Jump to content
Sign in to follow this  
Aragorn

"Malo uzdarje" i odgovor na njega....

Оцени ову тему

Recommended Posts

Постављена слика    Atanasije.jpg



Мало уздарје - одговор на нападе Владике Атанасија



Проповедај реч,
настој у добро време и у невреме,
покарај, запрети, умоли
са сваким сношењем и учењем"
(II Тим. 4, 2).


Овај богонадахнути и богомудри савет светог апостола Павла, упућен његовом ученику Тимотеју, епископ др Атанасије (Јевтић) схватио је на себи својствен начин, као и многа друга места из богонадахнутих књига Светога Писма и делâ светих Отаца Цркве Свете Православне. Он заиста не пропушта прилику да „у време и у невреме" нападне, извређа, оклевета, облати... свакога онога ко беспоговорно не усвоји његов начин мишљења, делања и живљења у Цркви Бога Живога, ко не пристане да му се по свему усличи, да буде његова „слика и прилика", поготову ако је још и његов „брат".

Зар се то није „опет и много пута" (паки и многажди) очигледно показало у последњих неколико година, а посебно у последњих неколико месеци? Тај човек (иако пре једанаест година умировљен) добио је (од кога ли?) невероватну снагу и ревност да се, попут Дон Кихота, бори са ветрењачама које сâм гради, руши и поново саграђује. Иако је успео - уз помоћ још неке браће, монтираног процеса, неодржаног суда - да Нас осуди и лиши поверене нам Епархије рашко-призренске, да својом логосношћу од оца Симеона (Виловског) изгради демоноподобног монструма, да стрпа у затвор Предрага Суботичког који тамо чами шест месеци, то му није било довољно. Очекујући да се питање изручења о. Симеона реши на највишем државном суду Грчке, Ареопагу, владика Атанасије је половином јуна обиграо целу Свету Гору и пола Грчке достављајући обилно свима своје „доказе" о злоделима и манипулацијама Симеона Виловског. Тада се прославио својим интервјуом на Ромфеи који је пренет и на (сада) званичном сајту Епархије рашко-призренске. Будући да је на то добио адекватан одговор од о. Симеона, такође на Ромфеи, нећемо се тиме овде бавити, иако не би било без значаја и за нашу црквену јавност да се та преписка појави у интегралном виду.

Беше то показана ревност „у добро време", али не беше довољно. Врховни суд Грчке, Ареопаг, на своме заседању 6. јула ове, 2010. године, одлучи да о. Симеона не изручи правосудним органима Србије. Зашто? Видеће се из њиховог званичног саопштења које ће се ових дана појавити. Оно што се већ зна, то је тако одлучено због тога што правосудни органи Србије уз захтев за изручење о. Симеона нису доставили ни један једини доказ о кривицама које му се приписују. Зашто Београд није доставио те доказе? Очигледно зато што их није имао. Таква одлука грчког суда баца ново светло на цео случај Епархије рашко-призренске.

Но, владика Атанасије то негира и проналази „стварне" разлоге ослобађања оца Симеона. Он дословно вели: „Он је (о. Симеон) ослобођен захваљујући опет и много пута лажном сведочењу владике Артемија". То рече и остаде жив, али ни то ничим не доказа, као ни мноштво других клевета, лажи, инсинуација које је изговорио и написао на Наш рачун. А шта је све у стању тај „брат" да смисли, створи, искомбинује, тешко је набројати у једном кратком осврту. Ипак, ко има прилике, нека нађе, опет на званичном сајту Епархије рашко-призренске, његов најновији објављени богословски трактат: „Криво (=неправославно) схватање Ц р к в е  и  с п а с е њ а у теорији и пракси епископа Артемија и групе монаха, његових ученика", па ће му многе ствари постати јасне.

