Jump to content

Васкрс и забрана кретања

Оцени ову тему


Препоручена порука

16 minutes ago, Tumaralo. said:

Pa šta ti je problem da propustiš pričešće usled više sile?

Па... па...

Нисам у питању само ја. Већ сви.

И није у питању само једно Св. Причешће. Већ све више и више.

И нисам баш сигуран да је усред више силе. Поредити ово са кугом је мало неумесно.


Али ево чак могу док шетам љубимца у том згодном недељном термину 8-10 да прошетам до храма, свежем љубимца испред, нек мало потрпи и он због више силе нек ме сачека. И над љубимцем има љубимац. Шалу на страну, ако мислите да је ово најгоре што се десило Европи од Другог светског рата, ја мислим да се варате. Направићемо да буде. Ја се плашим последица и психолошких и економских. Ово је силовање мозга људи. Иживљавање над становништвом. Пре свега од власти. Многима ће можда Света Литургија и Свето Причешће унети преко потребан мир, дати дарове благодати, спасити ментално здравље, спасити брак, улити оптимизам и тиме спасити имунитет. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

34 minutes ago, Срђан Шијакињић said:

Одлуке не заснивају на нечијем веровању да је нека пракса безбедна, него на основу тога шта наука каже да ли је безбедно или није. И не желе да дозволе људима да одлуче за себе да ли ће ризиковати или неће, јер очигледно сматрају да свако ко угрожава своје здравље угрожава и туђе здравље, непосредно (заразиће потрнцијално неког) или посредно (заузеће потенцијално кревет више у болници). Значи треба и ми и Синод СПЦ да будемо свесни у којим оквирима се крећемо, да бисмо могли да боље планирамо шта ћемо и како ћемо. Свиђало нам се то или не.

Не баш потпуно тачно! Кон и ова лапсус-докторка нису наука. Мере које је Србија увела нема нико, чак ни италијански и шпански сценарио. Ово је далеко од науке и мере нису инспирисане науком, то можете видети из хронологије мера и савета власти датих народу у фербуару и марту. 

Испратио сам изјашњавање стручњака као што је македонски искусни епидемиолог Вело Марковски или руски академик епидемиолог Игор Гундаров, схватио сам пар ствари. Тестови нису поуздани. Не зна се да ли је вирус уопште изолован. Смртност се може различито интерпретирати јер су погођене старе особе, а може бити и других ефеката (отпорност на антибиотике (Италија), лоше коришћење респиратора, конфузија осталих корона вируса као да је у питању ковид 19).

Ипак таква власт је СПЦ-у дала само препоруке. Иначе, са остатком се слажем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Давид рече

Ух... разумем вас, али разумите и ви нас

To je upravo to,..... mozda nazalost nije ni nerazumevanje u pitanju, mozda je nesto drugo ili trece u pitanju, ali ne mogu bas 100% da tvrdim sta eventualno moze da bude, Just_Cuz_19..... vreme ce sigurno pokazati u cemu je sustinski problem ovde izmedju,..... fanova jedne kasicice, 0512_music .... i onih koji brinu o celom svetu i imaju ljubav prema svim ljudima,..... (sto aplicira da duhovni bodibilderi su nesto  :ljut:  ...)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Tumaralo. рече

Ljudi, da li ste svesni da se monasi pustinjaci i ona gospoda stolnici nisu pričešćivali?

(pa, vidi,..... mozda moze i da se napravi od sobe neka egipatska pustinjica,.... ili iza kuce u dvoristu neki stolp,.... pa da probamo, .... :takeoff:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Вукашин рече

Zamenica direktora "Batuta" pravdajuci Vucicev odlazak u Novi Pazar kaze da okupljanja nisu zabranjena, ako su ucesnici na bezbednoj udaljenosti i imaju maske :smeh1:

I jos kaze,..."Evo, nas ovde ima 30-tak, svi smo na bezbednoj razdaljini, većina ima maske."..... mislim ono, ....vecina ima maske,....:scratch_head:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Срђан Шијакињић рече

Људи, ја мислим да се често превиђа да Србија није православна држава, Србија је прилично секуларна. Људи који одлучују се не руководе учењима било које вере, очигледно. Нити сматрају да је слобода вероисповести изнад јавног здравља. И сматрају, очигледно, да су економија (одлазак на посао) и снабдевање (одлазак у трговине) битнији од практиковања вере и остваривања верске слободе (одлазак у цркву), у току кризе.

