Jump to content

Васкрс и забрана кретања

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 3 минута, Desiderius Erasmus рече

A jel' elemenata za ustavnu žalbu, zato što ta zabrana kretanja onemogućava pravo upražnjavanja svoje religije?

Ја мислим да има, али немам искуства са тим. Чини ми се да би се могла поднети жалба против забране кретања преко викенда када су литургије, или чак и када кренеш па те рецимо полиција ухапси против те радње. Ако сам добро испратио већ су поднете разне уставне жалбе. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3 hours ago, Justin Waters said:

Ali ti jesi pošto si izričit da oni imaju jaku vjeru? Ja ne znam imaju li jaku ili ne, samo konstatujem da prkose mjerama koje važe za sve nas. Korona nije ni Dioklecijan, ni Staljin, niti smo mi na nekakvom testu vjere, niti nas pita da li se odričemo Hrista ili ne..pogađa sve jednako i ateiste i hrišćane i zato je čovjekoljubivo i hrišćanski da se svi vjerni drže istih mjera koje važe i izvan Crkve kako bi ova pandemija bila suzbijena. 

Не, ја нисам рекао да они имају “јаку” веру. Него да показују и доказују своју веру.

Јака и слаба вера не постоји. Него или верујеш, ил не верујеш. Било шта. Ја не верујем у Вучића, нит Вучићу, није то “слаба” вера у Вучића.

Исто тако не верујем у Корону. Верујем да је све пренадувано. Верујем да се умире од Короне, ал исто се умире у саобраћају, па опет возим ауто.

Исто тако епидемиолози кажу да сви треба да прележимо Корону, тако да ништа страшно ни да закачим вирус. Као и моји.

Просто људи подлежу еуфорији и паници. На крају ће бити тресла се гора, родио се миш.

Ал исто тако поштујем и оне који верују да ће умрети од вируса. Понашајте се по својој вери, не излазите нигде, и радите све у шта верујете да је потребно како би остали живи. Нећу вас дирати, ал немојте ни ви мене да дирате.

Неко рече да би требало да се одрекнемо медицинске помоћи у случају да се разболимо. Први бих се потписао, ако би постојала та могућност, и да ме оставе на миру да нормално живим.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, ana čarnojević рече

@Давид @Давид

Оно што мени није јасно јесте та потреба да се саображавамо свету, да нас занима шта мисли свет, шта свет има да каже о нама. Некакво јавно мњење. Научници, ови, они. 

Зар мудрост овог света није лудост пред Богом? И зар Он није рекао.. Не бојте се, ја сам победио свет... 

Не припадам екипи апокалиптичара, не занимају ме ни вакцине ни 5Г ни Гејц Бил. Али од почетка имам благи дојам да ово није тек тако нека пандемија која ће проћи и вечно ће бити мај и литургије у њему. 

И занима ме  та екипа са Теолигија. нет и ПБФ која упорно гура причу ка томе да се иде у корак са светом. Да ми сад нешто како нам се не би смејали ти што су свет. И да би били какти друштвено одговорни. А смеју нам се да смо глупи и затуцани. Па не можете господо и Бога и Мамона. 

Meni zanimljivo kako je prica o migrantima naprasno prestala. Pre korone je to bila glavna vest. Sad samo za vreme policijskog casa spartaju autobusi sa policijskom pratnjom, idu ne znam gde - ima na fb vise snimaka. U Deliblatu nisu uspeli ali velika je Srbija

Link to comment
Подели на овим сајтовима

4 hours ago, Desiderius Erasmus said:

Šta bre napolju? Ko neke seka perse i strine! Unutra, more, da vidi svet kakvu veru mi imamo!

Који свет да види, кад си унутра? Свет види кад си напољу. Већа грешка је било причешћивање напољу, где је свет видео како се хришћани причешћују, него да се нормално причешћивало унутра, кад се већ служило у храму. Ал разумем, пошто је то била Литургија за ТВ пренос.

