Jump to content

Васкрс и забрана кретања

Оцени ову тему


Препоручена порука

5 minutes ago, Вукашин said:

Ako cemo o temi - vidim da to sto si kacio uglavnom dele tzv. ziloti, pa mi je to odmah poziv na oprez.

Moj stav je da se smirim, da se ne rasipam na sto strana i da ne reagujem na prvu loptu. Msm. sta ce mi dozvola za kretanje, ako je hram zatvoren??, a tek mi ne pada na pamet da tuzim svoju drzavu, ko god bio na vlasti, ako mi ne daju dozvolu.

 

Наравно да ћемо о теми. :D 

Да ли зилоти деле све што сам ја овде на овој теми окачио (а мислим да сам окачио можда 3 линка, од оног са Коном из 2009. па до humanwell сајта и сад ове пријаве) не знам, мада сумњам. Али ако деле баш те три-четири ствари онда ок, стварно јесте више него случајност. Буди опрезан, немам ништа против. Али и обазрив. Јер прве речи које сам написао буквално су: "Ако неко жели да тражи одобрење..." :) 

5 minutes ago, Вукашин said:

Koliko sam upoznat, mogu ici na Liturgiju na Veliki cetvrtak, pa na 2. i 3. Vaskrs, a i na Veliki petak ce biti otvoreni hramovi. Mozda bude i nekog dogovora za Vaskrs? To je brate super, kakva je situacija u vecini drzava. 

Имаш ли извор? Јер мислим да то није тачно. Тренутна је ситуација да нико не иде у храм од верника, ни под којим условима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Давид рече

Наравно да ћемо о теми. :D 

Да ли зилоти деле све што сам ја овде на овој теми окачио (а мислим да сам окачио можда 3 линка, од оног са Коном из 2009. па до humanwell сајта и сад ове пријаве) не знам, мада сумњам. Али ако деле баш те три-четири ствари онда ок, стварно јесте више него случајност. Буди опрезан, немам ништа против. Али и обазрив. Јер прве речи које сам написао буквално су: "Ако неко жели да тражи одобрење..." :) 

Имаш ли извор? Јер мислим да то није тачно. Тренутна је ситуација да нико не иде у храм од верника, ни под којим условима.

Isao sam normano na Blagovesti, mislim da cu i na Veliki cetvrtak.

Kazem ti, ako hram bude zatvoren za vernike, sta ces da radis sa dozvolom za kretanje? : )

Link to comment
Подели на овим сајтовима

9 hours ago, horhe campos said:

ustav je prekrsen kod uvodjenja vandrednogb stanja i ja sam rekao da se za zabranama ne slazem ali su nazalost donete i trenutno su na snazi ,svidjalo se to nama ili ne ali kad su vece donete onda su duzni svi gradjani da ih postuju isto onako kako to rade nemacki gradjani srpskog porekla i kako tamo Spc bezpogovorno postuje propise nemacke drzave

Сама држава, тј. господар Вучић не поштује своје забране. И НДХ је доносила неке забране и одлуке, које је исто тако, јелте, требало спроводити и поштовати? Поређење Србије и Вучића са Немачком и Меркел је умесно и упоредиво исто колико и поређење са НДХ и Павелићем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

U Madjarskoj... 

WWW.POLITIKA.RS

Православне цркве и храмови у Бугарскј биће отворени на...

U Bugarskoj

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Aandrej рече

U Madjarskoj... 

WWW.POLITIKA.RS

Православне цркве и храмови у Бугарскј биће отворени на...

U Bugarskoj

Mislim da ako sada kao crkva bar malo ne izrazimo negodovanje i neslaganje sa mogucom odlukom o suspenziji crkve za Vaskrs, onda ne znam sta mozemo ocekivati u buducnosti. Licno mislim da je ovo i neka mala proba sta mozemo ocekivati kada na red dodje priznanje KiM od strane Vucka i ekipe i sta ce sve da se sruci kao medijski i razni drugi pritisci na nasu SPC.... (pravo da kazem, daj ako moze nekako da aktiviramo taj orden :2hf007n: koji je Vucko dobio,.... ako ne moze, onda bar da znamo na cemu smo,... :POPOcorn1:)