Одлуке не заснивају на нечијем веровању да је нека пракса безбедна, него на основу тога шта наука каже да ли је безбедно или није. И не желе да дозволе људима да одлуче за себе да ли ће ризиковати или неће, јер очигледно сматрају да свако ко угрожава своје здравље угрожава и туђе здравље, непосредно (заразиће потрнцијално неког) или посредно (заузеће потенцијално кревет више у болници). Значи треба и ми и Синод СПЦ да будемо свесни у којим оквирима се крећемо, да бисмо могли да боље планирамо шта ћемо и како ћемо. Свиђало нам се то или не.

Mislim da je stanje drugacije,..... ustavom je zagarantovano slobodno ispovedanje i praktikovanje vere cak i u vanrednom stanju,.....i zato je vlada u svojoj uredbi,.....preporucila,..... SPC da se ne skupljaju ljudi na liturgiji,.... nisu mogli nikome da narede ili odrede jer po Ustavu to nisu ni mogli.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Давид рече

Не баш потпуно тачно! Кон и ова лапсус-докторка нису наука. Мере које је Србија увела нема нико, чак ни италијански и шпански сценарио. Ово је далеко од науке и мере нису инспирисане науком, то можете видети из хронологије мера и савета власти датих народу у фербуару и марту. 

Испратио сам изјашњавање стручњака као што је македонски искусни епидемиолог Вело Марковски или руски академик епидемиолог Игор Гундаров, схватио сам пар ствари. Тестови нису поуздани. Не зна се да ли је вирус уопште изолован. Смртност се може различито интерпретирати јер су погођене старе особе, а може бити и других ефеката (отпорност на антибиотике (Италија), лоше коришћење респиратора, конфузија осталих корона вируса као да је у питању ковид 19).

Ипак таква власт је СПЦ-у дала само препоруке. Иначе, са остатком се слажем.

Не могу да се сложим. Обоје су научници у области медицине по образовању и занимању. Наука каже да се вирусне инфекције могу пренети коришћењем истог прибора за јело, то је ваљда неспорно да то наука тврди. Ако наука то каже, нормално је да ће се секуларна држава поставити тако према причешћу. И држава је поред препоруке СПЦ прописала и забрану окупљања више од 2 човека на једном месту (тако да не знам што препоручују, кад су већ забранили, а Црква није изузета од забрана). 

О мерама не бих овом приликом, доста је широка тема, а писало се на оној општој теми. У Кини нису смели да излазе нигде, у Италији смеју само до продавнице и апотеке, у Шпанији исто. Не видим да је код нас нешто суштински строже. 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Bokisd рече

Mislim da je stanje drugacije,..... ustavom je zagarantovano slobodno ispovedanje i praktikovanje vere cak i u vanrednom stanju,.....i zato je vlada u svojoj uredbi,.....preporucila,..... SPC da se ne skupljaju ljudi na liturgiji,.... nisu mogli nikome da narede ili odrede jer po Ustavu to nisu ni mogli.

Погледај члан 43 став 4 Устава. Није тумачење које наводиш једино. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У земљи Србији цијеним да нема више од 2-3% литургијских верника,тј оних који редовно иду на литургију,посте и генерално имају неку свест о вери.

Да ствар буде грђа,од тих 2-3 % "искрених" верника,бар 50% њих,причешћује се искључиво за време постова и то прве и последње недеље, па постављам питање,шта би било да се овај корона карантин дешава  у време кад није пост,онда би вероватно кукали за нафором?!

Хоћу да кажем,да добар део верујућих зна по неколико месеци да буде без причешћа,у најмирнијим временима,искључиво својом вољом или духовним руковођењем,са најчешћим разлогом да нису достојни,а сад кукају за пар недеља...

У чему је фора?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Срђан Шијакињић рече

Погледај члан 43 став 4 Устава. Није тумачење које наводиш једино. 

Pogledo,..... jeste, pise da moze zakonom da se donese zabrana.

