Jump to content

Уочи 79 годишњице напада на Југославију, Београд осветљен бојама немачке заставе

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 114
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Šutanovcu je bolje u skladu s prezimenom, da šuti. 

Постоване слике

@Тражитељ 

NIsi razumeo, a? Kako te bre nije sramota. Satro su kao slucajno bas 6. aprila stavili svapsku zastavu? Kao sto su slucajno pozvali Sredera i lizali mu guzicu na dan pocetka bombardovanja? Kao sto slucajno placaju Blera, zagovornika rata i unistavanja da im bude "savetnik"?...

I kao ti nije jasno da cak i u ovavko vreme ne smeju da stavljaju kukasti krst na ovim prostorima?
Probali neonacisti u Ukrajini pa dobili po tamburi, kao sto i prilici.

I kao, ne kapiras da se ovako na njima svojstven ljigav i politkorektan nacin rugaju svemu sto je sveto i cestito, narocito zrtvama rata, a pogotovu jos svima koji te zrtve pamte i odaju im pocast i postovanje?

Nije on razumeo... pazi molim te...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пре него што сам вечерас пошао ка овом месту, отворио сам Нови завет и нашао се на почетку седме главе Јеванђеља по Матеју где стоји: Не судите да вам се не суди. Ја сам дошао овде са осећањем да смо се сакупили не да судимо него да се сетимо и да кажемо шта је истина.

       
      Скупили смо се да бисмо се заједно, свенародно, Црква каже саборно, сетили тих несрећних дана од пре двадесет и две године. Пре свих да се сећамо и молимо за невине жртве; а наше жртве су невине, јер се наш народ, то је данас јасно широм света, бранио од агресије. Сећамо се наших војника и полицајаца, див-јунака са Кошара, се Паштрика и других војишта; наших небеских витезова - пилота, затим и невиних цивила - жртава касетних бомби у Нишу и широм Косова, Метохије, Црне Горе, страдалих у путничком возу у Грделичкој клисури, страдалих по улицама и трговима наших градова, по фабрикама, болницама, у Телевизији, изгинуле деце... Сећамо се свих, молимо се за све, а сигуран сам и да ми треба да се молимо њима, јер је њих Бог уписао у књигу вечности, књигу живота вечног, а имена многих страдалих током тих 78 дана, могу бити и треба да буду уписана у календар Православне Цркве.
      Вечерас, пак, желим да истакнем да се у тих 78 дана, код нашег народа, не само код оних који су били браноци мостова у Новом Саду, у Бешки, у Београду - него и код других, који су се од бомби са децом и породицама склањали у подруме, склоништа тада пројавила једна суштинска особина и врлина нашег етоса, драгоцени део нашег идентитета, а то је међусобна солидарност, једном речју хришћанска љубав за ближњег. Тих дана делили смо међу собом све што је било неопходно и  све што смо имали.
      Кажу да је српски народ, нарочито после 1945. године, изгубио своје хришћанске особине, а ја сам сигуран и велим: у време бомбардовања, тих 78 дана да смо сви били сведоци дубоке хришћанске љубави и солидарности нашег народа који испуњава божанску заповест: љуби ближњег свог!
      Та љубав, чак храброст, право јунаштво, пројављује се поново и у овим месецима страдања од епидемије. Сада су витезови лекари, медицинске сестре, сви медицински радници; затим, на свој начин, многи запослени у јавним службама, жене које раде на касама у самопослугама, и многи други...
      На послетку, желим и себи и вама да поставим питање: шта нас је одржало током тог невиђеног зла које је насрнуло на наш народ у току и после бомбародовања? Шта нас је одржало после албанске голготе у Првом светском рату, после геноцида у Другом рату? И шта ће нас одржати у овој епидемији?
      Одржао нас је хришћански однос према животу, хришћански начин живота; хришћанска љубав којој нас је научио Свети Сава и сви свети из рода српског. Војник или официр, после рата или у доба мира када коначно стигне кући, или сада лекар са клинике, радник из фабрике, службеник - када их у дому дочека здрава породица - супруга, деца, то су темељи здравог друштва, опстанка и напретка народа и државе. Држава, а са њом и Црква треба и мора да се стара да се кроз просвету и културу, упоредо са економским развојем, сачува оно што вековима чини идентитет нашег народа.
      Само онда када смо утемељени у свом сопственом идентитету, само онда када знамо ко смо и шта смо, само онда када говоримо свој језик можемо да учимо и друге језике, можемо да разговарамо између себе, да градимо мир међу собом, али то ће онда бити и сигурни гарант да ћемо знати да разговарамо и са другима поштујући њих, да ћемо знати да градимо истинске и праве односе који поштују другога.
      Зато смо дошли овде, не да судимо и осуђујемо већ да се сетимо невиних жртава бомбародава које је трајало 78 дана, које извршила НАТО алијанска на нашим прострима. Окупили се да се помилимо за те жртве, али и да се помолимо Богу и за све оне који су зле воље у принципу али и у односу на нас да постану боље воље.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У четвртак, 21. јануара 2021. године, у Градској кући у Новом Саду одржана је конференција за новинаре поводом обележавања 79. годишњице Погрома (Новосадске рације) у јануару 1942. године. Програм обележавања годишњице од трагичног погрома, извршеног од 21. до 23. јануара 1942. године, представили су г. Мирослав Илић, председник Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације, и чланови Одбора – протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, и г. Мирко Адам из Јеврејске општине Нови Сад.

