Jump to content

Васкрс и забрана кретања

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 3 часа, Desiderius Erasmus рече

Zanimljivo je da se episkop timočki Melentije Hilandarac (sastavljač čuvene "Duhovne gradine") još 1907. godine - dakle, u Kraljevini Srbiji, kada je Pravoslavlje bilo državna vera - osvrće na problem zabrane Pričešća u vreme epidemija od strane državnih vlasti. I onda on, kao mudri pastir, iako je lično smatrao da se pričešćivanjem ne može preneti zaraza, kaže sledeće u knjizi "Pravilnik: pomoćna bogoslužbena knjiga":

 

Појавило се питање: могу ли се и треба ли се причешћивати лица, која су заражена заразним болестима: дифтеријом, венеријом, тифусом, шарлахом, богињама итд. На ово питање такозвани „учењаци“: доктори, поједини чиновници и други категорички захтевају, да се забрани причешће деци и одраслима, где се која од поменутих зараза појави, јер би се веле, скупљањем и причешћивањем из једног суда (Путира) и једном кашичицом, зараза преносила од болних на здраве. Због оваквог гледишта ових световњака, чешће су излазиле званичне забране причешћивања и здравих у оним местима у којима ова или она заразна болест влада.

Па шта да се рече на ово?

С гледишта науке и искуства зараза се додиром здравих са болеснима (пијење из једног суда, једење из једног чанка итд) доиста може преносити и преноси се са болних на здраве. То се дакле не може и не сме спорити. Али, да чак и св. тајна причешћа може послужити оруђем преноса заразе са болних на здраве, апсолутно се не може примити ни усвојити. Јер по јасном учењу св.цркве Христове, св. тајна причешћа лечи и тело и душу: душу од духовних недуга – грехове, а тело од болести, јер се ова даје и „в сњед“, вернима, „во исцејленије души и тјела“. Разуме се, да су ови и овакви плодови св. тајне причешћа условљени спремом и достојним примањем св. тајне. Јер „јадиј и пијај недостојње, суд в себје јаст и пијет…“ А св. тајна причешћа пак сама је по себи доиста право, јединствено лекарство душе и тела: лекарство, коме нема на земљи равна. Па следствено ни сами они сасуди, из којих се (путир) и којима се (кашичица) преподаје св. причешће, никако не могу бити оруђима преноса заразних бакцила, јер су и она (оруђа) освећена драгоценом крвљу Христовом.

Но у ово слабоверно доба људско и ради спокојства оних, који су на раскрсници духовној, те се у оваквим појавама колебају и не знају на коју ће страну тј. да ли уз учење свете цркве и савете свештеникове, или уз слабоверне по неке докторе и чиновнике, свештеници по нашем и руских писаца мишљењу, могу допустити следеће: при свакој цркви треба да има по неколико лажичица (кашичица) за давање св. причешћа и по 2-3 убруса. Кад се пак појави која од заразних болести, онда да свештеник при причешћивању поступи овако: чим кога причести, да спусти ту лажичицу (којом је причестио) у лонац топле воде (која се намести са северне стране Царских Двери у Олтару) и узме другу лажичицу. Црквењак, или кога он одреди, одмах ће избрисати спуштену лажичицу чистим новим убрусом и држати у рукама, па свештенику одмах додати избрисану, а од свештеника узети употребљену, спустити у лонац и одмах по томе избрисати итд.

Друго, други црквењак или тутор (или ђакон где га има), који буде убрисавао причаснике, да има 2-3 чиста убруса код себе и при убрисавању сваког причасника, да избрише сувим делом убруса, а не једним и истим крајем убруса како то обично бива.

Треће, ове убрусе после причешћа сагорети, па пепео од њих сместити у јамицу под св. престо.

Четврто, свештеник свагда треба најпре, да причести здраве, по обичају, па тек болесне по овом означеном начину.