Samo koliko vidim, ne moze tek tako, treba i zakonom ograniciti, ne znam valjda to ide preko skupstine ili mozda neki leks specijalis. Verovatno zato je i vlada ipak dala preporuku, ne ogranicenje kao naredbu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Bokisd рече

Pogledo,..... jeste, pise da moze zakonom da se donese zabrana.

Samo koliko vidim, ne moze tek tako, treba i zakonom ograniciti, ne znam valjda to ide preko skupstine ili mozda neki leks specijalis. Verovatno zato je i vlada ipak dala preporuku, ne ogranicenje kao naredbu.

Тако је, у праву си, нисам ја био прецизан горе. Мора законом, али ништа ново, од почетка ванредног стања не поштују форму. Али само кажем да би и то могли лако урадити да хоће, имају већину, имају и простор дат Уставом да ограниче и верске слободе. Али добро примећено, свакако. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Срђан Шијакињић рече

Тако је, у праву си, нисам ја био прецизан горе. Мора законом, али ништа ново, од почетка ванредног стања не поштују форму. Али само кажем да би и то могли лако урадити да хоће, имају већину, имају и простор дат Уставом да ограниче и верске слободе. Али добро примећено, свакако. 

Po meni, samo je pitanje kako bi tacno mogao da glasi taj neki zakon, to bi moralo bas dobro da se obrazlozi.

Recimo, opet po meni, ne mozes da ogranicis veru i crkvu ako ne postoji toliko velika i jasna i neposredna opasnost po opstanak cele jedne drzave i naroda. Zasad, ako rade prodavnice, razni poslovi i trgovine i druge delatnosti, onda ne vidim da moze da se ogranici skroz crkva, ako se postuju mere zastite.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

35 minutes ago, Зосима said:

У земљи Србији цијеним да нема више од 2-3% литургијских верника,тј оних који редовно иду на литургију,посте и генерално имају неку свест о вери.

Да ствар буде грђа,од тих 2-3 % "искрених" верника,бар 50% њих,причешћује се искључиво за време постова и то прве и последње недеље, па постављам питање,шта би било да се овај корона карантин дешава  у време кад није пост,онда би вероватно кукали за нафором?!

Хоћу да кажем,да добар део верујућих зна по неколико месеци да буде без причешћа,у најмирнијим временима,искључиво својом вољом или духовним руковођењем,са најчешћим разлогом да нису достојни,а сад кукају за пар недеља...

У чему је фора?

Побратиме, ко кука? О каквом кукању ти говориш? Ако не умеш нормално да водиш дискусију или разговор, да је обогатиш и изнесеш нормално свој став да при томе не говориш како тамо неки "кукају". Неозбиљно је. А није ни пристојно. Не знам ко су ти они што кукају, ако сам ја или неко овде, слободно се дирекно обрати. 

Ја исто тако могу да кажем, ево овога што нон-стоп кука како се људи не причешћују редовно, а сад месец дана не може нико да се причести и њему је то све супер и ок. Да ли мислиш да је то фер?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 44 минута, Давид рече

 Ако не умеш нормално да водиш дискусију или разговор, да је обогатиш и изнесеш нормално свој став да при томе не говориш како тамо неки "кукају". Неозбиљно је. А није ни пристојно.

"#$%&&/(=)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима који су у гробовима живот даровавши! (тропар Пасхе).  
      Синаксар у Свету и Велику недељу Пасхе
        Васкршње слово Светог Јована Златоуста   Светоотачке беседе о Васкрсењу Христовом   Свети Симеон Нови Богослов: Васкрсење Христово
      Свети Теофан Затворник: Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу!

      Васкрсење Христово као основ разликовања Хришћанства међу осталим светским религијама
        Свети Владика Николај: Христос Васкрсе!
      Петар Други Петровић Његош: Химна Васкрсењу

      Васкршњи интервју катихете Бранислава Илића за Радио "Српски Сион": Господ нас је својим Васкрсењем од смрти привео животу

      Катихета Бранислав Илић: Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења

      Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117,24)
        Емисија о богослужбеним особеностима Празника над празницима - Васкрса
      Васкрсење је победа над победама!