Немамо ни жеље ни могућности да детаљније анализирамо све шта нам је тамо прикачено и пришивено, „опет и много пута", без икаквих доказа, сем умишљених и измишљених конструкција у глави владике Атанасија. Примера ради, он пише: „Артемије тврди да он сада није више епископ својим монасима, али да им и даље јесте духовник, ‚духовни отац'. Ову тезу он развија нашироко - притом доста дрско - у својим јавним иступима, отвореним писмима и сличним текстовима", а да не наведе ни један једини пример из тог „обиља текстова" који би поткрепили ту његову тезу. Нешто слично Ареопагу.

О квалификацијама и блаћењу тих јадних монаха и монахиња који кренуше из својих манастира, у којима су провели и по двадесет и више година, не због медених колача него притиснути огромном количином „љубави" која се на њих излива од стране првог и другог администратора Епархије рашко-призренске шта уопште казати? Ко то не види? Ко то не осећа? Наравно да у тексту владике Атанасија главни и једини кривац за све те „беспоретке" у Српској Православној Цркви, па и за покретање монахâ, јесте нико други до владика Артемије. Крив је и што је „Артемије сâм, лично и искључиво, монашио" своје монахе. То ми је, ваљда, и највећи грех. Да би то „доказао", наводи пример апостола Павла, који, како и Атанасије (овде) правилно закључује, „спасење своди на Христа и зато не проповеда себе него Њега, Распетога и Васкрслога, Њега Који је Љубав и Који духовном љубављу ствара, конституише, Цркву Своју као Заједницу Љубави". Таквим описом рада светог апостола Павла као да жели да истакне и „докаже" да је Артемије, уместо Христа, Распетога и Васкрслога, ваљда прoповедао себе!?

Таквих конструкција је сијасет у ових четрнаест страница текста владике Атанасија. Па још, шта ми све не приписује иако су то ноторне лажи: „Владика Артемије је поделио своју паству..., па и своје монаштво", наравно опет (као и много пута) без икаквих доказа. Чак злурадо очекује „да види какав ће раздор и поделу Артемије створити у Сремској епархији" и пророчки додаје: „Јер он тамо неће мировати." А као доказ наводи гласине: „Јер се већ чуло да су његови приврженици купили кућу близу манастира Шишатовца", питајући се забринуто: „Којим ли новцем?"

О поређењу Артемија и артемијеваца, њихове групе и групашења, са грчким старокалендарцима, блискости Артемија са старокалендарцем Кипријаном, „са којим је Артемије иначе одржавао својеврсне односе и то се знало у Грчкој, а знали смо и ми у Србији", било је повремено говора и у протеклом периоду. Будући да једино Артемије није ништа знао о тим „својеврсним односима", било би добро да је Атанасије и то поткрепио бар једним доказом, како би бар та небулоза, колико-толико, била уверљива.

Тврдећи, између осталог, да Артемије, који нема своје Епархије, не може имати ни своје „духовне деце", поготову у другим епископијама, њега живо интересује „шта ли Артемију исповедају његова ,духовна деца' кад и даље бунтују против црквеног реда и поретка..." Будући да то не може знати, нити му ја, као духовник, смем то открити, он закључује да „њихово недавно Отворено писмо администратору Епархије рашко-призренске, митрополиту Амфилохију, најбоље потврђује какви су плодови Артемијевог ,духовништва' над таквим монасима", јер „они немају ни слово м од монашког образа и завета".

У својој знатижељи Атанасије се и даље пита: „Шта представљају групе и групице артемијеваца?...." и самоуверено закључује: „Осим знак да Артемије већ ствара еклисиолошки раскол". Јер, он (Артемије), „уствари гази и пориче и свете каноне и Свето Предање и ствара, без љубави и зајeдништва, нове, неправославне, нецрквене, неканонске, нелитургијске теорије о некој имагинарној, виртуелној еклисиологији, па, самим тим, и о некој новој сотириологији..." Будући да ни овде не наводи никакве доказе или цитате који потврђују постојање те Наше „теорије", остаје само да се закључи да то све постоји само у глави аутора, који прави конструкције, уистину „имагинарне", против којих се онда ватрено бори, истичући себе за новог Дон Кихота.

