Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

ако сте били или ћете бити спречени да уживо пратите читање акатиста, ово је место где ће то моћи накнадно да учините...

напомињемо, да  сваког дана имамо и госта духовника одмах по завршетку читања акатиста...

:sunce:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Milica Bajic рече

Da li će se možda čitati akatisti i drugim svetiteljima?

u to nisam sigurna...o.Ivan je inače redovno u svojoj crkvi čitao akatist sv Kseniji, pa je to samo produžio i učestao...da svima i svakog dana bude dostupno 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 41 минута, JESSY рече

u to nisam sigurna...o.Ivan je inače redovno u svojoj crkvi čitao akatist sv Kseniji, pa je to samo produžio i učestao...da svima i svakog dana bude dostupno 

Svakako je divna ideja i prilika da se o sv. Kseniji čuje. Mnogi ljudi iz mog okruženja sada prvi put čuju za nju :blush:.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг инфо
      арко Видовић (18. мај 2016 – 18. мај 2020)
      Васпитаван сам највише од своје баба Марте, која је знала целу литургију напамет и која је мислила да је то најважнија ствар коју и ја треба да научим. Пре Првог светског рата деду су ми одвели и никад се није вратио. Мој отац је добио премештај у Нови Сад, тако да сам тамо завршио четири разреда основне школе, а затим ишао у гимназију осам година. Свих тих осам година имали смо веронауку два часа недељно. Затим сам отишао на студије у Загреб зато што се тежило да се Срби што више шаљу тамо како би ојачали српски елемент међу студентима, а и да се не развија антисрпски покрет. Такође, родитељи су се бојали да шаљу децу у Београд јер је тамо био јак комунистички покрет, док је у Загребу био националистички. Мој отац је говорио: „Некa иде у Загреб па да ми се врати као Србин, јер ако оде у Београд вратиће се као комуниста“.
      Моја генерација је била у сукобу не са црквом него са клиром – клерикализмом. Јер клерикалци су, по обичају који је настао у Срба после сеобе 1690. године, прихватили привилегије аустријских жупника – римокатоличких свештеника, који су сматрали свој чин важнијим од вере. Ми смо у тој веронауци, коју није писао макар ко, схватили да је вера ипак важнија од свештеника.
        На државном Универзитету у Загребу сам уписао медицину, положио биологију, хемију и физику и сместа прешао на филозофију, зато што је у Загребу био велики сукоб – такозвани „Сукоб на левици“. То је био спор између СКОЈ-а и Партије. Скојевци су били југословенски расположени – добровољачка деца, фанатични Југословени, док је КПЈ била националистичка. То је било после пропасти конкордата, када је Комунистичка партија Хрватске стала на страну Мачека и кардинала Степинца. Устали су тада против Светог Саве, Видовдана, Косовског завета – уопште против српске националне свести, која је заправо била верска.
      Априлски рат
      Када се јави истински осећај патриотизма то више није партијска ствар, и ја сам морао, као и отац који је био официр, а и старији брат, који је био поднаредник, да се јавим као добровољац у Петроварадину. Брзо је потписана капитулација, и 1941. Мађари су ушли у Нови Сад. Моја мајка је покупила све ствари и возом дошла у Сарајево. Ту сам ушао у покрет са Валтером, који је био поцепан од раније, на страни оних који су остали Југословени. Ушао сам у Одбор народног спаса и постао главни секретар за први рејон, а Валтер је обилазио центар и први рејон, па је тако обилазио и мене. Био је старији од мене једно две године. Кад су Немци ушли у Сарајево, постојао је пакт совјетско-немачки, који су Совјети склопили са Немцима, препуштајући Енглезима да ратују против Хитлера. Енглези су 1939. склопили споразум са Немцима да им отворе пут кроз Украјину за напад на Русе. Они су знали да је то споразум три земље против њих и зато су склопили споразум са Немцима о ненападању.

      У Сарајево су 1941. ушли аустријски војници, тј. Немци из Аустрије, и хтели да грађане Сарајева увере да обнављају културу Аустроугарске под аустријском управом. Понашали су се према Србима крајње толерантно. Сви смо се чудили зашто су истакли на згради Командантуре велики плакат којим се забрањује сваки терор над Србима. Тако да усташе нису смеле ништа током априла, маја и све до 22. јуна, кад је извршен напад на Совјетски савез, што је било огромно изненађење за све нас.
      Логоровање
      Ухапсили су ме потом на пијаци. Пошто сам био у Одбору за народни спас, а то није био одбор партизански него патриотски, и пошто се четници и комунисти у Босни нису сукобљавали, из усташког преместе ме у немачки затвор. Немачки затвор је био по свим правилима Аустроугарске, тако да мени дође адвокат Капетановић и каже: „Поручио ти отац, да кад те изведу на суд не би случајно причао којекакве глупости, него реци да си Србин, да си се борио за одбрану отаџбине, да су они победили а да си ти вршио своју дужност, а суд је војни и поштоваће тај став.“ Тако ме изведу пред војни суд и будем ослобођен као војни, а не политички обвезник који је бранио земљу. Како сам изашао из затвора, чекала су ме два усташка агента која ме поново хапсе. То је било 3. априла 1942, а 6. маја формира се огроман транспорт у возу дугачком два километра за Јасеновац. У том возу сам био и ја и Вукашин Мандрапа (Св. Вукашин Јасеновачки). Путовали смо од Ђурђевдана до Марковдана у том возу. На вагонима је писало 7 коња – 40 војника, а нас је било 200 људи у вагону. Били смо толико стиснути да нисмо могли нужду да вршимо. У Славонском Броду су нас претоварили у вагоне широког колосека. Кад смо стигли у Јасеновац, у тај спољни круг логора, Немци су ту тражили свежу радну снагу, за тешке стратешке послове. Из самог логора нису могли да узму ни једног човека јер тамо нико није могао да стоји на ногама. Нас су од усташа заправо спасили есесовци. Постројили су нас на једној ледини и онда нас је есесовац чизмама ударао испод колена. Па ко остане на ногама њега узимају и воде за Немачку, односно за Норвешку. До логора Сајмиште ишли смо путничким купеом од 6 до 8 људи, а онда бродом, па возом, па опет бродом до северног поларног круга. Након бекства, које су нам организовали Норвежани, побегли смо у Шведску, јер су тамо бежали и сви њихови. Шведска је била неутрална земља. Тако смо отишли у Стокхолм да се јавимо свом посланству и совјетском, јер смо хтели да идемо да се боримо. У совјетском посланству нас је примила мадам Колонтај, и кад смо јој рекли да смо нас тројица српски заробљеници и да хоћемо да идемо да се боримо за Црвену армију, она је рекла: „Будале, седите овде и школујте се!“ Ми опет хоћемо да идемо, а она каже: „Хоћете да вас Тито искористи?“ То је за нас било изненађење, да Тито није добар са Русима. Ипак смо у то изненађење поверовали и тако је дошло до тога да пишемо и мислимо о томе, а и већина међу нама су били четници.