Najvise me licno pogadjaju price, pa dobro nista strasno, malo cemo kuci sa porodicom da budemo (i da nam se malo i pridruzi sv.Marija Egipcanka kako kazu,... :stidljiv:), mozemo i preko nasih malih i velikih TV prijemnika da pratimo liturgiju (neki kazu i da se duhovno i dusevno pricescujemo,..... verovatno nesto kao instant isihazam, .... mislim, ono, oci nasi provodili po nekoliko desetina godina u pustinji u nebeskim i andjelskim podvizima,  kako bi dostigli duhovno savrsenstvo i dusevno pricescivanja po osobitom daru od Boga,.... ali, eto, mozda i nismo znali da to moze nekako i malo i brze da se ostvari,.... sve je to izgleda cudo jedno i nekako izgleda da se,..... istorija stvara,....:stadaradim:)

Sad je dan Vaskrsa i posle sledece godine, licno meni je najveca blagodat i duhovna korist od Vaskrsnjih liturgija i recimo ovako sv.Jovan Zlatoust poziva na Vaskrs sve ljude :

 

 

Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога. Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали.

Стога дакле, уђите сви у радост Господа свога; и први и други, плату примите; богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! Теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште Царство. Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад Онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово. И предвиђајући то, Исаија закликта: ад се угорча сусревши Те доле! Угорча се, јер опусти; угорча се, јер би исмејан; угорча се, јер се умртви; угорча се, јер би срушен; угорча се, јер би окован; прими тело Христово, а наиђе на Бога; прими земљу, а срете небо; прими оно што виде, а паде у оно што не виде. Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа?

Васкрсе Христос, и ад се стропошта! Васкрсе Христос, и падоше демони. Васкрсе Христос, и радују се анђели! Васкрсе Христос, и живот живује! Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу!

Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин! 

Ako ovako moze da se slavi Vaskrsenje iz kuce i sobe, onda nista.... to be continued,....:D

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Čini mi se da neki ljudi koriste situaciju da zadovolje svoje želje za tragedijom i patetikom. Jutros na fejsu slika crkve spolja. Zatvorena vrata i komentar- Ni naroda ni sveštenika ( i tako dalje)

Aman ljudi, ko je sveštenicima zabranio da služe? 

Stvarno ga preterasmo! Liturgija teče i dalje...i uvek će. Negde je čak i danas bilo ljudi, onih koji imaju dozvolu za kretanje.

......

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 4/7/2020 at 1:21 PM, Вилер Текс said:

Нико није рекао да болесни треба да иди у било где. Ради се о томе ако и си здрав и прав. Сад сви здрави треба да буду третирани као болесни?

Kako neko može da zna da li je "zdrav"?
Ako je zaražen, a nema simptome, može kao nosioc virusa u periodu inkubacije kada nema simptoma bolsti, zaraziti veliki broj ljudi bilo gde, na bilo kom mestu. 
Ili si ubedjen, da čim neko nahvata virus, odmah se simptomi bolesti manifstuju? 
Malo čudno razmišljanje jer ne verujem da baš nemaš ideju šta je virus, šta je preiod inkubacije, šta je opšti "nosioc" virusa.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 4/8/2020 at 5:52 PM, о.Небојша said:

Неки дан је неко од уважених доктора објашњавао да се не  можемо заразити с хљебом који смо купили у продавници, а пипао да неко ко је заражен, јер кад доспије у желудац, вирус умире. Онда се по тој логици не можемо заразити ни Причешћем. 

Svetim Tajnama ne može, ali sasudima može. To je već milion puta objašnjeno kako i zašto.
Ali kad smo već kod pričešća, može i pričešćem u nekim nepredvidjenim uslovima (oksidacija sasuda, namerno zagadjenje Darova u koje spada ubudjali Agnec, otrov i sl.). 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 4/10/2020 at 1:22 PM, Ђорђе Р said:

Тешко ми је да схватим. Јер нити кашљем у некога, нити кијам у некога, нити љубим, нит грлим неког у храму на Литургији. Како да пренесем вирус? То је неки скочи-вирус?

