Jump to content
Иван Недић

Руска Црква ДЕЗИНФИКУЈЕ КАШИЧИЦУ после сваког причесника?

Rate this topic

Recommended Posts

(Само неки од много примера, у разним временима, како не причешћивати истом кашичицом и из исте Чаше и сугерисања не доласка заражених и болесних у цркву...итд.)
ПРИРУЧНИК ЗА СВЕШТЕНО – ЦРКВЕНОСЛУЖИТЕЉЕ (РПЦ)
… Свештеници морају сугерисати својим парохијанима да не доводе тешко и опасно болесне ради причешћивања св. Тајнама у цркву, већ да позивају кући, где су болесни, своје парохијске свештенике.(Распор. по Рязан. еп. в Рязан. Б. В. 1873 г.).
***
Употреба при приопштењу болесних посебном кашичицом Харковским епархијским началством 1878 г. било је препознато (см. Е. В.) као мера која не одговара значењу св. тајне евхаристије, нецелисходна и непримењива у пракси. Али Донски Духовни Консисториј 1888 г. (установа за црквена питања при епархијском архијереју) објавио је свештенослужитељима епархије да не допуштају болеснима од дифтерије да се причешћују св. Тајнама из једног те истог сасуда и кашичице из којих се причешћују здрави. (см. Рук. д. с. п. 1888, 29).
Булгаков С. В. Настольная книга для священно-церковнослужителей

Фотографија корисника Светислав Павловић

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne bi imao ništa protiv da Iscelitelj duše i tela, moje udove pokreće a dušu drži u svom naručju, ma od koje bolesti bolovao.

Vidite, meni je potreban taj san a ne da mi On prži viruse ako već ja to mogu učiniti sam.

I lekove mogu uzeti sam, ne čekajući Njegovo posredovanje.

Eto kakva je vera moja.

Inače u ovoj situaciji gde imam majku koja živi sa nama i koja ima astmu anginu pektoris i ugradnjen stend, ne pada mi na pamet da ne učinim sve što je do mene. I kuću sam dezinfikovati iako je osveštana.

Share this post


Link to post
Share on other sites
 пре 3 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

То обољевање од причешћа по апостолу Павлу не знам колико је добар аргумент за било коју страну, јер Павле говори о неразликовању у смислу вјере у смислу - неразликовања Тјела Христовог од вина и хљеба - , нпр, ти си оболио због тога у расуђивању:D, јер само поистовјећујеш а не разликујеш, а и Павле те учи да разликујеш.   У смислу да није то апсолутно и свему исто, да има неке макар каве разлике.

Добро, да ти сад мало идем на руку, да ли сама потреба мјењањања праксе указује на то да ми неразликујемо Тјело Христово и хљеб и вино, јер је то апсолутно и у свему једно те исто, мислити да постоји макар каква минимална разлика значи негирати да је то Тјело?

Онда ми морали тврдити да то нису хљеб и вино, а то нико не тврди, а није Исус био векна. Дакле оздрави од тога да ти биће у ставу луежи и признај бар неко разликовање.

Pa, da, razumem sta oces da kaze, ali, jednostavno, mislim da ap.Pavle nije mislio bas na to da ne razlikujemo,....ili, jeste ili nije - Krv i Telo,....nego prica o nedostojnosti i ispitivanju u sebi o sebi samom u odnosu na to da budemo po veri i savesto dostojni i ocisceni od grehova kako bi prisli Telu i Krvi.

Tako da, naravno da i ako neko zeli da se pricesti drugom kasicicom ne negira Telo i Krv,.... i ostaje mu da se ispita da li je dostojan i da se ispovedi i pricesti slobodno na spasenje.

To je to.

----------------------------------------------------------------------------

Ovde je pocelo i gore je moj odgovor na tvoju poruku.

Ja ne vidim nista sporno, ne_shvata...... prvo, ako recimo ap.Pavle prica o tome da je nedostojno pricescivanje svezano sa time da mi li mi verujemo ili ne u Telo i Krv, i da je uprvo ovako kako ti kazes i opisujes......Isus bio samo vekna (obican hleb)....ili suprotno i zaista verujemo i vidimo da su hleb i vino postali Telo i Krv Boga,..... onda smo stvarno zaista u istoj poziciji sto se tice pricesca - bez obzira na sam nacin, kasisica ili vise.

I, to sam i napisao u svojoj poruci kao zakljucak.

Ali, sad nesto drugo,  vidi ovo, my Vlado,.... ako je tako, da Pavle kaze je nedostojno pricescivanje vezano sa time,....ili jeste ili nije hleb i vino zaista Telo i Krv Boga,..... i, ako svi tako verujemo pozitivno - bez obzira na nacin pricescivanja kasicicom - .....pa, sta onda to znaci Vlado.... ako svi verujemo da je hleb i vino zaista Hleb i Krv Boga,.....pa, znaci da smo dobro ispitali sebe i neosudjeno jedemo i pijemo Hleb i Krv i samim time ne rizikujemo bolesti. :945729:

Tako bi to ispalo po Pavlu i onda Vlado to pricescivanje nije bas tako neko veliko cudo i potreba vere hodanja po vodi, nego ispitivanje (sad nesto citam tumacenja svetitelja) koliko je velika i strasna tajna pricesce u kome se pricescujemo Bogom i svi na takav nacin kroz veru trebamo da pristupamo samom pricescivanju sa spoznajom o velicini tog cina.

Ali, sad nesto citam tumacenja svetitelja i ima tu jos nekih raznih interpretacija da se to ispitivanje dostojnosti po ap.Pavle tice i toga da ispravljamo svoje grehe, da imamo milosrdje prema ljudima i slicno. Tako da je po meni i to neki delatni i prakticni ispit nase vere u Boga i toga da li smo spremni da se pricestimo Bogom, jer ako ne volimo i brimemo o bliznjem, onda kako cemo ispuniti one dve najvece zapovesti.

Sad, na kraju, pravo da kazem,  ja bih zaista ogranicio pricescivanje strogom ispovescu i odredjenim postom i vodjenjem poboznog i crkvenog zivota i posecivanja sluzbi i liturgija. Tako da, po meni, samo oni koji se zaista trude na tom ispitivanju sebe i dostojnosti da pridju pricescu, samo bi oni i mogli da se priceste (ne da znam za primere, da u crkvu dodju prakticno sa ulice na pricesce i onda ih nema godinu dana u crkvi i vode svetski zivot ).... i tako bi mnogo bolje ispunili to Pavlovo o nedostojnosti onih koji se pricescuju i zato su i mnogi i bolesni (cak po Pavlu i mnogi i umiru,... sto moze da znaci da i ova savremena medicina ne bi mogla da im pomogne...) i o dostojnosti onih koji se pricescuju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Hadzi Vladimir Petrovic Odgovori konkretno: pre mene se pricestio neko ko ima neku zaraznu i jako lako prenosivu bolest, prenosi se na dodir od 0,0001 sekunde, dakle nema govora cak ni onom sto nasa ljepojka odve prica, posle pristupam ja, da li cu se neminovno zaraziti?

