Jump to content

Преминуо Радомир Антић

Оцени ову тему


Препоручена порука

radomir-antic-epa-efe-g.p.-ndddd.jpg

МАДРИД - Прослављени српски фудбалер и тренер Радомир Антић, преминуо је данас у 72. години, саопштио је његов некадашњи клуб „Атлетико Мадрид”.

Антић је живео у Мадриду, са Атлетиком је освојио историјску дуплу круну 1996, а током тренерске каријере водио је и „Барселону” и „Реал Мадрид”.

Био је селектор Србије и одвео државни тим на Мундијал 2010. године.

Као играч наступао је за Слободу из Ужица, Партизан, Фенербахче, Сарагосу и Лутон.

 

WWW.POLITIKA.RS

МАДРИД - Прослављени српски фудбалер и тренер Радомир Антић, преминуо је данас у 72. години, саопштио је његов некадашњи клуб „Атлетико Мадрид”. Антић је живео у...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Директор Београдске филхармоније Иван Тасовац (55) изненада је преминуо након што му је позлило, потврђено је РТС-у.
      Директор Београдске филхармоније преминуо је вечерас у свом дому у Београду. Екипа Хитне помоћи је покушала реанимацију.
      Иван Тасовац је рођен је 1966. године у Београду. Дипломирао је и магистрирао клавир на Конзерваторијуму „Петар Иљич Чајковски“ у Москви, у класи професора Сергеја Дорењског. У дванаестој години дебитовао је као пијаниста са оркестрима Београдске и Загребачке филхармоније.
      Током професионалне пијанистичке каријере наступао је као солиста и са оркестрима у Италији, Швајцарској, Шпанији, Ирској, САД, Русији, Белгији, бившим југословенским републикама и другим земљама.
      Био је директор Београдске филхармоније од марта 2001. до септембра 2013. године.
      У том периоду реконструисана је зграда Београдске филхармоније, обновљени су инструменти у великом делу оркестра, оркестар је подмлађен, ангажовани су најквалитетнији музичари који су се вратили са школовања у иностранству и др.
      Током његовог мандата, знатно је унапређена институционална и регионална сарадња. Поред запажених међународних гостовања оркестра широм Европе, на његову иницијативу, на јесен 2014. године, реализована је прва турнеја у историји Београдске филхармоније у САД.
      Београдска филхармонија под његовим вођством дочекала је 90. рођендан, који је, иако без сопствене концертне дворане, прославила великим концертом у сали Kоларчеве задужбине.
      Рад Филхармоније обележила су бројна гостовања великих светских имена. Остале су запамћене и бројне промотивне кампање, попут оне под слоганом „Хвала што не долазите“, као и расписивање тендера за избор диригента Филхармоније.  
      Покренуо је Фондацију Београдске филхармоније „Зубин Мехта“ 2004. године, која се сматра зачетником и главним промотером модела финансирања културе кроз сарадњу приватног и државног сектора у Србији. Реализацији бројних циљева и пројеката ове фондације доприноси и Фондација „Амерички пријатељи Београдске филхармоније“, основана 2012. године у Њујорку.
      Као признање за допринос култури у Србији, које је показао предводећи Београдску филхармонију, био је позван да буде један од главних говорника на дебати „Однос културе и економског развоја“, која је у седишту Уједињених нација у Њујорку одржана у јуну 2013. године.
      На позицији министра културе и информисања Републике Србије налазио се од септембра 2013. до августа 2016. године.
      Влада Републике Србије поново је именовала Тасовца за директора Београдске филхармоније, 24. јануара 2017. године.
      Тасовац је био и члан жирија међународних конкурса, водио је мајсторске курсеве пијанизма у Италији, Русији и бившој Југославији.
      Добитник је награда "Disrupton" за 2004. годину, коју додељује представништво адвертајзинг мреже TBWA онима који раде другачије од уобичајеног, мењају правила и разбијају устаљене каноне; добитник је повеље „Буди добар и покажи то другима“ коју додељује Пословна школа за односе се јавношћу за у периоду јул–децембар 2004. године и добитник је годишње награде за 2005. годину, коју додељује „Самсунг“. Добитник је награде „Допринос године Европи 2009“. Недељник Време га је изабрао за личност 2011. године.
      https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/461/svet-poznatih/4532123/preminuo-ivan-tasovac.html
       