      Кад сам држао предавање о логору пред хришћанском омладином, преводио сам шта моја два другара причају, док су Швеђани говорили: „Ови су луди“, и нису веровали да је то могуће. Ја се због тога наљутим и нећу више да држим предавање. Потом дође један протестантски свештеник и одведе ме на вечеру код себе кући. Кад ме испитао шта сам студирао, устане па ме упита показујући фотографију: „Познајете ли овог овде?“ Ја рекʼо: „Познајем, то је професор Перовић из Загреба“, а он каже: „То је мој колега“. Испитао ме још које сам вере и где сам завршио гимназију па ми рекао да упишем шта хоћу, а да документа донесем по завршетку рата. Тако ја добијем стипендију шведског краља на препоруку протестантског свештеника.
      Ослобођење
      Кад се завршио рат, појурио сам у Југославију жељан своје породице, у нади да ћу провести месец дана кући, узети документа и вратити се назад да наставим студије, кад већ имам стипендију велику као професорска плата на факултету. Међутим, кад је требало да се вратим са документима, био сам опет ухапшен у Загребу 6.9.1945. године. На моју срећу отпремили су ме у Сарајево, јер су слали притворенике тамо где су били рођени. У Сарајеву су ме знали од 1941. године, и знали су да ни под батинама нисам никог одао, чак ни неке тада водеће који су ме посетили у затвору. Они су и сами завршили касније на Голом отоку. Док сам лежао у затвору у току суђења читао сам Толстоја и тако дочекао ослобађајућу пресуду.
      Кад сам изашао из затвора одем прво у посету кући Светог Вукашина кога сам знао од ʼ41. године из цркве као појца. Он је иначе био један образован грађанин, али га је његов стриц Ђорђо Мандрапа саветовао те ʼ41. године да бежи у Херцеговину. Он га је послушао, обукао сељачко одело, па су га у њему и ухватили. Међутим, ипак је он био један грађанин који је знао и лептир машну да свеже. Ја сам затворен управо зато што сам тражио да се организује посебна заједница, јер ми Срби нисмо ни четничка ни партизанска нација него логорашка. Ни партизана ни четника није било више од 10% жртава, а 90% жртава су били логораши.
      Прво запослење
      По завршетку студија запослио сам се у Сарајеву на препоруку Смиље Кршић, секретара Сарајевског универзитета. Пријавио сам се на расписаном конкурсу за асистента за историју уметности, али она је рекла како им је потребан предавач за историју цивилизација, а то је комбинација историје уметности, културе и цивилизације, и да пређем боље на Архитектонски, па да тамо предајем тај предмет.
      Тако сам од 1952. године предавао у Сарајеву, па у Загребу, где су ме по позиву изабрали на Филозофском факултету. У Загребу сам радио до 1967. године, кад су ме отпустили као редовног професора, што је могуће једино преко суда, који је утврдио да сам направио антидржавни испад. Тај испад сам направио кад је у Загребу пред студентима наступио Киро Хаџивасилев говорећи о неравноправности југословенских нација са великосрпском југословенском влашћу. Ја сам рекао да то није истина и да су Срби последњи добили Партију, а да нису имали могућност ни да се изјасне по завршетку рата, према томе, ако говоримо о привилегованим нацијама то једино можемо рећи за хрватску. Тито није дао да будем ухапшен јер сам тада био ипак мањи националиста него многи Хрвати. Међутим, ипак ме баце, да се о мени ћути.
      Враћам се у Београд и бивам две године без сталног запослења. По Никезићевом упутству, Предраг Палавестра, који ме је знао из Сарајева, а на молбе Бранка В. Радичевића и Душка Радовића, даје ми запослење да уређујем свеске за естетику и теорију уметности, које пописују све есеје на основним језицима света. Тако формирам редакцију и радим на Институту за књижевност све до пензије, 1986. године.
      (Животопис написан према казивању Жарка Видовића у емисији Радио Београда 2 Говори да бих те видео, 11. и 18. фебруара 2016. године.)
      stanjestvari.com

      View full Странице
    • By Поуке.орг инфо
      арко Видовић (18. мај 2016 – 18. мај 2020)
      Васпитаван сам највише од своје баба Марте, која је знала целу литургију напамет и која је мислила да је то најважнија ствар коју и ја треба да научим. Пре Првог светског рата деду су ми одвели и никад се није вратио. Мој отац је добио премештај у Нови Сад, тако да сам тамо завршио четири разреда основне школе, а затим ишао у гимназију осам година. Свих тих осам година имали смо веронауку два часа недељно. Затим сам отишао на студије у Загреб зато што се тежило да се Срби што више шаљу тамо како би ојачали српски елемент међу студентима, а и да се не развија антисрпски покрет. Такође, родитељи су се бојали да шаљу децу у Београд јер је тамо био јак комунистички покрет, док је у Загребу био националистички. Мој отац је говорио: „Некa иде у Загреб па да ми се врати као Србин, јер ако оде у Београд вратиће се као комуниста“.
