Jump to content

Васкрс и забрана кретања

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 12 минута, Maslacak_ рече

Okej ako su Crkve zatvorene da bi se sacuvao narod, mozemo bez par Liturgija izdrzati, nije smak svijeta. 

Al me ovo licemerje nervira. Vucic ode u Nis, u zatvorenoj prostoriji boravi 40tak ljudi, koliko rekose i to je okej. A ne mogu da se sluze Liturgije napolju postujuci rastojanje, sve sa maskama, rukavicama...

Ја не бих волео ни по чему да асоцирамо на Вучићеву организацију :) Да се ја нешто питам, трудио бих се да као Црква будемо проактивни а не реактивни, да ми имамо иницијативу и наводимо догађаје на нашу воденицу. Тако је већ крајем фебруара могла да иде наредба са врха СПЦ да се литургије обавезно служе напољу чим отопли, да се користе све мере, чак и оне које држава није тада тражила. Свестан сам наравно да то није реално, јер у Цркви већина људи размишља реактивно, а и тада има отпор према променама. Па би у фебруару ове ствари свима деловало непотребно. Међутим, таква је ствар са појавама које се експоненцијално развијају, мере које се на време предузму делују увек преагресивно, (што је лепо приметио Мартенсен са Пик просперити Јутјуб канала - није моја памет :) ). 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 1.9k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Mnogo prozivki, nije lepo to! Nemojte to! Ko je isao i ko nije isao neka je svima srecan i blagosloven Praznik!

Čitam sinoć na ruskom sajtu ispovest medicinske sestre iz Moskve. Kaže da se nalaze maltene u ratnom stanju, pacijenti su relativno dobro do pred kraj, recimo, razgovara sa pacijentkinjom i ova j

Постоване слике

пре 2 минута, Давид рече

Нити смо пре ишли у цркву због Вучића, нити сад не идемо због Вучића. Да ли се слажете?

Slazem, pa? 

Ako vaze neka pravila sto ne vaze za sve? Nije samo Vucic i ovo sto sam navela, ima tu jos primjera...

Postovacu ja sve sto patrijah i moj vladika blagoslove, nema tu dileme. Nije smak svijeta propustiti Vaskrs, ali sto bi ga propustali ako postujemo pravila? Samo mislim da su ove mjere malo previse...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да нам дозволе да прославимо Васкрс како тако, ипак је то највећи хришћански празник и слави се вековима непрекидно. Свакако можда то неће бити најбезбедније и кажу "стручњаци" налази се у периоду највеће концентрације заражених. Али мислим да је то мањи проблем и извор заразе од било ког обичног радног дана од 05 до 17ч када се људи крећу и бораве у завореним просторијама. Додатно ево 10 дана унапред могу јако корисне мере да се уведу, дезинфекционе итд. које ће омогућити верницима да посете храмове на Васкрс. Да се припремимо за тај један дан. Мислим, да толико можемо. 

У сваком случају треба бити свестан да зараза се нон-стоп шири и то је немогуће спречити. Поента свих мера јесте да одржи тај број заражених на мањем броју и што дужем периоду уместо великог броја заражених у мањем временском периоду. 

Иначе, шта ви мислите, колико недеља би могао овакав полицијски-викенд да буде примењиван? Која су ваша очекивања и прогнозе?

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Срђан Шијакињић рече

Ја не бих волео ни по чему да асоцирамо на Вучићеву организацију :) Да се ја нешто питам, трудио бих се да као Црква будемо проактивни а не реактивни, да ми имамо иницијативу и наводимо догађаје на нашу воденицу. Тако је већ крајем фебруара могла да иде наредба са врха СПЦ да се литургије обавезно служе напољу чим отопли, да се користе све мере, чак и оне које држава није тада тражила. Свестан сам наравно да то није реално, јер у Цркви већина људи размишља реактивно, а и тада има отпор према променама. Па би у фебруару ове ствари свима деловало непотребно. Међутим, таква је ствар са појавама које се експоненцијално развијају, мере које се на време предузму делују увек преагресивно, (што је лепо приметио Мартенсен са Пик просперити Јутјуб канала - није моја памет :) ). 

