Jump to content

Руска Црква ДЕЗИНФИКУЈЕ КАШИЧИЦУ после сваког причесника?

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 7 часа, Zoran Đurović рече

 

VIDOVDAN.ORG

Пошто су се појавили неки духовни билдери, верујући који и планине померају, и шаљу у народ неодговорне поруке...

 

Одлично! Хвала на овом тексту.

Цитираћу само један мали део, који ме посебно одушевио, а то је, по мом мишљењу, веома важно питање - враћање праксе причешћивања на изворни начин:

Цитат

Надам се да ће и у СПЦ брзо да се размотри алтернативни начин причешћивања, јер сам начин причешћивања није догматско питање, али ни канонско, јер свака Црква може да га мења без Васељенског сабора. Ниједан канон не прописује причешћивање кашичицом, а иако има назнака да се кашичица користила у 9. веку, сасвим сигурно је први помен употребе кашичице за причешћивање лаика тек у 11. веку. Ако је Исус могао да причести апостоле без кашичице, можемо ваљда и ми.

Мада сумњам да би неко размишљао о таквим променама. 

То би било саблажњиво за квази-традиционалисте. Такво враћање на ''старо'' би за њих била ''новотарија''.

Руској Цркви свака част на мудрој и разумној одлуци по питању причешћивања у ове дане епидемије.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 17.3.2020. at 17:23, Zoran Đurović рече

Да видим сада ове српске талибане који ме нападају за безбоштво! Хвала Богу да Рује одговорише овако брзо, а ја од јутрос пишем нови текст о Оцима на епидемије. Ваљда ће изаћи вечерас. 

Људи су масовно разочарани поступком руског патријарха.

Ваш текст на Видовдану је садржајно солидан, додуше очекивао сам још мало више историјских извора, не знам зашто нисте поменули Никодима Светогорца и Пидалион. Али, тон којим сте га написали (тон који Вашим текстовима није стран) одбојно делује на људе. Мени је јако симпатичан израз "билдери", итд. Али, некоме ко спада у ту категорију свакако неће бити симпатичан. Уосталом, не знам, можда и није ствар у тону. Што каже Шмеман, све је то на крају крајева "избор срца". Али, опет...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Tumaralo. рече

Eh tako je vera isto bila #propo u vreme Crne smrti.

Sveštenici su govorili da je kuga kazna od Boga za grehe stada i pozivala stado da se pokaje, a svećenici koji su išli međ' obolele su i sami padali ko muve od zaraze.

Tada je stado skapiralo da crkva i nije baš Ono što su oni mislili da jeste. 

> usledila je Renesansa.

Ух, ухх... Немој нам више са тим силним протестантима, позлиће ми :) , и овако ми није баш најбоље ових дана :D 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Цитат

”Поштујићи речена упутства појачаћу молитву за оздрављење свих обољелих, рекао је владика. – Користим прилику да позовем све вјерне да поштују савјете својих љекара и да се и овом приликом ослоне на Божије милосрђе и Свете тајне Христове које су извор здравља и вјечног живота. Треба нам доста разборитости али без узнемирености и панике. Нека и ово искушење буде изазов да покажемо љубав једни према другима да би Господ примио наше молитве и брзо одагнао од нас сваку болест дарујући нам здравље, међусобни мир и братско разумијевање.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Tumaralo. Да нису падали како би Рај задобио такве светитеље и величине попут...  

HR.WIKIPEDIA.ORG

... и многих других знаних и незнаних (али Богу познатих) тамо и код нас...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, Иван Недић рече

не знам зашто нисте поменули Никодима Светогорца и Пидалион.

Јесам, у претходном тексту. Не могу да се стално понављам: 

VIDOVDAN.ORG

Да ли је могуће оболети преко примања причешћа које се у Православној Цркви од 9. века обавља са кашичицом, а не...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нико не каже да се разуман човек не треба штитити од вируса. Ако и бришу кашичицу или користе пластичне, као верник ћу у смирењу се повиновати- јер то је послушање. Али, да се разумемо, стајати јавно иза става да се у току Евхаристије не спушта Нетварна Светлост, благодат Духа Светог која све мења је ужасно! Да се у току Херувике црква не пуни Св Анђелима... И остало по сведочаству Св Отаца и људи који су и дан, данас имали додир са том врстом благодати и сведоче о томе,  а други који немају везе са тим називају такве тврдње неистином је равно лудилу. Испада и да Св Сименон Нови Богослов лупа нешто, да је то магија или да је он у прелести некој... Ужасно! У току Св Литургије се мењају закони природе. Св Литургија је сусрет човека са Богом. У току Св Литургије мења се читав Универзум. И ако људи који умују, који тако ,,изучавају" догматику, па им се смути у глави (од тога су многе јереси и настале од тог ,,вишка" памети), сматрају да се теба штити од дешавања на Св Литургији, сами ће дати одговор пред Христом. Нико разуман не каже да се човек не треба штити, или ако си верујућ да нећеш се заразити- то је глупо и сујетно, наравно да хоћеш ако је Богу такон угодно. Све се дешава по вољи или допуштењу Божијем. И да се разумемо, Старац Јосиф Исихаста, предат вољи Божијој је неговао братију од туберкулозе у својој келији, Причешћивали су се заједно, јели и пили. Они су се упокојили, а он се није заразио. Богу није било угодно. Ја не кажем да сви требају тако. Онај ко је препуштен вољи Божијој, као наши свети, они ће се том жртвом и посветити јер је чисто срце. Друге, пак, Господ неће позвати у Рајске обитељи, јер има другачији Промисао о њима. Дакле, ко није сасвим сигуран у оно- чини са мном како Ти мислиш, нека је у свему света воља твоја, нека се и штити, завлачи у мишје рупе.. Не кажем сад ни да треба оно Тарзански да кашљемо једни другима у лице у фазону, оних хипи Хришћана: ,,Ја сам Хришћанин и неће ми бити ништа, нећу слушати никога, шта ме брига ко шта прича, кашљите ми у лице и ја ћу вама, гураћу се у народ и нећу поштовати ништа.... " То је исто глупо, буди нормалан, буди човек. Али говорећи да се у току Евхаристије народ може заразити тј у току Светог Причешћа је лудило века, чисто умовање и непознавање вере срцем и непознавање благодати Христове. Треба имати меру у свему! Овде се иде из једне у другу крајност- свашта. Спуштати Христа на наш ниво размишљања и говорити да је није Свемоћан и Свемогућ... Нека нам је Бог у помоћи. Добро што шта горе не попусти на нас.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