      Моја генерација је била у сукобу не са црквом него са клиром – клерикализмом. Јер клерикалци су, по обичају који је настао у Срба после сеобе 1690. године, прихватили привилегије аустријских жупника – римокатоличких свештеника, који су сматрали свој чин важнијим од вере. Ми смо у тој веронауци, коју није писао макар ко, схватили да је вера ипак важнија од свештеника.
        На државном Универзитету у Загребу сам уписао медицину, положио биологију, хемију и физику и сместа прешао на филозофију, зато што је у Загребу био велики сукоб – такозвани „Сукоб на левици“. То је био спор између СКОЈ-а и Партије. Скојевци су били југословенски расположени – добровољачка деца, фанатични Југословени, док је КПЈ била националистичка. То је било после пропасти конкордата, када је Комунистичка партија Хрватске стала на страну Мачека и кардинала Степинца. Устали су тада против Светог Саве, Видовдана, Косовског завета – уопште против српске националне свести, која је заправо била верска.
      Априлски рат
      Када се јави истински осећај патриотизма то више није партијска ствар, и ја сам морао, као и отац који је био официр, а и старији брат, који је био поднаредник, да се јавим као добровољац у Петроварадину. Брзо је потписана капитулација, и 1941. Мађари су ушли у Нови Сад. Моја мајка је покупила све ствари и возом дошла у Сарајево. Ту сам ушао у покрет са Валтером, који је био поцепан од раније, на страни оних који су остали Југословени. Ушао сам у Одбор народног спаса и постао главни секретар за први рејон, а Валтер је обилазио центар и први рејон, па је тако обилазио и мене. Био је старији од мене једно две године. Кад су Немци ушли у Сарајево, постојао је пакт совјетско-немачки, који су Совјети склопили са Немцима, препуштајући Енглезима да ратују против Хитлера. Енглези су 1939. склопили споразум са Немцима да им отворе пут кроз Украјину за напад на Русе. Они су знали да је то споразум три земље против њих и зато су склопили споразум са Немцима о ненападању.

      У Сарајево су 1941. ушли аустријски војници, тј. Немци из Аустрије, и хтели да грађане Сарајева увере да обнављају културу Аустроугарске под аустријском управом. Понашали су се према Србима крајње толерантно. Сви смо се чудили зашто су истакли на згради Командантуре велики плакат којим се забрањује сваки терор над Србима. Тако да усташе нису смеле ништа током априла, маја и све до 22. јуна, кад је извршен напад на Совјетски савез, што је било огромно изненађење за све нас.
      Логоровање
      Ухапсили су ме потом на пијаци. Пошто сам био у Одбору за народни спас, а то није био одбор партизански него патриотски, и пошто се четници и комунисти у Босни нису сукобљавали, из усташког преместе ме у немачки затвор. Немачки затвор је био по свим правилима Аустроугарске, тако да мени дође адвокат Капетановић и каже: „Поручио ти отац, да кад те изведу на суд не би случајно причао којекакве глупости, него реци да си Србин, да си се борио за одбрану отаџбине, да су они победили а да си ти вршио своју дужност, а суд је војни и поштоваће тај став.“ Тако ме изведу пред војни суд и будем ослобођен као војни, а не политички обвезник који је бранио земљу. Како сам изашао из затвора, чекала су ме два усташка агента која ме поново хапсе. То је било 3. априла 1942, а 6. маја формира се огроман транспорт у возу дугачком два километра за Јасеновац. У том возу сам био и ја и Вукашин Мандрапа (Св. Вукашин Јасеновачки). Путовали смо од Ђурђевдана до Марковдана у том возу. На вагонима је писало 7 коња – 40 војника, а нас је било 200 људи у вагону. Били смо толико стиснути да нисмо могли нужду да вршимо. У Славонском Броду су нас претоварили у вагоне широког колосека. Кад смо стигли у Јасеновац, у тај спољни круг логора, Немци су ту тражили свежу радну снагу, за тешке стратешке послове. Из самог логора нису могли да узму ни једног човека јер тамо нико није могао да стоји на ногама. Нас су од усташа заправо спасили есесовци. Постројили су нас на једној ледини и онда нас је есесовац чизмама ударао испод колена. Па ко остане на ногама њега узимају и воде за Немачку, односно за Норвешку. До логора Сајмиште ишли смо путничким купеом од 6 до 8 људи, а онда бродом, па возом, па опет бродом до северног поларног круга. Након бекства, које су нам организовали Норвежани, побегли смо у Шведску, јер су тамо бежали и сви њихови. Шведска је била неутрална земља. Тако смо отишли у Стокхолм да се јавимо свом посланству и совјетском, јер смо хтели да идемо да се боримо. У совјетском посланству нас је примила мадам Колонтај, и кад смо јој рекли да смо нас тројица српски заробљеници и да хоћемо да идемо да се боримо за Црвену армију, она је рекла: „Будале, седите овде и школујте се!“ Ми опет хоћемо да идемо, а она каже: „Хоћете да вас Тито искористи?“ То је за нас било изненађење, да Тито није добар са Русима. Ипак смо у то изненађење поверовали и тако је дошло до тога да пишемо и мислимо о томе, а и већина међу нама су били четници.