Nije mi bila namjera da poredim bas Crkvu i Vucicev skup, greska u koracima. 

A ostalo, da, slazem se...to je jedan od vecih problema, cim se nesto promjeni odmah negativni komentari. Ne znam ni kako smo do toga dosli. Umjesto da nas ovo ujedini kod nas odmah podjele, te jedni misle ovo, te drugi ovo...ne znam ni sama...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
5 minutes ago, Maslacak_ said:

Slazem, pa? 

Ako vaze neka pravila sto ne vaze za sve? Nije samo Vucic i ovo sto sam navela, ima tu jos primjera...

Postovacu ja sve sto patrijah i moj vladika blagoslove, nema tu dileme. Nije smak svijeta propustiti Vaskrs, ali sto bi ga propustali ako postujemo pravila? Samo mislim da su ove mjere malo previse...

Па паа... :D

Мислим да су то две одвојене теме, то је све. Вучић и Црква. Дакле мислим да овде ми поштујемо пре свега одлуке Цркве. И ја сам убеђен да лично и потпуно аутономно сам Вучић не може да забрани Св. Литургије на Васкрс. Опет, требало би неки правник, или више правно образовани брат/сестра да ме исправи. :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Давид рече

Па паа... :D

Мислим да су то две одвојене теме, то је све. Вучић и Црква. Дакле мислим да овде ми поштујемо пре свега одлуке Цркве. И ја сам убеђен да лично и потпуно аутономно сам Вучић не може да забрани Св. Литургије на Васкрс. Опет, требало би неки правник, или више правно образовани брат/сестра да ме исправи. :)

Ali ako bude policijski cas i onaj vikend kad je Vaskrs, onda je zabranio? Kao da cuh danas na konferenciji da su rekli da ce policijski vaziti i za taj vikend, ali nisam 100% sigurna. Iskreno se nadam da ste u pravu. 

Bice lijepo vrijeme, da bar hoce dozvoliti da se sluzi napolju, ionako su ranije Liturgije...

Hocete vi ici na Lit ako bude policijski cas?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
4 minutes ago, ana čarnojević said:

И тако... 

Неко опуштено закључава а неко... 

 

Мени је чудно да у оваквим временима изостаје та православна духовна проницљивост да се осети дух времена. И све опасности у лукавства која су могућа поводом ове опште пандемије и светске кампање. Ипак неко треба да буде светлоноша и пастир овим овцама. Тренутно је утицај на јавно мњење огроман. 

Колико год ми волели Свету Литургију, толико је онај не воли и не подноси. Православље је прогоњено и ван короне. Глобалистима је поштовање Православних интереса последња рупа на свирали то видите и по светињама на Косову и Метохији, то видите и по роварењу по унитрашњости и оснивању разних нових Православних Цркава, то видите по страдању Православних и у Сирији. Ја бих чак рекао да имају интерес и да уништавају Православље јер промовише тотално супротне вредности, традицију, породицу итд. Тако да не бих рекао да је главни непријатељ на кога циља ова паника и пандемија страха баш Православље. Али је очигледно згодан повод за још једну емисију малтерирања Цркава и вршења притиска на исте. 