И тако даље, и тако редом. Грех до греха, безакоње до безакоња, и владика Атанасије је насликао духовни и морални лик епископа Артемија, који поред свега што му је учињено још се усуђује да „сматра да му је учињена неправда", па се пита (иако је уверен да није), чак и да је тако, „зашто радије не поднесе неправду, Христа ради, него дели народ Божји и цепа нешивену Ризу Христову"? Да ли је и овде потребан неки коментар?

На крају, захвалан сам владици Атанасију што ме братски подсећа на дивне текстове светитеља Божјих Игњатија Богоносца, Иринеја Лионског и, посебно, светог Јована Златоуста, који саветује своју сабраћу епископе: „...Али немојте потписивати моју осуду, јер ништа не знам на себи што је достојно свргнућа". Ја, пак, будући свестан својих грехова и мана, не усуђујем се поредити себе са тим светитељима Божјим, иако бих поруку светог Златоуста могао и Ја упутити својој браћи архијерејима.

Оно што радује јесте молитва на крају текста владике Атанасија, ако је искрена, где он у своје грехе, за које моли милост од Бога, убраја и ово своје писаније.
+ АРТЕМИЈЕ,
умировљени епископ рашко-призренски

Share this post


Link to post
Share on other sites

Постављена слика


Службено и уједно лично писмо Епископа бачког Иринеја Епископу умировљеном рашко-призренском Артемију
23. јул 2010 - 0:11
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Бр. 23
22. јул 2010.
у Београду



Његовом Преосвештенству
умировљеном Епископу рашко-призренском
господину др Артемију
Манастир Шишатовац


Предмет: захтев да Информативна служба Српске Православне Цркве објави текст Мало уздарје: одговор на нападе епископа Атанасија

Ваше Преосвештенство,

Јуче, 21. јула, у Информативну службу Српске Православне Цркве приспео је, електронском поштом, Ваш текст Мало уздарје: одговор на нападе епископа Атанасија, уз Ваш пропратни акт, којим, позивајући се на Закон о медијима и на морално начело да се чује и друга страна, молите да Информативна служба Српске Православне Цркве објави Ваш гореспоменути текст.

Иако Вам је знано, Преосвештени брате и саслужитељу, да је потписник ових редака у Светом Синоду одговоран за рад Информативне службе, Ви свој допис нисте упутили истоме него сте га доставили безлично, Информативној служби као установи, те остаје нејасно зашто у свом кратком пропратном акту употребљавате личну заменицу Ви и присвојну заменицу Ваш (са великим почетним словом) када немате у виду конкретног личносног адресата него установу. Нећу Вам одговорити по начелу реципроцитета - ни безлично, ни преко Вашега јерођакона Дамјана, ни преко неког од уредникâ или сарадникâ Информативне службе - него лично и непосредно, поштујући основни протоколарни ред и, више од тога, дужни однос према епископском чину и достојанству, при чему никаквог значаја нема то да ли је неко епархијски, викарни, умировљени или чак титуларни епископ.

Још нешто занимљиво и индикативно уочио сам у оних шест редова који чине Ваш пропратни допис. Ви, наиме, пишете: „Молимо Вас да на Вашем званичном сајту објавите..." (подвлачење моје). Ако је у питању мој или наш званични сајт, значи ли то да он није и Ваш званични сајт? Јер, морам да Вас подсетим на то да је Информативна служба установа наше свете помесне Цркве као целине и да њоме руководи Свети Синод, несумњиво саборни јерархијски орган. Уколико, дакле, споменути наш сајт није аутоматски и Ваш, поставља се питање Вашега схватања саборности Цркве, које Ваш и мој брат, владика Атанасије, уствари третира као један од главних проблема Ваше еклисиологије, а на који не налазим одговора у Вашој реплици на његова „писања".