Пето, где има два св. путира и две лажичице, те би се болни могли причестити из другог св. путира, сипавши у њега св. тајну колико треба, а из првога, односно из оног св. путира који је употребљен на Литургији, причешћивати здраве (Хојнацки, стр. 110)

У осталом главно је ово: свештеник ни у ком случају не сме одбити од св. причешћа онога, који је за то достојан и спреман, па био он здрав или болестан. „Грјадушчаго ко мње не изжену вон“ рекао је Господ Исус Христос. А свештеник у Литургији повереник је, сатрудник самога Господа; вршиоц воље његове, извршилац закона његовог.

Zasto si boldovao ovo gore ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Рапсоди рече

od kada

Pa tako sam cuo, verovatno za celu sledecu nedelju. Ne znam tacno.

Pa bilo bi oke kada bi makar za vaskr dozvolili da moze u crkvu. Makar na taj dan i makar da stojimo u red.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Flojd рече

Pa tako sam cuo, verovatno za celu sledecu nedelju. Ne znam tacno.

Pa bilo bi oke kada bi makar za vaskr dozvolili da moze u crkvu. Makar na taj dan i makar da stojimo u red.

Ja bih probao da se stavi u pogon orden ... :stadaradim:

V.thumb.png.9d18eb5837838cef1a97ef257a81f22f.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Bokisd рече

Zasto si boldovao ovo gore ?

Da istaknem kako je čak još u Kraljevinini bilo izgleda najnormalnije da država zabrani pričešćivanje na područjima gde se pojavi epidemija. I Vladika Melentije ne krene da trubi o nekakvom progonu Crkve, nego preduzme praktične korake kako bi takve zabrane predupredio. A danas ljudi padaju u amok iako ovde uopšte nije zabranjeno pričešćivanje, nego je svima zabranjeno kretanje, pa to kači i nas. A da se pričešćuješ možeš radnim danima, kao i nedeljom ako zovneš sveštenika u kuću.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Desiderius Erasmus рече

Da istaknem kako je čak još u Kraljevinini bilo izgleda najnormalnije da država zabrani pričešćivanje na područjima gde se pojavi epidemija. I Vladika Melentije ne krene da trubi o nekakvom progonu Crkve, nego preduzme praktične korake kako bi takve zabrane predupredio. A danas ljudi padaju u amok iako ovde uopšte nije zabranjeno pričešćivanje, nego je svima zabranjeno kretanje, pa to kači i nas. A da se pričešćuješ možeš radnim danima, kao i nedeljom ako zovneš sveštenika u kuću.

Pa, nije svima, radnicima, setanje kucnih ljubimaca, penzioneri da kupuju, znaci ima mogucnosti za razne grupacije da se obezbedi odredjeno vreme za razne aktivnosti. I, za crkvu je Vlada dala preporuku, nije odredba i naredba jer ne mogu to po Ustavu da urade (bez zakonskog resenja)

Tako da, mogli bi mozda Just_Cuz_19 i da se malo smiluju za nedelju i Vaskrs, ..... ne znam gde Vucko drzi onaj orden Svetog Save prvog reda, mozda Just_Cuz_19 ga izgleda cusnuo u neku fioku i zaboravio, mozda Just_Cuz_19  da ga neko podseti, mozda Just_Cuz_19 bude neke koristi,.... 0703_read

Ali, mozemo da vidimo sta kaze Melentije, za te sto uvode takve mere zabrane pricescivanja,..... или уз слабоверне по неке докторе и чиновнике,.....

I, onda i Melentije se zalaze za neke prakticne mere,.... (i, vidi Erazmo, .... djaba prakticne mere p.Kirilu i RPC, kada eto ne moze se opet nista uciniti sa vlastima, .....ili, mozda moze, ali se nece iz nekih raznoraznih Just_Cuz_19 razloga i onda se to pravda pred vernicima, pa, eto moze i neki,.... instant kucni isihizam i komplementarna umna i srdacna molitva :idea: .....ili, ugoscavanje sv.Marije Egipatske u sobnoj varijanti,...:stadaradim:) .....zbog cega, pa kaze,....Но у ово слабоверно доба људско и ради спокојства оних, који су на раскрсници духовној, те се у оваквим појавама колебају и не знају на коју ће страну тј. да ли уз учење свете цркве и савете свештеникове, или уз слабоверне по неке докторе и чиновнике..... i, onda nabraja te neke prakse o kojima smo vec pricali. I, okey, daj Boze kada bi to imalo nekih efekata na bilo koju vlast, ali, po svemu sudeci teska prica.