Ево ја волим да гледам западне и филмове и серије. Људи моји па нема нове продукције која ако у неком светлу се дотиче цркве то је у негативном. Али пре ћете наћи нешто позитивно о будизму или било којој религији него о хришћанству. То је једна константа тенденција већ годинама. И пре ове пандемије. И сад овде неко искочи и каже хахах јао види ове тврде да неко напада цркву, јао ви сте у центру света само читав свет чека да вас напада, ето ви сте им битни, хајде охладите мало шта сте се наложили. Е, видите, ја мислим да има итекако материјала за то, ако ништа за опрез по том питању. Трубе на спавање мислим да нису овде оно што нам треба.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 28 минута, Давид рече

Па паа... :D

Мислим да су то две одвојене теме, то је све. Вучић и Црква. Дакле мислим да овде ми поштујемо пре свега одлуке Цркве. И ја сам убеђен да лично и потпуно аутономно сам Вучић не може да забрани Св. Литургије на Васкрс. Опет, требало би неки правник, или више правно образовани брат/сестра да ме исправи. :)

То је Боки приметио лепо и писао - заиста и ја мислим да је литургија начин практиковања слободе вероисповести, а то је право гарантовано Уставом и не може се ограничити сем законом. Дакле уредбе Владе, наредбе министарстава и слично нису обавезујуће у том смислу. То је тако "на папиру". У пракси примена прописа природно креће одоздо, од органа управе. Значи кад бисмо изашли на улицу на Васкрс и кренули према цркви, могло би да се деси да нас заустави полиција и покупи. Па би онда кренуло доказивање да ли смо криви за кршење мере кретања или смо пак имали право да одемо до цркве јер нам Устав то дозвољава. Можда би стварно на крају суд, Уставни суд или Европски суд за људска права пресудио у нашу корист, али то је већ нешто што би се десило месецима или годинама после Васкршње ноћи... Углавном, ако би полицајац добио наређење да спроводи наредбу министра, нема теорије да би га неко убедио да та наредба није у складу да Уставом и да га зато пусти да иде својим путем. Овако бар ја видим ствари. 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Срђан Шијакињић рече

То је Боки приметио лепо и писао - заиста и ја мислим да је литургија начин практиковања слободе вероисповести, а то је право гарантовано Уставом и не може се ограничити сем законом. Дакле уредбе Владе, наредбе министарстава и слично нису обавезујуће у том смислу. То је тако "на папиру". У пракси примена прописа природно креће одоздо, од органа управе. Значи кад бисмо изашли на улицу на Васкрс и кренули према цркви, могло би да се деси да нас заустави полиција и покупи. Па би онда кренуло доказивање да ли смо криви за кршење мере кретања или смо пак имали право да одемо до цркве јер нам Устав то дозвољава. Можда би стварно на крају суд, Уставни суд или Европски суд за људска права пресудио у нашу корист, али то је већ нешто што би се десило месецима или годинама после Васкршње ноћи... Углавном, ако би полицајац добио наређење да спроводи наредбу министра, нема теорије да би га неко убедио да та наредба није у складу да Уставом и да га зато пусти да иде својим путем. Овако бар ја видим ствари. 

Кршење верских слобода. Основно људско право - слобода вероисповести. Забрана прославе Васкрса. Друге европске земље нису ишле овако далеко.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 43 минута, Maslacak_ рече

Nije mi bila namjera da poredim bas Crkvu i Vucicev skup, greska u koracima. 

A ostalo, da, slazem se...to je jedan od vecih problema, cim se nesto promjeni odmah negativni komentari. Ne znam ni kako smo do toga dosli. Umjesto da nas ovo ujedini kod nas odmah podjele, te jedni misle ovo, te drugi ovo...ne znam ni sama...

Моје неко мишљење је да је то просто у људској природи, није нужно специфично ни за Србе, ни за православне... Оно што можда јесте карактеристично за нас је да (с правом) сумњамо у добре намере и/или стручност власти и система државе, па то изазива поделе у мишљењима како се поставити према свему у кризним ситуацијама... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, PredragVId рече

Кршење верских слобода. Основно људско право - слобода вероисповести. Забрана прославе Васкрса. Друге европске земље нису ишле овако далеко.