    • Од Иван Ц.,
      (Фото Н. Неговановић) Познати радијски и телевизијски водитељ Милан Миња Субота (1938-2021), аутор чувене емисије „Музички тобоган”, преминуо је данас у 83. години од тешке болести, а за собом је оставио веома богату и плодну каријеру свестраног аутора, који је углавном компоновао музику за децу.
      Миња Субота је био српски композитор, певач, музичар, забављач, сценариста и фотограф, али пре свега славно ТВ лице, подсећа Танјуг.
      Жанрови који су обележили његово стваралаштво су поп, џез, рок, шансона, забавна, као и музика за децу.
      Био је аутор и водитељ дуговечне дечије серије „Музички тобоган” на РТС-у и великог броја других ТВ серијала – „Од главе до пете”, „Игре без граница”, „Жељотека”, „Све играчке света”, „Музички балон”, „Недељно поподне”, „Звездана журка”, „Дете је човек важан”.
      Рођен је 8. новембра 1938. у Сарајеву, и има диплому инжењера електротехнике, али се цео живот бавио креативним уметничким и медијским пословима који су га прославили.
      Породица Субота је српска православна фамилија из Петровог поља у Далмацији, а Мињин отац Анте, пореклом из Дрниша у Петровом пољу, рођен је и живео у Сплиту.
      Године 1942. породица Субота прелази у Загреб, а након рата, селе се у Београд.
      Основну школу и гимназију, Миња је завршио у Београду, где је завршио нижу и средњу музичку школу „Станковић”.
      На Електротехничком факултету у Београду добио је диплому инжењера електротехнике.
      Веома продуктиван и свестран у свом уметничком изражавању, има образовање и у области фотографије.
      Као композитор, написао је многе песме забавне музике и шансоне а као вокални солиста снимио је велики број плоча из ове области у Југославији и Русији.
      Композиције су му извођене на многим фестивалима – „Дечје Београдско пролеће” (у периоду од 1963. до 2019.), „Песма лета”, „Фестивал кантаутора” Нови Сад, смотре у Сплиту, Скопљу, „Фестивал ЈНА”, „Карневал фест” у Цавтату.
      Снимао је за децу, некад у сарадњи са славним колегама као што су Љубивоје Ршумовић, Драган Лаковић, Злата Петковић – „Миња и Ршум”, „Плави чуперак”, „Деца су украс света”.
      Компоновао је и циклус песама „Још нам само але фале” на стихове споменутог песника Љубивоја Ршумовића.
      Аутор је и водитељ ТВ серијала „Музички тобоган” који је емитован чак 18 година и представља рекордну серију по гледаности и популарности на домаћем и регионалном телевизијском програму.
      Захваљујући том серијалу, наши најпознатији композитори снимали су на стихове песника за децу преко 150 композиција, од којих су многи данас класици.
      Такође, често је компоновао многе песме на стихове доказаних песника – „Разболе се лисица”, „Деца су украс света”, „Ишли смо у Африку”, „Рекао сам брези и тополи”, „Телефонијада”, „Поврћијада”, „Коло”.
      Његове песме и данас су толико популарне да су одавно саставни део музичког образовања ученика млађег школског узраста.
      Субота се бавио и добротворним радом, у коме је организовао на стотине хуманитарних концерата, уметничких програма и манифестација.
      Почасни је грађанин Крушевца са титулом „Витеза од Чарапаније”, због преданог рада са децом.
      Објавио је и једну књигу „Како смо забављали Тита” 2006. године.
      Као музичар обављао је функције председника Савеза естрадних уметника Југославије и Србије, и низ година био је у управним одборима Удружења композитора Србије и Удружења музичара џеза, забавне, поп и рок музике Србије.
      Био је члан и програмског савета „Змајевих дечјих игара”.
      Учествовао је у раду многих жирија на највећим музичким манифестацијама у земљи и иностранству.
      Миња Субота је водио Дечији културни центар у Београду, до одласка у болницу 11. септембра, где је данас преминуо након тешке болести.
      Био је ожењен новинарком Бранком Јеремић Субота која је преминула пре три године, а из тог брака имају сина Милоша.
      Преминуо Миња Субота - Политика Online
      WWW.POLITIKA.RS Познати радијски и телевизијски водитељ Милан Миња Субота (1938-2021), аутор чувене емисије „Музички тобоган”, преминуо је...  
    • Од александар живаљев,
      Грчки композитор и политички активиста Микис Теодоракис, који је одиграо кључну улогу у подизању свести о глобалном положају Грчке током војне диктатуре крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века, преминуо је у 97. години.
      Михаил Микис Теодоракис рођен је 29. јула 1925. године на острву Хиос у Грчкој. Од најраније младости фасциниран музиком, самоук је написао песме још као дете без икаквог инструмента.
      Сећање на Микиса Теодоракиса – Музика из филма „Грк Зорба“    
      У Пиргосу и Патрасу је узимао прве часове музике, а у Триполису је основао хор и с њиме одржао први концерт када је имао 17 година. Студирао је музику у Атини, а касније у Паризу.
      Теодоракисов опус креће се од узбудљивих песама заснованих на великим грчким песничким делима, од којих су многе деценијама левичарске химне, до симфонија и филмских остварења.
      Компоновао је можда најпрепознатљивију грчку музику на међународном плану, сиртаки из филма Грк Зорба (1964), док су његове песме изводили познати уметници, попут „Битлса“, Ширли Беси и Едит Пјаф.
      Његова музика важан је део филмова „З“ (1969), који је освојио награду БАФТА за оригиналну музику, Федра (1962) и Серпико (1973), за који је номинован за Греми 1975. године.
      За награду aмеричке Академија за дискографску уметност и науку Тедоракис је био номинован и за музику из филма Грк Зорба девет година раније. 
      У политици је заступао левичарске ставове и био је противник војне хунте. Године 1990. изабран је за посланика грчког парламента на листи Нове демократије, странке умерене деснице, а касније и министар (1990-1992) у влади Константиноса Мицотакиса.
    • Од Ромејац,
      Глумац Милан Лане Гутовић умро је пре сат времена на Војномедицинској академији у Београду.
      Информацију о његовој смрти потврдио је син глумца, Саша Гутовић, преноси Бета.
       
