Jump to content
Натан

Senzacionalno otkriće kod Kostolca

Recommended Posts

 

Tragom najnovijeg senzacionalnog otkrića duboko u tlu brda: Najveća misterija je iz kog vremena potiču brodovi, hermetički sačuvani glinom i muljem. Arheologe dodatno zbunjuje što kraj plovila nema predmeta koje su koristili lađari

 

SENZACIONALNO otkriće "fosilizovanih" brodova, u noći između petka i subote, duboko u tlu brda ispod ugljenokopa Kostolac, na kome se prostirao veliki rimski grad Viminacijum, zaprepastilo je i najiskusnije arheologe. Plovila kojima stručnjaci ne mogu da odrede starost pronađena su u toku neke davno nestale velike reke, sudeći po slojevima šljunka debelim oko 15 metara ispod ostataka brodova.

 

Rečnog peska i mulja ima i iznad drevnih plovila, ali se uopšte ne zna koja bi to reka mogla da bude. Tok Dunava je od mesta nalaza udaljen oko dva kilometra vazdušnom linijom. Arheolozi kažu da nije reč ni o presahloj reci Klepečki koja je do 19. veka tekla ovim prostorom, a ni o starom toku Mlave.

Sve je zagonetno kada je reč o viminacijumskoj floti čiji ostaci vire iz litice kopa, malo na nebu, a malo u zemlji. Najveća misterija je iz kog vremena potiču ostaci brodova koje su u davnoj prošlosti hermetički zatvorili glina i mulj, tako da su im čak i metalni delovi savršeno očuvani.

- Najveći brod, dug 15 metara i širok 2,65 metara, pronađen je na dubini od oko sedam metara ispod površine zemlje, a rimski grobovi se završavaju na dva metra dubine! Zato je za sada nemoguće reći iz kog hronološkog perioda plovila potiču. Ona su pronađena u istom arealu gde i ostaci mamuta, stari milion godina, na 19-20 metara dubine. Po toj analogiji, brodovi bi poticali iz perioda od pre 70.000 godina, što je nemoguće. Zato smo poslali njihovo izuzetno očuvano hrastovo drvo na analize starosti metodom C-14, ali i druge, jer smo se našli pred velikim i potpuno zagonetnim otkrićem - uzbuđeno nam je pričao prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i čelnik Naučnog projekta "Viminacijum", dok nas je vodio stazom duž trošne litice površinskog kopa koju je napravio rudarski bager.

Koračali smo kroz pesak u kome se bele bezbrojne ljušture rečnih školjki i puževa iz vremena kada je ovde tekla moćna reka. U ponoru pod nama crneli su se izlomljeni komadi drevnih brodova, čamaca i okresano deblo ogromnog hrasta dužeg od dest metara, prečnika većeg od metar.

Reporter "Novosti" imao je ekskluzivnu priliku da u nedelju rano ujutro dođe na ugljenokop u Kostolcu i prisustvuje čišćenju "viminacijumske arke" sa arheolozima koji neumorno rade na nalazištu od petka noću.

- Telefon je zazvonio oko 22 sata. Iz slušalice sam čuo glas gospodina Slavkovića iz uprave kostolačkih kopova, koji je uzbuđeno govorio da je bager udario u nešto veliko i da su radovi momentalno obustavljeni. Ekipa iz Naučnog centra "Viminacijum" je odmah izašla na teren - opisao nam je dramatični događaj dr Korać.

Ekipa arheologa se iz baze kroz mrkli mrak uputila "nivama" kroz pustinjski pejzaž površinskog kopa prema dalekoj svetlosti moćnih reflektora bagera - glodara.

- Kada smo stigli do tog kruga svetla, nismo mogli da verujemo u ono što smo videli: ispred nas je ležala krma broda sa veslom, koju je otkinula kašika bagera. Reflektor je usmerio snop na liticu i na oko 18 metara iznad nas videli smo daske trupa. Odmah smo uzeli alat, uzverali se uz liticu i počeli da kopamo. Nije nam bilo svejedno, jer je tlo vrlo nestabilno. Ispod sloja peska došli smo do gline i shvatili da je ona konzervirala drvenu konstrukciju, za koju smo prvo pomislili da je čamac. Prvi zraci sunca otkrili su nam obrise broda - ispričao nam je dr Nemanja Mrđić iz viminacijumskog tima dok smo tragali za ostacima flote hodajući opasnom liticom.