Са правне стране ако људима буде онемогућено да оду да литургије, то хоће бити кршење верских слобода. Сем уколико се не донесе закон у међувремену којим би се то регулисало, и то лепо образложе, што се свакако неће десити.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Срђан Шијакињић рече

То је Боки приметио лепо и писао - заиста и ја мислим да је литургија начин практиковања слободе вероисповести, а то је право гарантовано Уставом и не може се ограничити сем законом. Дакле уредбе Владе, наредбе министарстава и слично нису обавезујуће у том смислу. То је тако "на папиру". У пракси примена прописа природно креће одоздо, од органа управе. Значи кад бисмо изашли на улицу на Васкрс и кренули према цркви, могло би да се деси да нас заустави полиција и покупи. Па би онда кренуло доказивање да ли смо криви за кршење мере кретања или смо пак имали право да одемо до цркве јер нам Устав то дозвољава. Можда би стварно на крају суд, Уставни суд или Европски суд за људска права пресудио у нашу корист, али то је већ нешто што би се десило месецима или годинама после Васкршње ноћи... Углавном, ако би полицајац добио наређење да спроводи наредбу министра, нема теорије да би га неко убедио да та наредба није у складу да Уставом и да га зато пусти да иде својим путем. Овако бар ја видим ствари. 

A jel' elemenata za ustavnu žalbu, zato što ta zabrana kretanja onemogućava pravo upražnjavanja svoje religije?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Срђан Шијакињић рече

Са правне стране ако људима буде онемогућено да оду да литургије, то хоће бити кршење верских слобода. Сем уколико се не донесе закон у међувремену којим би се то регулисало, и то лепо образложе, што се свакако неће десити.

Није. Омогућен је пренос преко телевизије и радија.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, ronin рече

Изгледа да Курир има одговор на питање https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3444359/ovako-cemo-slaviti-najveci-hriscanski-praznik-na-vaskrs-crkve-zatvorene-za-vernike-liturgija-na-tv

само се питам одакле им информације?:scratch_head:

Brate ovo nije realno. Secam se kad se Vucic kandidovao za predsednika da su se svi salili da je sledeci korak kandidatura za patrijarha. Evo docekali smo da nam Odlikovani odredjuje kad ce da se sluzi Liturgija. Znaci u ponedeljak moze na Liturgiju ali u nedelju ne. U cemu je razlika? I ako svestenik ne zivi pored crkve ne moze da sluzi? Bitno da oni mucenici u Juri smeju da rade.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши! (тропар Пасхе).  
      Синаксар у Свету и Велику недељу Пасхе
        Васкршње слово Светог Јована Златоуста   Светоотачке беседе о Васкрсењу Христовом   Свети Симеон Нови Богослов: Васкрсење Христово
      Свети Теофан Затворник: Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу!

      Васкрсење Христово као основ разликовања Хришћанства међу осталим светским религијама
        Свети Владика Николај: Христос Васкрсе!
      Петар Други Петровић Његош: Химна Васкрсењу

      Васкршњи интервју катихете Бранислава Илића за Радио "Српски Сион": Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу

      Катихета Бранислав Илић: Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења

      Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117,24)
        Емисија о богослужбеним особеностима Празника над празницима - Васкрса
      Васкрсење је победа над победама!

      Молитвено правило о Васкрсу

      Васкрс у литургијској години

      Васкрсење – смисао живота

      Васкрсење – слобода од свих зависности

      Васкрсење Христово - Коме се јавио Васкрсли Христос?