      Извор
    • Од Milan Nikolic,
      МИРОСЛАВ Лазански преминуо је данас у 71. години у свом дому у Београду.
      Мирослав Лазански био је српски је писац, новинар и војнополитички коментатор. Рођен је у Карловац, 18. септембар 1950.
      Од 2016. до 2019. године био је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије. На функцију амбасадора Републике Србије у Руској Федерацији именован је средином 2019. године.
      У Карловцу је завршио основну школу, у Требињу средњу, а у Загребу правни факултет. Као новинар је писао за тамошње листове Полет, Вјесник, Данас и Старт. У фебруару 1991. прешао је у Београд и почео да пише за дневни лист Политика. Осим тога, писао је и за листове Политика експрес, НИН, Вечерње новости, загребачки Старт, Катимерини, Diamond weekly и Securitarian. Написао је седам књига и аутор је десетак телевизијских серијала.
      Извештавао је из ратова у Авганистану, Бејруту, Чеченији, Заиру, Либану, из ирачко-иранског сукоба, током операције Пустињска олуја, за време рата у Босни и Херцеговини, Словенији, Косову и Метохији, Либији итд.
      Интервјуисао је, између осталог, команданте НАТО снага генерала Бернарда Роџерса (октобра 1982) и генерала Џона Галвина (1990). Такође је интервјуисао маршала Совјетског Савеза Сергеја Ахромејева (1982), команданта Варшавског пакта Виктора Куликова (1986), министра одбране Совјетског Савеза маршала Дмитрија Јазова (1988), комаданта ратне морнарице СССР, адмирала флоте Владимира Чернавина, председника Сирије — маршала и врховног комаданта Сиријске арапске армије — Башара ел Асада (2016), те још тридесетак других министара одбране и начелника генералштаба различитих армија широм света.
      Колумниста је дневних новина Политика где махом пише о војним и геополитичким темама.
      На изборној листи кандидата Српске напредне странке за посланике у Скупштини Србије за изборе 2016, нашао се у групи нестраначких личности на листи коју предводи Александар Вучић.
      Именован је за амбасадора Србије у Москви у јулу 2019. године и тада престао да пише колумне за „Политику”.
      Лазански је преминуо у свом дому у Београду у 71. години од последица срчаног удара.
       
      https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1023721/evo-bio-miroslav-lazanski-ambasador-srbije-rusiji-iznenada-preminuo-71-godini  
×
×
  • Креирај ново...