I, ono sto je jos zanimljivo, kaze Meletije,.....Четврто, свештеник свагда треба најпре, да причести здраве, по обичају, па тек болесне по овом означеном начину...... znaci, na liturgiji, moze da bude i da se ostali zdravi pricescuju po obicaju - jedna kasicica,....dok posle bolesne moze po oznacenom nacinu.

Dok je jasno misljenje e.Meletija da,..... А св. тајна причешћа пак сама је по себи доиста право, јединствено лекарство душе и тела: лекарство, коме нема на земљи равна. Па следствено ни сами они сасуди, из којих се (путир) и којима се (кашичица) преподаје св. причешће, никако не могу бити оруђима преноса заразних бакцила, јер су и она (оруђа) освећена драгоценом крвљу Христовом....

Tako da na kraju svega, izgleda da nam samo ostaje ovo,....Just_Cuz_19 ... :smeh1: ... (stvarno, nek nam je svima Bog u pomoci,.... ovi vladari i politicari danas mogu da rade sa verom i Crkvom prakticno sta hoce i zamisle,....:1314_womens:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Bokisd рече

ovi vladari i politicari danas mogu da rade sa verom i Crkvom prakticno sta hoce i zamisle

Не, не могу. А сад ни не покушавају то, сигуран сам да у овим околностима Цркву доживљају као посљедњу рупу на свирали и уопште ми није јасно откуд тај проблем око причешћивања. Ко заиста хоће да се причести, лако ће наћи начина за то, а сва остала прича мени изгледа као некаква таблетоманија.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, slovoA рече

Не, не могу. А сад ни не покушавају то, сигуран сам да у овим околностима Цркву доживљају као посљедњу рупу на свирали и уопште ми није јасно откуд тај проблем око причешћивања. Ко заиста хоће да се причести, лако ће наћи начина за то, а сва остала прича мени изгледа као некаква таблетоманија.

Mislim da mogu, na razne nacine, spolja i iznutra.

Ali, zasto onima koji hoce da imaju liturgije i druge crkvene sluzbe ogranicavati to pravo ako druge drustvene delatnosti i ljudi imaju to pravo. I, ako se pridrzavaju svih mera zastite kao sto se svi drugi pridrzavaju.

Pa, nece da idu medju zarazene....( ili da se setaju nonsalantno i slicno nego ograniceno i kontrolisano kretanje u crkvu i u samoj crkvi i onda kuci)....... kao sto su radili hriscani i svestenici u doba velike kuge u Aleksandriji sredinom 3.veka. I, negovali bolesnike i sami se razboljevali i umirali sa njima. Po tome, po svemu sudeci uvek je bilo u crkvi ljudi koji su svojom licnom verom delovali i u situacijama epidemija na nacin koji odgovara toj njihovoj licnoj veri.

Tako valjda i danas, mnogi verni misle da uz mere zastite crkva moze da funkcinise bar na nekoj odredjenoj razini i u ovom vremenu epidemije.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Али у бити, ништа нас не може раставити од Љубави Божије. Читао сам како су велики руски стрци двадесетих и тридесетих година, били потпуно помирени са собом у најтежим спољашњим условима. Нису хистерисали и кукали, већ су носили крст као и Христос. Многи су мирно ишли на клање. Тако да, све што наиђе је са Божијим допуштењем, а наше је да благодаримо на свему.

Мени једино боду очи ова тзв. теолошка оправдања неких мера, па Благословено Царство Оца, Сина и Светог Духа посматрају као обред, или Тело и Крв, као слику заједничке трпезе, а не као истинску Храну и Пиће. Али, можда и до тога мора да дође, па да се и то избистри?