      Младић у празном гробу (Мк 16, 5)
        О Пасхалном јутрењу   Васкршње појање
      Зашто се за Васкрс фарбају јаја?
        Деца певају Васкрсу     Васкршње посланице и поруке патријарха и архијерејâ Српске Православне Цркве     Васкршња посланица Патријарха српског Иринеја и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2020. Лета Господњег   Васкршња посланица Патријарха српског Порфирија и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2021. лета Господњег     Недеље по Васкрсу     Недеље по Васкрсу: Друга недеља по Васкрсу - Недеља Антипасхе (Томина недеља)   Недеље по Васкрсу: Недеља Светих жена мироносица   Недеље по Васкрсу: Четврта недеља по Васкрсу - Раслабљеног   Недеље по Васкрсу: Пета недеља по Васкрсу - Самарјанке   Недеље по Васкрсу: Шеста недеља по Васкрсу - Слепорођеног   Недеље по Васкрсу: Недеља светих Отаца првог Васељенског Сабора     Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла и васкрсао си као победитељ, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радујте се! и Својим апостолима мир дарујући, Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење! (кондак)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Загребачки надбискуп Јосип Бозанић упутио је честитку поводом прославе Васкрса Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и епископима Српске православне Цркве у Хрватској, објавила је интернет страница Загребачке надбискупије.  Кардинал Бозанић је казао да моли Духа Светога да све учврсти у заједништву васкрсне вере и непоколебиве наде.

       
      У поруци се истиче да ”догађаји у садашњем тренутку говоре о крхкости и несигурности људских планова и програма и све позивају на поуздање у Бога и промену живота. Нека нас и та искушења подстакну на захвалност за Исусову откупитељску жртву и на хршћанску љубав према онима који више трпе”.
      - За Вас и Ваше ново црквено служење у сестринској Српској Православној Цркви, молим снагу Духа Светога да Божјем народу будете и заговорник и знак Божјег милосрђа. Повезан са Вама заједништвом вере у Христа Васкрслога, желим срећан и благословен Васкрс Вама, Вашим епископима, свештенству, монаштву и свему Божјем народу, повереном Вашој пастирској бризи, каже се у писму Загребачког надбискупа.
      Васкрс је честитао и председник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић, који је своју честитку упутио Патријарху српком Порфирију, али и Епископима далматинском Никодиму, славонском Јовану и нишком Арсенију.
      Надбискуп Пуљић је захвалио на добрим жељама које је Патријарх поводом прославе Васкрса у Римокатоличкој цркви упутио њему, хрватским бискупима, сарадницима, свештенству и верницима католицима. 
      - Тајном Христовог Васкрсења започело је доба новог стварања, а Васкрсли је показао да је Он наше светло, средиште и смисао свега. Нема, уистину, под небом другог имена дана људима по којем се можемо спасити, осим имена Исуса Христа. У тој вери поздрављам Вас васкршњим ускликом: Господ је васкрсао заиста, алилуја!, стоји у честитки председника ХБК.
      Пожешки бискуп Антун Шкворчевић честитао је Патријарху српском Порфирију први Васкрс у служби предстојатеља Српске Православне Цркве и онима којима је на челу, епископима, свештеницима, монаштву и верницима у њиховим епархијама, објавила је интернет страница Пожешке бискупије.
      Бискуп Шкворчевић, који је председник Већа Хрватске бискупске конференције за екуменизам и дијалог, рекао је да се моли Васкрсломе да нас у неизвесностима и страху који захвата људе у садашњим светским збивањима прати својом близином и храбри наду, утемељену на Христовој победи над смрћу.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће на Васкрс, 2. маја 2021. године, свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије молитвено ће присуствовати Пасхалном јутрењу у поноћ у Саборном храму св. Архангела Михаила у Београду, потврђено је Радију "Слово љубве".