Samo ti pa ti :)
A šta ako kašlju i kijaju drugi?
Ako ti neko dodirom nanese virus na odeću, ruku, pa onda ti i ne znajući preneseš nekome trećem?
Ima još mnogo primera "Kako i zašto" kada se definitivno zna da virus može opstati na metalu i duže od 12 sati, a na plastici i nekoliko dana, pa shodno tome, možeš biti pasivi nosioc virusa i potencijalni prenosioc virusa, a da to i ne znaš pa budeš baš to "Skoči-virus". :)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako smem sebi da dozvolim cinizam, rekao bih da su "najveseliji" oni, koji do juče nisu znali da "ubodu" crkvu ni na geografskoj karti, a danas, sanćim, hoće da izginu zbog Vaskršnje liturgije i vaskršnjeg pričešćivanja, kao da je Vaskršnja liturgija nešto "Svetija" od ostalih liturgija tokom godine i kao da je Vaskršnje pričešćivanje isto "Svetije" od svih ostalih pričešćivanja.
Razmatraju se teme oko kazni, pa kao "baš me briga" da li je kazna 50 ili 150 hiljada (ubedjen sam, kada bi ih ošajdarili po džepu kukali do neba da se čuje) ili ih "nije briga" ako bi zaglavili apsanu od pola do dve godine, koliko su "stameni" u veri. Nekako sam ubedjen da bi svi redom, u apsanu nosili Bibliju da misionare (sic!), a ne bi angažovali advokate da ih vade iz buvare jer je strah pregolem da se sapun ne ispusti. 
Pa ako je tako, a nije, da onda izbacimo iz bogoslužbene prakse one manje svete liturgije i pričešća i da usvojimo ove više svetije, Božić i Vaskrs, pa da izgnemo oko teme da li je svetija Božićna ili Vaskršnja liturgija, gde ćemo ući u teološko filozofske rasprave, na primer "Da li bi Hrstos pobedio smrt svojim Vaskrsenjem da se nije rodio". 
Ne shvatam šta je ovde teško razumeti i da li su Rusi manje verni od naših dvosmislenih arhijereja:
CITAT
"MITROPOLIT ILARION ALFEJEV
...Čaša i kašičica nisu zaštićeni od prisustva bakterija i virusa... revnitelji koji se bahate (kočopere) svojim Pravoslavljem...ne slušati revnitelje i njihovu farisejsku propoved o ,,maloverju''...

—Kakvu reakciju Vi dobijate od parohijana, verujućih na poslednje rešenje Sinoda, na instrukcije, na konkretne preduzete mere?
- Generalno, reakcija je pozitivna, blagodarna i smirena. Ali postoje ljudi koji pokušavaju da iskoriste situaciju kako bi, kako se kaže, «prevrnuli čamac», potkopali poverenje ka Sveštenonačalnicima. Jedan đakon nedavno je napisao: «Hteo bih da postavim našim jerarsima pitanje: zašto vi tako brzo, bez borbe, pod humanističkim sosom"brigom o bližnjem" prodajete slobodu Crkve? Za pravoslavne ljude je očigledno da kroz Sveto Pričešće nikakva infekcija se ne prenosi. Misliti drugačije je bogohuljenje».
Hteo bih da ponovim ono što je Crkva poslednjih dana govorila mnogo puta: mi čvrsto verujemo u to da se nikakva zaraza ne može preneti kroz Svete Darove. Telo i Krv Hristovu vernici primaju «na isceljenje duše i tela», to jest oni sami jesu izvor isceljenja. Ali Čaša i kašičica za pričešće – to su ti predmeti koji nisu zaštićeni od prisustva (popadaniя) na njima bakterija i virusa. Zbog toga se preduzimaju specijalne mere za njihovo saniranje. Ka tome se moramo odnositi sa smirenjem i spokojem.
Oni koji se danas bahate svojim Pravoslavljem, koji sa gordošću govore da «ispovednici u karantin ne idu», ponašaju se ne jevanđelski, već farisejski. Oni se koriste krizom radi promovisanja sebe: pogledajte, govore, ja nisam takav kao ostali ljudi, ja sam ispovednik vere, a ne poput Patrijarha i ostalih arhijereja. Ovo je neodgovorno i egoistično ponašanje. Ne bojiš se da se zaraziš sam, misli o drugima.
Takve ljude ne možete ubediti u suprotno, ali ja bih hteo da se obratim ka onima koji se pod uticajem ovih propovednika mogu sablazniti. Vreujte mi, dragi moji, Svjatjajši Patrijarh i Svešteni Sinod ne poznaju gore od naših prepodobno – revnitelja Svešteno Predanje Crkve. Kad se instrukcija pripremala, proučavali su se presedani. Na kraju krajeva, Crkva se nije prvi put suočila s epidemijom.
Ne boišьsя zarazitьsя sam, podumaй o drugih
Mitropolit Volokolamskiй Ilarion (Alfeev)
Besedovala Olьga Lipič
Istočnik: RIA Novosti
24 marta 2020 g."
KRAJ CITATA

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши! (тропар Пасхе).  
      Синаксар у Свету и Велику недељу Пасхе
        Васкршње слово Светог Јована Златоуста   Светоотачке беседе о Васкрсењу Христовом   Свети Симеон Нови Богослов: Васкрсење Христово
      Свети Теофан Затворник: Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу!