За многе ће велики благослов бити ово заустављање и искакање из шина свакодневног живота. Слава Богу на свему.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Rece mi jedan paroh na jednome mestu, cele godine mi poluprazna crkva a sad navalilo da me kritikuje sto ne dolaze! ?

Sredom i petkom predjeosvecena liturgija a nidje nikog! ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, draganzzz рече

Rece mi jedan paroh na jednome mestu, cele godine mi poluprazna crkva a sad navalilo da me kritikuje sto ne dolaze! ?

Има свега, и да неки што су до јуче терали све редом да се причешћују, сад пишу о Марији Египћанки и сл, а да они који су писали текстове типа четрес дана на води и триста метанија пре причешћа, два пута у години, сад сипају по Патријарху и Синоду дрвље и камење :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Eno tzv. monah Antonije na jutjubu drvlje i kamenje sat vremena na patrijarha i eukumeniste iz SPC koji zatvorise vrata od Hrama Svetog Save da ne moze da se udje, da bi na kraju tek video da je bio slobodan ulaz sa bocne strane! ?

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Bokisd рече

Ali, zasto onima koji hoce da imaju liturgije i druge crkvene sluzbe ogranicavati to pravo ako druge drustvene delatnosti i ljudi imaju to pravo

Види, у чему је проблем. Изједначаваш Цркву и литургију са "другим друштвеним делатностима", а Црква није никаква друштвена дјелатност. И онда причаш о правима, а Црква није право, већ позив. Треба само да разграничиш то, у свијету смо, али нисмо од овог свијета. И видјећеш да су сви путеви спасења и данас отворени. Ово уопште није озбиљно искушење за Цркву.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Вукашин рече

Има свега, и да неки што су до јуче терали све редом да се причешћују, сад пишу о Марији Египћанки и сл, а да они који су писали текстове типа четрес дана на води и триста метанија пре причешћа, два пута у години, сад сипају по Патријарху и Синоду дрвље и камење :D

I ono da Liturgija nije Liturgija ako nema ko da kaže amin... odjednom jeste, kaze ima freske na zidovima a narod nek sedi na najsvetijem mestu da i da sluša dr Kona, nakindjurenu Kisicku i odlikovanog predsednika. Nisam zaboravio ni premijerku ali ne smem ovde da koristim neprikladne reči. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 минута, Вукашин рече

За многе ће велики благослов бити ово заустављање и искакање из шина свакодневног живота. Слава Богу на свему

Амин. А ваљда је и вријеме за то, да се суочимо с тим бесмисленим навикама. Чак и кад се то тиче Причешћа, као некакве таблете која нас чини другачијим читавих пет минута, док не изађемо из храма и наставимо по старим добрим навикама.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши! (тропар Пасхе).  
      Синаксар у Свету и Велику недељу Пасхе
        Васкршње слово Светог Јована Златоуста   Светоотачке беседе о Васкрсењу Христовом   Свети Симеон Нови Богослов: Васкрсење Христово
      Свети Теофан Затворник: Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу!

      Васкрсење Христово као основ разликовања Хришћанства међу осталим светским религијама
        Свети Владика Николај: Христос Васкрсе!
      Петар Други Петровић Његош: Химна Васкрсењу

      Васкршњи интервју катихете Бранислава Илића за Радио "Српски Сион": Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу

      Катихета Бранислав Илић: Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења

      Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117,24)
        Емисија о богослужбеним особеностима Празника над празницима - Васкрса
      Васкрсење је победа над победама!

      Молитвено правило о Васкрсу

      Васкрс у литургијској години

      Васкрсење – смисао живота

      Васкрсење – слобода од свих зависности

      Васкрсење Христово - Коме се јавио Васкрсли Христос?