“И ево, у ове наше дане, Бог је попустио поново тај вирус ове болести која се шири свијетом, који није плод управо те богомржње и те братомржње прошлих времена, до недавних времена.И народ је оболио у наше вријеме и Европа оболијева од једног новог вируса који је прастари вирус, а то је страх од смрти. И природно је да се страше тако смрти они који се клањају смрти и ономе што је пролазно, и то обоготворавају. Па кад им то буде угрожено, онда они немају више наде. А ми, који се у Христа Господа крштавамо и са Њим сараспињемо, и који се причешћујемо Тијела и Крви Госпшода и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, ми сигурно увијек треба да имамо смрт пред собом, као мјеру свега што се на земљи догађа, али у исто вријеме треба да се бојимо само Бога, да у нашим срцима само буде страх од Бога, страх од Божје светиње”, објаснио је Митрополит Амфилохије.

 

https://svetigora.com/u-budvi-odrzano-bratsko-sabranje-barskog-i-budvanskog-svestenstva-bogosluzio-mitropolit-amfilohije/

 

Mitropolit Budva

Link to comment
Подели на овим сајтовима

spacer.png MITROPOLIJA.COM
Приликом причешћивања, поједини свештеници бришу каишчицу после... Нико не каже да се разуман човек не треба штитити од вируса. Ако и бришу кашичицу или користе пластичне, као верник ћу у смирењу се повиновати- јер то је послушање. Али, да се разумемо, стајати јавно иза става да се у току Евхаристије не спушта Нетварна Светлост, благодат Духа Светог која све мења је ужасно! Да се у току Херувике црква не пуни Св Анђелима... И остало по сведочаству Св Отаца и људи који су и дан, данас имали додир са том врстом благодати и сведоче о томе,  а други који немају везе са тим називају такве тврдње неистином је равно лудилу. Испада и да Св Сименон Нови Богослов лупа нешто, да је то магија или да је он у прелести некој... Ужасно! У току Св Литургије се мењају закони природе. Св Литургија је сусрет човека са Богом. У току Св Литургије мења се читав Универзум. И ако људи који умују, који тако ,,изучавају" догматику, па им се смути у глави (од тога су многе јереси и настале од тог ,,вишка" памети), сматрају да се теба штити од дешавања на Св Литургији, сами ће дати одговор пред Христом. Нико разуман не каже да се човек не треба штити, или ако си верујућ да нећеш се заразити- то је глупо и сујетно, наравно да хоћеш ако је Богу такон угодно. Све се дешава по вољи или допуштењу Божијем. И да се разумемо, Старац Јосиф Исихаста, предат вољи Божијој је неговао братију од туберкулозе у својој келији, Причешћивали су се заједно, јели и пили. Они су се упокојили, а он се није заразио. Богу није било угодно. Ја не кажем да сви требају тако. Онај ко је препуштен вољи Божијој, као наши свети, они ће се том жртвом и посветити јер је чисто срце. Друге, пак, Господ неће позвати у Рајске обитељи, јер има другачији Промисао о њима. Дакле, ко није сасвим сигуран у оно- чини са мном како Ти мислиш, нека је у свему света воља твоја, нека се и штити, завлачи у мишје рупе.. Не кажем сад ни да треба оно Тарзански да кашљемо једни другима у лице у фазону, оних хипи Хришћана: ,,Ја сам Хришћанин и неће ми бити ништа, нећу слушати никога, шта ме брига ко шта прича, кашљите ми у лице и ја ћу вама, гураћу се у народ и нећу поштовати ништа.... " То је исто глупо, буди нормалан, буди човек. Али говорећи да се у току Евхаристије народ може заразити тј у току Светог Причешћа је лудило века, чисто умовање и непознавање вере срцем и непознавање благодати Христове. Треба имати меру у свему! Овде се иде из једне у другу крајност- свашта. Спуштати Христа на наш ниво размишљања и говорити да је није Свемоћан и Свемогућ... Нека нам је Бог у помоћи. Добро што шта горе не попусти на нас.

