Jump to content

Литија дуга 43 км у Београду 15. марта: "Не дамо светиње!"

Оцени ову тему


Препоручена порука

Литија дуга 43 км у Београду 15. марта: "Не дамо светиње!"

 

Литија поводом молитвене одбране Цркве и светиња у Црној Гори и на Косову и Метохији, биће одржана са благословом Патријарха српског Иринеја у недељу 15. марта 2020. у Београду, најавила је за Радио Слово љубве мати Злата, настојатељица Манастира Богородице Тројеручице под Авалом. Литија чија је маршута дуга 43 км кренуће из овог манастира у недељу, 15. марта, у 4 часа, затим ће верни народ учествовати у Светој Литургији у Храму Светог Василија Острошког на Бањици (9 ч), затим ће Литија наставити пут према Богословском факултету, одакле ће преко Панчевачког моста ићи према Борчи где ће се спојити са тамошњом Литијом (која креће из цркве Вазнесења - Водице), а завршиће се молебаном у цркви Преноса моштију Светог Николаја у Борчи. Литија ће имати пратњу, као и искусне представнике који ће повести народ маршутом дугом 43 км, о чему нам говори мати Злата, позивајући верни народ Београда да се придружи овом крсном ходу у знак подршке својој страдалној православној браћи.

Извор: Радио Слово љубве

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Надам се да ће неко од форумаша доћи. Рапсоди и ја се прикључујемо на Бањици.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 56 минута, PredragVId рече

Надам се да ће неко од форумаша доћи. Рапсоди и ја се прикључујемо на Бањици.

 

видимо се ако Бог да ... ја крећем из манастира...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 21 минута, Предраг М рече

видимо се ако Бог да ... ја крећем из манастира...

Јави се после Литургије да се упознамо.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, PredragVId рече

Јави се после Литургије да се упознамо.

хоћу наравно :aplauz:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Литија поводом молитвене одбране Цркве и светиња у Црној Гори и на Косову и Метохији, биће одржана са благословом Патријарха српског Иринеја у недељу 15. марта 2020. у Београду, најавила је за Радио Слово љубве мати Злата, настојатељица Манастира Богородице Тројеручице под Авалом. Литија чија је маршута дуга 43 км кренуће из овог манастира у недељу, 15. марта, у 4 часа, затим ће верни народ учествовати у Светој Литургији у Храму Светог Василија Острошког на Бањици (9 ч), затим ће Литија наставити пут према Богословском факултету, одакле ће преко Панчевачког моста ићи према Борчи где ће се спојити са тамошњом Литијом (која креће из цркве Вазнесења - Водице), а завршиће се молебаном у цркви Преноса моштију Светог Николаја у Борчи. Литија ће имати пратњу, као и искусне представнике који ће повести народ маршутом дугом 43 км, о чему нам говори мати Злата, позивајући верни народ Београда да се придружи овом крсном ходу у знак подршке својој страдалној православној браћи.

Kaко је рекла мати Злата, у Литији ће бити ношени Крст Патријарха Павла који иначе походи крајеве где живе Срби, затим Часни мироточиви Крст који се годинама проноси од Београда до Газиместана, у Литији ће ићи и Часни крст из Јерусалима, потом копија Иконе Богородице Тројеручице освештана у Хиландару, као и мошти великог броја светитеља: Козме и Дамјана, светог Нектарија, Мардарија Либертвилског, Јована Владимира, Светог владике Николаја и Аве Јсутина, свештеномученика Милана Билбије, као и Светог Серафима Саровског. Литија ће застати код Инфективне клинике како би се узенеле молитве Господу и Пресветој Богородици за све угрожене, болеснике, као и за лекаре.

Извор: Радио Слово љубве

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Фотографије су снимљене од цркве светог Василија Острошког на Бањици, преко булевара Ослобођења, Аутокоманде до храма Светог Саве и Славије, следи Правни факултет, хала Пионир, Панчевачки мост и црква светог јеванћелисте Луке у Крњачи где је и литија окончана. Ако неко има фотографије литије од манастира Тројеручице до храма светог Василија Острошког на Бањици, били би му захвални да их испод постави.