      Младић у празном гробу (Мк 16, 5)
        О Пасхалном јутрењу   Васкршње појање
      Зашто се за Васкрс фарбају јаја?
        Деца певају Васкрсу     Васкршње посланице и поруке патријарха и архијерејâ Српске Православне Цркве     Васкршња посланица Патријарха српског Иринеја и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2020. Лета Господњег   Васкршња посланица Патријарха српског Порфирија и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2021. лета Господњег     Недеље по Васкрсу     Недеље по Васкрсу: Друга недеља по Васкрсу - Недеља Антипасхе (Томина недеља)   Недеље по Васкрсу: Недеља Светих жена мироносица   Недеље по Васкрсу: Четврта недеља по Васкрсу - Раслабљеног   Недеље по Васкрсу: Пета недеља по Васкрсу - Самарјанке   Недеље по Васкрсу: Шеста недеља по Васкрсу - Слепорођеног   Недеље по Васкрсу: Недеља светих Отаца првог Васељенског Сабора     Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла и васкрсао си као победитељ, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радујте се! и Својим апостолима мир дарујући, Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење! (кондак)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Загребачки надбискуп Јосип Бозанић упутио је честитку поводом прославе Васкрса Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и епископима Српске православне Цркве у Хрватској, објавила је интернет страница Загребачке надбискупије.  Кардинал Бозанић је казао да моли Духа Светога да све учврсти у заједништву васкрсне вере и непоколебиве наде.

       
      У поруци се истиче да ”догађаји у садашњем тренутку говоре о крхкости и несигурности људских планова и програма и све позивају на поуздање у Бога и промену живота. Нека нас и та искушења подстакну на захвалност за Исусову откупитељску жртву и на хршћанску љубав према онима који више трпе”.
      - За Вас и Ваше ново црквено служење у сестринској Српској Православној Цркви, молим снагу Духа Светога да Божјем народу будете и заговорник и знак Божјег милосрђа. Повезан са Вама заједништвом вере у Христа Васкрслога, желим срећан и благословен Васкрс Вама, Вашим епископима, свештенству, монаштву и свему Божјем народу, повереном Вашој пастирској бризи, каже се у писму Загребачког надбискупа.
      Васкрс је честитао и председник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић, који је своју честитку упутио Патријарху српком Порфирију, али и Епископима далматинском Никодиму, славонском Јовану и нишком Арсенију.
      Надбискуп Пуљић је захвалио на добрим жељама које је Патријарх поводом прославе Васкрса у Римокатоличкој цркви упутио њему, хрватским бискупима, сарадницима, свештенству и верницима католицима. 
      - Тајном Христовог Васкрсења започело је доба новог стварања, а Васкрсли је показао да је Он наше светло, средиште и смисао свега. Нема, уистину, под небом другог имена дана људима по којем се можемо спасити, осим имена Исуса Христа. У тој вери поздрављам Вас васкршњим ускликом: Господ је васкрсао заиста, алилуја!, стоји у честитки председника ХБК.
      Пожешки бискуп Антун Шкворчевић честитао је Патријарху српском Порфирију први Васкрс у служби предстојатеља Српске Православне Цркве и онима којима је на челу, епископима, свештеницима, монаштву и верницима у њиховим епархијама, објавила је интернет страница Пожешке бискупије.
      Бискуп Шкворчевић, који је председник Већа Хрватске бискупске конференције за екуменизам и дијалог, рекао је да се моли Васкрсломе да нас у неизвесностима и страху који захвата људе у садашњим светским збивањима прати својом близином и храбри наду, утемељену на Христовој победи над смрћу.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће на Васкрс, 2. маја 2021. године, свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије молитвено ће присуствовати Пасхалном јутрењу у поноћ у Саборном храму св. Архангела Михаила у Београду, потврђено је Радију "Слово љубве".