      Кад сам држао предавање о логору пред хришћанском омладином, преводио сам шта моја два другара причају, док су Швеђани говорили: „Ови су луди“, и нису веровали да је то могуће. Ја се због тога наљутим и нећу више да држим предавање. Потом дође један протестантски свештеник и одведе ме на вечеру код себе кући. Кад ме испитао шта сам студирао, устане па ме упита показујући фотографију: „Познајете ли овог овде?“ Ја рекʼо: „Познајем, то је професор Перовић из Загреба“, а он каже: „То је мој колега“. Испитао ме још које сам вере и где сам завршио гимназију па ми рекао да упишем шта хоћу, а да документа донесем по завршетку рата. Тако ја добијем стипендију шведског краља на препоруку протестантског свештеника.
      Ослобођење
      Кад се завршио рат, појурио сам у Југославију жељан своје породице, у нади да ћу провести месец дана кући, узети документа и вратити се назад да наставим студије, кад већ имам стипендију велику као професорска плата на факултету. Међутим, кад је требало да се вратим са документима, био сам опет ухапшен у Загребу 6.9.1945. године. На моју срећу отпремили су ме у Сарајево, јер су слали притворенике тамо где су били рођени. У Сарајеву су ме знали од 1941. године, и знали су да ни под батинама нисам никог одао, чак ни неке тада водеће који су ме посетили у затвору. Они су и сами завршили касније на Голом отоку. Док сам лежао у затвору у току суђења читао сам Толстоја и тако дочекао ослобађајућу пресуду.
      Кад сам изашао из затвора одем прво у посету кући Светог Вукашина кога сам знао од ʼ41. године из цркве као појца. Он је иначе био један образован грађанин, али га је његов стриц Ђорђо Мандрапа саветовао те ʼ41. године да бежи у Херцеговину. Он га је послушао, обукао сељачко одело, па су га у њему и ухватили. Међутим, ипак је он био један грађанин који је знао и лептир машну да свеже. Ја сам затворен управо зато што сам тражио да се организује посебна заједница, јер ми Срби нисмо ни четничка ни партизанска нација него логорашка. Ни партизана ни четника није било више од 10% жртава, а 90% жртава су били логораши.
      Прво запослење
      По завршетку студија запослио сам се у Сарајеву на препоруку Смиље Кршић, секретара Сарајевског универзитета. Пријавио сам се на расписаном конкурсу за асистента за историју уметности, али она је рекла како им је потребан предавач за историју цивилизација, а то је комбинација историје уметности, културе и цивилизације, и да пређем боље на Архитектонски, па да тамо предајем тај предмет.
      Тако сам од 1952. године предавао у Сарајеву, па у Загребу, где су ме по позиву изабрали на Филозофском факултету. У Загребу сам радио до 1967. године, кад су ме отпустили као редовног професора, што је могуће једино преко суда, који је утврдио да сам направио антидржавни испад. Тај испад сам направио кад је у Загребу пред студентима наступио Киро Хаџивасилев говорећи о неравноправности југословенских нација са великосрпском југословенском влашћу. Ја сам рекао да то није истина и да су Срби последњи добили Партију, а да нису имали могућност ни да се изјасне по завршетку рата, према томе, ако говоримо о привилегованим нацијама то једино можемо рећи за хрватску. Тито није дао да будем ухапшен јер сам тада био ипак мањи националиста него многи Хрвати. Међутим, ипак ме баце, да се о мени ћути.
      Враћам се у Београд и бивам две године без сталног запослења. По Никезићевом упутству, Предраг Палавестра, који ме је знао из Сарајева, а на молбе Бранка В. Радичевића и Душка Радовића, даје ми запослење да уређујем свеске за естетику и теорију уметности, које пописују све есеје на основним језицима света. Тако формирам редакцију и радим на Институту за књижевност све до пензије, 1986. године.
      (Животопис написан према казивању Жарка Видовића у емисији Радио Београда 2 Говори да бих те видео, 11. и 18. фебруара 2016. године.)
      stanjestvari.com
    • By Поуке.орг инфо
      Акатист светом оцу Николају у пдф формату.pdf
       
      Кондак 1.
      Бранитељу чудотворче, и сјајни христов угодниче, светитељу Николаје, славим те с љубављу, ти целом свету изливаш скупоцено миро милости и неисцрпно море чудеса, пошто имаш слободу пред Господом, избави ме од свих опасности, да бих ти клицао: Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
      Икос 1.
      Творац свеколике твари, провидевши плодоносну доброту твоје душе, свеблажени Николаје, показа тебе, земаљско биће, као анђела, и научи све да ти кличу овако:
      Радуј се, од утробе материнске очишћени!
      Радуј се, свестрано освећени!
      Радуј се, ти си рођењем својим родитеље задивио!
      Радуј се, ти си душевну силу одмах по рођењу свом пројавио!
      Радуј се, врте земље обећане!
      Радуј се, цвете божанствене саднице!
      Радуј се, добродетељна лозо винограда Христова!
      Радуј се, чудотворно дрво раја Исусова!
      Радуј се, крине рајског растиња!
      Радуј се, миро Христовог миомира!
      Радуј се, јер се тобом одгони ридање!
      Радуј се, јер се тобом доноси радовање!
      Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
      Кондак 2.
      Видећи изливање твога мира, богомудри Николаје, душе се и тела наша просвећују, и ми распознајемо у теби чудесног живоносног мироточца: јер чудесима која се благодаћу Божјом изливају као вода, ти напајаш оне који са вером кличу к Богу: Алилуја!
      Икос 2.
      Несхватљиво знање о Светој тројици чинећи схватљивим, ти си, светитељу оче Николаје, био са светим Оцима у Никеји поборник исповедања православне вере, јер си исповедао да је Син раван, савечан и сапрестолан Оцу, а безумног си Арија изобличио. Тога ради верни се научише да ти кличу:
      Радуј се, велики стубе побожности!
      Радуј се, уточишни граде вернима!