Али Ваш пропратни акт није за мене главна тешкоћа. Вашу омиљену антитезу ви и ми налазим кудикамо израженијом у самом тексту Вашег „малог уздарја" брату Атанасију. Притом се, колико видим, под ви подразумевају Сабор и Синод, - што ће рећи Српска Православна Црква, оприсутњена, историјски и егзистенцијално конкретизована преко Сабора и Синода, - а под ми се подразумева Ваша личност окружена Вашом духовном децом и присталицама, овенчана ореолом наводног страдалништва, изгнаништва, невиних жртава, катакомбника и томе сличних виртуелних својстава.

Не улазим овде у питање шта је главни разлог за познату нам одлуку атинског Ареопага. Једно је сигурно: главни разлог за њу није, како Ви сматрате, одсуство доказâ или неспособно правосуђе Србије, чију ажурност у овом случају иначе немам намеру да браним. Ово не тврдим на основу било каквих или било чијих саопштења него на основу личног увида у текст службеног образложења саме одлуке Ареопага. На основу тог увида, међутим, уверио сам се да Ваше сведочење јесте било један од главних разлога за такву одлуку - не кажем главни или једини разлог, али свакако један од најважнијих, а притом се овде, из обзира према Вама, не изјашњавам о степену његове истинитости или лажности, иако бих могао, будући да сам непосредно, текстуално, упознат са главнином његовог садржаја.
О Вашем осећању за саборну природу Цркве Православне много говори и чињеница да Ви и даље - упорно као и свих претходних година - једноставно не признајете оне саборске одлуке које нису у сагласју са Вашим схватањима, тежњама или очекивањима. Тако, у овој Вашој реплици, Ви, сасвим неприкривено, стављате до знања нашој укупној јавности да у самој ствари не признајете одлуку Великог црквеног суда којом је Ваш бивши протосинђел, секретар и први сарадник лишен свештеномонашког чина и одлучен од црквене заједнице. Подсећам Вас успут и на то да сте покушали - кришом од Синода, а и насупрот духу и слову светих канона и позитивног законодавства Српске Цркве - да тог човека истовремено произведете и за клирика друге помесне Цркве и за свог архијерејског заменика, што представља акробацију без преседана у историји наше Цркве и школски пример анархистичког понашања у Цркви. Пошто, дакле, не признајете ни одлуку Великог црквеног суда ни одлуку Сабора, Ви истога, у свом тексту, сваки пут без устезања означавате као оца Симеона. При свему томе, за Вас је ирелевантна и чињеница да је пресуду Виловском за његове вапијуће канонске преступе и финансијске малверзације изрекао, једнодушно и једногласно, наш Свети Архијерејски Сабор још 2006. године, а да је Велики црквени суд заправо само спровео ту одлуку, и то са потпуном процедуралном коректношћу и после претходно спроведеног поступка у равни епархијског црквеног суда. Следствено, ни Ви ни он не можете по овој ствари апеловати на Сабор, као што се потајно узалуд надате, јер је Сабор већ изразио своју вољу, а не верујем да ћете се одлучити за апелацију цариградском патријарху или, поготову, римском папи. Уосталом, изволите уколико тако нешто сматрате целисходним и упутним!