Na sve strane su provirivali delovi konstrukcija. Negde pramac, negde rebra trupa, negde daske. Sa visine se u dnu kopa dobro video krš drvenih konstrukcija koje je iz litice iščupao bager.

 Ovo je neverovatno, kao da je cela flota bila usidrena i onda odjednom propala u mulj gde je konzervirana. Vide se ostaci različitih plovila. Neka liče na ostatke rimskih ratnih rečnih brodova, ali ima i dosta monoksila, čamaca izdubljenih u deblu, koje Rimljani nisu koristili. U stvari, pre nekoliko dana smo 500 metara od sadašnjeg lokaliteta prvo pronašli prvi monoksil, ali na još većoj dubini. Da bismo mogli da pretpostavimo šta se ovde desilo, moramo da sačekamo procenu starosti materijala - kaže dr Mrđić.

Ono što dodatno zbunjuje arheologe je što kraj ostataka plovila nema nijednog pokretnog nalaza, predmeta koji su koristili lađari, koji bi ukazao ko ih je koristio.

- Raspored monoksila i brodova podseća na poredak ratnog desanta, ali za sada nismo našli tragove koji ukazuju na borbe ili paljevine. Jednostavno, kao da je sve odjednom propalo u mulj. Iskopavanja su složena, jer je podloga pesak rečnog dna koji se odronjava i neophodno je da se istraživanje celog prostora obavi što brže. Zato radimo bez prekida, bez obzira na umor. Jednostavno, reč je velikom otkriću koje ne sme da se ostavi nerazjašnjeno - kaže dr Mrđić.

Arheološki lokalitet Viminacijum, čije je istraživanje počelo zbog ostataka rimske prestonice provincije Gornje Mezije, još jednom je iznenadilo stručnjake. Posle pronalaska ostataka mamuta i tajanstvenih magijskih zlatnih svitaka na aramejskom jeziku, kojim je govorio Hrist, sada je na svetlo dana izronila i cela avetinjska flota.

- Očigledno je da smo tek na pragu velikih otkrića. Koliko god se trudio da budem racionalan, ne mogu da se otmem utisku da je oblast Viminacijuma iz nekog neobjašnjivog razloga ostala sačuvana kao vremenska kapsula u kojoj se nalaze odgovori koji će odgonetnuti istoriju našeg prostora - kaže dr Miomir Korać.

DUNAVSKA TRADICIJA

ODLIČNO očuvano korito velikog broda stručnjacima daje mnogo informacija.

- Brod je konstruisan na isti način kako su pravljena slična dunavska plovila do naših vremena. Za trup su korišćene daske spojene metalnim klanfama. Ivice su im na spoju bile zakošene, da bi u nastali žleb bio uguran materijal koji bi nabrekao u vodi i savršeno zaptivao. Poslaćemo zaptivku sa drevnog broda na analizu, da utvrdimo da li je reč o zamašćenoj kudelji ili možda o hrastovoj mahovini, koja se u našem Podunavlju tradicionalno koristila u tu svrhu - ispričao nam je arheolog Ilija Danković.

 

TIM ARHEOLOGA U BLATU I PRAŠINI

TIM arheologa koji neumorno radi na otkrivanju misteriozne flote i u blatu i u prašini, na opasnoj litici, čine vrhunski stručnjaci: dr Bebina Milovanović, dr Nemanja Mrđić, dr Ivan Bogdanović, Mladen Jovanović, doktorandi Ilija Danković i Ljubomir Jevtović, Goran Stojić.