Jos jedno pitanje: da li se bogojavljenska vodica kvari? Ako se ne (n)kvari, da li se kvari ako se pije iz flase, pa se bakterije iz usta prenesu u vodicu?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, grigorije22 рече

(Само неки од много примера, у разним временима, како не причешћивати истом кашичицом и из исте Чаше и сугерисања не доласка заражених и болесних у цркву...итд.)
ПРИРУЧНИК ЗА СВЕШТЕНО – ЦРКВЕНОСЛУЖИТЕЉЕ (РПЦ)
… Свештеници морају сугерисати својим парохијанима да не доводе тешко и опасно болесне ради причешћивања св. Тајнама у цркву, већ да позивају кући, где су болесни, своје парохијске свештенике.(Распор. по Рязан. еп. в Рязан. Б. В. 1873 г.).
***
Употреба при приопштењу болесних посебном кашичицом Харковским епархијским началством 1878 г. било је препознато (см. Е. В.) као мера која не одговара значењу св. тајне евхаристије, нецелисходна и непримењива у пракси. Али Донски Духовни Консисториј 1888 г. (установа за црквена питања при епархијском архијереју) објавио је свештенослужитељима епархије да не допуштају болеснима од дифтерије да се причешћују св. Тајнама из једног те истог сасуда и кашичице из којих се причешћују здрави. (см. Рук. д. с. п. 1888, 29).
Булгаков С. В. Настольная книга для священно-церковнослужителей

Фотографија корисника Светислав Павловић

Ma ovo su pisali neki prolupali mladi teolozi...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ćiriličar рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Odgovori konkretno> pre mene se pricestio neko ko ima neku zaraznu i jako lako prenosivu bolest, prenosi se na dodir od 0,0001 sekunde, dakle nema govora cak ni onom sto nasa ljepojka odve prica, posle pristupam ja, da li cu se neminovno zaraziti? 

Нећеш се ни у једном случају неминовно заразити, ни да те потопе у буре са вирусом, али и стари су говорили у пећи и ако нас не спасе, опет је он једини Бог

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Hadzi Vladimir Petrovic Pitam tebe jer si bas aktivan oko ove teme, a slozena je....mi bi sve hteli da nam je jednostavno, da onda budemo fariseji ..a kod Gospoda nije tako....zaraziti se moze ali i ne mora.

Tkodje mislim da i ovde ne moze logika, niti primeri ni teologija racia da dokuci sta je i kako je....kao i uvek ko poznaje Oce pitati njih...a bas da su oni mnogo se bavili ovom Tajnom nad tajnama....pretvaranje darova je skoro kao Ovaplocenje...hleb i vino u onosu na Telo i Krv su kao dve prirode Gospoda, ali mislim da se ne moze primeniti iskljucivo ta paralela.

Ok, treba traziti primere kod Otaca i delovati shodno praksi&Predanju da bi se ublazio problem....to je to.

Navodili ste&su primere bolesti....nema sablona kod Gospoda, jednostavno postoje Tajne nama nesaznajne i nasem umu nedostupne....tolika rasprava, ali sve je to corak i okolo-naokoli. Padre gao inteligentan covek nije se dao u umovanje i dogmatsko resenje problematike, nego otacko, pa je navodio primere kod otaca, neeke sugestivne neke bliyu danasnjem problemu....nema drugog nacina resenja ovoga....svaka polemika na dogmatskoj ravni vodi u dublje nesuglasje.

Kao i uvek / oci su putokaz. Sad patrolozi trazite....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Bokisd рече
 пре 3 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

То обољевање од причешћа по апостолу Павлу не знам колико је добар аргумент за било коју страну, јер Павле говори о неразликовању у смислу вјере у смислу - неразликовања Тјела Христовог од вина и хљеба - , нпр, ти си оболио због тога у расуђивању:D, јер само поистовјећујеш а не разликујеш, а и Павле те учи да разликујеш.   У смислу да није то апсолутно и свему исто, да има неке макар каве разлике.

Добро, да ти сад мало идем на руку, да ли сама потреба мјењањања праксе указује на то да ми неразликујемо Тјело Христово и хљеб и вино, јер је то апсолутно и у свему једно те исто, мислити да постоји макар каква минимална разлика значи негирати да је то Тјело?

Онда ми морали тврдити да то нису хљеб и вино, а то нико не тврди, а није Исус био векна. Дакле оздрави од тога да ти биће у ставу луежи и признај бар неко разликовање.

Pa, da, razumem sta oces da kaze, ali, jednostavno, mislim da ap.Pavle nije mislio bas na to da ne razlikujemo,....ili, jeste ili nije - Krv i Telo,....nego prica o nedostojnosti i ispitivanju u sebi o sebi samom u odnosu na to da budemo po veri i savesto dostojni i ocisceni od grehova kako bi prisli Telu i Krvi.

Tako da, naravno da i ako neko zeli da se pricesti drugom kasicicom ne negira Telo i Krv,.... i ostaje mu da se ispita da li je dostojan i da se ispovedi i pricesti slobodno na spasenje.

To je to.

----------------------------------------------------------------------------

Ovde je pocelo i ovo je moj odgovor na tvoju poruku.

Ja ne vidim nista sporno, ne_shvata...... prvo, ako recimo ap.Pavle prica o tome da je nedostojno pricescivanje svezano sa time da mi li mi verujemo ili ne, i da je uprvo ovako kako ti kazes......Isus bio samo vekna (obican hleb)....ili suprotno i zaista vidimo da su hleb i vino postali Telo i Krv Boga,..... onda smo stvarno zaista u istoj poziciji sto se tice pricesca - bez obzira na sam nacin, kasisica ili vise.

I, to sam i napisao u svojoj poruci kao zakljucak.

Ali, sad nesto drugo,  vidi ovo, my Vlado,.... ako je tako, da Pavle kaze je nedostojno pricescivanje vezano sa time,....ili jeste ili nije hleb i vino zaista Telo i Krv Boga,..... i, ako svi tako verujemo pozitivno - bez obzira na nacin pricescivanja kasicicom - .....pa, sta onda to znaci Vlado.... ako svi verujemo da je hleb i vino zaista Hleb i Krv Boga,.....pa, znaci da smo dobro ispitali sebe i neosudjeno jedemo i pijemo Hleb i Krv i samim time ne rizikujemo bolesti. :945729:

Tako bi to ispalo po Pavlu i onda Vlado to pricescivanje nije bas tako neko veliko cudo i potreba vere hodanja po vodi, nego ispitivanje (sad nesto citam tumacenja svetitelja) koliko je velika i strasna tajna pricesce u kome se pricescujemo Bogom i svi na takav nacin kroz veru trebamo da pristupamo samom pricescivanju sa spoznajom o velicini tog cina.