Понекад јерес настане и од мањка памети. Који се то тачно мјењају закони природе на литургији и зашто би то било неопходно? Ко је то иначе уредио законе природе, ко је узео природу на себе оваплотишиви се, да ли од оваплоћења на овамо неки закон у природи изгледа другачије? Који? Који си ти примјетила промјењен закон на литургији, да не левитираш?Не знам ђе си школу учила, али те зеза неразликовање онтике, онтологије и теологије, него ти је све смјешано па се не сналазиш, купаш ли се или храниш ли се или само волиш у благодати и молитви, храниш ли се или само о причешћу живиш, љубиш ли тјелом или само благодат упијаш и шириш.

Возиш ли се превозом или те ангели доносе, бринеш ли се шта ћеш обући по бутицима или си то по заповјести оставила?

Ти причешће видиш као свети објект, а нема светих овјеката, ни један, ни субјеката, него је један у свет и све што дође у везу са њим Тјело, зашто би се причешћени могао заразити и он је Тјело?...

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 44 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Понекад јерес настане и од мањка памети. Који се то тачно мјењају закони природе на литургији и зашто би то било неопходно? Ко је то иначе уредио законе природе, ко је узео природу на себе оваплотишиви се, да ли од оваплоћења на овамо неки закон у природи изгледа другачије? Који? Који си ти примјетила промјењен закон на литургији, да не левитираш?Не знам ђе си школу учила, али те зеза неразликовање онтике, онтологије и теологије, него ти је све смјешано па се не сналазиш, купаш ли се или храниш ли се или само волиш у благодати и молитви, храниш ли се или само о причешћу живиш, љубиш ли тјелом или само благодат упијаш и шириш.

Возиш ли се превозом или те ангели доносе, бринеш ли се шта ћеш обући по бутицима или си то по заповјести оставила?

Ти причешће видиш као свети објект, а нема светих овјеката, ни један, ни субјеката, него је један у свет и све што дође у везу са њим Тјело, зашто би се причешћени могао заразити и он је Тјело?...

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

Да ли је оваплоћење исто што и телесно рођење? Да ли знаш шта се дешава у току Св Литургије? Да ли верујеш да постоји Рај и Пакао? Ја се у току молитве не издижем од земље, али има људи који и то чине. Знаш ли шта је Нетварна Светлост? Јеси слушао монаха Арсенија, сматраш ли да он лупа? Благодатни Огањ? Благодатни Облак? 

Да се обучем у црно, не купам се и не шминкам, живим као затвореник, то ништа не значи наспрам Истине Христове, то  није ,,рецепт" за спасење. Бог није форма, нити је теологија нека наука.... Богопознање није наука, не открива се из ума и књига, но из срца и боготражења. То што нисам ставила Хаџи поред свог имена не чини ме мањим Хришћанином и не значи да ми Јерусалим није ,,друга кућа". Где се облачим, куда се шетам и крећем, не значи да ме чини мањом или већом Хришћанком. Овде се не говори о мени, већ о Истини и Богу. А, како ја живим, то зна мој исповедник (не могу рећи духовник, јер њих има јако мало) и апсолутно немам намеру да о томе дискутијем ни са ким, поготву не са људима са форума. 

И да оног момента када обичан хлеб и обично вино постану Тело и Крв Христова ( то је чак и Патријарх Теофил Јерусалимски видео једне прилике у Путиру и скаменио се, лично ми је Аристарх причао, који је тада био са њим), то је чиста физика, зар не? 

Причешећем примамо Бога у себе, који је Огањ који сатире све нечистоће, али и даље смо људи. То што смо се Причестили, не значи да смо постали свети. Цео живот се трудимо да се ослободимо себе и свога ја, пошто је его толико јак... Гордост је оно са чим се боримо до последњег дана живота. Самољубље је оно што нас одваја од Бога. Био Причешћен или не, ако Бог сматра да ће то бити на спасење- заразићеш се- постоји разни видови заразе. Али не преко Причешћа, аман .  Али пази, ок је и бити маловеран, само онда искрено кажи Богу да си маловеран.Неће ти то Бог узети за зло. Искрено срце је оно што Господ хоће, а не неке ту теорије и наклпања.. И као одгоним страх наводећи искривљено неке цитате. Ма,баш.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Иванушка987 рече

Да ли је оваплоћење исто што и телесно рођење? Да ли знаш шта се дешава у току Св Литургије? Да ли верујеш да постоји Рај и Пакао? Ја се у току молитве не издижем од земље, али има људи који и то чине. Знаш ли шта је Нетварна Светлост? Јеси слушао монаха Арсенија, сматраш ли да он лупа? Благодатни Огањ? Благодатни Облак? 