 

WWW.NOVOSTI.RS

Tragom najnovijeg senzacionalnog otkrića duboko u tlu brda: Najveća misterija je iz kog vremena potiču brodovi, hermetički sačuvani glinom i muljem. Arheologe dodatno zbunjuje što kraj...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Лапис Лазули,
      Pošto smo imali temu šta čovečice(žene) žele/im se svidja/vole, da vidimo i šta ne žele, šta im je odbojno kod muških? 🤔😌
       
       
       
      Naravno iščekujem i kontra temu... da ne rušimo tradiciju ... 😆
    • Од sanja84,
      Zna li neko adresu manastrira Svete Trojice kod Ljubovije?
       
    • Од Милан Ракић,
      Kako Tango Six saznaje jutros se oko 8 časova u reonu aerodroma „Ečka“ na Zrenjaninu dogodio udes aviona Zlin 526F. Vlasnik aviona i pilot Vladimir Bulat poginuo je prilikom pada letelice u kojoj je bio sam.

      Direktor Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju Nebojša Petrović potvrdio je za N1 da pilot nije preživeo:
      – (…) tom prilikom došlo je do smrtnih posledica po pilota. Pilot je očigledno izgubio kontrolu tokom leta iznad aerodroma i došlo je do pada letelice. – izjavio je Petrović.

      Kako Tango Six saznaje od očevidaca sa lica mesta avion se zario u zemlju i od njega je prepoznatljiv samo rep. Kako takođe saznajemo u pitanju je bila akro-zona (izvođenje akrobatskog leta) u reonu aerodroma.
      Pink je prvi objavio fotografije uništenog Zlina sa lica mesta – fotografije pogledajte ovde.

      Večernje novosti su prve objavile navodnu fotografiju sa lica mesta koja nije fotografija jutrošnje nesreće već ranije nesreće dvomotornog aviona.

      U letelici se nalazio njen vlasnik, pilot Vladimir Bulat, predsednik aero-kluba „Falcons“ i direktor aerodroma „Ečka“, rođen 1972. godine. Bulat je bio jedan od trenutno najiskusnijih akrobatskih pilota i instruktora akrobatskog letenja u Srbiji budući da je u vlasništvu imao akrobatski avion u kojem je danas poginuo.
      Petar VOJINOVIĆ

       
    • Од Милан Ракић,
      Feng Wang, direktor kineske kompanije Šangdong Linglong leteo je juče u Galebu G-2A Aerokluba „Galeb“. Ovo zadovoljstvo koštaće ga skoro 800 miliona evra u naredne dve godine. U pitanju je, najverovatnije, najskuplji let u istoriji srpske generalne avijacije.

      Ne, nije u pitanju prvoaprilska šala. Gospodin Feng gotovo sigurno ne bi mogao da leti nešto slično u Kini. Ne toliko zbog činjenice da je u pitanju oldtimer, već zbog toga što u Kini generalna avijacija gotovo da ne postoji. Investiranjem u Srbiju neplanirano je dobio i možda najuzbudljiviji bonus.
      Aeroklub „Zrenjanin“ i aerodrom Ečka za dve godine biće prve komšije najvećoj grinfild investiciji koja je ikad stigla u Srbiju. Iznos investicije domaći mediji procenjuju na 800 miliona evra. Kompanija Šangdong Lingdong od države je dobila 96 hektara zemljišta na kojem će, u okviru Slobodne zone Zrenjanin, podići fabriku površine 500.000 kvadratnih metara u kojoj će proizvoditi automobilske gume. „Kineska invazija“ na Zrenjanin, prema najavama državnih službenika, obuhvatiće i izgradnju auto-puta „punog profila“ do Beograda.
      Buduće komšije oduševljeno iskusili opcije za buduće tim bildinge na aerodromu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Pre nego što i Cesna postane kineska, jedan Insta momenat / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Prve komšije buduće fabrike biće korisnici aerodroma Ečka. Od skora pod novom upravom, Aeroklub „Zrenjanin“ planira da iz korena revitalizuje jedan od najaktivnijih „manjih“ aerodroma u državi. Ne znajući šta se planira već više od dve godine na njivi pored, vest da će uskoro biti komšije kompaniji koja je prošle godine „obrnula“ oko 2 milijarde dolara, inspirisala je letače na aerodromu Ečka.
      Upoznavanje komšija
      Do upoznavanja sa ljudima koji će zauvek promeniti izgled prilazne ravni u pravcu piste 15 došlo je na inicijativu prvog čoveka Aerokluba „Zrenjanin“ Vladimira Bulata. Dan nakon velike državne manifestacije polaganja kamena temeljca za novu fabriku,  radnici, inostrani dobavljači i menadžment Linglonga pozvan je da na par sati poseti Ečku.