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      О томе како да изађемо из зачараног круга страсти у радост Васкрса говори нам старешина храмова Покрова Пресвете Богородице и Новомученика и исповедника Руске Цркве у Акулову, митрофорни протојереј Валеријан Кречетов.     – Оче Валеријане, зашто људи данас уместо да се радују често падају у чамотињу?   – О преподобном Серафиму Саровском се у једној песми поје: „Ево, он је у невољама, као ми у срећи, радостан, спреман да положи душу своју за друге!...“ Гордост је корен свих страсти. То је кад човек нема праву слику о себи. На пример, мисли да је паметнији од других. А кад се истина бар мало открије, види да у ствари није такав и пада у чамотињу. То значи да се чак није разочарао у себе, већ у своје фантазије о себи. Зато Господ човеку често не открива сву његову ништавност, да не би пао у очај.   – Да, потпуно је друга ствар да човек од исповести до исповести покушава да види себе онаквог какав јесте, испред Крста и Јеванђеља на налоњу, уздајући се у свом спасењу у Господа, а не у своје „заслуге“.   – Боље је да човек уопште нема високо мишљење о себи. Постоји следеће поређење: човек је попут разломка, бројилац је оно што заиста јеси, а именилац је оно што мислиш о себи; што имаш веће мишљење о себи, тим је мања вредност разломка. Док страсти расту из гордости, основа свих врлина је смирење. Светитељ Теофан Затворник је говорио: „Ако се смириш, половина твојих невоља у животу ће престати да постоји.“   – Да ли ће нестати или ће човек једноставно престати да их примећује?   – И једно и друго. Речено је: дрво крста расте на земљи нашег срца. Дрво „на изворима вода“ (Пс. 1: 3) – односно оних страсти које врију у мом срцу. Колико год тежак био наш крст сами смо одгајили дрво од којег је он направљен. И крст ми је послат да би ми се душа очистила. Чим невоља или болест донесу унутрашњу духовну корист Господ може да склони или олакша крст. А и потпуно другачије ћемо се односити према невољама. Отац Јован (Крестјанкин) је говорио: „Наступило је време кад се човек спасава само невољама. Зато свакој невољи треба да се поклонимо до земље и да јој целивамо руку.“   – Васкрсу претходи Велики пост. Нецрквени људи се ужасавају: „Шта то значи, да ни телевизор не могу да гледам? Ни нешто укусно да поједем, ни да се забавим?!“ И како човек да „не падне у чамотињу“?   – Напротив, пост умножава радост! У Уставу постоје дани строгог поста – то је посебно време покајања, а покајање је увек праћено радошћу. И кад да се једе храна на уљу, човек то ни не примећује, а радост се умножава. Онда, видиш да је и риба дозвољена – опет се радујеш! А кад се човек омрси то је велије утјешеније, односно велика утеха.   Раније и кад је био мрс у кући није увек било биљног уља. А сад чим почне пост људи причају: „Шта то значи, да једем само кашу?“ – негодују. А раније, нарочито у послератним годинама, човек би, кад би му неко понудио кашу, био већ, што се каже, на врхунцу блаженства. „Шта, да једем само хлеб?“ – питају се данас људи у неодумици. А некад је радост била да човек има корицу хлеба! И сви смо тада били радосни! Нешто имамо, и хвала Богу на томе!   А људи који не посте су у свему презасићени и чак ни не претпостављају зашто су тако мрзовољни. Ово се односи и на супружнички живот. Ако се људи који се воле уздржавају с времена на време, биће пожељнији једно другом.   Грци, узгред речено, реч „чамотиња“ преводе као „радозналост“. Наш руски мислилац Иван Иљин је истицао да радозналост као усисивач увлачи све одреда, не гледајући шта је шта, само да буде нешто ново. „Свако мало, – пише он о радозналом човеку, – треба га тешити нечим новим, треба му пружити неку нову наду. Он пажљиво разгледа и ослушкује свет: да се у њему није појавило нешто ново. Шта? Није важно! Нешто непознато, недоживљено, нечувено. Иначе му прети опасност...