Ali, sad nesto citam tumacenja svetitelja i ima tu jos nekih raznih interpretacija da se to ispitivanje dostojnosti po ap.Pavle tice i toga da ispravljamo svoje grehe, da imamo milosrdje prema ljudima i slicno. Tako da je po meni i to neki delatni i prakticni ispit nase vere u Boga i toga da li smo spremni da se pricestimo Bogom, jer ako ne volimo i brimemo o bliznjem, onda kako cemo ispuniti one dve najvece zapovesti.

Sad, na kraju, pravo da kazem,  ja bih zaista ogranicio pricescivanje strogom ispovescu i odredjenim postom i vodjenjem poboznog i crkvenog zivota i posecivanja sluzbi i liturgija. Tako da, po meni, samo oni koji se zaista trude na tom ispitivanju sebe i dostojnosti da pridju pricescu, samo bi oni i mogli da se priceste (ne da znam za primere, da u crkvu dodju prakticno sa ulice na pricesce i onda ih nema godinu dana u crkvi i vode svetski zivot ).... i tako bi mnogo bolje ispunili to Pavlovo o nedostojnosti onih koji se pricescuju i zato su i mnogi i bolesni (cak po Pavlu i mnogi i umiru,... sto moze da znaci da i ova savremena medicina ne bi mogla da im pomogne...) i o dostojnosti onih koji se pricescuju.

Замути ти воду и оде, ајде овако једно могуће тумачење Павлових рјечи: Обраћа се онима који долазе да једу и пију, не разликујући вина и хљеба од Tјела и Kрви и зато побољевају.

Значи не ради се о томе колико су грешни него како прилазе, виде хљеба и вина и једу, али не виде Христа, и то бива на осуду, као да си дошао на свадбу или славу само да кркаш.

Сад ми се споримо не око Христа, него нешто савим друго, гдје ти уводиш разликовање између хљеба и вина и хљеба и вина (на онтичком плану, то Павле мислим да није имао у виду, него је опомињао оне који само виде тјелесну-онтичку храну, а невиде да им се ради о вјечном постојању о над-онтолошком плану ) као да се нешто мјења у самој пририоди освећењем, мјешаш онтику и онтологију, можда и зато што вирус са онтичког плана активира смтзност на онтолошком плану, али са тог плана ти умиреш само зато што си смртан, а не због вируса тако ће закључити љекари.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 43 минута, Ćiriličar рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Pitam tebe jer si bas aktivan oko ove teme, a slozena je....mi bi sve hteli da nam je jednostavno, da onda budemo fariseji ..a kod Gospoda nije tako....zaraziti se moze ali i ne mora.

Tkodje mislim da i ovde ne moze logika, niti primeri ni teologija racia da dokuci sta je i kako je....kao i uvek ko poznaje Oce pitati njih...a bas da su oni mnogo se bavili ovom Tajnom nad tajnama....pretvaranje darova je skoro kao Ovaplocenje...hleb i vino u onosu na Telo i Krv su kao dve prirode Gospoda, ali mislim da se ne moze primeniti iskljucivo ta paralela.

Ok, treba traziti primere kod Otaca i delovati shodno praksi&Predanju da bi se ublazio problem....to je to.

Navodili ste&su primere bolesti....nema sablona kod Gospoda, jednostavno postoje Tajne nama nesaznajne i nasem umu nedostupne....tolika rasprava, ali sve je to corak i okolo-naokoli. Padre gao inteligentan covek nije se dao u umovanje i dogmatsko resenje problematike, nego otacko, pa je navodio primere kod otaca, neeke sugestivne neke bliyu danasnjem problemu....nema drugog nacina resenja ovoga....svaka polemika na dogmatskoj ravni vodi u dublje nesuglasje.

Kao i uvek / oci su putokaz. Sad patrolozi trazite....

Јесте буквално оваплоћење и тек оваплоћење уводи дарове, па каква је природа у овоплоћењу таква је у даровима, тамо се пророда узима од Марије, а овде од наших приноса и првина.

Нису Тјело и Крв само симболички двије природе, него су хљеб и вино "преставници свега створеног" а друге природе нема у даровима (осим енергија - благодат), има ипостасно јединство у Христу, али у причешћу нема Божије нестворене природе @Bokisd ево ти главног разликовања, а у Христу има. Дакле нису баш дарови исти као Исус Христос.

Има нешто у Њему што у даровима нема: божија природа.

А ово што се сад учитава је приписивање магијских - нових техничких својстава.

Такође мислим да су ово оци, а нека рационализација, наравно и да је до краја несазнаја тајна која је за учествовање, а не за анализу. Међутим пошто се свашта уствдило, потребна је алаиза и промишљање, по мени ту не треба да се измишља, него да се сво предање сагледа кроз причешће, дакле од данашњих богослова тражимо, артикулацију предања у складу са питањем, ако мало боље погледаш све говори о причешћу.

Догматска раван је битна макар толико да знамо шта није догма него обичај, или да разликујемо чуда везана за причешће од учење Цркве о причешћу, догме, вјере.

Јер у то вјерујемо, али није свака вјера отачка.

Хвала ти велика на питању.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Нису Тјело и Крв само симболички двије природе, него јсу хљеб и вино "преставници свега створеног" а друге природе нема у даровима (осим енергија - благодат), има ипостасно јединство у Христу, али у причешћу нема Божије нестворене природе

Smatram da se pri Epiklayi desava posebna NADTajna kja u sebi sadzi, uslovno sadzi, mnoge Tajne koje su se desile nad i sa Logoso, dakle u pretvaranju hleba i vina u Telo i Krv sadzano je i Ovaplocenje, i Preobrazenje i nasupanje eshatona, kazimo uslovno, ali samo delimicno ima svih ovih Tajni u toj NADTajni Sv. Evharistije. Ali ona je, opet, sama za sebe posebna Tajna.

Vezano za zaraze....treba uzeti ozbijno ccinjenicu, svima nama znanu, uprkos toj NADTajni, uprkos sto je Bogu sve moguce dve su kljucne stvari: prva je, da je sve i na individulanom planu (licni odnos coveeka i Boga), te kolektivni faktor Bozijeg domostroja spasenja, i drugu da se ta NADTajna desava sada i ovde ali i u vecnosti, a vezano za nas sada i ovde. Prodor vecnosti u "nase" vreme i stoga ovde sve ostaje isto, smrtno i propadljivo, i zarzama podlozno...ali ipak je zalog za vecnos i Vaskrsenje. Na tajanstven nacin Bog sabira svoje, po njihovoj volji oni Mu se prisajedinjuju, novo "pecacenje" nakon pacata dara Duha u krstenju...ovaj put na visem nivou....na kraju misije Sina...dakle nema govora da se moze iskljuciivo porediti sa nekom od Tajni sa/nad Logosom tokom njegove misije , nego nova NADTajna koja cak sadrzi obrise eshatoloske....ona se, ustvari i desava radi eshatona, to jest nas u njemu, eshatonu.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 45 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Замути ти воду и оде, ајде овако једно могуће тумачење Павлових рјечи: Обраћа се онима који долазе да једу и пију, не разликујући вина и хљеба од Tјела и Kрви и зато побољевају.