      Молитвено правило о Васкрсу

      Васкрс у литургијској години

      Васкрсење – смисао живота

      Васкрсење – слобода од свих зависности

      Васкрсење Христово - Коме се јавио Васкрсли Христос?

      Младић у празном гробу (Мк 16, 5)
        О Пасхалном јутрењу   Васкршње појање
      Зашто се за Васкрс фарбају јаја?
        Деца певају Васкрсу     Васкршње посланице и поруке патријарха и архијерејâ Српске Православне Цркве     Васкршња посланица Патријарха српског Иринеја и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2020. Лета Господњег   Васкршња посланица Патријарха српског Порфирија и поруке архијерејâ СПЦ, о Васкрсу 2021. лета Господњег     Недеље по Васкрсу     Недеље по Васкрсу: Друга недеља по Васкрсу - Недеља Антипасхе (Томина недеља)   Недеље по Васкрсу: Недеља Светих жена мироносица   Недеље по Васкрсу: Четврта недеља по Васкрсу - Раслабљеног   Недеље по Васкрсу: Пета недеља по Васкрсу - Самарјанке   Недеље по Васкрсу: Шеста недеља по Васкрсу - Слепорођеног   Недеље по Васкрсу: Недеља светих Отаца првог Васељенског Сабора     Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но разорио си силу пакла и васкрсао си као победитељ, Христе Боже, женама мироносицама говорећи: Радујте се! и Својим апостолима мир дарујући, Ти који палим смртницима дајеш Васкрсење! (кондак)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Загребачки надбискуп Јосип Бозанић упутио је честитку поводом прославе Васкрса Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и епископима Српске православне Цркве у Хрватској, објавила је интернет страница Загребачке надбискупије.  Кардинал Бозанић је казао да моли Духа Светога да све учврсти у заједништву васкрсне вере и непоколебиве наде.

       
      У поруци се истиче да ”догађаји у садашњем тренутку говоре о крхкости и несигурности људских планова и програма и све позивају на поуздање у Бога и промену живота. Нека нас и та искушења подстакну на захвалност за Исусову откупитељску жртву и на хршћанску љубав према онима који више трпе”.
      - За Вас и Ваше ново црквено служење у сестринској Српској Православној Цркви, молим снагу Духа Светога да Божјем народу будете и заговорник и знак Божјег милосрђа. Повезан са Вама заједништвом вере у Христа Васкрслога, желим срећан и благословен Васкрс Вама, Вашим епископима, свештенству, монаштву и свему Божјем народу, повереном Вашој пастирској бризи, каже се у писму Загребачког надбискупа.
      Васкрс је честитао и председник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић, који је своју честитку упутио Патријарху српком Порфирију, али и Епископима далматинском Никодиму, славонском Јовану и нишком Арсенију.
      Надбискуп Пуљић је захвалио на добрим жељама које је Патријарх поводом прославе Васкрса у Римокатоличкој цркви упутио њему, хрватским бискупима, сарадницима, свештенству и верницима католицима. 
      - Тајном Христовог Васкрсења започело је доба новог стварања, а Васкрсли је показао да је Он наше светло, средиште и смисао свега. Нема, уистину, под небом другог имена дана људима по којем се можемо спасити, осим имена Исуса Христа. У тој вери поздрављам Вас васкршњим ускликом: Господ је васкрсао заиста, алилуја!, стоји у честитки председника ХБК.
      Пожешки бискуп Антун Шкворчевић честитао је Патријарху српском Порфирију први Васкрс у служби предстојатеља Српске Православне Цркве и онима којима је на челу, епископима, свештеницима, монаштву и верницима у њиховим епархијама, објавила је интернет страница Пожешке бискупије.
      Бискуп Шкворчевић, који је председник Већа Хрватске бискупске конференције за екуменизам и дијалог, рекао је да се моли Васкрсломе да нас у неизвесностима и страху који захвата људе у садашњим светским збивањима прати својом близином и храбри наду, утемељену на Христовој победи над смрћу.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће на Васкрс, 2. маја 2021. године, свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова.
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије молитвено ће присуствовати Пасхалном јутрењу у поноћ у Саборном храму св. Архангела Михаила у Београду, потврђено је Радију "Слово љубве".