DSC_0096.thumb.JPG.ac8c19b200b4350c03f446102f6a8697.JPG

DSC_0120.thumb.JPG.67ee1ed633cdf84a407fb07950dd12c0.JPG

DSC_0110.thumb.JPG.87383b2ea5fef5eadcf5f436ae5f2020.JPG

DSC_0133.thumb.JPG.0c62b91d382bca057469eaad9b51e53b.JPG

DSC_0113.thumb.JPG.30f713de9aab37877cc79a4578038054.JPG

DSC_0083.thumb.JPG.154f60f7b803734c46a691bf293a8ca9.JPG

DSC_0099.thumb.JPG.a3731054f890268698620f264946d65e.JPG

DSC_0111.thumb.JPG.89ca55ce0c4550fde05717870a0caeb4.JPG

PIC_20200315_124712702.thumb.jpeg.be9595211ba359b083a5cbbd4ec4549b.jpeg

DSC_0132.thumb.JPG.bd0a8e3a14af5d5326b0d8b6b3171aef.JPG

IMG_20200315_114559.thumb.jpg.bc8075cffcf8b17d0ad86f2456a508b5.jpg

IMG_20200315_125530.thumb.jpg.4b69f5b3b59ac376861d323e123694f5.jpg

IMG_20200315_132532.thumb.jpg.cd3dd6f6e986159c10ec52997990e749.jpg

IMG_20200315_130140.thumb.jpg.aa9dd686b3cc696738a461f234074ae3.jpg

DSC00008.thumb.JPG.cb46aee311e9bd2bbe3dc09f180d86a4.JPG

DSC00037.thumb.JPG.ab0b9406906a14aa91102999eebb1966.JPG

DSC00039.thumb.JPG.b5990a1bc7443234cb6e14bbc417812d.JPG

DSC00045.thumb.JPG.0e65f1f3792bf421909e27aaf3620317.JPG

DSC00030.thumb.JPG.6622dff23e1e371085e4c912fbfd8308.JPG

DSC00023.thumb.JPG.ebe30c6cd2fb60bc8b45331ba2dc8421.JPG

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      ПРЕД ЧИТАОЦИМА ЈЕ НОВИ БРОЈ "ПРАВОСЛАВЉА", ПОСЛЕДЊИ У 2020. ГОДИНИ (БР. 1290. 15. ДЕЦЕМБАР 2020)
      РЕТРОСПЕКТИВА - "Православље" у 2020. години
      Српска Православна Црква у данашњем свету