      Васкрсење Христово као основ разликовања Хришћанства међу осталим светским религијама
        Свети Владика Николај: Христос Васкрсе!
      Петар Други Петровић Његош: Химна Васкрсењу

      Васкршњи интервју катихете Бранислава Илића за Радио "Српски Сион": Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу

      Катихета Бранислав Илић: Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења

      Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117,24)
        Емисија о богослужбеним особеностима Празника над празницима - Васкрса
      Васкрсење је победа над победама!

      Молитвено правило о Васкрсу

      Васкрс у литургијској години

      Васкрсење – смисао живота

      Васкрсење – слобода од свих зависности

      Васкрсење Христово - Коме се јавио Васкрсли Христос?

      Младић у празном гробу (Мк 16, 5)
        О Пасхалном јутрењу   Васкршње појање
      Зашто се за Васкрс фарбају јаја?
        Деца певају Васкрсу     Васкршње посланице и поруке патријарха и архијерејâ Српске Православне Цркве     Васкршња посланица Патријарха српског Иринеја и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2020. Лета Господњег   Васкршња посланица Патријарха српског Порфирија и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2021. лета Господњег     Недеље по Васкрсу     Недеље по Васкрсу: Друга недеља по Васкрсу - Недеља Антипасхе (Томина недеља)   Недеље по Васкрсу: Недеља Светих жена мироносица   Недеље по Васкрсу: Четврта недеља по Васкрсу - Раслабљеног   Недеље по Васкрсу: Пета недеља по Васкрсу - Самарјанке   Недеље по Васкрсу: Шеста недеља по Васкрсу - Слепорођеног   Недеље по Васкрсу: Недеља светих Отаца првог Васељенског Сабора     Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла и васкрсао си као победитељ, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радујте се! и Својим апостолима мир дарујући, Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење! (кондак)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Загребачки надбискуп Јосип Бозанић упутио је честитку поводом прославе Васкрса Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и епископима Српске православне Цркве у Хрватској, објавила је интернет страница Загребачке надбискупије.  Кардинал Бозанић је казао да моли Духа Светога да све учврсти у заједништву васкрсне вере и непоколебиве наде.

       
      У поруци се истиче да ”догађаји у садашњем тренутку говоре о крхкости и несигурности људских планова и програма и све позивају на поуздање у Бога и промену живота. Нека нас и та искушења подстакну на захвалност за Исусову откупитељску жртву и на хршћанску љубав према онима који више трпе”.
      - За Вас и Ваше ново црквено служење у сестринској Српској Православној Цркви, молим снагу Духа Светога да Божјем народу будете и заговорник и знак Божјег милосрђа. Повезан са Вама заједништвом вере у Христа Васкрслога, желим срећан и благословен Васкрс Вама, Вашим епископима, свештенству, монаштву и свему Божјем народу, повереном Вашој пастирској бризи, каже се у писму Загребачког надбискупа.
      Васкрс је честитао и председник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић, који је своју честитку упутио Патријарху српком Порфирију, али и Епископима далматинском Никодиму, славонском Јовану и нишком Арсенију.
      Надбискуп Пуљић је захвалио на добрим жељама које је Патријарх поводом прославе Васкрса у Римокатоличкој цркви упутио њему, хрватским бискупима, сарадницима, свештенству и верницима католицима. 
      - Тајном Христовог Васкрсења започело је доба новог стварања, а Васкрсли је показао да је Он наше светло, средиште и смисао свега. Нема, уистину, под небом другог имена дана људима по којем се можемо спасити, осим имена Исуса Христа. У тој вери поздрављам Вас васкршњим ускликом: Господ је васкрсао заиста, алилуја!, стоји у честитки председника ХБК.
      Пожешки бискуп Антун Шкворчевић честитао је Патријарху српском Порфирију први Васкрс у служби предстојатеља Српске Православне Цркве и онима којима је на челу, епископима, свештеницима, монаштву и верницима у њиховим епархијама, објавила је интернет страница Пожешке бискупије.
      Бискуп Шкворчевић, који је председник Већа Хрватске бискупске конференције за екуменизам и дијалог, рекао је да се моли Васкрсломе да нас у неизвесностима и страху који захвата људе у садашњим светским збивањима прати својом близином и храбри наду, утемељену на Христовој победи над смрћу.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће на Васкрс, 2. маја 2021. године, свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије молитвено ће присуствовати Пасхалном јутрењу у поноћ у Саборном храму св. Архангела Михаила у Београду, потврђено је Радију "Слово љубве".