“   – „Чамотиња је унука досаде, а кћерка лењости,“ често је говорио преподобни Амвросије Оптински.   – Да, и лењост је, као што је неко истакао, покретач напретка. Али је она и његов резултат. Ево, сад се, у данима Великог поста, чита молитва преподобног Јефрема Сирина: „Дух праздности, унинија, љубоначалија и празднословија не дажд ми...“ Заиста: прво иде доконост, а за њим чамотиња.   – А за чамотињу су свети оци говорили да она представља раслабљеност душе и тела...   – Међу омладином је данас ова реч чак популарна: „раслабити се“ (опуштено, прим. прев.). Сачувај Боже! Да будемо раслабљени?! Зато и падају у чамотињу.   – То је неки зачарани круг. Постоји израз „демон врти човека“. Иако, неки кажу да се чамотиња дешава и под маском узавреле делатности, али је она исто тако некако празна, као центрифуга, кад човек више није свестан шта ради и због чега. „Да премештам папире с једног места на друго?“ – дешава се да схиархимандрит Илиј (Ноздрин) овако негодује на московску вреву дајући људима благослов да се враћају на земљу.   – Преподобни Серафим Вирицки је говорио: „Русија ће живети од земље.“ Ми раније нисмо имали времена ни да нам буде досадно, ни да будемо лењи, и зато нисмо ни падали у чамотињу! Док смо расли требало је да носимо воду, и да цепамо дрва, а кад дође пролеће – да копамо, садимо, заливамо, онда да плевимо, окопавамо, после – да скупљамо летину. Ако се добро не ознојиш, нећеш имати шта да једеш. Тако смо навикли да радимо. Ја и сад не схватам: како човек уопште може да падне у чамотињу? Ја немам довољно времена! Кад да будем мрзовољан? Немам кад! То је кад „не знаш шта ћеш с временом“ – наравно, човека ће обузети мрзовоља, а ако нема времена, неће му бити ни до чамотиње!   Данас су људи смислили чак и „лењивац“, даљински управљач: да би укључили телевизор не морају да се помере с кауча. Теленаркоманија је постала уобичајена појава. Људи су, нажалост, заборавили првобитни назив филма – „илузион“, односно, то су илузије. И тако живе од некаквих авети, фатаморгана. Одсуство стварног живота приморава савременике да измишљају непостојеће проблеме: ово није како треба, оно није како треба – и да се стално осећају несрећно...   – Каже се да непријатељ делује кроз уобразиљу.   – Свети оци га називају „уметником“, он молује слике пред човековим мисаоним погледом. Дешава се да почне да подсећа на нешто из прошлости подстичући човека на злопамћење. Или га више наводи на снове о будућности. Притом зна коме ће шта да подметне. Једном улива страх. Омладину углавном наводи на снове о неком неоствариво луксузном животу препуном фантастичних задовољстава, саблажњава их како би се касније осетили преваренима и пали у чамотињу. Речено је: људи две ствари чине безумно – муче се због онога што је већ прошло или због онога што још није наступило.   – Али, човек опет због гордости оптужује себе: „Па како сам могао?!“ (а ко си ти, заправо, па да не падаш?) – или не може да се помири с неким околностима: „Због чега?“ – или их се плаши.   – Треба да имамо на уму: оно што добијамо у животу није због наших грехова. Реци човеку да му је нешто послато због грехова, па ће пасти у још већу чамотињу. Не, у Писму је речено: „Не по безаконијам нашим сотворил јест нам, ниже по грјехом нашим воздал јест нам“ (Пс. 102: 10). Односно, оно што нам се дешава у животу добијамо по милости, а не по греховима! По нашим греховима би могло бити и горе.   Код нас у Акулову поред храма је сахрањен владика Стефан (Никитин), он је три године провео у логорима, затим га је Господ удостојио да постане епископ, а упокојио се 1963. године у Недељу жена-мироносица, за време проповеди. Господ је мене, грешног, удостојио да разговарам с њим. Он пита: „А да ли знаш ко је неправедни судија (в.: Лк. 18: 1-8)?“ – „Па ко је неправедни судија, – одговарам, – онај који ипак није издржао...“ – „Ма не. То је Бог.“ – „Како Бог?! Па судија је неправедан!