Значи не ради се о томе колико су грешни него како прилазе, виде хљеба и вина и једу, али не виде Христа, и то бива на осуду, као да си дошао на свадбу или славу само да кркаш.

Сад ми се споримо не око Христа, него нешто савим друго, гдје ти уводиш разликовање између хљеба и вина и хљеба и вина (на онтичком плану, то Павле мислим да није имао у виду, него је опомињао оне који само виде тјелесну-онтичку храну, а невиде да им се ради о вјечном постојању о над-онтолошком плану ) као да се нешто мјења у самој пририоди освећењем, мјешаш онтику и онтологију, можда и зато што вирус са онтичког плана активира смтзност на онтолошком плану, али са тог плана ти умиреш само зато што си смртан, а не због вируса тако ће закључити љекари.

(juu,...gde da odem,... tu sam,..... 0503_music)

Mi nemamo spora,..... tako je - ako vide obican hleb i vino, ali ne vide zaista Hrista - kao da si doso na svadbu samo da krkas i nisi video lepu mladu i zgodnog mladozenju... :D

I, to je onda prvi 'uslov' dostojnog i ne na osudu pricesca. Drugi je ovo oko greha i ispravke jer ko ima greha tesko moze da vidi Hrista. Trece je da imamo vrlinu i dobrotu (dobra dela).....(imas tamo procitaj tumacenja svetitelja na ove reci Pavlove).

I, to je to, .... ovo drugo sto pises o nekoj ontologiji,..... da mi das bre Petrovicu prvo neko uputstvo o znacenju reci i sintaksama -  shvaćajući sintaksu kao proučavanje apstraktnog formalnog sustava..... :stadaradim:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 40 минута, Bokisd рече

(juu,...gde da odem,... tu sam,..... 0503_music)

Mi nemamo spora, tako je, ako vide obican hleb i vino, ali ne vide zaista Hrista - kao da si doso na svadbu samo da krkas i nisi video lepu mladu i zgodnog mladozenju... :D

I, to je onda prvi 'uslov' dostojnog i ne na osudu pricesca. Drugi je ovo oko greha i ispravke jer ko ima greha tesko moze da vidi Hrista. Trece je da imamo vrlinu i dobrotu (dobra dela).....(imas tamo procitaj tumacenja svetitelja na ove reci Pavlove).

I, to je to, .... ovo drugo sto si pises o nekoj ontologiji,..... da mi das bre Petrovicu neko uputstvo o znacenju reci i sintaksama -  shvaćajući sintaksu kao proučavanje apstraktnog formalnog sustava..... :stadaradim:

Ајде да ти мало дорадим апарат, онтолошки догађај је оно што се тиче бића у цјелини, рецимо почнеш да постојиш, ти или укупан свјет, престанеш да постојиш, промјениш начин постојања и сл, у теолошком дискурсу: покајеш се, крстиш се, причестиш се, заволиш-ожениш се, упокојиш се...

Онтички је оно што се не тиче бића у цјелини, пада киша, идеш у WC, не опереш руке, заразиш се, идеш аутобусом, тече рјека, мрави се множе, програм на тв. мјесиш леба, газаш вино, науке.

Ти догађаји иду сплетени и сплетени су и овом проблему, онтичко је брашно и алкохол квасац (гљивица) врење, хемијски физички и сви научни процеци су онтички, уопште нема везе које је брашно да ли је добро или лоше, ни које је вино, или замјенска твар, које су бактерије у вину или вируси са (над)онтолошким планом Христом. Као што нема везе гдје се ко родио, гдје је погинуо или умро, је ли падала киша кад је неког заволио, јесу ли му том приликом ноге смрдиле, ништа везе никакве нема. То што овде неки причају је мјешање планова  као: не волим те  јер је петак,  неби умро никад да сам из Новог Сада, покајао би се да сам јео пасуљ....

Уз ограду да је теолошко још више од онтолошког а никако магијско-техничко.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ПРОТОЈЕРЕЈ ИГОР ТОМИН
... Мере предострожности су неопходне и НИ О КАКВОМ МАЛОВЕРЈУ НЕ МОЖЕ БИТИ РЕЧИ. Постоји таква народна изрека «БОГ БУДАЛАМА НЕ ПОМАЖЕ!» Мислим да се није појавила узалуд. Али постоје и јеванђељске речи «НЕМОЈ КУШАТИ ГОСПОДА БОГА СВОЈЕГА» (Мт. 4:7).

Овај благовремени документ уопште НИЈЕ ЈЕДИНИ У ИСТОРИЈИ ЦРКВЕ. СЛИЧНЕ МЕРЕ ПРЕДУЗИМАНЕ СУ У ЦРКВИ током епидемија у прошлим временима, на пример, ЗА ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ КУГЕ И КОЛЕРЕ У МОСКВИ. МЕРЕ ДЕЗИНФЕКЦИЈЕ КАШИЧИЦЕ ОПИСАНЕ СУ У ВЕОМА АУТАРИТАТИВНОЈ КЊИЗИ– у «ПРИРУЧНИК ЗА СВЕШТЕНОСЛУЖИТЕЉЕ» («Настольной книге священнослужителя») протојереја Сергија Булгакова, стога овде (у дезинфекцији кашичице) нема ничега неприродног.
Црква иде на многе уступке, само како би се савршавала Евхаристија. Ми верујемо у то да кроз Таинство се не шире никакве инфекције, супротно мишљењу људи који су далеко од Цркве. Због тога ће се причешће савршавати до краја века.
У нашој цркви је све почело са чашама за једнократну употребу, посудама, дезинфикацији целивајућух икона, оловака, столова. Друге хигијенске мере у нашем храму су се поштовале увек: влажно чишћење са дезинфекцијским средствима свих места која људи најчешће додирују, непрестано проветравање храма. Имамо вештачку вентилацију која непрестано обнавља ваздух сваких сат времена. Сада су сви наши кругови привремено затворени, предавања су заустављена. Мислим да ће се настава у недељној школи преносити удаљеном формом.
Мере предострожности су неопходне и ни о какво маловерју не може бити речи. Постоји таква народна изрека «БОГ БУДАЛАМА НЕ ПОМАЖЕ!» Мислим да се није појавила узалуд. Али постоје и јеванђељске речи «НЕМОЈ КУШАТИ ГОСПОДА БОГА СВОЈЕГА» (Мт. 4:7).
Хајде тако да испоштујемо личну хигијену, а при знацима вирусног обољења да останемо у кући.
Причешће је пре свега духовни лек, и ако се не будеш бринуо о свом ближњем, када долазиш у храм са знацима прехладе, то такоће може бити на осуду.
Протоиерей Игорь Фомин, настоятель храма свФотографија корисника Светислав Павловићятого благоверного князя Александра Невского – Патриаршего подворья при МГИМО