Да се обучем у црно, не купам се и не шминкам, живим као затвореник, то ништа не значи наспрам Истине Христове, то  није ,,рецепт" за спасење. Бог није форма, нити је теологија нека наука.... Богопознање није наука, не открива се из ума и књига, но из срца и боготражења. То што нисам ставила Хаџи поред свог имена не чини ме мањим Хришћанином и не значи да ми Јерусалим није ,,друга кућа". Где се облачим, куда се шетам и крећем, не значи да ме чини мањом или већом Хришћанком. Овде се не говори о мени, већ о Истини и Богу. А, како ја живим, то зна мој исповедник (не могу рећи духовник, јер њих има јако мало) и апсолутно немам намеру да о томе дискутијем ни са ким, поготву не са људима са форума. 

И да оног момента када обичан хлеб и обично вино постану Тело и Крв Христова ( то је чак и Патријарх Теофил Јерусалимски видео једне прилике у Путиру и скаменио се, лично ми је Аристарх причао, који је тада био са њим), то је чиста физика, зар не? 

Причешећем примамо Бога у себе, који је Огањ који сатире све нечистоће, али и даље смо људи. То што смо се Причестили, не значи да смо постали свети. Цео живот се трудимо да се ослободимо себе и свога ја, пошто је его толико јак... Гордост је оно са чим се боримо до последњег дана живота. Самољубље је оно што нас одваја од Бога. Био Причешћен или не, ако Бог сматра да ће то бити на спасење- заразићеш се- постоји разни видови заразе. Али не преко Причешћа, аман .  Али пази, ок је и бити маловеран, само онда искрено кажи Богу да си маловеран.Неће ти то Бог узети за зло. Искрено срце је оно што Господ хоће, а не неке ту теорије и наклпања.. И као одгоним страх наводећи искривљено неке цитате. Ма,баш.

Браво за коментар!❤️☀️?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли је оваплоћење исто што и телесно рођење? Да ли знаш шта се дешава у току Св Литургије? Да ли верујеш да постоји Рај и Пакао? Ја се у току молитве не издижем од земље, али има људи који и то чине. Знаш ли шта је Нетварна Светлост? Јеси слушао монаха Арсенија, сматраш ли да он лупа? Благодатни Огањ? Благодатни Облак? 

Да се обучем у црно, не купам се и не шминкам, живим као затвореник, то ништа не значи наспрам Истине Христове, то  није ,,рецепт" за спасење. Бог није форма, нити је теологија нека наука.... Богопознање није наука, не открива се из ума и књига, но из срца и боготражења. То што нисам ставила Хаџи поред свог имена не чини ме мањим Хришћанином и не значи да ми Јерусалим није ,,друга кућа". Где се облачим, куда се шетам и крећем, не значи да ме чини мањом или већом Хришћанком. Овде се не говори о мени, већ о Истини и Богу. А, како ја живим, то зна мој исповедник (не могу рећи духовник, јер њих има јако мало) и апсолутно немам намеру да о томе дискутијем ни са ким, поготву не са људима са форума. 

И да оног момента када обичан хлеб и обично вино постану Тело и Крв Христова ( то је чак и Патријарх Теофил Јерусалимски видео једне прилике у Путиру и скаменио се, лично ми је Аристарх причао, који је тада био са њим), то је чиста физика, зар не? 

Истина коју ти износиш као вјеру је да се закони физике мјењају.

Када вино и хљеб постају Тјело и Крв они такође остају хљеб и вино, и није смисао литургије да се збивају физичка, хемијска, медицинска, хигијенска чуда, мада се и она понекад збивају, него управо сједињење Бога и створене (људске) природе у Христу, то што Логос има Тјело у коме се сједињујемо је створено Тјело.

Христос је афирмација природе а не негација, негација је грјеха, а вирус и ако те угрожава није грјех и неће га убити благодат.

 

Ти просто вјерујеш у чуда (понашања изван закона природе) и чуда ми наводиш, а Господ, не монах Арсеније каже:

Род зли и прељуботворни чуда тражи и неће му се дати чудо осим чуда Јоне пророка (Васкрсења)

Дакле, Обичајци неће вам се дати чудо да сви вируси помру у путиру него "само" чудо да кад умрете и распаднте се у онај дан будете рестаурирани.

Чуда спасења од смрти неће бити, можда овде онде неке одгоде.

Тако говори Господ.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I opšte ako je prilazak Čaši u ove dane stvar vere, otkud Crkvi verometar koji bi procenjivao svakog na Liturgiji?

Da znam, Gospod će zaštititi i one manje verne, zbog vas svetitelja pune vere.

Ja sam mišljenja da neko može da se zarazi čak i u hramu, te mi Ruska praksa daleko bliža i ozbiljnija u veri da je u Čaši Istinsko Telo i Krv Gospoda Isusa Hrista a način uzimanja Tela, prilagodjen veri čoveka. Čisto da pripomognemo malo Hristu za one manje verne.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас Свету архијерејску литургију на празник Сабора светог архангела Гаврила поводом славе манастира у Горњем Драгаљевцу.