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      О томе како да изађемо из зачараног круга страсти у радост Васкрса говори нам старешина храмова Покрова Пресвете Богородице и Новомученика и исповедника Руске Цркве у Акулову, митрофорни протојереј Валеријан Кречетов.     – Оче Валеријане, зашто људи данас уместо да се радују често падају у чамотињу?   – О преподобном Серафиму Саровском се у једној песми поје: „Ево, он је у невољама, као ми у срећи, радостан, спреман да положи душу своју за друге!...“ Гордост је корен свих страсти. То је кад човек нема праву слику о себи. На пример, мисли да је паметнији од других. А кад се истина бар мало открије, види да у ствари није такав и пада у чамотињу. То значи да се чак није разочарао у себе, већ у своје фантазије о себи. Зато Господ човеку често не открива сву његову ништавност, да не би пао у очај.   – Да, потпуно је друга ствар да човек од исповести до исповести покушава да види себе онаквог какав јесте, испред Крста и Јеванђеља на налоњу, уздајући се у свом спасењу у Господа, а не у своје „заслуге“.   – Боље је да човек уопште нема високо мишљење о себи. Постоји следеће поређење: човек је попут разломка, бројилац је оно што заиста јеси, а именилац је оно што мислиш о себи; што имаш веће мишљење о себи, тим је мања вредност разломка. Док страсти расту из гордости, основа свих врлина је смирење. Светитељ Теофан Затворник је говорио: „Ако се смириш, половина твојих невоља у животу ће престати да постоји.“   – Да ли ће нестати или ће човек једноставно престати да их примећује?   – И једно и друго. Речено је: дрво крста расте на земљи нашег срца. Дрво „на изворима вода“ (Пс. 1: 3) – односно оних страсти које врију у мом срцу. Колико год тежак био наш крст сами смо одгајили дрво од којег је он направљен. И крст ми је послат да би ми се душа очистила. Чим невоља или болест донесу унутрашњу духовну корист Господ може да склони или олакша крст. А и потпуно другачије ћемо се односити према невољама. Отац Јован (Крестјанкин) је говорио: „Наступило је време кад се човек спасава само невољама. Зато свакој невољи треба да се поклонимо до земље и да јој целивамо руку.“   – Васкрсу претходи Велики пост. Нецрквени људи се ужасавају: „Шта то значи, да ни телевизор не могу да гледам? Ни нешто укусно да поједем, ни да се забавим?!“ И како човек да „не падне у чамотињу“?   – Напротив, пост умножава радост! У Уставу постоје дани строгог поста – то је посебно време покајања, а покајање је увек праћено радошћу. И кад да се једе храна на уљу, човек то ни не примећује, а радост се умножава. Онда, видиш да је и риба дозвољена – опет се радујеш! А кад се човек омрси то је велије утјешеније, односно велика утеха.   Раније и кад је био мрс у кући није увек било биљног уља. А сад чим почне пост људи причају: „Шта то значи, да једем само кашу?“ – негодују. А раније, нарочито у послератним годинама, човек би, кад би му неко понудио кашу, био већ, што се каже, на врхунцу блаженства. „Шта, да једем само хлеб?“ – питају се данас људи у неодумици. А некад је радост била да човек има корицу хлеба! И сви смо тада били радосни! Нешто имамо, и хвала Богу на томе!   А људи који не посте су у свему презасићени и чак ни не претпостављају зашто су тако мрзовољни. Ово се односи и на супружнички живот. Ако се људи који се воле уздржавају с времена на време, биће пожељнији једно другом.   Грци, узгред речено, реч „чамотиња“ преводе као „радозналост“. Наш руски мислилац Иван Иљин је истицао да радозналост као усисивач увлачи све одреда, не гледајући шта је шта, само да буде нешто ново. „Свако мало, – пише он о радозналом човеку, – треба га тешити нечим новим, треба му пружити неку нову наду. Он пажљиво разгледа и ослушкује свет: да се у њему није појавило нешто ново. Шта? Није важно! Нешто непознато, недоживљено, нечувено. Иначе му прети опасност...