      Радуј се, јака тврђаво православља!
      Радуј се, чесна носиљко и похвало Пресвете Тројице!
      Радуј се, јер си проповедао да је Син истог достојанства са Оцем!
      Радуј се, јер си полуделог Арија са Сабора светих отерао!
      Радуј се, оче, славна красото Отаца!
      Радуј се, премудра лепото свих богомудрих!
      Радуј се, огњених речи говорниче!
      Радуј се, јер се тобом вера утврђује!
      Радуј се, јер се тобом јерес обара!
      Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
      Кондак 3.
      Силом даном ти с неба, богоносни оче Николаје, ти си отирао сваку сузу са лица тешких паћеника: гладнима си био хранитељ, онима на пучини морској изврсни крманош, болеснима исцељење, и сваковрсни помоћник свима онима који кличу к Богу: Алилуја!
      Икос 3.
      Заиста би требало, свети оче Николаје, да се теби пева песма с неба, а не са земље, јер ко је од људи у стању да искаже величину твоје светости? Али ми, љубављу твојом побеђивани, кличемо ти овако:
      Радуј се, узору оваца и пастира!
      Радуј се, свето очистилиште нарави!
      Радуј се, сместилиште великих врлина!
      Радуј се, чисто и чесно обиталиште светости!
      Радуј се, свесветли и свемили светилниче!
      Радуј се, златозарна и беспрекорна светлости!
      Радуј се, достојни сабеседниче Анђела!
      Радуј се, добри наставниче људи!
      Радуј се, правило побожне вере!
      Радуј се, обрашче кротости духовне!
      Радуј се, јер се тобом од телесних страсти избављамо!
      Радуј се, јер се тобом духовних сласти испуњујемо!
      Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
      Кондак 4.
      Бура недоумице смућује ми ум: на који начин да достојно опевам чудеса твоја, блажени Николаје? јер их нико не може набројати, макар имао многе језике и говорио њима. Али ми, Богу који се у теби дивно прославља, усуђујемо се клицати: Алилуја!
      Икос 4.
      И ближњи и даљњи, богомудри Николаје, чуше величину чудеса твојих, како на лаким крилима благодати притичеш онима што су у невољама и брзо избављаш оне који ти вапију овако:
      Радуј се, избављење од туге!
      Радуј се, даваоче благодати!
      Радуј се, прогонитељу неочекиваних зала!
      Радуј се, засадитељу жељених добара!
      Радуј се, брзи утешитељу оних што су у опасности!
      Радуј се, страшни казнитељу оних што неправду чине!
      Радуј се, пучино чудеса, Богом разливена!
      Радуј се, таблице закона Христова, Богом написана!
      Радуј се, снажно подизање оних што падају!
      Радуј се, истинска чврстино оних што стоје!
      Радуј се, јер се тобом свака обмана обелодањује!
      Радуј се, јер се тобом свака истина збива!
      Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
      Кондак 5.
      Јавио си се, свети чудотворче Николаје, као Богом вођена звезда која показује пут онима који се некада за време пловидбе налажаху у опасности на мору, и да им ти ниси притекао у помоћ када су те призивали, њих би брзо снашла смрт. Ти си тада запретио демонима који су бестидно летели и хтели да потопе лађу, и одагнао их, а верне, спасаване тобом, научио си да кличу Богу: Алилуја!
      Икос 5.
      Девојке, због сиромаштва свог припремљене на недостојну удадбу, видеше твоје велико милосрђе к ништима, преблажени оче Николаје, када ти старом родитељу њиховом ноћу тајно убаци три завежљаја злата, избављајући на тај начин и њега и његове кћери од пада у грех. Тога ради чујеш од свих ово:
      Радуј се, ризнице превелике милости!
      Радуј се, сасуде промишљања о људима!
      Радуј се, храно и опорављење оних који прибегавају теби!
      Радуј се, непоједиви хлебе гладних!
      Радуј се, Богом дано богатство оних што бедно живе на земљи !
      Радуј се, брзо уздизање убогих!
      Радуј се, магновено услишење ништих!
      Радуј се, пријатно старање о тужнима!
      Радуј се, непорочни удомитељу трију девојака!
      Радуј се, усрдни чувару чистоте!
      Радуј се, надо безнадежних!
      Радуј се, насладо целог света!
      Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
      Кондак 6.
      Преблажени Николаје, сав свет проповеда тебе брзог помоћника у бедама: јер често пута зачас притичеш и помажеш онима што сувим путују или морем плове, уједно спасавајући од зала све који кличу к Богу: Алилуја!
      Икос 6.
      Имао си светлост живота, добри пастиру Николаје, носећи избављење неправедно на смрт осуђеним војводама који су те призивали, јер си се убрзо јавио цару у сну, уплашио га, и наредио му да војводе пусти неповређене. Тога ради ми ти заједно са њима благодарно кличемо:
      Радуј се, помоћниче оних који те усрдно призивају!
      Радуј се, избавитељу од неправедног убијања!
      Радуј се, ти који чуваш од варљивих клевета!
      Радуј се, разрушитељу неправедних намера!
      Радуј се, ти који кидаш лаж као паучину!
      Радуј се, ти што славно уздижеш истину!
      Радуј се, разрешење невиних од уза!
      Радуј се, оживљење мртваца!
      Радуј се, заточниче правде!
      Радуј се, помрачитељу неправде!
      Радуј се, јер су тобом невини избављени од мача!
      Радуј се, јер се тобом науживаше светлости!
      Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
      Кондак 7.
      Желећи да растераш богохулни смрад јеретички, ти си се, Николаје, јавио као миро, ваистину миомирисно и тајанствено: људе Мирликијске напасао си, и сав свет благодатним миром испунио си, отерај стога и од нас богомрски смрад греха, да бисмо благопријатно клицали Богу: Алилуја!