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      О томе како да изађемо из зачараног круга страсти у радост Васкрса говори нам старешина храмова Покрова Пресвете Богородице и Новомученика и исповедника Руске Цркве у Акулову, митрофорни протојереј Валеријан Кречетов.     – Оче Валеријане, зашто људи данас уместо да се радују често падају у чамотињу?   – О преподобном Серафиму Саровском се у једној песми поје: „Ево, он је у невољама, као ми у срећи, радостан, спреман да положи душу своју за друге!...“ Гордост је корен свих страсти. То је кад човек нема праву слику о себи. На пример, мисли да је паметнији од других. А кад се истина бар мало открије, види да у ствари није такав и пада у чамотињу. То значи да се чак није разочарао у себе, већ у своје фантазије о себи. Зато Господ човеку често не открива сву његову ништавност, да не би пао у очај.   – Да, потпуно је друга ствар да човек од исповести до исповести покушава да види себе онаквог какав јесте, испред Крста и Јеванђеља на налоњу, уздајући се у свом спасењу у Господа, а не у своје „заслуге“.   – Боље је да човек уопште нема високо мишљење о себи. Постоји следеће поређење: човек је попут разломка, бројилац је оно што заиста јеси, а именилац је оно што мислиш о себи; што имаш веће мишљење о себи, тим је мања вредност разломка. Док страсти расту из гордости, основа свих врлина је смирење. Светитељ Теофан Затворник је говорио: „Ако се смириш, половина твојих невоља у животу ће престати да постоји.“   – Да ли ће нестати или ће човек једноставно престати да их примећује?   – И једно и друго. Речено је: дрво крста расте на земљи нашег срца. Дрво „на изворима вода“ (Пс. 1: 3) – односно оних страсти које врију у мом срцу. Колико год тежак био наш крст сами смо одгајили дрво од којег је он направљен. И крст ми је послат да би ми се душа очистила. Чим невоља или болест донесу унутрашњу духовну корист Господ може да склони или олакша крст. А и потпуно другачије ћемо се односити према невољама. Отац Јован (Крестјанкин) је говорио: „Наступило је време кад се човек спасава само невољама. Зато свакој невољи треба да се поклонимо до земље и да јој целивамо руку.“   – Васкрсу претходи Велики пост. Нецрквени људи се ужасавају: „Шта то значи, да ни телевизор не могу да гледам? Ни нешто укусно да поједем, ни да се забавим?!“ И како човек да „не падне у чамотињу“?   – Напротив, пост умножава радост! У Уставу постоје дани строгог поста – то је посебно време покајања, а покајање је увек праћено радошћу. И кад да се једе храна на уљу, човек то ни не примећује, а радост се умножава. Онда, видиш да је и риба дозвољена – опет се радујеш! А кад се човек омрси то је велије утјешеније, односно велика утеха.   Раније и кад је био мрс у кући није увек било биљног уља. А сад чим почне пост људи причају: „Шта то значи, да једем само кашу?“ – негодују. А раније, нарочито у послератним годинама, човек би, кад би му неко понудио кашу, био већ, што се каже, на врхунцу блаженства. „Шта, да једем само хлеб?“ – питају се данас људи у неодумици. А некад је радост била да човек има корицу хлеба! И сви смо тада били радосни! Нешто имамо, и хвала Богу на томе!   А људи који не посте су у свему презасићени и чак ни не претпостављају зашто су тако мрзовољни. Ово се односи и на супружнички живот. Ако се људи који се воле уздржавају с времена на време, биће пожељнији једно другом.   Грци, узгред речено, реч „чамотиња“ преводе као „радозналост“. Наш руски мислилац Иван Иљин је истицао да радозналост као усисивач увлачи све одреда, не гледајући шта је шта, само да буде нешто ново. „Свако мало, – пише он о радозналом човеку, – треба га тешити нечим новим, треба му пружити неку нову наду. Он пажљиво разгледа и ослушкује свет: да се у њему није појавило нешто ново. Шта? Није важно! Нешто непознато, недоживљено, нечувено. Иначе му прети опасност...