“   – „Чамотиња је унука досаде, а кћерка лењости,“ често је говорио преподобни Амвросије Оптински.   – Да, и лењост је, као што је неко истакао, покретач напретка. Али је она и његов резултат. Ево, сад се, у данима Великог поста, чита молитва преподобног Јефрема Сирина: „Дух праздности, унинија, љубоначалија и празднословија не дажд ми...“ Заиста: прво иде доконост, а за њим чамотиња.   – А за чамотињу су свети оци говорили да она представља раслабљеност душе и тела...   – Међу омладином је данас ова реч чак популарна: „раслабити се“ (опуштено, прим. прев.). Сачувај Боже! Да будемо раслабљени?! Зато и падају у чамотињу.   – То је неки зачарани круг. Постоји израз „демон врти човека“. Иако, неки кажу да се чамотиња дешава и под маском узавреле делатности, али је она исто тако некако празна, као центрифуга, кад човек више није свестан шта ради и због чега. „Да премештам папире с једног места на друго?“ – дешава се да схиархимандрит Илиј (Ноздрин) овако негодује на московску вреву дајући људима благослов да се враћају на земљу.   – Преподобни Серафим Вирицки је говорио: „Русија ће живети од земље.“ Ми раније нисмо имали времена ни да нам буде досадно, ни да будемо лењи, и зато нисмо ни падали у чамотињу! Док смо расли требало је да носимо воду, и да цепамо дрва, а кад дође пролеће – да копамо, садимо, заливамо, онда да плевимо, окопавамо, после – да скупљамо летину. Ако се добро не ознојиш, нећеш имати шта да једеш. Тако смо навикли да радимо. Ја и сад не схватам: како човек уопште може да падне у чамотињу? Ја немам довољно времена! Кад да будем мрзовољан? Немам кад! То је кад „не знаш шта ћеш с временом“ – наравно, човека ће обузети мрзовоља, а ако нема времена, неће му бити ни до чамотиње!   Данас су људи смислили чак и „лењивац“, даљински управљач: да би укључили телевизор не морају да се помере с кауча. Теленаркоманија је постала уобичајена појава. Људи су, нажалост, заборавили првобитни назив филма – „илузион“, односно, то су илузије. И тако живе од некаквих авети, фатаморгана. Одсуство стварног живота приморава савременике да измишљају непостојеће проблеме: ово није како треба, оно није како треба – и да се стално осећају несрећно...   – Каже се да непријатељ делује кроз уобразиљу.   – Свети оци га називају „уметником“, он молује слике пред човековим мисаоним погледом. Дешава се да почне да подсећа на нешто из прошлости подстичући човека на злопамћење. Или га више наводи на снове о будућности. Притом зна коме ће шта да подметне. Једном улива страх. Омладину углавном наводи на снове о неком неоствариво луксузном животу препуном фантастичних задовољстава, саблажњава их како би се касније осетили преваренима и пали у чамотињу. Речено је: људи две ствари чине безумно – муче се због онога што је већ прошло или због онога што још није наступило.   – Али, човек опет због гордости оптужује себе: „Па како сам могао?!“ (а ко си ти, заправо, па да не падаш?) – или не може да се помири с неким околностима: „Због чега?“ – или их се плаши.   – Треба да имамо на уму: оно што добијамо у животу није због наших грехова. Реци човеку да му је нешто послато због грехова, па ће пасти у још већу чамотињу. Не, у Писму је речено: „Не по безаконијам нашим сотворил јест нам, ниже по грјехом нашим воздал јест нам“ (Пс. 102: 10). Односно, оно што нам се дешава у животу добијамо по милости, а не по греховима! По нашим греховима би могло бити и горе.   Код нас у Акулову поред храма је сахрањен владика Стефан (Никитин), он је три године провео у логорима, затим га је Господ удостојио да постане епископ, а упокојио се 1963. године у Недељу жена-мироносица, за време проповеди. Господ је мене, грешног, удостојио да разговарам с њим. Он пита: „А да ли знаш ко је неправедни судија (в.: Лк. 18: 1-8)?“ – „Па ко је неправедни судија, – одговарам, – онај који ипак није издржао...“ – „Ма не. То је Бог.“ – „Како Бог?! Па судија је неправедан!