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Иванушка987
      Политика Online - А када прође пандемија
      WWW.POLITIKA.RS Колико год парадоксално звучало, ковид 19 је дар с неба за западне владајуће... Сагледавајући потрекли париод и целокупну фаму око тзв пандемије и броја жртава/оболелих који не поткрепљује званичан статус болести, питамо се шта се крије иза кулиса....? Можда је ипак нешто друго по среди...? 
    • By Логос
      Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода     Поводом најновијих препорука Владе Србије да се у циљу сузбијања ширења вируса COVID-19 ,,верски обреди у верским објектима и на отвореном простору врше без присуства верникâ”, уз образложење да је циљ препорукâ безбедан начин вршења богослужења и заштита здравља становништва и истовремено омогућавање несметаног вршења богослужења, обавештавамо све наше свештенство, монаштво и верни народ да ће Српска Православна Црква применити ове препоруке, као што је то већ учинила у оним државама српске дијаспоре и региона где су овакве мере заштите донете пре неколико дана. Црква неће прекидати служење свете Литургије нити престати да причешћује вернике јер је то ствар око које се не може расправљати: она представља основу наше вере у Бога Живога. То конкретно значи да ће се у храмовима у току богослужења налазити свештеник (или свештеници) са ђаконом, појцима и црквењаком (како је где потреба и прилика).   Позивамо све вернике старије од 65 година, као и млађе слабијег општег здравственог стања и слабијег имунитета, да се наредних дана и недеља уздрже од доласка у храмове на света богослужења и ни себе ни друге не изложе ризику.   Понављамо: ризик није свето Причешће (напротив, њега примамо, поред осталог и ,,на исцељење душе и тела”) већ реално присутна опасност од вируса, независно од светог Причешћа, због његове експанзије на сваком кораку у последње време, а предстојећи период и кинески и домаћи стручњаци оцењују као најкритичнији и виде што већу изолацију као једини начин да се његово ширење заустави и да се избегне трагично искуство Италије и неких других земаља.   Нашим верницима очински, пастирски одговорно и са љубављу благосиљамо да света богослужења прате путем телевизијског и радио-преноса и црквених интернет-страница, а да се са својим парохом благовремено договоре о термину причешћа у свом дому. Остала чинодејства, нарочито свету Тајну крштења, треба одложити до нормализације стања, а када је оно ипак хитно потребно, саобразити га мерама ванредног стања. Сахране треба вршити са што мањим бројем присутних.   Посебно напомињемо да није добро да се одлазак у цркву користи као изговор пред својом савешћу и пред ближњима за непоштовање мере самоизолације. Зато још једном позивамо све наше свештенство, монаштво и верни народ да се у свему придржавају прописа које је донела држава  и упутстава о црквеном животу које је прописао Свети Архијерејски Синод.   Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода  Српске Православне Цркве   Извор: Инфо-служба СПЦ
      View full Странице
    • By Логос
      Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода     Поводом најновијих препорука Владе Србије да се у циљу сузбијања ширења вируса COVID-19 ,,верски обреди у верским објектима и на отвореном простору врше без присуства верникâ”, уз образложење да је циљ препорукâ безбедан начин вршења богослужења и заштита здравља становништва и истовремено омогућавање несметаног вршења богослужења, обавештавамо све наше свештенство, монаштво и верни народ да ће Српска Православна Црква применити ове препоруке, као што је то већ учинила у оним државама српске дијаспоре и региона где су овакве мере заштите донете пре неколико дана. Црква неће прекидати служење свете Литургије нити престати да причешћује вернике јер је то ствар око које се не може расправљати: она представља основу наше вере у Бога Живога. То конкретно значи да ће се у храмовима у току богослужења налазити свештеник (или свештеници) са ђаконом, појцима и црквењаком (како је где потреба и прилика).   Позивамо све вернике старије од 65 година, као и млађе слабијег општег здравственог стања и слабијег имунитета, да се наредних дана и недеља уздрже од доласка у храмове на света богослужења и ни себе ни друге не изложе ризику.   Понављамо: ризик није свето Причешће (напротив, њега примамо, поред осталог и ,,на исцељење душе и тела”) већ реално присутна опасност од вируса, независно од светог Причешћа, због његове експанзије на сваком кораку у последње време, а предстојећи период и кинески и домаћи стручњаци оцењују као најкритичнији и виде што већу изолацију као једини начин да се његово ширење заустави и да се избегне трагично искуство Италије и неких других земаља.   Нашим верницима очински, пастирски одговорно и са љубављу благосиљамо да света богослужења прате путем телевизијског и радио-преноса и црквених интернет-страница, а да се са својим парохом благовремено договоре о термину причешћа у свом дому. Остала чинодејства, нарочито свету Тајну крштења, треба одложити до нормализације стања, а када је оно ипак хитно потребно, саобразити га мерама ванредног стања. Сахране треба вршити са што мањим бројем присутних.   Посебно напомињемо да није добро да се одлазак у цркву користи као изговор пред својом савешћу и пред ближњима за непоштовање мере самоизолације. Зато још једном позивамо све наше свештенство, монаштво и верни народ да се у свему придржавају прописа које је донела држава  и упутстава о црквеном животу које је прописао Свети Архијерејски Синод.   Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода  Српске Православне Цркве   Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      Теолошка, пастирска и практична гледишта на тему свете тајне Евхаристије у доба Корона вируса у ексклузивном телефонском разговору за ”Саборник” износи Митрополит пергамски г-дин Јован Зизјулас.     Желимо да чујемо Ваше виђење садашње ситуације, јер Ваша теологија игра велику улогу у актуелној кризи.   Митрополит Јован Зизјулас: Моја теологија, нажалост, не може да се примени. У Грчкој су већ затворене Цркве, не врши се Литургија. Да ли у Србији служе?   С обзиром на одлуку власти да се ограничи број људи на једном месту, затим по питању кретања и удаљености једних од других, социјалне удаљености, најновија одлука Патријарха је да се служи у храмовима, али без присуства више од пет људи.   Митрополит Јован Зизјулас: То је прихватљиво.   У Америци су одлучили да буде свештеник, појац и црквењак, како би се служила Литургија и после тога да могу да имају свете тајне за причешће људи. Шта мислите Ви о томе?   Митрополит Јован Зизјулас: За мене, Црква без свете Евхаристије више није Црква. С друге стране, опасност преношења вируса другим људима намеће нам да чинимо што је неопходно, па макар и затворили Цркве. Грчка власт је донела драстичну меру пошто су врло озбиљне ствари у игри.   