Даље, одлука Сабора архијерејâ наше Цркве о Вама донета је, сетите се, на предлог неколицине браће архијереја, - који су наступили као ваши заштитници премда су се и сами у ранијим приликама итекако жалили на Ваше упаде у њихове епархије и подбуњивање народа против њих (најтипичнији пример: Канада), - а противно мишљењу и ставу Његове Светости Патријарха, Вама по дефиницији сумњивог Синода и многих других архијереја, међу њима, дабоме, и онога који, по Вама, „сâм гради, руши и поново саграђује", извесне људе проглашава за демоноподобне монструме, неке друге успева да „стрпа у затвор", покушава да утиче на одлуку Ареопага тако што сву Свету Гору и пола Грчке замајава својим несувислим причама, и тако даље, и томе слично, све пак са једним циљем, својим животним циљем - да гони Вас, Вашег бившег секретара и Вашу духовну децу... Још напомињем да сте за тајно гласање били и Ви лично, свакако у нади (неоснованој, како се показало) или у уверењу (погрешном, како се испоставило) да је већина за Вас и за Вашу концепцију саборности Цркве и односâ у њој, као и да ће тајност гласања дефинитивно окренути на Вашу страну све оне који се устручавају да лицем у лице противрече Патријарху или, не дао Бог, да се нађу на удару оштрог језика онога који је у Вашем Малом уздарју означен као „брат", а не као брат. Укратко, тражили сте - добили сте. Па ипак, - као да сте све ово заборавили или као да смо сви све ово заборавили, - Ви у свом „Одговору на нападе епископа Атанасија" хладнокрвно, незазорно, без страха Божјег и најминималнијег стида људског, расправу на Сабору и саборску одлуку о Вама чашћавате квалификацијама попут „монтираног процеса" и „неодржаног суда".
Хтели Ви то да признате или не хтели, Ви, брате Артемије, себе и своје саборце у Вашој „борби за веру" стављате изнад Сабора, а у коначној анализи - не признајете саборну природу наше Цркве и канонске структуре које из такве њене природе природно происходе. У том погледу, Ваша „духовна деца", слепо Вам одани приврженици и поклоници, Вашу теорију доследно и непогрешиво оваплоћују у својој пракси. С тим у вези, потписујем сваку реч из следећег размишљања владике Атанасија, исказаног у његовом приватном писму мени које добих пре десет минута: „Какав је црквено-канонски статус (они не воле израз еклисиолошки) монаха одбеглих из Епархије рашко-призренске? Артемију су надлежни Патријарх и епископ сремски. А њима „у егзилу"(како воле да се хвастају)? Ако је то Артемије, онда имамо прави црквени раскол. А имамо га, нажалост, са њима, и са њим који их као такве подржава, јер они не признају ниједног епископа на чијем су терену настањени. Ето, то је та имагинарна, виртуелна еклисиологија о којој сам писао..."

Таква еклисиологија, не само имагинарна него и тоталитарна, препознатива по уздизању једног епископа у раван која је изнад Сабора, довела је, нажалост, читаву хришћанску васељену до најтрагичнијег расцепа у историји хришћанства, расцепа још неисцељеног и, убеђен сам, неисцељивог без верности свих саборној еклисиологији првих векова, у којој нико, па ни Први у Сабору, није изнад Сабора, односно изнад Цркве. Анонимац који се крије иза човекопоклоничке, нарцисоидне и сујесловне самоознаке „један од Лазаревих", уместо реалне и истините један од Артемијевих, оптужује нашега заједничкога брата (не „брата"), владику Атанасија, за „криптокатоличку теологију", али мени се чини да оптужбу није упутио на праву адресу. Притом, узгред буди речено, ни наш брат ни ја никад нисмо минимизирали - а некмоли порицали - неприкосновеност епископа у својству главе месне Цркве „на месту Христовом и као слика Христова" (подсећам Вас да сам управо ја говорио у Сабору да епископ није чиновник Синода, па ни Сабора, што сте Ви потом често понављали) него смо увек заступали, и у овој ствари, начело богочовечанске равнотеже, хармоније и узајамности, у духу халкидонског догмата и 34. правила светих апостола.