Тако да је претпоставка потпуно непримерена. Није била никаква литија. Шта радимо у четири зида, остаје у четири зида. И није то никакво доказивање, инаћење, него нормално понашање. Иако живимо у прадоксалном и ненормалном свету. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 29 минута, ana čarnojević рече

То ми је био први хинт, кад их је Ердоган возио на грчку границу и најавио да ће све из Турске, пар милиона, пустити да иду. Па кренуло затварање граница по Европи и остало. Мислила са да се играју монопола милијардер левичар и милијардер десничар, те форе. 

Али предалеко је отишло све. Цела економија је у игри. 

А овај овде што нас затвара на 60 сати јер му се може а син му се заразио све кући седећи он ће искористити све што може и што му кажу. 

Sve je to vec dogovreno unapred 

Izvinjavam se ako je oftopik

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3 minutes ago, Maslacak_ said:

Ali ako bude policijski cas i onaj vikend kad je Vaskrs, onda je zabranio? Kao da cuh danas na konferenciji da su rekli da ce policijski vaziti i za taj vikend, ali nisam 100% sigurna. Iskreno se nadam da ste u pravu. 

Bice lijepo vrijeme, da bar hoce dozvoliti da se sluzi napolju, ionako su ranije Liturgije...

Hocete vi ici na Lit ako bude policijski cas?

Можда буде чак и од четвртка, видећемо. Ту сте у праву, али мислим да смо могли као СПЦ добити мало праведнији третман. 

Ако буде полицијски час не могу трдити да нећу покушати да одем до храма. Пре него се саблазне остали, ја и нисам нигде излазио специјално недељама и после тога сигурно нећу, а при том одласку бих се сигурно максимално трудио да не угрозим друге. Иако је ефекат тога у укупној размени контаката становништва током недеље на разним местима и у разним добима дана занемарљив.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Срђан Шијакињић said:

То је Боки приметио лепо и писао - заиста и ја мислим да је литургија начин практиковања слободе вероисповести, а то је право гарантовано Уставом и не може се ограничити сем законом. Дакле уредбе Владе, наредбе министарстава и слично нису обавезујуће у том смислу. То је тако "на папиру". У пракси примена прописа природно креће одоздо, од органа управе. Значи кад бисмо изашли на улицу на Васкрс и кренули према цркви, могло би да се деси да нас заустави полиција и покупи. Па би онда кренуло доказивање да ли смо криви за кршење мере кретања или смо пак имали право да одемо до цркве јер нам Устав то дозвољава. Можда би стварно на крају суд, Уставни суд или Европски суд за људска права пресудио у нашу корист, али то је већ нешто што би се десило месецима или годинама после Васкршње ноћи... Углавном, ако би полицајац добио наређење да спроводи наредбу министра, нема теорије да би га неко убедио да та наредба није у складу да Уставом и да га зато пусти да иде својим путем. Овако бар ја видим ствари. 

Можда постоји још једна опција коју је поменуо Срђан Ного у неком од интервјуа, а то је да се тражи од МУП-а дозвола за одлазак у храм, дакле проактивно тражити дозволу као што сви остали добијају (донеси.цом итд) баш на основу ових права горе. Јер онда МУП треба да докаже да је то противуставно да ти да дозволу. А ако одеш и правиш се луд и ухвате те онда ниси испоштовао меру забране кретања.

Ипак, не знам како је он то замислио да се тражи тако нешто од МУПа, која би била процедура.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, ana čarnojević said:

@Давид @Давид

Оно што мени није јасно јесте та потреба да се саображавамо свету, да нас занима шта мисли свет, шта свет има да каже о нама. Некакво јавно мњење. Научници, ови, они. 

Зар мудрост овог света није лудост пред Богом? И зар Он није рекао.. Не бојте се, ја сам победио свет... 

Не припадам екипи апокалиптичара, не занимају ме ни вакцине ни 5Г ни Гејц Бил. Али од почетка имам благи дојам да ово није тек тако нека пандемија која ће проћи и вечно ће бити мај и литургије у њему. 

И занима ме  та екипа са Теолигија. нет и ПБФ која упорно гура причу ка томе да се иде у корак са светом. Да ми сад нешто како нам се не би смејали ти што су свет. И да би били какти друштвено одговорни. А смеју нам се да смо глупи и затуцани. Па не можете господо и Бога и Мамона. 