       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Осамдесет година од страдања наших архијереја у Независној Држави Хрватској

       
      Дана 6. априла 1941. године нацистичка Немачка је напала Краљевину Југославију. Уласком немачких трупа у Загреб дана 10. априла исте године проглашена је Независна Држава Хрватска (НДХ) на челу са др Антом Павелићем, седам дана пре капитулације југословенске војске (17.април 1941.). Са проглашењем нове државе почео је незапамћен прогон Срба и Српске православне цркве. 
      Само две недеље после проглашења НДХ, 25. априла 1941. године, Павелић је забранио употребу ћирилице у сваком облику. Тога истога дана изашла је наредба о ношењу плаве траке са словом „П“ (православни); Усташка власт је наредила, 3. јуна 1941. године, да се затворе све православне основне школе; 25. јуна 1941. године укинут је патријаршијски прирез од 10% који су плаћали православни; 18. јула 1941. године забрањен је назив „српска православна вера“, а 20. септембра 1941. године конфискована је сва имовина бивше Карловачке митрополије. Уместо назива „српска православна вера“, који, по објашњењу Мирка Пука, Павелићевог министра правде, „није био у складу са државним уређењем“, уведен је назив „грчко-источна вјера“.
      На подручју Павелећеве државе нашле су се Епархије: дабро-босанска, зворничко-тузланска, захумско-херцеговачка, бањалучка, горњокарловачка, загребачка, пакрачка, као и део Архиепископије београдско-карловачке (северно од Саве и Дунава). Нажалост, тројица архијереја из овох епархија завршили су мученички своје животе на свиреп начин, митрополит Петар (Зимоњић), епископи Платон (Јовановић) и Сава (Трлајић). Из својих дијацеза протерани су Митрополит загребачки Доситеј (Васић), Епископ захумско-херцеговачки Николај (Јокановић) и Епископ зворничко-тузлански Нектарије (Круљ). Умировљени Епископ пећки Јеротеј (Гавриловић), након физичких малтретирања протеран је из НДХ, а патријарховом викару Валеријану (Прибићевићу) нису дозволили повратак на Фрушку Гору. Према подацима које је изнео Свети архијерејски синод, уочи Другог светског рата на тим просторима живело је 2.403.993 православних Срба. Др Љубомир Дурковић-Јакшић наводи да је са убијањем и протеривањем епископа, убијено и протерано 844 свештеника, монаха и монахиња, а било их је на тој територији 869 пре Другог светског рата.
      Свети архијерејски сабор Српске православне цркве дана 27. маја 1998. године за свештеномученике Православне цркве прогласио је митрополита Петра (Зимоњића), епископе Саву (Трлајића) и Платона (Јовановића), а за исповедника митрополита Доситеја (Васића), који су мученички пострадали на територији Независне Државе Хрватске за време Другог светског рата.
       
      Свети свештеномученик Петар (Зимоњић) митрополит сарајевски
       
      Митрополита Петра усташе су ухапсили 12. априла 1941. године у Сарајеву и одвели у „равнатељство“. Митрополита су потом без икаквог саслушања одвели у општи затвор "Беледија" који je тих дана био препун Срба. После четири дана одведен je у затвор загребачке полиције у Петрињској улици. Ту су га фотографисали, узели му отиске прстију и у картотеци је добио бр. 29781. Смештен је у ћелију број 34. Одатле je одведен у Керестинац у близини Самобора. У Керестинцу je обријан, скинута му je мантија и ту je страшно мучен. Одатле je одведен у Копривницу, a после тога 15. јула у Госпић. Према изјавама сведока „држао се јуначки и достојанствено, и с тим својим држањем и снагом савлађивања утицао је повољно за заточенике.“ У Госпићу је „лежао у авлији на земљи. Он је у казниони много злостављан и сав испребијан од усташа, и након тога некуд одведен.“
      По сведочанству Јове Фуртуле и Јове Лубуре из сарајевског среза митрополит Петар je убијен у Јасеновцу и бачен у ужарену пећ за печење цигле.
      Божидар Брале, непосредни кривац за хапшење митрополита Петра, негирао је на процесу који му је приређен после рата, да о томе ишта зна. У процеским актима стоји записано: „...Окривљени не зна ништа о томе, шта је било са митрополитом Зимоњићем али сведоци знају, да је Зимоњића нестало послије једног телефонског разговора с окривљеним, у коме се окривљени дерао на Зимоњића и претио му да је ово усташка држава“.
       