“   – „Чамотиња је унука досаде, а кћерка лењости,“ често је говорио преподобни Амвросије Оптински.   – Да, и лењост је, као што је неко истакао, покретач напретка. Али је она и његов резултат. Ево, сад се, у данима Великог поста, чита молитва преподобног Јефрема Сирина: „Дух праздности, унинија, љубоначалија и празднословија не дажд ми...“ Заиста: прво иде доконост, а за њим чамотиња.   – А за чамотињу су свети оци говорили да она представља раслабљеност душе и тела...   – Међу омладином је данас ова реч чак популарна: „раслабити се“ (опуштено, прим. прев.). Сачувај Боже! Да будемо раслабљени?! Зато и падају у чамотињу.   – То је неки зачарани круг. Постоји израз „демон врти човека“. Иако, неки кажу да се чамотиња дешава и под маском узавреле делатности, али је она исто тако некако празна, као центрифуга, кад човек више није свестан шта ради и због чега. „Да премештам папире с једног места на друго?“ – дешава се да схиархимандрит Илиј (Ноздрин) овако негодује на московску вреву дајући људима благослов да се враћају на земљу.   – Преподобни Серафим Вирицки је говорио: „Русија ће живети од земље.“ Ми раније нисмо имали времена ни да нам буде досадно, ни да будемо лењи, и зато нисмо ни падали у чамотињу! Док смо расли требало је да носимо воду, и да цепамо дрва, а кад дође пролеће – да копамо, садимо, заливамо, онда да плевимо, окопавамо, после – да скупљамо летину. Ако се добро не ознојиш, нећеш имати шта да једеш. Тако смо навикли да радимо. Ја и сад не схватам: како човек уопште може да падне у чамотињу? Ја немам довољно времена! Кад да будем мрзовољан? Немам кад! То је кад „не знаш шта ћеш с временом“ – наравно, човека ће обузети мрзовоља, а ако нема времена, неће му бити ни до чамотиње!   Данас су људи смислили чак и „лењивац“, даљински управљач: да би укључили телевизор не морају да се помере с кауча. Теленаркоманија је постала уобичајена појава. Људи су, нажалост, заборавили првобитни назив филма – „илузион“, односно, то су илузије. И тако живе од некаквих авети, фатаморгана. Одсуство стварног живота приморава савременике да измишљају непостојеће проблеме: ово није како треба, оно није како треба – и да се стално осећају несрећно...   – Каже се да непријатељ делује кроз уобразиљу.   – Свети оци га називају „уметником“, он молује слике пред човековим мисаоним погледом. Дешава се да почне да подсећа на нешто из прошлости подстичући човека на злопамћење. Или га више наводи на снове о будућности. Притом зна коме ће шта да подметне. Једном улива страх. Омладину углавном наводи на снове о неком неоствариво луксузном животу препуном фантастичних задовољстава, саблажњава их како би се касније осетили преваренима и пали у чамотињу. Речено је: људи две ствари чине безумно – муче се због онога што је већ прошло или због онога што још није наступило.   – Али, човек опет због гордости оптужује себе: „Па како сам могао?!“ (а ко си ти, заправо, па да не падаш?) – или не може да се помири с неким околностима: „Због чега?“ – или их се плаши.   – Треба да имамо на уму: оно што добијамо у животу није због наших грехова. Реци човеку да му је нешто послато због грехова, па ће пасти у још већу чамотињу. Не, у Писму је речено: „Не по безаконијам нашим сотворил јест нам, ниже по грјехом нашим воздал јест нам“ (Пс. 102: 10). Односно, оно што нам се дешава у животу добијамо по милости, а не по греховима! По нашим греховима би могло бити и горе.   Код нас у Акулову поред храма је сахрањен владика Стефан (Никитин), он је три године провео у логорима, затим га је Господ удостојио да постане епископ, а упокојио се 1963. године у Недељу жена-мироносица, за време проповеди. Господ је мене, грешног, удостојио да разговарам с њим. Он пита: „А да ли знаш ко је неправедни судија (в.: Лк. 18: 1-8)?“ – „Па ко је неправедни судија, – одговарам, – онај који ипак није издржао...“ – „Ма не. То је Бог.“ – „Како Бог?! Па судија је неправедан!