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      О томе како да изађемо из зачараног круга страсти у радост Васкрса говори нам старешина храмова Покрова Пресвете Богородице и Новомученика и исповедника Руске Цркве у Акулову, митрофорни протојереј Валеријан Кречетов.     – Оче Валеријане, зашто људи данас уместо да се радују често падају у чамотињу?   – О преподобном Серафиму Саровском се у једној песми поје: „Ево, он је у невољама, као ми у срећи, радостан, спреман да положи душу своју за друге!...“ Гордост је корен свих страсти. То је кад човек нема праву слику о себи. На пример, мисли да је паметнији од других. А кад се истина бар мало открије, види да у ствари није такав и пада у чамотињу. То значи да се чак није разочарао у себе, већ у своје фантазије о себи. Зато Господ човеку често не открива сву његову ништавност, да не би пао у очај.   – Да, потпуно је друга ствар да човек од исповести до исповести покушава да види себе онаквог какав јесте, испред Крста и Јеванђеља на налоњу, уздајући се у свом спасењу у Господа, а не у своје „заслуге“.   – Боље је да човек уопште нема високо мишљење о себи. Постоји следеће поређење: човек је попут разломка, бројилац је оно што заиста јеси, а именилац је оно што мислиш о себи; што имаш веће мишљење о себи, тим је мања вредност разломка. Док страсти расту из гордости, основа свих врлина је смирење. Светитељ Теофан Затворник је говорио: „Ако се смириш, половина твојих невоља у животу ће престати да постоји.“   – Да ли ће нестати или ће човек једноставно престати да их примећује?   – И једно и друго. Речено је: дрво крста расте на земљи нашег срца. Дрво „на изворима вода“ (Пс. 1: 3) – односно оних страсти које врију у мом срцу. Колико год тежак био наш крст сами смо одгајили дрво од којег је он направљен. И крст ми је послат да би ми се душа очистила. Чим невоља или болест донесу унутрашњу духовну корист Господ може да склони или олакша крст. А и потпуно другачије ћемо се односити према невољама. Отац Јован (Крестјанкин) је говорио: „Наступило је време кад се човек спасава само невољама. Зато свакој невољи треба да се поклонимо до земље и да јој целивамо руку.“   – Васкрсу претходи Велики пост. Нецрквени људи се ужасавају: „Шта то значи, да ни телевизор не могу да гледам? Ни нешто укусно да поједем, ни да се забавим?!“ И како човек да „не падне у чамотињу“?   – Напротив, пост умножава радост! У Уставу постоје дани строгог поста – то је посебно време покајања, а покајање је увек праћено радошћу. И кад да се једе храна на уљу, човек то ни не примећује, а радост се умножава. Онда, видиш да је и риба дозвољена – опет се радујеш! А кад се човек омрси то је велије утјешеније, односно велика утеха.   Раније и кад је био мрс у кући није увек било биљног уља. А сад чим почне пост људи причају: „Шта то значи, да једем само кашу?“ – негодују. А раније, нарочито у послератним годинама, човек би, кад би му неко понудио кашу, био већ, што се каже, на врхунцу блаженства. „Шта, да једем само хлеб?“ – питају се данас људи у неодумици. А некад је радост била да човек има корицу хлеба! И сви смо тада били радосни! Нешто имамо, и хвала Богу на томе!   А људи који не посте су у свему презасићени и чак ни не претпостављају зашто су тако мрзовољни. Ово се односи и на супружнички живот. Ако се људи који се воле уздржавају с времена на време, биће пожељнији једно другом.   Грци, узгред речено, реч „чамотиња“ преводе као „радозналост“. Наш руски мислилац Иван Иљин је истицао да радозналост као усисивач увлачи све одреда, не гледајући шта је шта, само да буде нешто ново. „Свако мало, – пише он о радозналом човеку, – треба га тешити нечим новим, треба му пружити неку нову наду. Он пажљиво разгледа и ослушкује свет: да се у њему није појавило нешто ново. Шта? Није важно! Нешто непознато, недоживљено, нечувено. Иначе му прети опасност...