Да будем искрен, не бих наваљивао ни у једну ни у другу крајност. Волим науку и јако је поштујем, као мали сам обожавао физику и математику на пример. Многи научници су у одмаклим својим радовима постали религиозни и проналазили су неки већи смисао више у неком Боголиком бићу него само у природним законима. И вера и наука по мени нису на супротним странама. То што људи умеју да буду религиозни и по самом питању науке то је друга ствар.  И не бих науку као науку сврстао тек тако у "лудост". 

Зато ја не бих ингорисао скроз опасност од корона вируса. Поготово што је још много тога непознато о њему. Али морају да се знају и приоритети, и да се мере прилагоде суровости пандемије. Да имамо кугу у Србији, за 3 недеље не би било мање од 100 мртвих као сада. Иначе, постоји теза да је вирус настао у лабораторији близу Вухана. Наводно власништво Сороша. Ево линк до сајта: http://en.humanwell.com.cn/index.aspx

Оно што је мени запало за око, а подсетило ме на неке тезе са почетка да вирус има ефекат на стерилитет односно фертилитет, јесте овај део специјалности дате лабораторије (неком је запала за око и адреса, али мени је ово много занимљивије). Дакле бар према ономе чиме се баве, може се рећи да су стручни за обе области и респираторне проблеме као и за проблеме везане за фертилитет.

image.thumb.png.88f2a15f8a703d59b0c8457307aa7c5d.png

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2 hours ago, Давид said:

Ипак, не знам како је он то замислио да се тражи тако нешто од МУПа, која би била процедура.

Ако неко жели да тражи одобрење за кретање из верских разлога и касније има могућност да тужи државу због одбијања може то урадити по овом упутству.

http://srbinaokup.info/?p=109467&fbclid=IwAR12PBLpSrv777ioz9RmjFca9HFQ0ksmk65-6dW17OUb94bVS0sr7_lHVoI

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Давид рече

Ако неко жели да тражи одобрење за кретање из верских разлога и касније има могућност да тужи државу због одбијања може то урадити по овом упутству.

http://srbinaokup.info/?p=109467&fbclid=IwAR12PBLpSrv777ioz9RmjFca9HFQ0ksmk65-6dW17OUb94bVS0sr7_lHVoI

 

Pazi šta deliš. Imaš raskolničke linkove na stranici.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ova vlast je najjadnija u celoj srpskoj istoriji ali ovde je sad drugi problem !  ja sam nacelno protiv ovih zabrana,pol.casa itd ali drzava je drzava i ona mora da sprovodi svoje odluke na celoj svojoj teritoriji ! Sad ako vi kao pravoslavni Hriscani hoce te da se setate a pritom ste vecinski narod kakav onda primer dajete onom katoliku u Subotici i muslimanu u Novom Pazaru ! Propis je na snazi i tacka ,tu vise nema ni price ni rasprave a kad sve prodje e onda moze da se kritikuje da li je bilo opravdano ili ne ! Nemci doneli propis i Eparhija SPC u Nemackoj odma istog dana sve u saglasnosti sa odlukom nemacke drzave i raus ! E ako hocemo da napravimo drzavu i da obonovimo Srbiju onda mora i ovo da pokazemo i dahiji vucicu i svima koji zive sa nama da postujemo odluce cak i ovakve drzave jer je nasa

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши! (тропар Пасхе).  
      Синаксар у Свету и Велику недељу Пасхе
        Васкршње слово Светог Јована Златоуста   Светоотачке беседе о Васкрсењу Христовом   Свети Симеон Нови Богослов: Васкрсење Христово
      Свети Теофан Затворник: Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу!

      Васкрсење Христово као основ разликовања Хришћанства међу осталим светским религијама
        Свети Владика Николај: Христос Васкрсе!
      Петар Други Петровић Његош: Химна Васкрсењу

      Васкршњи интервју катихете Бранислава Илића за Радио "Српски Сион": Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу

      Катихета Бранислав Илић: Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења

      Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117,24)
        Емисија о богослужбеним особеностима Празника над празницима - Васкрса
      Васкрсење је победа над победама!