      Свети свештеномученик Платон (Јовановић) епископ бањалучки
       
      Крајем априла 1941. године нове државне власти су наредиле епископу Платону (Јовановићу) да напусти Епархију бањалучку.  То су мотивисали србијанским пореклом, иако се знало да су владикини родитељи из Херцеговине. На претње епископ Платон је одговорио 1. маја: "Част ми je саопштити стожеру да поменутог његовог предлога не могу прихватити, и то из ових разлога: "Ja сам канонски и законито од надлежних власти постављен за Епископа бањалучког и као такав обавезао ce пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви, истрајно и постојано, без обзира на макакве прилике и догађаје, вежући нераздвојено живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној стражи за све време докле ме Господ у животу подржи, остајући уз своје стадо као "пастир добри, који душу своју полаже за овце своје". На то сам ce заветовао и заклео примајући епископски чин и преузимајући под своју управу епархију бањалучку, и тој својој заклетви остајем веран и непоколебљиво доследан, докле год ми буде могуће да самостално одлучујем о своме држању и да дајем израза својој вољи. Ако би ме груба сила, против које сам немоћан, ипак раставила од моје пастве и уклонила ме с подручја поверене ми епархије, тада бих по уставу Српске православне Цркве, замолио једног од суседних архијереја (сарајевског или тузланског) да ме за време мога отсутствовања заступа у вршењу строго епископских послова у епархији бањалучкој, a за остале послове овластио бих свога законито постављеног архијерејског заменика и Црквени суд, који ми и сада у великој мери помажу у обављању тих послова. То je канонски и уставни ред и пропис који важи за Српску православну Цркву и по коме само они органи које устав те Цркве предвиђа могу да врше неку власт цркви, a никако и какви други органи којих устав не познаје. Таквих незаконитих и споља наметнутих органа, у то сам најтврђе убеђен, не би признавао ни народ ни свештенство, нити би такав орган, ако би био у свештеничком чину, могао и даље остати свештеником Православне Цркве. Толико сам са своје стране сматрао нужним да узвратим као одговор на напред споменути акт тога стожера. – Епископ бањалучки Платон. Предње саопштавамо православном народу и свештенству ради знања и управљања. Епископ бањалучки Платон, с. р."
      Тада се епископ Платон налазио у болесничкој постељи, али то није сметало новој власти да га ухапсе. Они су га ноћу између 4 и 5. маја лишили слободе и отерали на обалу реке Врбања где је убијен и бачен у реку. Након 17 дана сељаци су пронашли његово тело и превезли у Бања Луку где је тајно сахрањен на војничком горбљу. Према извештају тело епископа Платона било је унакажено, брада му је била ишчупана, уши и нос исечени...
       
      Свети свештеномученик Сава (Трлајић) епископ горњокарловачки
       
      У поподневним часовима дана 17. јула 1941. године, усташе су упале у владичански двор у Плашком и ухапсиле Епископа горњокарловачког Саву (Трлајића). Он је заједно са секретаром црквеног суда Богољубом Гаговићем, вероучитељем из Плашког Ђорђом Станојевићем  и парохом из Личке Јасенице Станиславом Насадилом, одведен у кућу усташе Јосипа Томљеновића, који је до рата био индустријалац у Плашком. Епископ Сава са тројицом свештеника био је затворен у штали која је припадала поменутој кући.
      Након два, три дана, епископ Сава везан ланцима спроведен је на железничку станицу у Плашком са поменутим свештеницима одакле је одведен у непознатом правцу. Сматра се да су одведени у казнени затвор или у логор Јадовно на Велебиту код Госпића. Од тада ништа се више није знало о судбини затворених.
      Манојло Ковачевић, званичник црквеног суда Епархије горњокарловачке, доставио је Светом архијерејском синоду следећи извештај: „Преосвећени Епископ Горњокарловачки Г.Сава ухапшен је у Плашком у свом двору 17.VII 1941.године, око четри сата после подне. Одведен је у усташки логор у Плашком, а одатле, заједно са три свештеника и десет цивила, везани отпраћени су у Госпић дана 19.VII 1941.године. У двору у Плашком, остала му је само стара и болесна мајка од 82 године, без икакве опскрбе и неге, пошто су усташе из двора поред свега намештаја побрали и оно нешто намирница“.
      Јелисавета Попов, супруга пензионисаног свештеника Петра Попова из Поникве (Огулин-Хрватска), избегла је из Хрватске у Београд и јавила се Светом архијерејском синоду. У извештају она је рекла „да се у њеном крају који је недалеко од Плашког, резиденције епископа горњокарловачког, говори да је Преосвећени Епископ горњокарловачки Г. Сава убијен, са њим да су убијени и протојереј Ђуро Алагић, парох из Горњих Дубрава, срез Огулин и протојереј Владимир Дујић, парох у Српским Моравицама, срез Огулин.“
      На основу прикупљених података Епископ моравички Арсеније (Брадваревић) администратор Епархије горњокарловачке (1945-1947) извештава Свети архијерејски синод о судбини епископа Саве: „Прилаже се списак свештеника, који су изгинули за вријеме рата. То су болне и велике жртве – њих 72 (свештена лица), које је дала ова Епархија. Међу њима је и жртва блаженопочивши eпископ Сава (Трлајић), а тим болнија што се до данас није могло тачно установити, где је, када је и како је изгубио eпископ Сава свој живот. Само се толико могло утврдити, да је ухапшен 17. јула 1941. године пред вече у својој резиденцији, да је везан одведен у кућу највећег усташког злочинца, разбојника и кољача Јосипа Томљеновића у Плашком, да је ту малтретиран, тучен, да је за време пребијања и мрцварења на грамофону опљачканом у Двору епископском, била навијена плоча и непрестано је свирало: „Јелици Во Христа...“. Дана 19. јула епископ је везан са још тројицом свештеника: секретаром Црквеног суда Богољубом Гаковићем, вероучитељом из Плашког Ђорђем Стојановићем и парохом из Личке Јасенице Станиславом Насадилом, и  са још 11 мирјана (верника), одведен из куће Јосипа Томљеновића на жељезничку станицу у Плашком. Воз, који полази из Плашког за Госпић у 11 сати у вече, тога је дана закаснио и дошао је истом 20. јула у 5 сати ујутро. Дотле је епископ непрестано био везан у ланце с других једанест људи пред улазом у саму станицу. Дана 20. јула 1941. године пред вече пешице са жељезничке станице у Госпићу, епископ са горе поменутим људима, везани су два и два, доведени у Казнени завод у Госпићу, монах Мирић из Плашког однио је у Госпић епископу нешто веша и креветски хаљина. Епископ је на једној цедуљици, писаној латиницом његовом руком, потврдио пријем тих ствари. Дана 8. августа 1941. г. виђен је епископ у дворишту Казненог завода у Госпићу, где су га усташе поставили на кишу, која се на њега ту излила. Епископ је ту тортуру мирно и стојићки поднио. – Неколико дана после 8. августа, неустановљеног дана, извучено је око 2.000 Срба из Казненог завода у Госпићу, везани жицом два и два, међу њима и епископ Сава. Сви су ти људи одведени из Госпића цестом према Велебиту, наводно у Карлобаг на мору, односно на острво Паг. То је последње виђење епископа Саве и задња вест о њему. По свој прилици епископ је убијен на Велебиту, на путу између Брушана и Карлобага, јер је на том путу убијено, по причању неких италијанских новинара, око 8.000 Срба у августу 1941. године. Може бити да ће се послије штогод поближе сазнати о судбини ових људи и еписопа Саве. Ако се сазнају какве поузданије и детаљније вијести о епископу Сави, ми ћемо о том извјестити Св. Архијерејски Синод.“ 
       