Многи постављају питање: шта каже Јован Зизјулас? Јер, сви знају да сте говорили да у Православљу не постоји ”приватна” Литургија.     Митрополит Јован Зизјулас: Литургија у садашњим условима ће се служити за живот света. Служиће је један свештеник како би омогућио народу да се причести. Не заборавимо, Литургија се служи и ”за оне који су одсутни из оправданих разлога”. То су они који не могу да дођу – а то су сада сви. Мислим да је прихватљиво решење да у храму служи свештеник са два-три човека. Како ће остале спречити да дођу, не знам. Мислим да је најбоље решење, уместо потпуног затварања цркава, да служи свештеник са пет људи. Дакле, у храму да се служи Литургија, али да се опасност преношења вируса сведе на нулу.   Грчка Црква ће преносити свету Литургију телеоптички. То ће неки учинити у Америци. Шта мислите о томе?   Митрополит Јован Зизјулас: Не слажем се са видео преносом свете Литургије. Ја сам затворен код куће и нема Литургије  на коју бих могао да одем. Међутим, ја нећу укључити телевизор да гледам Литургију. Сматрам то изразом непобожности. Непобожно је да неко седи и гледа Литургију.   Чули смо да ће верници у Грчкој пратити Литургију путем телевизије. Где ће се служити та Литургија?   Митрополит Јован Зизјулас: Мислим да ће пренос ићи из митрополитског храма. Лично не волим пренос Литургије путем телевизијских канала. У Грчкој постоји макар та једна Литургија која ће се служити у Саборној цркви. По мени је могло да се служи у више храмова, али постоји бојазан од ширења заразе.   На Литургији је неко присутан или није присутан, то смо већ читали код Вас. Шта да учини један хришћанин у недељу ујутро када је спречен да оде на Литургију у храм и остаје код куће? Шта бисте препоручили хришћанима за садашње прилике?   Митрополит Јован Зизјулас: Нека тај хришћанин седи код куће и нека се моли. Црква може да припреми неку врсту службе како би подстакла вернике да читају, рецимо, службу јутрења у својој кући, али не да читају службу Литургију. Литургија захтева присуство. Не може се у Литургији учествовати са дистанце, са удаљености. Дакле, нека се моле хришћани.   А када кажете ”молитва”, на шта тачно мислите? Да чита оно што зна од молитава или да им епископи или свештеници нешто предложе?   Митрополит Јован Зизјулас: Епархије могу да предложе неки типик молитве; по мени је довољно Јутрење недеље. Нека Црква разашаље текст Јутрења, на пример, да га верници читају код куће у то време када је Литургија. Телевизијски пренос Литургије није исправна ствар. С друге стране, добро је решење да Литургију врши свештеник са два, три члана и ако могу да шаљу Свето Причешће верницима. Колико знам, то је сада тешко јер ми данас немамо ђаконе који би разносили верницима Причешће. У древној Цркви су одсутнима носили свето Причешће. Према томе, ако тога нема, нека буде Литургија са макар пет људи.   Шта препоручујете верницима у погледу појединачне молитве сваког хришћана?   Митрополит Јован Зизјулас: Верници треба да наставе да се моле, да узносе своје појединачне прозбе Господу.   Како бисте Ви назвали ово стање и ситуацију, пошто је ово сада ванредно? Рекли сте, Црква без Евхаристије није Црква, и треба Евхаристију сачувати. Овај тип или форма Евхаристије, како бисте је Ви назвали, да се не претвори у ”приватни” чин?     Митрополит Јован Зизјулас: Уколико на Литургију дође пет људи она тада није приватна Литургија. Важно је да дођу они који нису у опасности и који не доносе опасност другима.   По питању опасности, међутим, нико не може рећи да нема опасности по том питању преношења.   Митрополит Јован Зизјулас. Како нам саопштавају здравствени радници, опасност се своди на минимум ако се држи одстојање и поштују хигијенске мере.   Дакле, искључено је да Евхаристија буде сведена на приватну ствар. Ако се врши Литургија у присуству неколико верника та је опасност избегнута.   Митрополит Јован Зизјулас: Боље је тако него да имамо потпуно затворене Цркве.   Поједини сматрају да у овом случају лимитираног учешћа верника више не постоји Црква као евхаристијска општина и сабрање и због тога кажу да не треба да се врши Евхаристија. И додају: ако се пак не врши (што је мимо наше воље и жеље), тада нас неће оставити Бог. Зато питају: ако немамо сабрану црквену општину, зашто да служимо такву ”ограничену” Литургију?   Митрополит Јован Зизјулас: Заједница (κοινωνία) или општина (κοινότητα) никад није потпуна у смислу учешћа целокупне заједнице. Увек је присутна једна мањина која, међутим, представља или заступа све оне који су одсутни. И ми се, наравно, молимо за све оне који су ”одсутни из оправданих разлога”, тј. који су спречени да присуствују. То није нека новина у нашој Цркви. Увек су постојали они који одсуствују са Литургије. Oни који у њој учествују молили су се за оне који су одсутни. Као што знамо, неко може да буде одсутан због тога што је болестан или зато што је на путу. Међутим, неко може да буде одсутан и због тога што му држава због ванредних мера не дозвољава да присуствује. Ту не постоји суштински проблем јер постоји заједница или општина оних малобројних. Боље је да имамо заједницу малобројних, него стање у коме нема никога на евхаристијском сабрању.   Поједини сматрају да они који учествују у овој Литургији са три, четири члана да су они ”привилеговани” и да су тиме у предности у односу на друге?   Митрополит Јован Зизјулас: Шта значи привилегован? Ти који су присутни би итекако желели да и други буду ту присутни, али су свесни да не могу. Они на то не гледају са ликовањем или задовољством што других нема. Свесни су да собом представљају оне који су одсутни.   Дилема коју неки имају гласи: да ли да се лишимо Свете Евхаристије и да друге помогнемо (заустављајући тиме ширење заразе) или да служимо Евхаристију у нади да то неће донети штету другима. Да ли је довољно придржавати се свих мера да се не би пренела зараза?   Митрополит Јован Зизјулас: Треба да спречавамо ширење заразе, јер је огромна опасност преношења вируса. Не само онима који су у нашој непосредној близини него и онима који су даље. То се пружа по целом друштву и зашто ми да будемо узрок таквог ширења вируса?   Да ли слика Литургије коју сада имамо, где је она ограничена на неколико верника око свештеника, нарушава литургијски иконизам? Да ли то ограничено сабрање наставља да иконизује Царство Божије што је и смисао Литургије?   Митрополит Јован Зизјулас: Мала заједница не умањује осликавање (иконизовање) будућег Царства. Врло често сам у многим земљама Европе ишао у парохије у чијим храмовима се служило са врло мало верника. Није било пуно православних. Па ипак, целокупна Света Евхаристија се приноси за сву васељену. Та парохија не представља само заједницу тог места, него и целокупну саборно-католичанску Цркву. Према томе, и најмањи храм представља васељену и сажима собом цео свет.   