      Молитвено правило о Васкрсу

      Васкрс у литургијској години

      Васкрсење – смисао живота

      Васкрсење – слобода од свих зависности

      Васкрсење Христово - Коме се јавио Васкрсли Христос?

      Младић у празном гробу (Мк 16, 5)
        О Пасхалном јутрењу   Васкршње појање
      Зашто се за Васкрс фарбају јаја?
        Деца певају Васкрсу     Васкршње посланице и поруке патријарха и архијерејâ Српске Православне Цркве     Васкршња посланица Патријарха српског Иринеја и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2020. Лета Господњег   Васкршња посланица Патријарха српског Порфирија и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2021. лета Господњег     Недеље по Васкрсу     Недеље по Васкрсу: Друга недеља по Васкрсу - Недеља Антипасхе (Томина недеља)   Недеље по Васкрсу: Недеља Светих жена мироносица   Недеље по Васкрсу: Четврта недеља по Васкрсу - Раслабљеног   Недеље по Васкрсу: Пета недеља по Васкрсу - Самарјанке   Недеље по Васкрсу: Шеста недеља по Васкрсу - Слепорођеног   Недеље по Васкрсу: Недеља светих Отаца првог Васељенског Сабора     Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла и васкрсао си као победитељ, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радујте се! и Својим апостолима мир дарујући, Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење! (кондак)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Загребачки надбискуп Јосип Бозанић упутио је честитку поводом прославе Васкрса Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и епископима Српске православне Цркве у Хрватској, објавила је интернет страница Загребачке надбискупије.  Кардинал Бозанић је казао да моли Духа Светога да све учврсти у заједништву васкрсне вере и непоколебиве наде.

       
      У поруци се истиче да ”догађаји у садашњем тренутку говоре о крхкости и несигурности људских планова и програма и све позивају на поуздање у Бога и промену живота. Нека нас и та искушења подстакну на захвалност за Исусову откупитељску жртву и на хршћанску љубав према онима који више трпе”.
      - За Вас и Ваше ново црквено служење у сестринској Српској Православној Цркви, молим снагу Духа Светога да Божјем народу будете и заговорник и знак Божјег милосрђа. Повезан са Вама заједништвом вере у Христа Васкрслога, желим срећан и благословен Васкрс Вама, Вашим епископима, свештенству, монаштву и свему Божјем народу, повереном Вашој пастирској бризи, каже се у писму Загребачког надбискупа.
      Васкрс је честитао и председник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић, који је своју честитку упутио Патријарху српком Порфирију, али и Епископима далматинском Никодиму, славонском Јовану и нишком Арсенију.
      Надбискуп Пуљић је захвалио на добрим жељама које је Патријарх поводом прославе Васкрса у Римокатоличкој цркви упутио њему, хрватским бискупима, сарадницима, свештенству и верницима католицима. 
      - Тајном Христовог Васкрсења започело је доба новог стварања, а Васкрсли је показао да је Он наше светло, средиште и смисао свега. Нема, уистину, под небом другог имена дана људима по којем се можемо спасити, осим имена Исуса Христа. У тој вери поздрављам Вас васкршњим ускликом: Господ је васкрсао заиста, алилуја!, стоји у честитки председника ХБК.
      Пожешки бискуп Антун Шкворчевић честитао је Патријарху српском Порфирију први Васкрс у служби предстојатеља Српске Православне Цркве и онима којима је на челу, епископима, свештеницима, монаштву и верницима у њиховим епархијама, објавила је интернет страница Пожешке бискупије.
      Бискуп Шкворчевић, који је председник Већа Хрватске бискупске конференције за екуменизам и дијалог, рекао је да се моли Васкрсломе да нас у неизвесностима и страху који захвата људе у садашњим светским збивањима прати својом близином и храбри наду, утемељену на Христовој победи над смрћу.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће на Васкрс, 2. маја 2021. године, свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије молитвено ће присуствовати Пасхалном јутрењу у поноћ у Саборном храму св. Архангела Михаила у Београду, потврђено је Радију "Слово љубве".

