зар и ми који смо се гостили на гозби световасилијевској, васкршњој да не испијемо данас чашу страдања с пастиром, као што он с нама подијели чашу меда? Зар под крстом да га оставимо?   Вама невина јагњади којe закачише вучји зуби, вама који голоруки на чопор кидисасте, мелем острошки на ране!  Вас Владико драги, и све узнике с Вама у никшићком казамату, сунце Христово на вјеки гријало!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...