“ – „Да, наравно, – каже владика, – Господ је Судија неправде, јер кад би био Судија правде, био би приморан да погуби све нас. А Он је милостив према нама. Суди нам „по велицјеј милости Својеј“ (Пс. 50: 3).“ А по правди се тако не суди!   – Преподобни Пајсије Светогорац је једном рекао да је: „Противотров за чамотињу – славословљење Бога“!   – Дешава се да се људи жале: „Ох, што ми је живот тежак!“ Питам: „Јесте ли некад абортирали?“ – „Да, да...“ – „Знате, за једно такво убиство сопственог детета (а то је убиство) људи су по земаљским законима раније осуђивани на 25 година затвора. А казне се још и сабирају: за два убиства – 50 година, за три убиства – 75 година затвора. А ви сте на слободи...“   – Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) је истицао да чамотиња потиче од неправилног погледа на недаће, кад се човек „загледа“ у њих као у нешто непролазно. Али ако трезвено процени своје грехове, испоставља се да...   – Свети оци су знајући да Господ за трпљење невоља опрашта грехове, сами тражили шта ће потрпети од некога. Ми често не треба ни да тражимо. Просто потрпи човека који се налази поред тебе, то је твој доброчинитељ! Сам Господ ти тако пружа прилику да опростиш: ти си опростио – теби је опроштен неки бивши грех. Тако ће ти се бар делимично отписивати дуг. А кад постанемо свесни колико је велик наш дуг, из све снаге ћемо се трудити да га гасимо „профитом“: „...Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне“ (Мт. 5: 44).   – Али зар нам се не шаље свака невоља због грехова? Код светог Марка Подвижника има таквих речи.   – Код мене је дошао један слуга Божји, довео је сина: „Оче, секира се због тога што га задиркују у школи.“ „Чедо, – обратих се детету, – има једна изрека: велик је онај човек који се не вређа на увреду, а свет је онај коме похвала не чини штету. Пошто још увек ниси свет, они желе да те учине великим.“   – Значи, шта год да се деси, верници имају повода да се радују, благодаре, опраштају и васкрсавају. Васкрс је стални. Све је по речима апостола: „Увек се радујте. Непрестано се молите. За све благодарите“ (1 Сол. 5: 16). Чак и кад грешимо, а грешимо стално, можемо да се покајемо – и то је радост!     – Речено је: „С нами Бог, разумјејте, јазици, и покарјајтесја, јако с нами „Бог“ (Ис. 8: 9). Кад имамо такво покровитељство просто немамо права да падамо у чамотињу! Чамотиња потиче од тога што заборављамо Бога.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Христос васкрсе!     На гозбу дођосмо незвани, а позвани. Позвани Христовим ријечима: „Дођите к мени сви уморни и натоварени…“ Позвао нас Свети Василије да нас извида и очи нам умије, срца орадости… Зар њему не доћи на славу? Оцу нашему! Чекао нас истог јутра у својој топлој пећини да нас угрије, па у своме граду да нас укријепи и нахрани. Да нам покаже пут! А ми другога немамо! До пута литија – пут неба!   А у граду… добри домаћин изнесе дарове. Не сакри их, него подијели с народом! И нахранише се хиљаде, и не би мало. И сунце запали свијеће своје, и сиђоше луче на земљу, на хоругве и крстове баш у тренутку кад пастир добри сиђе међу овце своје  да их поведе, благословом Светога Василија,  у земљу обећану, у слободу жуђену, у Ханан… и би паша богата и никада се тако овце не наситише љубављу и истином чистом. Јер тога дана у Никшићу бјеше Васкрс!   А кад о поноћи најавише вуци и хајкачи, ловци и гоничи, наш пастир-витез Владика Високи прими пехар. Зар и ми који смо се гостили на гозби световасилијевској, васкршњој да не испијемо данас чашу страдања с пастиром, као што он с нама подијели чашу меда? Зар под крстом да га оставимо?   Вама невина јагњади којe закачише вучји зуби, вама који голоруки на чопор кидисасте, мелем острошки на ране!  Вас Владико драги, и све узнике с Вама у никшићком казамату, сунце Христово на вјеки гријало!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...