“   – „Чамотиња је унука досаде, а кћерка лењости,“ често је говорио преподобни Амвросије Оптински.   – Да, и лењост је, као што је неко истакао, покретач напретка. Али је она и његов резултат. Ево, сад се, у данима Великог поста, чита молитва преподобног Јефрема Сирина: „Дух праздности, унинија, љубоначалија и празднословија не дажд ми...“ Заиста: прво иде доконост, а за њим чамотиња.   – А за чамотињу су свети оци говорили да она представља раслабљеност душе и тела...   – Међу омладином је данас ова реч чак популарна: „раслабити се“ (опуштено, прим. прев.). Сачувај Боже! Да будемо раслабљени?! Зато и падају у чамотињу.   – То је неки зачарани круг. Постоји израз „демон врти човека“. Иако, неки кажу да се чамотиња дешава и под маском узавреле делатности, али је она исто тако некако празна, као центрифуга, кад човек више није свестан шта ради и због чега. „Да премештам папире с једног места на друго?“ – дешава се да схиархимандрит Илиј (Ноздрин) овако негодује на московску вреву дајући људима благослов да се враћају на земљу.   – Преподобни Серафим Вирицки је говорио: „Русија ће живети од земље.“ Ми раније нисмо имали времена ни да нам буде досадно, ни да будемо лењи, и зато нисмо ни падали у чамотињу! Док смо расли требало је да носимо воду, и да цепамо дрва, а кад дође пролеће – да копамо, садимо, заливамо, онда да плевимо, окопавамо, после – да скупљамо летину. Ако се добро не ознојиш, нећеш имати шта да једеш. Тако смо навикли да радимо. Ја и сад не схватам: како човек уопште може да падне у чамотињу? Ја немам довољно времена! Кад да будем мрзовољан? Немам кад! То је кад „не знаш шта ћеш с временом“ – наравно, човека ће обузети мрзовоља, а ако нема времена, неће му бити ни до чамотиње!   Данас су људи смислили чак и „лењивац“, даљински управљач: да би укључили телевизор не морају да се помере с кауча. Теленаркоманија је постала уобичајена појава. Људи су, нажалост, заборавили првобитни назив филма – „илузион“, односно, то су илузије. И тако живе од некаквих авети, фатаморгана. Одсуство стварног живота приморава савременике да измишљају непостојеће проблеме: ово није како треба, оно није како треба – и да се стално осећају несрећно...   – Каже се да непријатељ делује кроз уобразиљу.   – Свети оци га називају „уметником“, он молује слике пред човековим мисаоним погледом. Дешава се да почне да подсећа на нешто из прошлости подстичући човека на злопамћење. Или га више наводи на снове о будућности. Притом зна коме ће шта да подметне. Једном улива страх. Омладину углавном наводи на снове о неком неоствариво луксузном животу препуном фантастичних задовољстава, саблажњава их како би се касније осетили преваренима и пали у чамотињу. Речено је: људи две ствари чине безумно – муче се због онога што је већ прошло или због онога што још није наступило.   – Али, човек опет због гордости оптужује себе: „Па како сам могао?!“ (а ко си ти, заправо, па да не падаш?) – или не може да се помири с неким околностима: „Због чега?“ – или их се плаши.   – Треба да имамо на уму: оно што добијамо у животу није због наших грехова. Реци човеку да му је нешто послато због грехова, па ће пасти у још већу чамотињу. Не, у Писму је речено: „Не по безаконијам нашим сотворил јест нам, ниже по грјехом нашим воздал јест нам“ (Пс. 102: 10). Односно, оно што нам се дешава у животу добијамо по милости, а не по греховима! По нашим греховима би могло бити и горе.   Код нас у Акулову поред храма је сахрањен владика Стефан (Никитин), он је три године провео у логорима, затим га је Господ удостојио да постане епископ, а упокојио се 1963. године у Недељу жена-мироносица, за време проповеди. Господ је мене, грешног, удостојио да разговарам с њим. Он пита: „А да ли знаш ко је неправедни судија (в.: Лк. 18: 1-8)?“ – „Па ко је неправедни судија, – одговарам, – онај који ипак није издржао...“ – „Ма не. То је Бог.“ – „Како Бог?! Па судија је неправедан!