       
      Поздравивши присутне, г. Илић је представио детаље програма. Према његовим речима, програм на новосадском Кеју жртава рације ће бити одржан у петак, 22. јануара 2021. године, са почетком у 12 часова, када ће се грађанима обратити градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић. Потом ће, у име Јеврејске заједнице Србије, помен одржати г. Исак Асиел, врховни рабин Србије, а у име Српске Православне Цркве помен ће служити Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког господина Исихија и новосадског свештенства. Уследиће полагање цвећа на споменик Породица, а потом ће на новосадској плажи Штранд бити служен помен код спомен-плоче жртвама Рације. 
      У име Епархије бачке, новинарима се на конференцији у Градској кући обратио протопрезвитер Владан Симић, који је истакао да ће, због епидемиолошких услова, ове године помен жртвама Новосадске рације служен без учешћа хорова „Свети Георгије” и „Хашира”, као и да ће поменути молитвени чин бити прилагођен наведеним околностима. Прота Владан је поручио да су настављени разговори у вези са темама које су веома важне за културу сећања на жртве не само такозване Новосадске рације него и свих жртава Рације у јужној Бачкој, нагласивши да је градоначелник Новог Сада дао пуну подршку за изградњу Меморијалног центра жртвама Рације. „Надамо се да ћемо на тај начин успети да на једном месту саберемо све оно што би требало да чува колективно сећање на жртве, али истовремено да тај центар има свој задатак да настави да прикупља архивску грађу, сведочења о страдањима и да буде место где ће на савременим платформама моћи да се презентују истине о ономе што се догодило. Ми бисмо желели да одемо и корак даље и да на један званичан начин упутимо иницијативу да се у школе уведе наставна јединица и да наша деца у својим историјским уџбеницима и читанкама могу да уче – и треба да уче – о ономе што се догодило у јануару 1942. године у јужној Бачкој”, навео је отац Владан истичући и то да је Градоначелник прихватио иницијативу Одбора да се потпише протокол о сарадњи са Општином Земун, где постоји заједничка гробница жртава које су извађене из Дунава у марту 1942. године, њих око пет стотина, а да је поменуту гробницу, после рата, Нови Сад на један симболичан начин одржавао и плаћао њено издржавање. „Наша идеја је да се обнови тај однос са Земуном, али и сâм однос према тим жртвама које су на неки начин заборављене и да се, у оквиру ова три дана када обележавамо годишњицу Рације, обави и један помен на месту где су они сахрањени”, нагласио је секретар Епархије бачке.
      Г. Мирко Адам, представник Јеврејске општине Нови Сад, у обраћању новинарима је  истакао: „То није рација, то је једна сурова освета, иживљавање. То је ратни злочин, то никако није полицијска рација. Тај назив је постао појам за оно што се догодило на Дунаву, али увек треба да имамо у памети да је то било једно сакаћење људи на најгори начин. Слажем се да ће бити јако добро кад буде изграђен неки едукативно-историјски простор”.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом предстојећег обележавања 79. годишњице Новосадске рације, у четвртак, 31. децембра 2020. године, у свечаној дворани Црквене општине новосадске одржан је састанак представникâ Епархије бачке, Града Новог Сада и Јеврејске општине Нови Сад.

       
      У раду састанка учествовали су г. Мирослав Илић, председник Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације, протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког, и г. Мирко Адам, чланови Организационог одбора.  На позив наведеног Одбора, учешће у разговору су узели г. Тодор Брзак из Информативне службе Града Новог Сада, и г-ђа Сунчица Марковић из Културног центра Новог Сада.
      Учесници састанка су се сагласили да централни програм обележавања 79. годишњице Новосадске рације буде одржан у петак, 22. јануара 2021. године, у подне, на Кеју жртава рације, као и да ће програм бити усаглашен са актуелним епидемиолошким мерама.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Шеф посланства Московске Патријаршије на сахрани Патријарха српског Иринеја, Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, допутовао је 21. новембра 2020. године у Београд.