Једном речју, и овај Ваш текст сведочи о томе да сте Ви - свесно, бојим се, а не несвесно - инспиратор, идеолог и апологет еклисиолошког анархизма и канонског нихилизма људи које сматрате колатералном штетом Ваше личности и невиним жртвама, принуђеним (!) на „избеглиштво" и „катакомбе" (при чему не заборавише да са собом из манастирâ понесу у „егзил" и „катакомбе" новац који је манастирима, а не њима, послала „издајничка" власт „Тадићевог режима" и да на више возила, не баш најјефтинијих, са собом повезу још понешто из Грачанице, Црне Реке и других светиња), односно, по Вама, „тих јадних монаха и монахиња који кренуше из својих манастира..., притиснути огромном количином ͵љубавиʹ која се на њих излива од стране првог и другог администратора..." Аферим, Владико! Аферим за духовност, за трезвеност, за истинољубивост и - на крају, али не и напослетку - за братољубље!

Иначе, преко тезâ брата Атанасија или, ако хоћете, његових алармантних оптужби на рачун Ваших еклисиолошких и сотириолошких идеја Ви прелазите мање-више лежерно, малʹтене овлаш и успутно, замењујући контрааргументацију - или бар разговетно артикулисане антитезе - етикетама и дисквалификацијама: владика Атанасије, тврдите, прича „небулозе", оптужује „без икаквих доказа, сем умишљених и измишљених конструкција", а и „не пропушта прилику да нападне, извређа, оклевета, облати..." Са моје стране, опет и много пута (паки и многажди; Ваш најсвежији омиљени израз): аферим, Владико, брате Артемије! И овде сам сагласан, апсолутно сагласан, са констатацијом брата Атанасија - из његовог, већ навођеног, данашњег писма мени - о Вашем методу у вођењу дијалога-монолога: „Владика Артемије заобилази тему, избегава да се суочи са стварношћу, са истином Цркве."

Носећи и сносећи одговорност за рад Информативне службе Српске Православне Цркве, не могу и нећу дозволити да и она постане један од форума за презентацију или, не дај Боже, популаризацију Ваших доктрина (ако у нашој Цркви има новотаријâ и „новотараца", код Вас и око Вас их ваља тражити), доктринâ
-   о супердуховништву;
-   о неизгладивом (све до Страшнога суда и после њега!) карактеру монашких завета, нарочито оних сто пута у животној пракси погажених и одбачених једнако добровољно као што су некада дати;
-   о надепархијској и надепископалној „духовној јурисдикцији" апсолутизованог, безмало обоготвореног „духовног оца" („један од Лазаревих" отворено изјављује: Артемије је за нас Христос, а други се моли за грешног митрополита-администратора да га Господ помилује молитвама светог великомученика Артемија);
-   о праву да се оквири сопствене надлежности прошире на сву васељену и на све помесне Цркве, од Русије до Грчке и од Канаде до Аустралије;
-   о..., о..., о...

Нарочито, међутим, не могу и нећу дозволити да Информативна служба постане још један терен за бесконачно фразирање и патолошко иживљавање скрибоманâ из круга Ваших, „Лазаревих" - нажалост, не и Лазаревих - следбеника. Јер, они уместо истински богословских текстова - какви, свиђали се коме или не свиђали, јесу текстови нашега брата (не „брата"), владике Атанасија - нуде читалачкој публици час сладуњаво-кењкаве, лажно преподобне и привидно „со умиљенијем" интониране, уопштеним позивањем на Свето Предање, на свете Оце и свете Саборе и на све могуће духовне ауторитете преобилно снабдевене, а изнутра бесадржајне и по правилу нецрквене тираде час, опет, примитивне, неотесане, опскурне, грубијанске, неприкривено острашћене, крајње нетолерантне и арогантне, у екстремним случајевима сасвим простачке и непристојне изливе самоуверености, бахатости, високоумља и још понечег „јеже не појетсја в соборје", при чему уз њихова вештачки кићена „плетенија словес" и „словоизлијанија", код наше браће Јелина позната и као логодиареја, иду, барабар, и монструозне, светогрдне карикатуре са ликовима Патријарха српског, чланова Синода и других архијереја, а уз употребу разних имена, укључујући и име Сатанасије. Све то нека је на част бешчасним ауторима! (Још једна - надам се, последња за ову прилику - примедба у загради: иако „паки и многажди" умољаван од Синода и од „многе браће", Ви се од овог феномена никада, ниједном речју, нисте оградили нити сте своје несмирене „послушнике" икад опоменули да не чине то што чине.)