“ – „Да, наравно, – каже владика, – Господ је Судија неправде, јер кад би био Судија правде, био би приморан да погуби све нас. А Он је милостив према нама. Суди нам „по велицјеј милости Својеј“ (Пс. 50: 3).“ А по правди се тако не суди!   – Преподобни Пајсије Светогорац је једном рекао да је: „Противотров за чамотињу – славословљење Бога“!   – Дешава се да се људи жале: „Ох, што ми је живот тежак!“ Питам: „Јесте ли некад абортирали?“ – „Да, да...“ – „Знате, за једно такво убиство сопственог детета (а то је убиство) људи су по земаљским законима раније осуђивани на 25 година затвора. А казне се још и сабирају: за два убиства – 50 година, за три убиства – 75 година затвора. А ви сте на слободи...“   – Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) је истицао да чамотиња потиче од неправилног погледа на недаће, кад се човек „загледа“ у њих као у нешто непролазно. Али ако трезвено процени своје грехове, испоставља се да...   – Свети оци су знајући да Господ за трпљење невоља опрашта грехове, сами тражили шта ће потрпети од некога. Ми често не треба ни да тражимо. Просто потрпи човека који се налази поред тебе, то је твој доброчинитељ! Сам Господ ти тако пружа прилику да опростиш: ти си опростио – теби је опроштен неки бивши грех. Тако ће ти се бар делимично отписивати дуг. А кад постанемо свесни колико је велик наш дуг, из све снаге ћемо се трудити да га гасимо „профитом“: „...Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне“ (Мт. 5: 44).   – Али зар нам се не шаље свака невоља због грехова? Код светог Марка Подвижника има таквих речи.   – Код мене је дошао један слуга Божји, довео је сина: „Оче, секира се због тога што га задиркују у школи.“ „Чедо, – обратих се детету, – има једна изрека: велик је онај човек који се не вређа на увреду, а свет је онај коме похвала не чини штету. Пошто још увек ниси свет, они желе да те учине великим.“   – Значи, шта год да се деси, верници имају повода да се радују, благодаре, опраштају и васкрсавају. Васкрс је стални. Све је по речима апостола: „Увек се радујте. Непрестано се молите. За све благодарите“ (1 Сол. 5: 16). Чак и кад грешимо, а грешимо стално, можемо да се покајемо – и то је радост!     – Речено је: „С нами Бог, разумјејте, јазици, и покарјајтесја, јако с нами „Бог“ (Ис. 8: 9). Кад имамо такво покровитељство просто немамо права да падамо у чамотињу! Чамотиња потиче од тога што заборављамо Бога.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе!     На гозбу дођосмо незвани, а позвани. Позвани Христовим ријечима: „Дођите к мени сви уморни и натоварени…“ Позвао нас Свети Василије да нас извида и очи нам умије, срца орадости… Зар њему не доћи на славу? Оцу нашему! Чекао нас истог јутра у својој топлој пећини да нас угрије, па у своме граду да нас укријепи и нахрани. Да нам покаже пут! А ми другога немамо! До пута литија – пут неба!   А у граду… добри домаћин изнесе дарове. Не сакри их, него подијели с народом! И нахранише се хиљаде, и не би мало. И сунце запали свијеће своје, и сиђоше луче на земљу, на хоругве и крстове баш у тренутку кад пастир добри сиђе међу овце своје  да их поведе, благословом Светога Василија,  у земљу обећану, у слободу жуђену, у Ханан… и би паша богата и никада се тако овце не наситише љубављу и истином чистом. Јер тога дана у Никшићу бјеше Васкрс!   А кад о поноћи најавише вуци и хајкачи, ловци и гоничи, наш пастир-витез Владика Високи прими пехар. Зар и ми који смо се гостили на гозби световасилијевској, васкршњој да не испијемо данас чашу страдања с пастиром, као што он с нама подијели чашу меда? Зар под крстом да га оставимо?   Вама невина јагњади којe закачише вучји зуби, вама који голоруки на чопор кидисасте, мелем острошки на ране!  Вас Владико драги, и све узнике с Вама у никшићком казамату, сунце Христово на вјеки гријало!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...