      Икос 7.
      Свети оче Николаје, ми те сматрамо за новога Ноја крманоша спасоносног ковчега, који својим крмањењем разгониш буру свих тешкоћа и доносиш божанствену тишину онима који ти кличу овако:
      Радуј се, тихо пристаниште витланих буром!
      Радуј се, познато спасилиште дављеника!
      Радуј се, добри крманошу оних што плове пучинама!
      Радуј се, заустављачу морских бура!
      Радуј се, избавитељу оних што су у олујама!
      Радуј се, загревање оних што су у мразевима!
      Радуј се, сијање што мрак туге разгониш!
      Радуј се, светило што све крајеве земље просвећује!
      Радуј се, избавитељу људи из бездана греха !
      Радуј се, бацатељу Сатане у понор пакла!
      Радуј се, јер тобом смело призивамо бездну милосрћа Божија!
      Радуј се, јер тобом избављени од потопа гнева, ми налазимо мир с Богом!
      Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
      Кондак 8.
      Свештени храм твој, блажени Николаје, показа се као необично чудо онима који прибјегавају к теби, јер приносећи у њему и малу молитву, добијамо исцељење великих недуга, ако само наду по Богу положимо на тебе, са вером кличући: Алилуја!
      Икос 8.
      Ваистину си сав помоћник свима, богоносни Николаје и сабрао си уједно све који прибегавају к теби, као ослободилац, хранитељ и брзи лекар свима земнороднима, подстичући све на похвалу, да кличу к теби овако:
      Радуј се, изворе свих исцељења!
      Радуј се, помоћниче онима што горко страдају!
      Радуј се, лучо што сијаш онима који лутају у ноћи греха!
      Радуј се, небодана росо онима што су у врелини трудова!
      Радуј се, даваоче благоустројења потребитима!
      Радуј се, уготовитељу изобиља онима који ишту!
      Радуј се, ти који често пута предухитрујеш молитвено искање!
      Радуј се, ти што старим сединама снагу обнављаш!
      Радуј се, изобличитељу многих скретања са пута истине !
      Радуј се, верни служитељу Божјих тајни!
      Радуј се, јер тобом завист потиремо!
      Радуј се, јер тобом добро живљење остварујемо!
      Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
      Кондак 9.
      Све болести укроти, велики наш помоћниче Николаје, дајући нам благодатне лекове, који ублажују душе наше и веселе срца свих који усрдно прибегавају к помоћи твојој, а Богу кличемо: Алилуја!
      Икос 9.
      Празноумне красноречивце безбожника видимо посрамљене тобом, богомудри оче Николаје, јер си победио Арија богохулника који раздељује Божанство, и Савелија који меша Свету Тројицу, а нас си утврдио у Православљу. Тога ради кличемо ти овако:
      Радуј се, штите који штитиш благочешће!
      Радуј се, мачу који сечеш злочешће!
      Радуј се, учитељу божанских заповести!
      Радуј се, погубитељу богопротивних учења!
      Радуј се, Богом утврђена лествице, којом узлазимо на небо!
      Радуј се, богоздани покрове којим се многи покривају!
      Радуј се, ти који си речима својим умудрио немудре!
      Радуј се, ти који си својом нарави покренуо лењивце!
      Радуј се, неугасива светлости заповести Божјих!
      Радуј се, пресветла лучо уредби Господњих!
      Радуј се, јер су твојим учењем разбијају главе јеретика!
      Радуј се, јер се тобом верни удостојавају славе!
      Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
      Кондак 10.
      Желећи да душу спасеш, ти си оче наш Николаје тело своје заиста потчинио духу, јер си ћутању, војевању с помислима и делању додао богомислије, а богомислијем си стекао савршени разум, помоћу кога си неустрашиво разговарао са Богом и Анђелима, свагда кличући: Алилуја!
      Икос 10.
      Преблажени оче, ти си тврђава онима који славе чудеса твоја и свима који прибегавају заштити твојој. Стога и нас убоге у врлинама ослободи од сиромаштва, напасти, недуга и разних невоља, нас који ти с љубављу кличемо:
      Радуј се, ти који избављаш од вечног убоштва!
      Радуј се, ти који дајеш богатство непропадиво!
      Радуј се, непокварљиво јело гладнима правде!
      Радуј се, неисцрпно пиће жеднима живота!
      Радуј се, ти који од метежа и рата чуваш !
      Радуј се, ти који од уза и ропства ослобађаш!
      Радуј се, преславни заштитниче у бедама!
      Радуј се, превелики покровитељу у искушењима!
      Радуј се, избавитељу многих од пропасти!
      Радуј се, ти који си безброј њих сачувао неповређенима!
      Радуј се, јер тобом грешници љуту смрт избегавају!
      Радуј се, јер тобом покајници живот вечни добијају!
      Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
      Кондак 11.
      Преблажени Николаје, ти си умом, речју и делом славио Пресвету Тројицу више него други, јер си врло брижљивим проучавањем објаснио православне догмате, учећи нас вером, надом и љубављу да у Тројици Једноме Богу кличемо: Алилуја!
      Икос 11.
      У мраку живота ми видимо тебе, Богом изабрани оче Николаје, као неугасиву светозарну буктињу, јер ти са невештаственим светлостима анђелским разговараш о несазданој Светлости Тројичној, а душе верних просвећујеш и оне ти кличу:
      Радуј се, блистање Тросунчане Светлости!
      Радуј се, звездо данице Незалазног Сунца!
      Радуј се, свећо, божанским пламеном запаљена!
      Радуј се, јер си угасио демонски пламен безбожија!
      Радуј се, светла проповеди правоверја!
      Радуј се, блиставо сијање еванђелске светлости!
      Радуј се, муњо која јереси сажижеш!
      Радуј се, громе који саблазнитеље плашиш!
