Jump to content
Иван Ц.

Мој интервју од пре 9 година... шта се од тада променило?

Rate this topic

Recommended Posts

Малочас набасах на овај линк, тражећи неку пригодну слику за вибер групу и пронађох мој интервју за новине Политика од пре 9 година.

Волео бих да поразговарамо шта се од тада променило, не само на нашем форуму овде, него уопште у мисији Цркве на интернету? Да ли је полет нестао, да ли се раширио на другачије видове? Коме није ташко да прочита, па да мало коментаришемо...

 

Оче, да ли је грех бити на Фејсбуку?

 
уторак, 08.03.2011. у 22:00
Fejsbuk-gvass.jpg
Д. Стојановић

Шта мучи данашње вернике? Један од могућих приступа у потрази за одговором на ово питање може бити и: погледати која питања верници постављају по православним форумима. Ти форуми имају рубрике у којима је могуће упутити питање свештенику, затражити савет, тумачење или чути шта Црква мисли о неким савременим појавама, ситницама и „крупницама” са којима се сусрећемо у свакодневном животу. Да ли је грех бити члан Фејсбука? Треба ли дозволити деци да читају „Харија Потера”? Може ли хомосексуалац бити кум на црквеном венчању? Да ли је дозвољено пушити у време поста? Шта црква мисли о Најдановим круговима? Допушта ли Црква да девојка буде неудата или она мора бити супруга и мајка или монахиња? Какав је став цркве ако верник пожели да истетовира свеца на свом телу?

У духу веома присутне приче о родној равноправности поставља се питање зашто жена не може да слави славу, а у време великих искушења – дилема која је граница Божјег праштања за грехе које стално понављамо. Колико год ова питања сликовито приказују време и друштво у којем живимо, ништа мање интересантне дилеме и недоумице у вези са питањима вере и ништа мање сликовито показују однос верника према цркви. Радознали желе да сазнају више о њеним унутрашњим правилима (Да ли свештеник носи мантију и код куће?), а ту су и они који траже одговоре на „вечна питања” (Зашто човек мора да греши?), траже се и ставови по питању припадника других цркава (хоће ли припадници других монотеистичких религија бити спасени), али и Библије (да ли је грех ако неко иде у цркву, а не жели да чита Библију). Нема „најтежих” питања, најтеже је давање примереног и задовољавајућег одговора, каже јереј Иван Цветковић, уредник и оснивач форума „Живе речи утехе”, за који истиче да је највећи православни форум на Балкану.

– Позадина и природа безбројних питања се лако дају уочити и могли би, грубо речено, да се сврстају у неколико ставки. То су: духовна потрага, односно жеља за давањем смисла питању личног и општељудског постојања, глад и жеђ савременог човека за Богом, за смислом који не извире из сфере емпиријског. Присутан је и проблем (бес)смисла постојања зла, духовна и психолошка конфузија изазвана стављањем претераног акцента на чисто социјално-материјалну сферу живота, као и потреба оних који су верујући, али недовољно упознати са устројством црквеног живота, за дефинисањем и појашњењем значаја и одређених особености црквено-литургијског начина живота... Све то довољно речито сведочи колико је савремени човек, и поред свих постојећих открића и достигнућа, духовно осиромашен, раслабљен и уморан – истиче отац Иван.

Њему су, каже, посебно занимљиве теме које се тичу разговора са неправославнима и атеистима, али и теме које говоре о теолошким проблемима. Најчешће је чуо питање у вези са „литургијском реформом” и тражење објашњења какав је то процес, да ли са собом носи црту доброг или лошег, шта представља у животу цркве... Верници траже и савете личне природе, желе да чују мишљење свештеника како да помогну детету које је попустило у школи или кћерки која је безвољна, али и шта да раде када се заљубе у младића који њих не воли.

– Питања су увек личне природе, а проблеми које имамо су исти или слични код сваког од нас, јер просто делимо један живот, исте или сличне недоумице и носимо, на овај или онај начин, сличну животну тежину свеукупних проблема који нас окружују. Свештеник је дужан да буде и психолог. Он мора бити психолошки едукован и верзиран, кроз своје образовање, животни подвиг преображаја самога себе уз Божију помоћ, кроз искуство и делатну љубав према људима. У супротном је његов пастирски рад тотално обесмишљен и практично јалов. Реч психа, уопштено речено, значи душа, а она је један од најважнијих појмова у хришћанству – истиче отац Иван.

Форум „Живе речи утехе” има око 3.300 корисника, постоји у оквиру сајта pouke.org, основаног 24. маја 2009. године, под духовним је руковођењем епископа шумадијског Јована и има, дакле, благослов српске цркве за свој рад. У уредничком тиму осим свештеника има и професора, историчара, преводилаца. Хиљаде корисника овог форума, које отац Иван описује као „веома активне”, сведоче да ни цркву никако није заобишла „Интернет револуција”. 

– Непотпуност овог виртуелног вида комуникације међу верницима, по мишљењу многих, лежи у немогућности пуног остваривања живог односа међу вернима. Он, с друге стране, представља претпоставку, а често и основ, реализације нових и конкретних односа међу људима који би се, највероватније, тешко упознали и остварили живи контакт да нема Интернета, тако да оно што би неко именовао као ману, може бити веома лако, на основу претходно реченог, преображено у позитивну црту овог вида савременог међуљудског саобраћаја – каже отац Иван.

Са Интернетом су дошле нове могућности за мисију цркве, па је отац Иван најавио оснивање „православног фејсбука”, односно друштвене мреже која би повезала вернике и људи из цркве, али по том питању је за сада тајанствен, па открива тек да на томе ради много људи и да се нада да ће ускоро доћи време за реализацију ове идеје.