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      О томе како да изађемо из зачараног круга страсти у радост Васкрса говори нам старешина храмова Покрова Пресвете Богородице и Новомученика и исповедника Руске Цркве у Акулову, митрофорни протојереј Валеријан Кречетов.     – Оче Валеријане, зашто људи данас уместо да се радују често падају у чамотињу?   – О преподобном Серафиму Саровском се у једној песми поје: „Ево, он је у невољама, као ми у срећи, радостан, спреман да положи душу своју за друге!...“ Гордост је корен свих страсти. То је кад човек нема праву слику о себи. На пример, мисли да је паметнији од других. А кад се истина бар мало открије, види да у ствари није такав и пада у чамотињу. То значи да се чак није разочарао у себе, већ у своје фантазије о себи. Зато Господ човеку често не открива сву његову ништавност, да не би пао у очај.   – Да, потпуно је друга ствар да човек од исповести до исповести покушава да види себе онаквог какав јесте, испред Крста и Јеванђеља на налоњу, уздајући се у свом спасењу у Господа, а не у своје „заслуге“.   – Боље је да човек уопште нема високо мишљење о себи. Постоји следеће поређење: човек је попут разломка, бројилац је оно што заиста јеси, а именилац је оно што мислиш о себи; што имаш веће мишљење о себи, тим је мања вредност разломка. Док страсти расту из гордости, основа свих врлина је смирење. Светитељ Теофан Затворник је говорио: „Ако се смириш, половина твојих невоља у животу ће престати да постоји.“   – Да ли ће нестати или ће човек једноставно престати да их примећује?   – И једно и друго. Речено је: дрво крста расте на земљи нашег срца. Дрво „на изворима вода“ (Пс. 1: 3) – односно оних страсти које врију у мом срцу. Колико год тежак био наш крст сами смо одгајили дрво од којег је он направљен. И крст ми је послат да би ми се душа очистила. Чим невоља или болест донесу унутрашњу духовну корист Господ може да склони или олакша крст. А и потпуно другачије ћемо се односити према невољама. Отац Јован (Крестјанкин) је говорио: „Наступило је време кад се човек спасава само невољама. Зато свакој невољи треба да се поклонимо до земље и да јој целивамо руку.“   – Васкрсу претходи Велики пост. Нецрквени људи се ужасавају: „Шта то значи, да ни телевизор не могу да гледам? Ни нешто укусно да поједем, ни да се забавим?!“ И како човек да „не падне у чамотињу“?   – Напротив, пост умножава радост! У Уставу постоје дани строгог поста – то је посебно време покајања, а покајање је увек праћено радошћу. И кад да се једе храна на уљу, човек то ни не примећује, а радост се умножава. Онда, видиш да је и риба дозвољена – опет се радујеш! А кад се човек омрси то је велије утјешеније, односно велика утеха.   Раније и кад је био мрс у кући није увек било биљног уља. А сад чим почне пост људи причају: „Шта то значи, да једем само кашу?“ – негодују. А раније, нарочито у послератним годинама, човек би, кад би му неко понудио кашу, био већ, што се каже, на врхунцу блаженства. „Шта, да једем само хлеб?“ – питају се данас људи у неодумици. А некад је радост била да човек има корицу хлеба! И сви смо тада били радосни! Нешто имамо, и хвала Богу на томе!   А људи који не посте су у свему презасићени и чак ни не претпостављају зашто су тако мрзовољни. Ово се односи и на супружнички живот. Ако се људи који се воле уздржавају с времена на време, биће пожељнији једно другом.   Грци, узгред речено, реч „чамотиња“ преводе као „радозналост“. Наш руски мислилац Иван Иљин је истицао да радозналост као усисивач увлачи све одреда, не гледајући шта је шта, само да буде нешто ново. „Свако мало, – пише он о радозналом човеку, – треба га тешити нечим новим, треба му пружити неку нову наду. Он пажљиво разгледа и ослушкује свет: да се у њему није појавило нешто ново. Шта? Није важно! Нешто непознато, недоживљено, нечувено. Иначе му прети опасност...