      Savršeno vreme, egzotična stajanka i pomoć prijatelja doprineli su da oko 400 gostiju doživi nešto čemu se nisu nadali.
      Nedeljna proba kapaciteta aerodorma Ečka pred pravi aero-miting? / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Priređen je mini aero-miting generalne avijacije, koju, kako sam napomenuo na početku, prosečan Kinez retko kad može iskusiti. Možemo zamisliti onda kako je kada se na uobičajeno prisustvo klipnih jednomotornih i dvomotornih letelica dodaju i dva mlazna, nekadašnja vojna, aviona.
      Letela su oba srpska Galeba G-2A (Aerokluba „Zrenjanin“ i Aerokluba „Galeb), Zlin 526F. Hepeningu je pomogao i Prince Aviation sa svoje tri Cesne 172 i dvomotornim Pajperom.
      Nekad zaboravimo koliko interesantna civilna raznovrsnost leti iznad Srbije / Foto: Petar Vojinović Gosti su se oduševljeno slikali u letelicama na stajanci i u hangaru, a događaj je počeo interesantnim iznenađenjenjem – skokom padobranca koji je za sobom vukao zastavu sa logom kompanije Linglong.
      Detalji
      Domaćini su se pobrinuli da se gosti iz Kine osete posebnim. G-2 racer YU-YAB (ako bi tako mogli da krstimo Galeba bez tip tankova) dobio je interesantan, privremeni, „nose art“. U pitanju je trkački broj 88. Broj 8 se u kineskoj kulturi smatra srećnim brojem.
      Dve muve jednim udarcem. Lep detalj za Kineze i slobodan trkački broj za Nevadu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Drugi detalj bio je poklon za direktora Linglonga – posebno izrađena „Fajerka“ sa njegovim name tagom.
      Sledeće je bilo pitanje za gospodina Wanga: da li želi da se provoza Galebom? Prihvatio je bez razmišljanja i ubrzo poleteo sa Vladimirom Bulatom u akro-zonu iznad aerodroma.
      Za nezaboravan utisak strancima iz Srbije zovite avijaciju / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Direktor Linglonga u svojoj novoj jakni / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Cimanje
      Dugoročni cilj Aerokluba „Zrenjanin“, kako su rekli za Tango Six, je da se ukine praksa nekadašnjeg funkcionisanja i da se komercijalizuje upravljanje aerodromom Ečka kako bi se na održiviji način revitalizovale njegove aktivnosti. Novo rukovodstvo planira dodatna ulaganja u razvoj aerodroma a nadaju se da će uskoro sa Galebom učestvovati i na Rino er rejsu (Reno Air Race) u Americi.
      Svi ambiciozni, pa i preterano ambiciozni ciljevi kao što je Rino, počinju, naradoski rečeno, „cimanjem“. Velikim materijalnim ulaganjem pre izgleda da se bilo šta od uloženog povrati. Inoviranjm, kvalitetom i pažnjom o detaljima. Jučerašnja akcija zrenjaninaca savršen je primer kako svaka livada (sada su svi zvanično „aerodromi“) može preživeti. Ključ je u identifikovanju bliskih, gravitirajućih privrednika i kompanija. Njihovo privlačenje i animiranje može početi, na primer, na način koji definiše život na livadi – pozivom na letenje na lep nedeljni dan.
      Država ne zna da generalna avijacija postoji. Sve i da zna, u 21. veku više nema mesta za „država duradi nešto“ princip. Mala avijacija ne postoji i ne leti na entuzijazmu, ljubavi i tradiciji već jedino i isključivo uz pomoć para. Prepišite ovo što rade u Zrenjaninu, u pitanju je verovatno jedini recept za budućnost.
      Petar VOJINOVIĆ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...