      Свети исповедник Доситеј (Васић) митрополит загребачки
       
      Проглашење НДХ-а априла 1941. године митрополита Доситеја (Васића) затекао је у његовој резиденцији у Дежанићевој улици бр. 14 у Загребу. Према документима немачке војске митрополит Доситеј ухапшен је 7. маја 1941. године у Загребу заједно са својим протођаконом Лазаром Живадиновићем и одведени су у затвор у Петрињској улици. Према изјавама сведока, „на сликање и узимање отисака прстију у затвору, митрополита су водили заједно са најгорим олошем и криминалцима. Један очевидац каже: „Страшно ми је било гледати старог,  болесног, немоћног и потпуно испребијаног митрополита Доситеја, који је, иако
      испребијан, усправно стајао у полицијском ходнику међу криминалцима“. По причању стражара, међу онима који су се нарочито истицали у злостављању митрополита била је студенткиња Стилиновићева из Госпића. Она га је тукла револвером по глави и рукама, чупала му браду и косу и пљувала у лице. Страшно су изгледале од удараца натечене руке седога старца. Такође и прота Димитрије Витковић сведочи да га је мучила нека женскиња: „Сведоци су дојавили да је страховито био тучен, нарочито нека женска ваљда усташкиња да га је ударала батином, што и он сам то потврђује. Сведоци наводе и речи Г. Митрополита да је рекао ’децо зашто то радите.’ И још кажу, да су се сами редари на то згражали и ваљда они су и успели да још остане жив послије оваквог мучења од стране усташа, од којих су неки и у стану код преметачине ноћу ногом по поду гурали архијерејску митру са крстом.”
      Тешко болестан митрополит је премештен у болницу Милосрдних сестара. По сведочењу Божидара Церовског, шефа усташке полиције у Загребу, “Митрополит је био тако страшно измрцварен да је једва жив утрпан у воз за Београд”. У Земуну из теретног вагона болесног митрополита преузимају Немачке окупационе власти и спроводе га у Београд месеца маја 1941. године.
      На седници Светог архијерејског синода у Београду одржаној 9. јула/26. јуна 1941. године под представништвом Епископа бачког др Иринеја (Ћирића) донета је Одлука: „За заменика оболелом Митрополиту загребачком Господину Доситеју одредити Његово Високопреосвештенство Епископа горњокарловачког Господина Саву с правом на награду према одлуци Светог архијерејског сабора АСБр.24/зап. 32 од 29.маја/11. јуна 1938. године.“ Нажалост, неколико дана касније, тачније 17. јула, епископ Сава ухапшен је у својој резиденцији у Плашком и након тога му се губи сваки траг.
      Митрополит загребачки Доситеј упокојио се у суботу 13. јануара 1945. године у манастиру Ваведење у Београду, где је и сахрањен.
       
      *Објављено у "Православљу" - новинама Српске Патријаршије, бр. 1303, 1. јул 2021.
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У понедељак, 12. јула 2021. године, када наша Света Црква молитвено прославља свете апостоле Петра и Павла, а поводом манастирске славе и позива настојатељнице ове свете обитељи монахиње Агапије, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид, служио је свету архијерејску Литургију у манастиру светих апостола Петра и Павла у селу Грабово- Архијерејско намесништво ћићевачко.