Многи се боје да се из овог стања не изроди неки елитизам: оних који су у Литургији привилеговани. Да ли у томе видите опасност?   Митрополит Јован Зизјулас: Не, не видим опасност.   У ком смислу?   Митрополит Јован Зизјулас: Довољно је да месни епископ или свештеник омогући алтернативно присуство, тако да не долазе увек исти парохијани. Ове недеље их је три-четири, следеће недеље ће бити друга три-четири верника. Поступно ће се омогућити учешће и осталих све док се ово стање не оконча.   Многи ствар постављају овако: није питање да ли Црква постоји без Евхаристије, него да ли верници могу да се суздрже да не учествују у Евхаристији месец до два дана. Постоји гледиште по коме не треба сада да служимо јер је такво стање. У неким епархијама су укинуте Литургије, где су државне власти наложиле забрану окупљања на Литургији. Епископи су морали да потпуно спрече учешће верника, као у Грчкој. Да ли сте задовољни одлуком у Грчкој да се Литургија не може служити до окончања пандемије?   Митрополит Јован Зизјулас: Мислим да то није добро. Верујем да су могли да нађу друго решење где се могла служити Литургија уз мало учешће лаика. Изабрали су то решење, али сматрам да то није најбоље, и да је могла да се избегне одлука о неслужењу Литургије.   Ако се то деси у целом свету, шта мислите, да ли би тада престала да постоји Црква?   Митрополит Јован Зизјулас: То је само хипотеза. Не мислим да у стварности то може да се деси. Увек ће постојати људи који ће служити Литургију, рецимо у манастирима.   Неки кажу да се тиме само ”одржава пламен”, што је лепа поетска слика. Да ли је то теолошки и суштински одговор?   Митрополит Јован Зизјулас: Није то одговор. Када год нешто није наш избор него нужност која долази споља тада чинимо оно што се зове снисхођење или икономија. Много тога у пракси није сасвим исправно, али пошто не може да важи оно што је исправно, тада га прихватамо само икономијски. И овде данас имамо управо то: икономишемо стварима да бисмо се суочили са једним озбиљним проблемом. То посматрам као једну меру икономије.   Рекли сте и писали да у еклисиологији није кључно само причешће Светињом (communio in sacris), него и учешће у заједници Светих (communio sanctorum, општење са светима). Поједини као да заборављају да се са свете Трпезе не прима нека ”ствар” која се узима и апсорбује у организам. Шта можете у епохи коронавируса да нам кажете на ту тему?   Митрополит Јован Зизјулас: Та заједница Светих постоји сваком случају, чак ако је присутан мали број верника или лаика. То је заједница Светих, а не само заједница у Светињи.   Да ли имате неки коментар за начин давања причешћа? Претпостављам да сте чули за актуелне расправе на ту тему. Док поједини инсистирају на причешћу из исте кашичице, други пак трагају за другачијим начином како би одговорили изазову епидемије и показали друштвену одговорност. Једна од помесних Цркава је наложила обавезну дезинфекцију кашичице, а друга је увела кашичице за једнократну употребу. Шта Ви кажете? Какву икономију или снисхођење ту треба применити?     Митрополит Јован Зизјулас: У Литургији Светог апостола Јакова брата Господњег верници се причешћују тако што одвојено примају Тело а одвојено Крв Христову. Према поретку ове древне литургије, то двоје се не ставља у путир. Постоје, дакле, разни начини. Не слажем се да треба имати посебну кашичицу за сваког од верника и мислим да то није добро решење. Уместо тога, боље је да верници примају или узимају Тело Христово које ће већ бити натопљено Крвљу Христовом. На тај начин ће се избећи да преношење вируса. То је један аd hoc одговор, провизорног карактера. Али, мислим да могу да се изнађу начини. Иако Црква није много размишљала о другим начинима, мислим да би то требало да учини.   Причешће кашичицом потиче из XI или XII века?   Митрополит Јован Зизјулас: Да. То је прилично познија пракса и мислим да се привремено, док траје епидемија, може вратити древним решењима. И верујем да ћемо их открити. Но, ко данас о томе размишља!?   Поједини су као решење предложили следеће. Свештеници припреме честице Тела и онда те честице натопе Крвљу Христовом. Потом народ приступа и узима то Причешће. Шта мислите о томе?   Митрополит Јован Зизјулас: Мислим да је то врло добро решење, кад већ постоји страх код једног броја верника. Лично бих волео и желео да се верници ничега не боје. Сматрам да Тело и Крв Христова јесу заиста примање лека бесмртности и не мислим да је оно опасно. Лично, ништа ми не би сметало да се причестим из заједничког путира у време епидемије или, пак, заједничком кашичицом. Међутим, пошто постоје, како каже Апостол Павле, они који су слаби у вери, тада треба да избегнемо да се не саблазне. Црква и за такве треба да нађе решење, да им изађе у сусрет. Треба избећи да дође до оптужби споља како ми хришћани преносимо неку заразу или болест.   Примећујемо да је за Вас важна та оптужба која долази споља, или сведочанство споља. Сматрате ли да Црква треба да пази какву слику или утисак о себи оставља на свет и друштво?   Митрополит Јован Зизјулас: У овом случају, уколико се рашири болест, сматрам да ће многи да оптуже хришћане да су они за то криви и да ће многи рећи да је Црква пренела заразу.   Постоји ли дакле одговорност Цркве према друштву и творевини?   Митрополит Јован Зизјулас: Свакако постоји.   Дугујемо Вам велику захвалност Високопреосвећени за овај разговор. Дивно je што ће наши читаоци имати прилику да чују Ваше одговоре на ова актуелна питања.     Митрополит Јован Зизјулас: Надам се да онај који буде то читао да ће на прави начин да прочита и да ме не протумачи погрешно. Молим се Господу да помогне да се са овим стањем суочимо на прави начин.     Извор: Саборник
    • By Логос