Све наведено - а поготову све ненаведено - било би, по мени, довољно да одбијем Ваш захтев да Информативна служба објави Ваше Мало уздарје, како сами насловисте свој одговор „на нападе епископа Атанасија". Али једино зато што сте епископ Цркве Христове, па, самим тим, не само наследник светих апостола него, као предстојатељ свете Евхаристије и светих Тајни, и наследник Самога Христа Богочовека, Јединог Доброг Пастира, Вечног Архијереја Цркве и Епископа душа наших; што сте ми, упркос свим разликама у мишљењу и у вредновању мисије Цркве у нашем историјском тренутку, брат у Христу и што још увек нисте прекорачили Рубикон раскола, мада сте крочили на његову обалу, ипак ћу дати налог да Информативна служба објави Ваш текст. Наравно, притом ћу се и ја, поучен Вашим примером, позвати на морално начело да се чује и друга страна, изворно Audiatur et altera pars, па ћу своје сараднике замолити да на сајт ставе, после Вашег текста, и овај мој коментар, који, ако ћете ми веровати, није нимало недобронамеран и небратољубив у односу на Вашу личност.

Кад већ обојица наводимо латинске изреке, дозволите ми да закључим још једном таквом изреком: Dixi et salvavi animam meam (рекох и спасох душу своју; преводим је ради наших читалаца, а не ради Вас, јер је Ви бесумње разумете), уз завршно искрено, нимало злобно или иронично питање, које нам обојици може зазвучати као однекуд познато, а није му неопходан превод:

Quo vadis, frater Artemie?

Ваш у Христу брат (не „брат")

Епископ бачки Иринеј

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pismo vl. Artemija ne bih mnogo da komentarišem, osim bezveznog "brat" (koje podseća na vl. Nikanora) i montiranog procesa i sličnih postulacija... ja mislim da njemu treba dati po volji njegovoj i suditi mu, da napokon prestane da se žali u javnosti na tu činjenicu kako mu nije suđeno, eto, nek mu se sudi pa nek vidi šta će onda. I mislim da je bezveze čitaocima/slušaocima koji nemaju uvid u ono šta se dešavalo na Saboru, a koji verovatno ne razumeju ni kako funkcionišu saborske odluke, davati takve "informacije" - koji kod nas, koji znamo malo više od njegove ciljne publike, ne mogu da prođu, jer znamo da je i on sam potpisao odluke, što svakako nije morao.

Vladika Irinej - svaka mu čast na tako strpljivom i detaljnom odgovoru i opet na informacijama koje daje nama, javnosti, a koje nas se zapravo i ne tiču, i ne moramo da ih znamo, ali vl. Artemije naprosto vapi da se sve saopšti javno, zaboravljajući da to po njega neće izgledati dobro. Nisam imao pojma da se i vl. Georgije žalio na vl. Artemija da mu se upliće u eparhiju, pošto je vl. Georgije važio za jednog od "zaštitnika" vl. Artemija.

Elem, voleo bih da sabor vl. Artemiju ispuni tu želju. Njegovog mira radi.

Nego - posledica savremenih informacionih tehnologija: vl. Irinej citira pismo vl. Atanasija koje je dobio "pre 10 minuta"  :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

smej.gif''Логодијареја'', хахахахахахахаха  0102_laugh :D 0102_laugh 0442_feel 0102_laugh nasznak 0102_laugh 0110_hahaha 0110_hahaha smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif

Одлично је окарактерисао овим појмом писанија и проповеди ових криптозурлотских ''артемијеваца''.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...