“   – „Чамотиња је унука досаде, а кћерка лењости,“ често је говорио преподобни Амвросије Оптински.   – Да, и лењост је, као што је неко истакао, покретач напретка. Али је она и његов резултат. Ево, сад се, у данима Великог поста, чита молитва преподобног Јефрема Сирина: „Дух праздности, унинија, љубоначалија и празднословија не дажд ми...“ Заиста: прво иде доконост, а за њим чамотиња.   – А за чамотињу су свети оци говорили да она представља раслабљеност душе и тела...   – Међу омладином је данас ова реч чак популарна: „раслабити се“ (опуштено, прим. прев.). Сачувај Боже! Да будемо раслабљени?! Зато и падају у чамотињу.   – То је неки зачарани круг. Постоји израз „демон врти човека“. Иако, неки кажу да се чамотиња дешава и под маском узавреле делатности, али је она исто тако некако празна, као центрифуга, кад човек више није свестан шта ради и због чега. „Да премештам папире с једног места на друго?“ – дешава се да схиархимандрит Илиј (Ноздрин) овако негодује на московску вреву дајући људима благослов да се враћају на земљу.   – Преподобни Серафим Вирицки је говорио: „Русија ће живети од земље.“ Ми раније нисмо имали времена ни да нам буде досадно, ни да будемо лењи, и зато нисмо ни падали у чамотињу! Док смо расли требало је да носимо воду, и да цепамо дрва, а кад дође пролеће – да копамо, садимо, заливамо, онда да плевимо, окопавамо, после – да скупљамо летину. Ако се добро не ознојиш, нећеш имати шта да једеш. Тако смо навикли да радимо. Ја и сад не схватам: како човек уопште може да падне у чамотињу? Ја немам довољно времена! Кад да будем мрзовољан? Немам кад! То је кад „не знаш шта ћеш с временом“ – наравно, човека ће обузети мрзовоља, а ако нема времена, неће му бити ни до чамотиње!   Данас су људи смислили чак и „лењивац“, даљински управљач: да би укључили телевизор не морају да се помере с кауча. Теленаркоманија је постала уобичајена појава. Људи су, нажалост, заборавили првобитни назив филма – „илузион“, односно, то су илузије. И тако живе од некаквих авети, фатаморгана. Одсуство стварног живота приморава савременике да измишљају непостојеће проблеме: ово није како треба, оно није како треба – и да се стално осећају несрећно...   – Каже се да непријатељ делује кроз уобразиљу.   – Свети оци га називају „уметником“, он молује слике пред човековим мисаоним погледом. Дешава се да почне да подсећа на нешто из прошлости подстичући човека на злопамћење. Или га више наводи на снове о будућности. Притом зна коме ће шта да подметне. Једном улива страх. Омладину углавном наводи на снове о неком неоствариво луксузном животу препуном фантастичних задовољстава, саблажњава их како би се касније осетили преваренима и пали у чамотињу. Речено је: људи две ствари чине безумно – муче се због онога што је већ прошло или због онога што још није наступило.   – Али, човек опет због гордости оптужује себе: „Па како сам могао?!“ (а ко си ти, заправо, па да не падаш?) – или не може да се помири с неким околностима: „Због чега?“ – или их се плаши.   – Треба да имамо на уму: оно што добијамо у животу није због наших грехова. Реци човеку да му је нешто послато због грехова, па ће пасти у још већу чамотињу. Не, у Писму је речено: „Не по безаконијам нашим сотворил јест нам, ниже по грјехом нашим воздал јест нам“ (Пс. 102: 10). Односно, оно што нам се дешава у животу добијамо по милости, а не по греховима! По нашим греховима би могло бити и горе.   Код нас у Акулову поред храма је сахрањен владика Стефан (Никитин), он је три године провео у логорима, затим га је Господ удостојио да постане епископ, а упокојио се 1963. године у Недељу жена-мироносица, за време проповеди. Господ је мене, грешног, удостојио да разговарам с њим. Он пита: „А да ли знаш ко је неправедни судија (в.: Лк. 18: 1-8)?“ – „Па ко је неправедни судија, – одговарам, – онај који ипак није издржао...“ – „Ма не. То је Бог.“ – „Како Бог?! Па судија је неправедан!