       
      Високог госта на београдском аеродрому Никола Тесла дочекали су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније. 
      Пре него што jе служио помен пред телом блаженоупокојеног патријарха Иринеја у храму Светог Саве на Врачару, Његово Високопреосвештенство Митрополит г. Иларион се сусрео у Патријаршији српској са председавајућим Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Високопреосвећеним Митрополитом дабробосанским г. Хризостомом. 
      Пријему су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода, Преосвећена господа Епископи шумадијски Јован и крушевачки Давид; као и Преосвећени Епископ врањски г. Пахомије.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од mario beloti,
      На многаја љета за Владику.    За личне неуспјехе, посртања и падове најлакше је оптужити неког другог. Побјећи од себе је најлакше, али се тиме проблем не рјешава. Напротив! Потребно је суочити се са собом, али то је најтеже, јер је лакше видјети трун у оку брата свога, неголи брвно у оку своме (Лк. 6, 41).   Није на православном епископу да се бави политиком, по најмање оном партијском, али на скрнављење реда и поретка државе коју волимо, без чије помоћи не можемо, није могуће ћутати а гријех је прећутати, јер би то значило давати индиректну подршку онима који дјелом и ријечима желе да зацари општа анархија и безвлашће, да се Србима опет понови братоубилачка прошлост.   Нереди испред прелијепог здања Народне Скупштине Републике Србије пријали су оку само оних који Србији не желе добро, као и онима који би да без изборне воље закораче у српски парламент, јер једино тако могу прескочити народ који их напросто не жели за своје представнике.   Под плаштом жеље за ред и поредак производе се немири и анархија, а они који оптужују власт за ширење короне позивају грађане на окупљање, не би ли се тако, ваљда, стекао колективни имунитет на било какву одговорност за учињена недјела која смо имали прилике гледати у директном преносу.   Наравно, за све је окривљен Вучић, како од опозиције (чији представници народном вољом нису ни ушли у парламент), тако и од свих оних који би да стану на пут напретку Србије, јер им, очигледно, смета што Србија данас има свега више него јуче и што помаже свом народу у региону и дијаспори.   Без жеље да предсједника Вучића учиним већим него што јесте, морам нагласити да до његовог избора за предсједника Република Србија није ни знала да постоје Срби у овом дијелу Крајине. Тачније је рећи да је знала, али је нису занимали.   Знају Дрварчани колико је предсједник Вучић учинио за овај град, знају посебно они који раде у дрварском Јумку, у дрварском Дому здравља, али знају и они у Петровцу, Грахову и Гламочу. Тужно је рећи, али овдашњи Срби се по први пут у својој прошлости данас могу поуздати у Србију, јер је она тек ових година постала наша истинска матица.   У немирима испред Скупштине видјели смо и једног „свештеника“ који се сукобљавао са полицијом. Ријеч је о бившем монаху Антонију, који је лишен монашког чина прије више од десет година, али и даље злоупотребљава мантију, прљајући је својим поступцима. Дакле, није ријеч о било каквом свештенику (још мање о монаху), већ о преступнику о црквене и државне законе. Црква је одувијек поштовала легално изабране државне органе, сагласно њеним црквеним заповјестима.   Видјели смо током немира да они који тобоже воле и брину се за Косово, без стида и срама лупају свој и наш Београд, палећи аутомобиле своје полиције и нападајући саму полицију. Ако је то љубав према Србији, онда не желим да је такви „родољуби“ воле.   На крају, предсједник Вучић испаде крив за све! Ако је ту лаж могуће замислити као истину онда смо ми најсрећнији народ на планети, јер је предсједник Србије понио кривицу нас „безгрешних“.   Умјесто да сједињени гледамо како помоћи нашем народу на Косови и Метохији, Црној Гори, Македонији и српским Крајинама, ми ћемо у директном преносу опет гледати како се међусобно сукобљавамо, док наши освједочени непријатељи ликују, желећи опет видјети Београд у пламену.   Није до Вучића, до нас је, јер је питање колико наш нараштај заслужује земљу коју су нам оставили преци, да је чувамо чинећи је бољом, а не да је палимо, мрзећи браћу своју.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка
×
×
  • Креирај ново...