       
      Звучни запис беседе
       
      Епископу су саслуживали Архијерејски намесник ражањски протојереј Владица Столић, парох бошњански протојереј Александар Лукић, парох крушевачки јереј Андрија Јелић, парох витошевачко-подорачки јереј Дејан Савић, епархијски ђакон Ненад Матић, ђакони темнићки Иван Петронијевић, ђакон ћићевачки Андрија Лазаревић и ђакон Борис Симоновић.
      Велики број присутних верника узео је живог учешћа у светој Литургији и причестио се Телом и Крвљу Христовом.
      Епископ је након прочитаног Јеванђеља верном народу упутио Архипастирску поуку, као и по завршетку Свете Литургије.
      У току Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид је у чин презвитера рукоположио ђакона Бориса Симоновића, док је теолога Дарка Несторовића рукоположио у чин ђакона.
      Након свете Литургије, Владика Давид је осветио и пререзао славски колач у част светих апостола Петра и Павла, те се славље и радосна атмосфера наставила Трпезом љубави у манастирској трпезарији у чијој су припреми узели учешћа данашњи колачари и игуманија манастира мати Агапија.
      Молитвама Светих Апостола Петра и Павла нека би нас Господ утврдио и сачувао у њиховој науци и у Својој благодати, а тиме нека би утврдио и сачувао и саму Цркву Своју у векове векова.
       
      Извор: Епархија крушевачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Једна хришћанска заједница, када је истинска, забија се као трн у тело света, намеће се као знак, говори свету као место где човек сусреће Бога; где свет ступа у додир са хришћанском чињеницом; где човек дође, види и живи; као хришћанска присутност у служби свету.

       
      Имају ли људи Цркве поштено знање о друштвеној средини и о конкретним условима људског живота, имају ли довољно разумевања, да би сваком човеку могли рећи који је тачан смисао његовог постојања, његовог рада, које је његово место у свету?
      Благовесник се не постаје импровизацијом. Прићи једном човеку, модерном човеку, велико је умеће. Основно у овој чудесној способности је: поставити се на своје место, гледати свет својим очима, мерити ствари својим укусом и лагано извлачити на површину оно што дрема, заједништво, причешће. Тада се уклонити и оставити да говори Христос.
       
      Павле Евдокимов, “Цркви Христовој“
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Црква позива све људе да се саберу око Бога, око светиње, и никаква земаљска подјела не би смјела да се испријечи на путу тог позива. Цркви није мјесто у политичком и међустраначком животу, више пута ћемо то поновити ако треба, јер можда свима нама треба још времена да схватимо да је неумјесно и неукусно Цркву позивати у простор гдје њој није мјесто”, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског.

      Гостујући у емисији „У жижи“ на ТВ А1, о. Гојко је нагласио да су избори 30. августа 2020. године били својеврсни референдум грађана Црне Горе о ондашњем антицрквеном и антиуставном закону о слободи вјероисповјести и да су литије биле суштински цивилизацијски порив да се раздвоји држава и Црква, што тадашњи закон није имао намјеру да уради: “Све партије које чине садашњу парламентарну већину на овај или онај начин су подржале литије. На један начин су то радили људи из Демократског фронта, на други начин људи из Демократа, на трећи начин људи из УРЕ, али сви су они нашли неки угао како би рекли да они разумеју и подржавају тежњу Цркве да се онај лош закон промјени. И то се десило”.
      Објашњавајући да више не постоји разлог да Црква на било који начин утиче на политичка збивања, као што је то имала када је био у питању тај антиуставни закон и намјера прошле власти да стави Цркву под своју државну управу, прота је нагласио да “живимо у грађанском, секуларном, демократском друштву и морамо да се навикавамо, и ми као Црква а и политичари, да свак свој посао ради”.
      Даље је, одговарајући на питања о актуелним дневно-политичким дешавањима у Црној Гори, рекао да политика има своје токове и да рад Владе и Скупштине треба препустити законитостима које уређују тај дио друштвеног живота те да он као свештеник само може да се моли Богу да људи буду разумни и да се не љуте и олако не свађају.
      “Нек свак ради како мисли да је најпаметније. Пошто се принципијелно залажем за секуларно друштво и вјерујем да је оно могуће, и знам да оно постоји у другим земљама које имају дуготрајно искуство демократије, мислим да Цркви није просто мјесто у тим темама.”
      Иако живимо један тренутак у Црној Гори када над нама лебде неки авети подјела, наша је дужност, како је казао, да тражимо оне тачке које су тачке додира а не тачке раздвајања. Као свијетли примјер навео је Свјатјешег Патријарха наше помјесне Српске православне цркве г. Порфирија који је нашао начин, смогао снаге, имао умјећа да каже да је Хрватска његова друга отаџбина управо због тога што је он митрополит загребачко-љубљански, да честита градоначелнику Загреба, а знамо ако постоји парадигма за сукоб то су Срби и Хрвати на Балкану.
      “Али Патријарх будући да је епископ Христове цркве у Загребу, он добро зна шта значи бити Христов свештеник и Христов митрополит. И ако је то тако са Србима и Хрватима, и ако наш Патријарх шаље такву поруку, и треба да је шаље, какву ми поруку треба да шаљемо свештеници у Црној Гори него управо такву: да нема тих разлика.”
      Позивајући народ на слогу и братску љубав препознатљивим слоганом “слога биће пораз врагу” и подсјећајући да ђаво хоће да посвађа брата са братом како би људи једни на друге гледали са неподношљивошћу, завишћу, љубомором, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског, на крају је поручио да сваког дана треба радити на слози и молити се Богу за њу и вјеровати да је слога могућа – слога у Богу: “Добри Бог који нас је створио и који нас држи, даће снаге и наћи ће начина да нас окупи око своје Трпезе у свом дому, да будемо у срцима једни другима браћа као што смо увијек били”.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...