“ – „Да, наравно, – каже владика, – Господ је Судија неправде, јер кад би био Судија правде, био би приморан да погуби све нас. А Он је милостив према нама. Суди нам „по велицјеј милости Својеј“ (Пс. 50: 3).“ А по правди се тако не суди!   – Преподобни Пајсије Светогорац је једном рекао да је: „Противотров за чамотињу – славословљење Бога“!   – Дешава се да се људи жале: „Ох, што ми је живот тежак!“ Питам: „Јесте ли некад абортирали?“ – „Да, да...“ – „Знате, за једно такво убиство сопственог детета (а то је убиство) људи су по земаљским законима раније осуђивани на 25 година затвора. А казне се још и сабирају: за два убиства – 50 година, за три убиства – 75 година затвора. А ви сте на слободи...“   – Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) је истицао да чамотиња потиче од неправилног погледа на недаће, кад се човек „загледа“ у њих као у нешто непролазно. Али ако трезвено процени своје грехове, испоставља се да...   – Свети оци су знајући да Господ за трпљење невоља опрашта грехове, сами тражили шта ће потрпети од некога. Ми често не треба ни да тражимо. Просто потрпи човека који се налази поред тебе, то је твој доброчинитељ! Сам Господ ти тако пружа прилику да опростиш: ти си опростио – теби је опроштен неки бивши грех. Тако ће ти се бар делимично отписивати дуг. А кад постанемо свесни колико је велик наш дуг, из све снаге ћемо се трудити да га гасимо „профитом“: „...Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне“ (Мт. 5: 44).   – Али зар нам се не шаље свака невоља због грехова? Код светог Марка Подвижника има таквих речи.   – Код мене је дошао један слуга Божји, довео је сина: „Оче, секира се због тога што га задиркују у школи.“ „Чедо, – обратих се детету, – има једна изрека: велик је онај човек који се не вређа на увреду, а свет је онај коме похвала не чини штету. Пошто још увек ниси свет, они желе да те учине великим.“   – Значи, шта год да се деси, верници имају повода да се радују, благодаре, опраштају и васкрсавају. Васкрс је стални. Све је по речима апостола: „Увек се радујте. Непрестано се молите. За све благодарите“ (1 Сол. 5: 16). Чак и кад грешимо, а грешимо стално, можемо да се покајемо – и то је радост!     – Речено је: „С нами Бог, разумјејте, јазици, и покарјајтесја, јако с нами „Бог“ (Ис. 8: 9). Кад имамо такво покровитељство просто немамо права да падамо у чамотињу! Чамотиња потиче од тога што заборављамо Бога.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе!     На гозбу дођосмо незвани, а позвани. Позвани Христовим ријечима: „Дођите к мени сви уморни и натоварени…“ Позвао нас Свети Василије да нас извида и очи нам умије, срца орадости… Зар њему не доћи на славу? Оцу нашему! Чекао нас истог јутра у својој топлој пећини да нас угрије, па у своме граду да нас укријепи и нахрани. Да нам покаже пут! А ми другога немамо! До пута литија – пут неба!   А у граду… добри домаћин изнесе дарове. Не сакри их, него подијели с народом! И нахранише се хиљаде, и не би мало. И сунце запали свијеће своје, и сиђоше луче на земљу, на хоругве и крстове баш у тренутку кад пастир добри сиђе међу овце своје  да их поведе, благословом Светога Василија,  у земљу обећану, у слободу жуђену, у Ханан… и би паша богата и никада се тако овце не наситише љубављу и истином чистом. Јер тога дана у Никшићу бјеше Васкрс!   А кад о поноћи најавише вуци и хајкачи, ловци и гоничи, наш пастир-витез Владика Високи прими пехар. Зар и ми који смо се гостили на гозби световасилијевској, васкршњој да не испијемо данас чашу страдања с пастиром, као што он с нама подијели чашу меда? Зар под крстом да га оставимо?   Вама невина јагњади којe закачише вучји зуби, вама који голоруки на чопор кидисасте, мелем острошки на ране!  Вас Владико драги, и све узнике с Вама у никшићком казамату, сунце Христово на вјеки гријало!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...