      У наставку вам доносимо ауторски есеј свештеника Православне Цркве Америке, о. Лоренса Фарлија. Ситуација о којој о. Лоренс говори свакако је нешто другачија од оне у нашој Епархији. За разлику од његове црквене заједнице у Канади, и даље смо у прилици да служимо Свету Литургију, премда не уз присуство вјерног народа. Међутим, и ова наша ситуација у којој се „два или три сабирају“ у име Христово служећи Свету Евхаристију, након чега се вјерни причешћују, представља изузетак од уобичајеног правила. О томе како из оваквих ванредних ситуација можемо да извучемо важне поуке за наш хришћански живот говори овај текст који препоручујемо Вашој пажњи.     Док пишем ове ријечи, на снази су мјере изолације због ширења Корона вируса, званог још и COVID-19. У тренутном недостатку вакцине, здравствена одјељења разних влада, овдје у Канади, одлучила су да је једини начин да се ширење болести успори  тзв. „друштвена дистанца“ (social distancing), тј. да се од осталих удаљимо на одстојање од неколико стопа. Ово очигледно представља проблем  за оне који се окупљају на јавним скуповима, попут спортских догађања,  одлазака у биоскопе, ресторане – и цркве. Због тога су наши епископи, свакако нерадо, одлучили да за сада затворе храмове како би сарађивали са властима и били добри грађани, будући да чак и када дезинфекујемо зидове, столове, столице и иконе, напросто не може да се задржи довољна удаљеност међу вјерницима.   Ово питање  се, наравно, тиче љубави према ближњима. И у случају када неко не брине за сопствено здравље он жели да избјегне могућност да угрози здравље другога. Просто речено, „имај повјерење у Бога“, није одговор. На више мјеста заповијеђено нам је да слушамо секуларне власти које је Бог поставио над нама (Мт 22, 21; Рим 13, 1-2; 1Петр 2, 13-15). Божанским примјером смо такође поучени да не скачемо са крила храма, уздајући се да ће нас Бог прихватити и спасти нас од посљедица наше глупости. Бог нам је свима дао мозак, и очекује да га држимо прикопчаног и укљученог.   Ова садашња криза учи нас мноштву важних лекција, чак и мимо оне да треба да будемо послушни секуларним властима и својим епископима. Учи нас важности усрдне молитве. Поучава нас врлинама стрпљења и истрајности. И на крају, поучава нас важности Цркве и њеној истинској природи, а то је заједница.   Већ смо уочили да привремена одвојеност од црквене заједнице може да послужи као дјелотворна великопосна дисциплина. Ова одвојеност од заједнице Цркве је ефективна дисциплина управо стога што је привремена и несвакидашња.  Она то бива на исти начин као и друге врсте великопосног уздржања, као што је рецимо уздржање од меса дјелотворна пракса баш зато што је уобичајено да се од меса не уздржавамо. (Претпостављам да вегани налазе додатне начине да испуне форме великопосног уздржања). Раздвајање од наших пријатеља из парохије на богослужењима је, у овом случају, одлика поста баш зато што се у већини недеља налазимо у њиховој близини. Постоји јасна разлика између наше тренутне праксе и норми по којима би ту праксу претворили у правило.   Уочавамо да примање свете Евхаристије не може разборито бити одвојено од нашег заједничког сабрања као Цркве. Заиста, и сама ријеч „Црква“ – ekklesia на грчком – значи „сабрање“. Сваки хришћанин појединачно бива прибројан недељном сабрању Цркве, и резултат овога дјела је сабрање, заједница, ekklesia, Црква. Христос је обећао да ће бити међу својим народом када се они сабирају на овакав начин, чак и у случају да је то сабрање веома мало, састављено само од двојице или тројице (Мт 18,20). Ово чини  Цркву Тијелом Христовим – Христос је дакле присутан у овом сабрању и кроз њега, као што и дјелâ кроз њега на исти начин на који смо ми присутни у своме тијелу и кроз њега, а кроз њега и дјеламо.   Евхаристија подразумијева ово сабрање, и одржава га. Свети ап. Павле учи да када хришћани појединачно примају евхаристијски Хљеб, они се изнова присаједињују Христу у Његовом Тијелу. На овај начин Црква сваке недјеље бива реконституисана на Евхаристији. Ријечима апостола Павла: „јер један је хљеб, једно смо тијело многи, пошто се сви од једнога хљеба причешћујемо“ (1Кор 10, 17). Другим ријечима, постајемо једно Тијело Христово будући да дијелимо један евхаристијски Хљеб. Евхаристија је оно што хришћани чине када се заједно окупе у Име Господње, те служење Евхаристије претпоставља претходно сабрање.   Из овог разлога нико Евхаристију не може служити сам. Свештеник не може да служи Евхаристију сам за себе, јер Евхаристија подразумијева окупљање свих вјерних, па макар то значило окупљање не више од двоје или троје људи. Из истог разлога нико сам за себе не може примити Евхаристију уз помоћ ТВ пријемника. Сјећам се дана своје младости када сам гледао на телевизији Рекса Хумбарда који је себе називао „ваш ТВ парох“. Понекад би обављао службу Причешћа у својој телевизијској емисији позивајући оне који су код својих кућа да се причесте заједно с њим узимајући комадић хљеба и гутљај вина (заправо, радило се о соку од грожђа), сви у исто вријеме. Они нису тиме били дио Цркве нити сабрања зато што у ствари и нису били то – сабрање. Гледање телевизије код куће није окупљање, већ напросто сједење и гледање. Бити дио јутарње ekklesia подразумијева да такав мора напустити свој дом и доћи на окупљање. То ова ријеч значи.   Како да се, у том случају, односимо према древној пракси (поменутој од стране св. Јустина мученика у 67. гл. његове Апологије) по којој ђакон носи Евхаристију онима који у недјељно јутро нису присутни на сабрању? Ово је изузетак који потврђује правило. Они који нису присутни нису изостали зато што су одлучили да спавају или што држе да је сабрање неприлично. Са друге стране, ђакони њих нису причешћивали напросто како би им удијелили св. Тајну, као да је Црква напросто дистрибутер Тајни, која свима индивидуално чини св. Тајне доступним. Разлог је био  тај да се сачува њихово јединство са заједницом од које их је на неко вријеме одвојила болест. Примање дарова из Евхаристије такве није ујединило само са Христом, као да је посриједи био неки духовни витамин који је по себи дјелатан и када је одвојен од сабрања. Евхаристија коју су из ђаконових руку примали уједињавала их је са заједницом у којој је она служена. Другачије речено, сједињавала их је са Христом који је себе пројавио у сабрању вјерних. Евхаристија тиме објављује централним значај Црквенога окупљања.   Ово је једна од  лекција коју нам нуди COVID 19. Док постојећа криза траје, постимо од сабрања на исти начин као што постимо од одређене хране у периоду Великог Поста. Као што правила поста повећавају наш апетит у односу на оно што не једемо, и након четрдесет дана поста од меса и млијечних производа радујемо се што ћемо се свим тим почастити на Пасху, када се Велики Пост оконча. Пропуштамо, дакле, да једемо ове врсте хране и осјећамо ревност уздржавајући се.   На исти начин, сада очекујемо да се наново саберемо када криза буде превазиђена, тако што  ћемо ревносно гајити осјећај да нам Евхаристија недостаје. Не недостаје нам напросто само примање Причешћа, већ нам недостаје и да се видимо са пријатељима. Уколико подвиг поста чини (барем у мом случају) чак и Мекдоналдсове хамбургере примамљивим, можда ће подвиг пропуштања одласка у Цркву, то Сабрање учинити примамљивим у очима неких наших парохијана који су раније налазили да је то тежак задатак.   У међувремену, настављамо са постом, постећи од Евхаристије и црквеног сабрања. Хајде да у том периоду апстиненције узрастемо ближе Христу кроз усрдну молитву и дозволимо да она изоштри наш апетит према Евхаристији. Захваљујући Корона вирусу, можда никада више недјељну Литургију нећемо узимати здраво за готово.   Превод:   братство Саборне цркве, Требиње     Извор: Епархија захумско-херцегвачка и приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...