      Радуј се, истинског разума научитељу!
      Радуј се, тајанственог ума изјаснитељу!
      Радуј се, јер се тобом уништи поклоњење твари!
      Радуј се, јер се тобом научисмо клањати Творцу у Тројици!
      Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
      Кондак 12.
      Свесни благодати дане ти од Бога, ми радосно празнујемо твој спомен, преславни оче Николаје и свом душом прибегавамо к чудесној заштити твојој, а пошто преславна дела твоја нисмо у стању избројати, јер их је много као песка на мору и звезда на небу, ми у недоумици кличемо: Алилуја!
      Икос 12.
      Опевајући твоја чудеса, ми те славимо, свеславни Николаје, јер се у теби дивно прослави Бог, прослављен у тројици. Али, иако ти, чудотворче свети, од душе приносимо премноге песме и похвале, ипак је то ништа према дару чудеса твојих, којима дивећи се, кличемо к теби:
      Радуј се, служитељу Цара над царевима и Господара над господарима!
      Радуј се, сажитељу Небеских Служитеља Његових!
      Радуј се, верним царевима помоћи!
      Радуј се, поносе рода хришћанског!
      Радуј се, имењаче победе!
      Радуј се, венценошче знаменити!
      Радуј се, огледало свих врлина!
      Радуј се, тврди грудобране свих који прибегавају к теби!
      Радуј се, сва надо наша по Богу и Богородици!
      Радуј се, тела наших здравље и душа наших спасење!
      Радуј се, јер се тобом ослобађамо од вечне смрти!
      Радуј се, јер се тобом удостојавамо вечног живота!
      Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
      Кондак 13.
      О, пресвети и пречудни оче Николаје, утехо свих који су у невољама, прими овај наш принос, и умоли Господа да нас твојим благопријатним посредовањем избави од пакла, да бисмо с тобом певали: Алилуја. (Трипут)
      Икос 1.
      Творац свеколике твари, провидевши плодоносну доброту твоје душе, свеблажени Николаје, показа тебе, земаљско биће, као анђела, и научи све да ти кличу овако:
      Радуј се, од утробе материнске очишћени!
      Радуј се, свестрано освећени!
      Радуј се, ти си рођењем својим родитеље задивио!
      Радуј се, ти си душевну силу одмах по рођењу свом пројавио!
      Радуј се, врте земље обећане!
      Радуј се, цвете божанствене саднице!
      Радуј се, добродетељна лозо винограда Христова!
      Радуј се, чудотворно дрво раја Исусова!
      Радуј се, крине рајског растиња!
      Радуј се, миро Христовог миомира!
      Радуј се, јер се тобом одгони ридање!
      Радуј се, јер се тобом доноси радовање!
      Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
      Кондак 1.
      Бранитељу чудотворче, и сјајни Христов угодниче, светитељу Николаје, славим те с љубављу, ти целом свету изливаш скупоцено миро милости и неисцрпно море чудеса, пошто имаш слободу пред Господом, избави ме од свих опасности, да бих ти клицао: Радуј се, Николаје, велики чудотворче!
       
      ***
      Молитва прва светом Николају
      О, свехвални и свечесни архијереју, велики чудотворче, светитељу Христов оче Николаје, Божји човече и верни слуго, жељено биће, сасуде изабрани, чврсти стубе Цркве, пресјајни светилниче, звездо која обасјаваш и осветљаваш сву васељену. Ти си праведник, узрастао си као палма посађена у дворима Господа свог, живео си у граду Миру, миром си замирисао и изливаш непресушно миро благодати Божје. Својим путовањем, пресвети оче, море си осветио, када многочудотворне мошти твоје путоваху у град Бари, да од истока до запада славе име господње. О, прекрасни и предивни чудотворче, брзи помоћниче, усрдни заштитниче, предобри пастиру који духовно стадо спасаваш од разноврсних опасности, тебе прослављамо и тебе величамо као наду свих хришћана, извор чудеса, покровитеља верних, премудрог учитеља, хранитеља гладних, радост уплаканих, одећу нагих, лекара болесних, крманоша морепловцима, ослободитеља сужњима, старатеља и заштитника удовица и сиротих, чувара целомудрија, кротког васпитача деце, окрепљење стараца, наставника постника, одмор трудбеника, изобилно богатство ништих и убогих. Услиши нас који ти се молимо и под окриље твоје прибегавамо, заузми се за нас пред Вишњим, и својим богопријатним молитвама измоли нам све што је корисно по спасење душа и тела наших. Помоћу твојом сачувај од сваке невоље свету обитељ ову, сваки град и село, и сваку хришћанску земљу, и људе што у њима живе, јер знамо, знамо да молитва праведнога може много помоћи на добро, а после преблагословене Дјеве Марије ми тебе праведника имамо као заступника пред свемилостивим Богом, и твоме усрдном посредништву и заступништву смирено прибегавамо .
      Преблаги оче, ти нас, као будни и добри пастир, сачувај од свих непријатеља, погибије, земљотреса, града, глади, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца. И у свим нашим опасностима и невољама пружај нам руку помоћи, и отвори нам врата милосрђа Божјег, јер смо због мноштва неправди наших недостојни гледати висину небеску, оковани смо оковима греха, те никада не сатворисмо вољу Створитеља нашег, нити одржасмо заповести Његове. Тога ради преклањамо пред Творцем нашим колена скрушеног и смиреног срца нашег, и просимо твоје очинско посредовање пред Њим, помози нам, угодниче Божји, да не изгинемо са безакоњима нашим, избави нас од сваког зла и од сваке напасти, упути ум наш, и укрепи срце наше у правој вери, да бисмо твојим посредовањем и заузимањем остали непотамањени ни ранама, ни опасностима, ни помором, нити икаквим гневом Саздатеља нашег. И да тако у миру проживимо овдашњи живот, и удостојимо се видети добра на земљи живих, славећи Оца и Сина и Светога Духа, Једног у Тројици слављеног и обожаваног Бога, сада и увек и кроза све векове, Амин.