“ – „Да, наравно, – каже владика, – Господ је Судија неправде, јер кад би био Судија правде, био би приморан да погуби све нас. А Он је милостив према нама. Суди нам „по велицјеј милости Својеј“ (Пс. 50: 3).“ А по правди се тако не суди!   – Преподобни Пајсије Светогорац је једном рекао да је: „Противотров за чамотињу – славословљење Бога“!   – Дешава се да се људи жале: „Ох, што ми је живот тежак!“ Питам: „Јесте ли некад абортирали?“ – „Да, да...“ – „Знате, за једно такво убиство сопственог детета (а то је убиство) људи су по земаљским законима раније осуђивани на 25 година затвора. А казне се још и сабирају: за два убиства – 50 година, за три убиства – 75 година затвора. А ви сте на слободи...“   – Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) је истицао да чамотиња потиче од неправилног погледа на недаће, кад се човек „загледа“ у њих као у нешто непролазно. Али ако трезвено процени своје грехове, испоставља се да...   – Свети оци су знајући да Господ за трпљење невоља опрашта грехове, сами тражили шта ће потрпети од некога. Ми често не треба ни да тражимо. Просто потрпи човека који се налази поред тебе, то је твој доброчинитељ! Сам Господ ти тако пружа прилику да опростиш: ти си опростио – теби је опроштен неки бивши грех. Тако ће ти се бар делимично отписивати дуг. А кад постанемо свесни колико је велик наш дуг, из све снаге ћемо се трудити да га гасимо „профитом“: „...Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне“ (Мт. 5: 44).   – Али зар нам се не шаље свака невоља због грехова? Код светог Марка Подвижника има таквих речи.   – Код мене је дошао један слуга Божји, довео је сина: „Оче, секира се због тога што га задиркују у школи.“ „Чедо, – обратих се детету, – има једна изрека: велик је онај човек који се не вређа на увреду, а свет је онај коме похвала не чини штету. Пошто још увек ниси свет, они желе да те учине великим.“   – Значи, шта год да се деси, верници имају повода да се радују, благодаре, опраштају и васкрсавају. Васкрс је стални. Све је по речима апостола: „Увек се радујте. Непрестано се молите. За све благодарите“ (1 Сол. 5: 16). Чак и кад грешимо, а грешимо стално, можемо да се покајемо – и то је радост!     – Речено је: „С нами Бог, разумјејте, јазици, и покарјајтесја, јако с нами „Бог“ (Ис. 8: 9). Кад имамо такво покровитељство просто немамо права да падамо у чамотињу! Чамотиња потиче од тога што заборављамо Бога.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе!     На гозбу дођосмо незвани, а позвани. Позвани Христовим ријечима: „Дођите к мени сви уморни и натоварени…“ Позвао нас Свети Василије да нас извида и очи нам умије, срца орадости… Зар њему не доћи на славу? Оцу нашему! Чекао нас истог јутра у својој топлој пећини да нас угрије, па у своме граду да нас укријепи и нахрани. Да нам покаже пут! А ми другога немамо! До пута литија – пут неба!   А у граду… добри домаћин изнесе дарове. Не сакри их, него подијели с народом! И нахранише се хиљаде, и не би мало. И сунце запали свијеће своје, и сиђоше луче на земљу, на хоругве и крстове баш у тренутку кад пастир добри сиђе међу овце своје  да их поведе, благословом Светога Василија,  у земљу обећану, у слободу жуђену, у Ханан… и би паша богата и никада се тако овце не наситише љубављу и истином чистом. Јер тога дана у Никшићу бјеше Васкрс!   А кад о поноћи најавише вуци и хајкачи, ловци и гоничи, наш пастир-витез Владика Високи прими пехар. Зар и ми који смо се гостили на гозби световасилијевској, васкршњој да не испијемо данас чашу страдања с пастиром, као што он с нама подијели чашу меда? Зар под крстом да га оставимо?   Вама невина јагњади којe закачише вучји зуби, вама који голоруки на чопор кидисасте, мелем острошки на ране!  Вас Владико драги, и све узнике с Вама у никшићком казамату, сунце Христово на вјеки гријало!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...