       
      Најновији број новина Српске Патријаршије Православље доноси:
      Текст протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, у Рубрици Уместо уводника – Пастирска цртица о томе где зло обитава...
      Ексклузивни разговор Николаја Сапсаја са Митрополит бориспољским и броварским Антонијем, руководиоцем послова Украјинске Православне Цркве, поводом блаженог уснућа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и његових речи у којима се увек осећала подршка Украјинској Православној Цркви и Митрополиту кијевском и целе Украјине Онуфрију...
      Али Бог може много више – каже Владика зворничко-тузлански Фотије и додаје : – Дар православне вере значи да живимо у истини, да живимо у истинској Цркви; да је свештеник коме се обраћамо истински свештеник, јер када православни свештеник чита молитву, онда то јесте молитва за здравље, за благослов, или било шта друго. Исто тако, када православни епископ или свештеник служе Литургију – то је истинска Литургија. На њој се причешћујемо стварним Телом и Крвљу Христовом и тако учествујемо у светотајинском животу Цркве. То је највеће што ми православни Срби имамо... Међутим, често тога нисмо довољно свесни, па имамо обичај да кажемо како пуно страдамо и како смо мученички народ...
      У овом броју доносимо и текст Панајотиса Ј. Скалциса професора Теолошког факултета Аристотеловог универзитета у Солуну, који говори о причешћивању, смислу и предобразу лжице, причешћивању апостола, примању часних дарова...
      О положају Српске Православне Цркве у данашњем свету, у ауторском тексту за новине Српске Патријаршије, говори проф. др Милош Ковић, који између осталог каже: Разбијање Југославије објавило је почетак нове епохе. У српској култури на то нико није убедљивије и гласније упозоравао од Милорада Екмечића. То се из Сарајева понајбоље могло видети. Баш као у Хантингтоновим САД, већину верника у црквама и џамијама Балкана данас чине образовани, млади људи. И то је најава света који долази. Углед Српске Православне Цркве у српском друштву, после векова исламизације, унијаћења, западњачког секуларизма, усташког и нацифашистичког геноцида и комунистичког богоборачког атеизма, и данас је необично висок...
      У Рубрици: Реч-две са... доносимо ексклузивни разговор са Хирошијем Јамазакијем Вукелићем, преводиоцем монографије о Високим Дечанима на јапански језик...
      Поводом сто година од почетка рада Православног богословског факултета у Београду проф. др Владислав Пузовић пише о проти Стевану М. Димитријевићу, првом декану Православног богословског факултета у Београду...
      Протојереј-ставрофор др Александар Средојевић у ауторском тексту за Православље пише о првом српском патријарху обновљене Српске Патријаршије – Димитрију Павловићу...
      Протојереј-ставрофор мр Слободан-Бобан Јокић, архијерејски намјесник никшићки у спомен на блаженопочившег архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског Амфилохија пише о њему и каже да је он био Човјек славе Божије...
       
      Извор: Православља
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, мјестобљуститељ патријарашког трона, примљен је 4. децембра 2020. године у вечерњим часовима у Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић“ у Београду због позитивног резултата тестирања на вирус КОВИД-19.

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, пред телом блаженоуснулог у Господу патријарха и оца нашег Иринеја, свету заупокојену архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење Преосвећене господе Епископа шумадијског Јован, крушевачког Давида и нишког Арсенија, у молитвеном присуству Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија и Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана, викара Патријарха српског.
       
       
      Саслуживали су архијерејски намесници протојереји-ставрофори Бранко Митровић, Ранко Топаловић и Божо Бакајлић, старешина Саборне цркве протојереј-ставрофор Петар Лукић и протођакони Радомир Перчевић, Стеван Рапајић и Дамјан Божић. Уз звуке звона Саборног храма колона, коју је предводило возило са телом блаженоупокојеног патријарха и оца нашег Иринеја, кренула је ка храму Светог Саве на Врачару.
       
       
      Света заупокојена Литургија биће служена у недељу, 22. новембра 2020. године, у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова. У наставку свете Литургије биће служено опело, а тело Патријархово биће сахрањено у крипти храма Светог Саве.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Крст носити нама је суђено – Митрополит Амфилохије Радовић (1938–2020) Уочи празника Светог Петра чудотворца Цетињског, 30. октобра, у 8.22 часова, после примања Свете тајне Причешћа у Клиничком центру Црне Горе, мирно се упокојио у Господу Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски, зетски, брдски и скендеријски, и Егзарх свештенога трона пећког Амфилохије (Радовић). Највећи део новина посвећен је успомени на блаженопочившег Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског, зетског, брдског и скендеријског, и Егзарха свештенога трона пећког Амфилохија (Радовића). 
      Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, драги и незаборавни Владико Амфилохије! 
      ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

