Jump to content
мирођија

Sta vas cini srecnim?

Оцени ову тему

Recommended Posts

jasmina.jpg

Пише: Јасмина Лековић 

петак, 22 април 2011 14:37

Да ли баш све треба да буде онако како ми то хоћемо, желимо и замишљамо? Колико год да о томе сањамо, ствари се не дешавају увек по нашој вољи. Зашто је то тако? Зато што смо ми само људи, нисмо врховно биће које може у потпуности да контролише догадјаје и друге људе. Често се нађемо у ситуацији која је у супротности са нашим жељама. А онда се свашта дешава у нашим главама, права бура, чека нас прави мали унутрашњи пакао. Почињемо да мислимо како оно што желимо морамо и да имамо, а ако се којим случајем наша заповест не оствари тешко нама тада. Еј, мора да се оствари! А ако се жеље не испуне почиње наша кукњава и самосажаљевање, мислећи да све што желимо и заслужујемо, и да је страшно што то и немамо. И ништа ово није необично јер смо ми само људска бића са својим слабостима и ирационалностима које нам је природа даривала. Можемо се похвалити и оном јачом страном која је довољно снажна да се супротстави нашој огреховљеној природи и да је победи. Међутим, она често спава. Успавана као успавана лепотица која сто година чека лепог принца да је пољупцем врати у реалност. Шта треба да се деси да се пробудимо?

Тачно је да смо поднели многе фрустрације и непријатности и да их и даље подносимо, али не морамо због њих постати несрећни, помирени са судбином мислећи како не можемо ништа исправити. Оно што је неизбежно прихватићемо трпељиво, али нећемо дозволити да нас неизбежно порази. Ако је сада тешко неће бити довека. Нема потребе кукати над својим животом већ треба засукати рукаве и преузети ствари у своје руке. Нема вајде од седења скрштених руку и чекања да дух самоокривљавања и самосажаљења обузима нашу душу.

У нама самима је моћ да сагледавамо свет из позитивније перспективе и моћ да се мењамо. У том смислу учините све што је у вашој моћи да будете срећни људи, а што није до вас препустите Богу.

Шта је то што баца у депресију, што удаљује од мира у нама? Гордост. Гордост је у корену самоокривљавања. Приписујемо себи веће моћи него што их имамо, одбацујемо Божију помоћ и уздамо се само у своје сопствене снаге. Тамо где је предходила гордост долази кривица, самосажаљење када смо мислили да нисмо смели погрешити, да се нама никаква непријатност није смела догодити. У унижењу, невољама и напастима гордељив нема трпљења, већ негодује и гунђа. Овоме паду сведочи и стих из Јеванђеља по Луки ''Сваки који себе узвишује понизиће се''. А врлина противна гордости јесте смирење и смиреноумље. Гордост и смирење су супротности као светлост и тама.

Бог нам је у исто време и близу и далеко. Да би Бог био с нама, да би дошли себи треба да се смиримо и искрено покајемо за своје грешке. Покајање има велику моћ јер нас враћа самима себи, свом природном стању. О моћи покајања говори Јеванђељска прича о блудном сину који је наслеђено имање потрошио живећи развратно. А када је схватио да је погрешио решио је да се покаје и врати своме оцу. У Јеванђељу по Луки о блудном сину пише ''А кад додје себи рече: ...отићи ћу оцу својему...''. Подарен нам је разум да би могли да промишљамо о својим грешкама, да се кајемо и тразимо опроштај.

Сви они који желе унутрашњи мир треба, пре свега, да буду захвални на ономе што имају. Тек када бисмо били лишени онога што имамо тад бисмо схватили вредност тога. Увек ћемо се осећати несрећно, депресивно, забринуто, уплашено кад год се удаљимо од свог природног стања, стања среће, радости, смирености. Тешкоће, муке, патње, сви кроз то пролазимо, у томе смо сви исти. А оно што нас разликује јесте снага у нама, снага коју користимо или не користимо у борби с непријатностима и проблемима. Ту нисмо сви једнаки. Зато треба пробудити успаваног џина у нама. Човек не сме никада да губи наду. Ако човек поступа с поверењем и надом у Бога, у његов живот улази покајање и смирење. Највеће умеће је победити самог себе, уједно, то је и најтежа лекција.

Извор: Блиц Жена

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мој живот ситнице чине срећним, када се пробудим и видим мужа крај себе, када видим осмјех моје бебе, када направим неко добро дјело и сл.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Putzfrau-242x300.jpg

НАЈВАЖНИЈЕ ПИТАЊЕ

Током мог другог мјесеца на медицинском факултету професор нам је задао кратак тест. Била сам штребер, тако да сам без великих проблема одговорила на сва питања, осим на посљедње. Док сам читала посљедње питање: ‘Како се зове чистачица на факултету?‘, помислила сам да се ради о некој шали.

Ту сам жену додуше видјела неколико пута. Била је висока, црнокоса и 50-ак година стара отприлике, али како сам могла знати њено име?

Предала сам папир, оставивши последње питање неодговорено. Прије самог краја часа, један студент упита професора да ли и посљедње питање улази у оцјену.

“Апсолутно”, рекао је професор.

“У својој каријери ћете срести многе људе Сви ће бити важни. И свако од њих ће заслуживати вашу пажњу и бригу, па макар им се само насмијали и рекли им ‘Добар дан‘.“

Никада нисам заборавила ту лекцију.

Исто тако сам и научила да се чистачица звала Вера.

http://www.mudremisli.com/2010/04/najvaznije-pitanje/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...