“ – „Да, наравно, – каже владика, – Господ је Судија неправде, јер кад би био Судија правде, био би приморан да погуби све нас. А Он је милостив према нама. Суди нам „по велицјеј милости Својеј“ (Пс. 50: 3).“ А по правди се тако не суди!   – Преподобни Пајсије Светогорац је једном рекао да је: „Противотров за чамотињу – славословљење Бога“!   – Дешава се да се људи жале: „Ох, што ми је живот тежак!“ Питам: „Јесте ли некад абортирали?“ – „Да, да...“ – „Знате, за једно такво убиство сопственог детета (а то је убиство) људи су по земаљским законима раније осуђивани на 25 година затвора. А казне се још и сабирају: за два убиства – 50 година, за три убиства – 75 година затвора. А ви сте на слободи...“   – Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) је истицао да чамотиња потиче од неправилног погледа на недаће, кад се човек „загледа“ у њих као у нешто непролазно. Али ако трезвено процени своје грехове, испоставља се да...   – Свети оци су знајући да Господ за трпљење невоља опрашта грехове, сами тражили шта ће потрпети од некога. Ми често не треба ни да тражимо. Просто потрпи човека који се налази поред тебе, то је твој доброчинитељ! Сам Господ ти тако пружа прилику да опростиш: ти си опростио – теби је опроштен неки бивши грех. Тако ће ти се бар делимично отписивати дуг. А кад постанемо свесни колико је велик наш дуг, из све снаге ћемо се трудити да га гасимо „профитом“: „...Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне“ (Мт. 5: 44).   – Али зар нам се не шаље свака невоља због грехова? Код светог Марка Подвижника има таквих речи.   – Код мене је дошао један слуга Божји, довео је сина: „Оче, секира се због тога што га задиркују у школи.“ „Чедо, – обратих се детету, – има једна изрека: велик је онај човек који се не вређа на увреду, а свет је онај коме похвала не чини штету. Пошто још увек ниси свет, они желе да те учине великим.“   – Значи, шта год да се деси, верници имају повода да се радују, благодаре, опраштају и васкрсавају. Васкрс је стални. Све је по речима апостола: „Увек се радујте. Непрестано се молите. За све благодарите“ (1 Сол. 5: 16). Чак и кад грешимо, а грешимо стално, можемо да се покајемо – и то је радост!     – Речено је: „С нами Бог, разумјејте, јазици, и покарјајтесја, јако с нами „Бог“ (Ис. 8: 9). Кад имамо такво покровитељство просто немамо права да падамо у чамотињу! Чамотиња потиче од тога што заборављамо Бога.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе!     На гозбу дођосмо незвани, а позвани. Позвани Христовим ријечима: „Дођите к мени сви уморни и натоварени…“ Позвао нас Свети Василије да нас извида и очи нам умије, срца орадости… Зар њему не доћи на славу? Оцу нашему! Чекао нас истог јутра у својој топлој пећини да нас угрије, па у своме граду да нас укријепи и нахрани. Да нам покаже пут! А ми другога немамо! До пута литија – пут неба!   А у граду… добри домаћин изнесе дарове. Не сакри их, него подијели с народом! И нахранише се хиљаде, и не би мало. И сунце запали свијеће своје, и сиђоше луче на земљу, на хоругве и крстове баш у тренутку кад пастир добри сиђе међу овце своје  да их поведе, благословом Светога Василија,  у земљу обећану, у слободу жуђену, у Ханан… и би паша богата и никада се тако овце не наситише љубављу и истином чистом. Јер тога дана у Никшићу бјеше Васкрс!   А кад о поноћи најавише вуци и хајкачи, ловци и гоничи, наш пастир-витез Владика Високи прими пехар. Зар и ми који смо се гостили на гозби световасилијевској, васкршњој да не испијемо данас чашу страдања с пастиром, као што он с нама подијели чашу меда? Зар под крстом да га оставимо?   Вама невина јагњади којe закачише вучји зуби, вама који голоруки на чопор кидисасте, мелем острошки на ране!  Вас Владико драги, и све узнике с Вама у никшићком казамату, сунце Христово на вјеки гријало!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...