       
      У овом броју доносимо и:
      Саопштење о здравственом стању Његове Светости Патријарха српског Иринеја и Његовог Преосвештенства Владике будимљанско-никшићког Јоаникија који се лече од корона вируса...
      Заједно на путу према Богу – У организацији Хрватског културног друштва „Напредак”, 28. октобра 2020, у Загребу одржан је екуменски и међурелигијски округли сто на тему „Заједно на путу према Богу. О вјери, толеранцији и суживоту”. На скупу су представници различитих цркава и вјерских заједница говорили о међусобној сарадњи и суживоту, али и размјењивали гледишта о проблемима са којима се хрватско друштво и човјечанство суочавају.
      Освећење Народне кухиње под окриљем Епархије бачке – Са благословом Епископа бачког др Иринеја, у понедељак, 9. новембра 2020, подељено је првих педесет куваних оброка корисницима Народне кухиње, док су непокретнима оброци однесени на њихове адресе...
      О годишњици упокојења патријарха Павла – Монахиња Макарија, игуманија манастира Соколица пише за Православље о до сада непознатим детаљима из живота блаженопочившег Патријарха српског Павла, његовој личности која је своју епоху обележила делима љубави, подвигом и проповедима....
      Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац САС СПЦ и историчар Музеја жртава геноцида доноси на увид податке о томе докле се стигло са најављеним оснивањем Меморијалног центра посвећеног комеморацији и истраживању страдања српског, јеврејског и ромског народа у немачком логору на Старом сајмишту (1941–1944), простору некадашње Бежанијске баре...
      Ако жели да задржи и свјесно изграђује свој идентитет, свака заједница мора да чува историјску одговорност, да је заштити бар моралном ако не и правном институционализацијом, пише у ауторском тексту за новине Српске Патријаршије о нацији и национализму, проф. др Богољуб Шијаковић...
      25. новембар је Међународни дан борбе против насиља над женама – Мужеви волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу (Еф. 5:25). – Према подацима Министарства правде, од почетка ове године у породичном насиљу убијено је 15 жена, а пријављено је више од 12.000 случајева насиља у породици, од чега су у преко 70% случајева жртве биле жене. У последње две деценије убијено је више од 300 жена док је више од 400 деце остало без мајке! Насилници су углавном мушкарци. Они могу бити било ког слоја, образовања, националне или верске припадности, из градске или сеоске средине...
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У новом броју Православља, новина Српске Патријаршије, читајте:

       
      Владика Милутин је носио Христа у свом срцу - молитва за душу једног од најомиљенијих архијереја Српске Цркве данашњице, Епископа ваљевског Милутина, од чије се земаљске кончине навршило шест месеци, била је повод величанственог скупа у храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Зидови страха - како живети свакодневни живот у српском Јерусалиму, у Призрену. Провалници су прескочили малу ограду поред олтара у цркви Покрова Пресвете Богородице у Бабином Мосту код Обилића. Стајали су на костурници српских војника страдалих у Првом светском рату, док су одваљивали крстолике гвоздене решетке на прозору с јужне стране. „Већа штета за нас мештане и за све православне хришћане је тај нематеријални део, тај страх. Ако неко проваљује у цркву, нико се неће осећати безбедно у свом дому“.
      Чуда нису и не могу бити центар духовног живота - игуман обитељи манастира Тумане у Епархији браничевској, архимандрит Димитрије (Плећевић), за новине Српске Патријаршије одговара на питања о животу те монашке заједнице и о црквеном животу уопште. Врхунац стваралачког и духовног рада - о најпродуктивнијим и најчудеснијим годинама живота и рада чувеног српског и светског научника Милутина Миланковића. Уђите у рај децо бесмртности: 79 година од страдања Светих новомученика крагујевачких, о страхоти масакра у Крагујевцу и околним селима с краја октобра 1941. године. Са једне стране, брзина, хладноћа и ефикасност убица, састав и старост јединица Вермахта, образовање и професије немачких заповедника и, са друге стране, мирноћа Светих новомученика крагујевачких који су „као јагње на клање“ (Ис. 53, 7) ишли у смрт, узраст и занимања стрељаних, као и владање у сатима и данима пред страдање, читавом догађају дају димензију која сведочи да се не ради само о још једном у низу ратних злочина у историји човечанства.
      Свет књиге - Предговор Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија руској књизи „Свете српске жене“, приказ зборника у којем су приказана најпотпунија житија српских светитељки у чијим подвизима се огледају искрена вера, побожност, љубав, пример молитве и бриге о ближњима...
       
       
      Извор: Православље
×
×
  • Креирај ново...