      Молитва друга светом Николају
      О, свесвети Николаје, прекрасни угодниче Господњи, наш усрдни заступниче, и свуда у невољама брзи помоћниче, помози мени грешном и утученом у овом садашњем животу, умоли Господа Бога да ми опрости све грехе моје које од младости своје починих у целом животу мом, делом, речју, мишљу и свим чулима својим, и при исходу душе моје помози мени кукавном, умоли Господа Бога, Саздатеља свих твари, да ме избави ваздушних митарстава и вечних мука, како бих свагда прослављао Оца и Сина и Светога Духа, и твоје милостиво посредовање, сада и увек и кроза све векове. Амин.
      Молитва трећа светом Николају
      О, свеблаги оче Николаје, пастиру и учитељу свих који са вером прибегавају твоме заступништву, и усрдном те молитвом призивају, брзо похитај, и избави стадо Христово од вукова који га растржу, и светим молитвама својим огради и сачувај сваку хришћанску земљу од побуна, земљотреса, најезде туђинаца и међусобног рата, од глади, поплаве, пожара, покоља и изненадне смрти, и као што си се смиловао на три човека што су били у тамници, и избавио их од царева гнева и посечења мачем, тако се смилуј и на мене који сам у тами грехова умом, речју и делом, и избави ме од гнева Божјег и вечне казне, да би ми, због твог посредовања и помоћи, и због Свога милосрђа и помоћи, Христос Бог подарио да тих и безгрешан живот проживим у овом свету, и да ме избави стајања с леве стране, а удостоји са свима светима стајања с десне стране. Амин.
       
    • By Поуке.орг - инфо
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 19. маја, када прослављамо Праведнога Јова, пренос моштију Светога Саве и Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.   Звучни запис беседе   Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља Митрополит Амфилохије се вјерницима обратио ријечима архипасторске поуке у којој је казао да је у овим Божијим угодницима Господ себе прославио и преко њих се посвједочио као она најдубља истина о Богу – Оцу Творцу неба и земље, Сину Његовом јединородном и Духу Божијем животворном, који је извор живота и вода којом се напијамо за живот вјечни.   Говорећи о Светом Петру Другом Ловћенском Тајновидцу, чија је икона прву пут унијета на данашњи дан у Цетињски манастир, Високопреовећени је истакао да је он ходио стопама многострадалнога Јова, свога стрица Светога Петра Цетињскога Чудотворца и Светога Саве.   “Доживио је и схватио у кратком свом времену, кроз сусрет са Светим својим стрицем и преко њега кроз сусрет са живим Христом Господом, ходећи тим путем, најдубље истине живота и био свједок и распећа Христовога и распећа људскога и људске природе и распећа уграђеног у творевину Божанску, али с друге стране и бесмртнога достојанства човјековог и људскога бића”, казао је Митрополит.   Говорећи о Лучи микрокозми као живом свједочанству тога његовога опредјељења, Високопреосвећени је казао да је данас више него икада у досадашњој историји оних који се клањају лажним идолима и који се опредјељују за пут смрти и пролазности, и за земаљску част и власт, одричући се тога пута који је пут истина и живот, преко којега се задобија вјечни и непролазно Царство Божије.   “Управо зато што је Петар Други Ловћенски Тајновидац писао Лучу микрокозму у вријеме Светога поста, није случајно да је једини, колико је мени познато, записао да је искра васкрсења у дубинама Божанске творевине, у дубинама свесветија. Искра Божанске свјетлости васкрсења је у дубинама бића, тиме почиње његова Луча микрокозма, а у исто вријеме у њој он описује да је човјек биће вјечно и непролазно, да је он луча небеска, луча микрокозма, а сва творевина храм који је Бог саздао својом руком и на средини тога храма је Његов Божански престо.”   Владика је казао да је Ловћенски Тајновидац сараспет Христу, као и многострадални Јов, на Ловћену гдје је тражио да буде похрањен, као што је и био, да би касније ту пострадао јер је његова црква срушена и оскрнављена а он у тамницу уведен.   Тај пут који води у живот вјечни, и они који су путеводитељи тога пута од времена многострадалнога Јова преко свих пророка до Христа Господа, који је тај пут истина и живот, и свих светих људи који су се сараспињали Христу кроз вјекове, али зато и били свједоци Његовога чудеснога васкрсења, то је пут, како је казао, једини прави истински пут Цркве Божије – Цркве Христове.   На крају Свете литургије Митрополит Амфилохије је у част Светога Петра Ловћенскога Тајновидца благосиљао и пререзао славски колач у нади да ће доћи вријеме да се овај Божији угодник извади из тамнице Фрање Јосифа и његовога каплара, који су, свако у своје вријеме, срушили цркву на Ловћену и оскрнавили кости Светога Петра Ловћенскога Тајновидца.   Житије Светог Петра Другог, Тајновидца ловћенског   Тропар и кондак Светом Петру Другом Ловћенском Тајновидцу     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Поуке.орг - инфо
      Од увођења ванредног стања у Србији, 15. марта 2020. године, школе су затворене, а верска настава је свој пут ка ђацима нашла на интернету и у црквеним медијима - како у Архиепископији београдско-карловачкој, тако и у другим епархијама СПЦ.    Звучни запис емисије   О овом искуству у новонасталој ситуацији, значају одржавања континуитета верске наставе када школе не раде и будућности мисионарења међу децом на овај нови начин, за Радио Слово љубве говоре протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо председник Катихетског одбора АЕМ и теолог Лазар Павловић, координатор верске наставе у Епархији нишкој.     Извор: Радио Слово љубве

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...