Јелена Чалија

 

 

WWW.POLITIKA.RS

<p>Шта мучи данашње вернике? Један од могућих приступа у потрази за одговором на ово питање може бити и: погледати која питања верници постављају по православним форумима. Ти форуми имају рубрике...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

У коментарима се јавио и покојни о. Гаврило Лепавински, Бог да му душу прости... један, свакако, од највећих мисионара Цркве која странствује у овом времену...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Иван Ц. рече

У коментарима се јавио и покојни о. Гаврило Лепавински, Бог да му душу прости... један, свакако, од највећих мисионара Цркве која странствује у овом времену...

Otac Gavriloпре 9 година

,,Nakon višegodišnjeg iskustva u radu sa Internet tehnologijama i virtuelnog kontakta sa vernicima, blisko mi je pitanje misionarenja putem Interneta. Smatram da dostupnost informacijama, vezanim za pravoslavni svet, omogućava korisnicima Interneta da budu u centru dešavanja. Zato je u velikoj prednosti mlađa populacija, koja na raznim sajtovima, pa i lepavinskom, može da se informiše o aktuelnostima u pravoslavnom svetu. Kao primer za to jesu i svakodnevne najave sadržaja večernjeg programa na Radio Blagovesti, da bi posetioci bili pravovremeno upoznati i eventualno zainteresovani za emisiju. Svakodnevno dolazim u kontakt sa vernicima preko Facebooka, koji kroz takvu „virtuelnu“ veronauku putem svojih komentara i sami dobijaju priliku da iskažu mišljenje o verskim temama. Vernici se tako međusobno upoznaju i istovremeno aktivno uče o pravoslavnoj veri. Na kraju svoje znanje dele sa ostalima, jer se komentari objavljuju i na lepavinskom sajtu."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mnogi od nas su, makar u nekom periodu, u nemogućnosti da drže živ kontakt sa Crkvom, tako da je ovaj vid komunikacije preko potreban i značajan.

Mnoge odgovore sam pronašla ovim putem, nisam sigurna da bi išlo tako glatko da sam čekala na duhovni razgovor od nekih par sati sa duhovnikom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

" Citajuci nenapisane knjige zaboravio si one napisane..."

Internet je pokvario Sabotnost u crkvama i razdelio ljude, kao i druatvene mreze. Ljudi danas nemaju i cemu da pricaju jer au toliko vezani za telefon. Sedite sa nekim i videcete koliko ce puta u toku razgovora pogledati telefon, i koliko se ljudi u drustvu drze telefona cak i kad se drzi propoved ljudi je prekinu da bi bili oline. Totalan promasaj je takav vid komunikacije na relaciji Duhovnici narod.

Danas liturgija nema ama bas nikakav znacaj cim se prikazuje na televiziji, izgubila se ta posebnost liturgije i taj duh ulaskom kamere. Zeni je zabranjeno da udje u oltar i na Svetu giru a kameri nije. Gde je tu ta tajnovitos dobovnog zivota kada je sve na naizvolte. 

Ziva rec je giva rec, sve sto se pise moze se pogresno protumaciti a to vec ne moze biti toliko dusekorisno.  Razgovor sa duhovnikom je na prvom mestu pa onda fejs, viber i ostale mreze.

 

Niste oce u interviju dali odgovore na gore zadata pitanja. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Flojd рече

Internet je pokvario Sabotnost u crkvama i razdelio ljude, kao i druatvene mreze. Ljudi danas nemaju i cemu da pricaju jer au toliko vezani za telefon. Sedite sa nekim i videcete koliko ce puta u toku razgovora pogledati telefon, i koliko se ljudi u drustvu drze telefona cak i kad se drzi propoved ljudi je prekinu da bi bili oline. Totalan promasaj je takav vid komunikacije na relaciji Duhovnici narod.

Okej, stoji to da mladi neprestano gledaju telefon i sva ta prica, ali ne mislim da se tako nesto jos uvijek desava u Crkvi. Jos nisam vidjela da neko "visi" na internetu u toku Liturgije. 

Mislim da kao i sve i Internet ima i losih i dobrih strana, zavisi koliko i kako se koristi. Dok je umjereno onda je okej. 

Meni je npr knjiga koju sam nasla na internetu vrlo pomogla, a ne znam kad bih je ovako nasla. Jednostavno ima vise mogucnosti i za dobro i za lose.

пре 1 сат, Flojd рече

Danas liturgija nema ama bas nikakav znacaj cim se prikazuje na televiziji, izgubila se ta posebnost liturgije i taj duh ulaskom kamere. Zeni je zabranjeno da udje u oltar i na Svetu giru a kameri nije. Gde je tu ta tajnovitos dobovnog zivota kada je sve na naizvolte

Nadam se da ni ovo nisi mislio bukvalno. Liturgija nije izgubila nikakav znacaj. Zar se i danas ne pricescujemo kao i prije Interneta i svega?

Ima ovdje kopetentnijih da pisu na ovu temu, al eto morala sam prokomentarisati.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, Milica Bajic рече

Mnogi od nas su, makar u nekom periodu, u nemogućnosti da drže živ kontakt sa Crkvom, tako da je ovaj vid komunikacije preko potreban i značajan.

Mnoge odgovore sam pronašla ovim putem, nisam sigurna da bi išlo tako glatko da sam čekala na duhovni razgovor od nekih par sati sa duhovnikom.

Да, ово је сигурно тачно. И што се тиче комуникације са другим људима из Цркве, и што се тиче текстова, јер стварно постоји обиље добрих православних сајтова и библиотека.

С друге стране, и ово што @Flojd каже у великој мери је тачно. Интернет у одређеној мери је користан и сврсисходан. Али када не успевамо да успоставимо контролу над собом, када он "загосподари" нашим временом и животом, када виртуелна реалност надвлада стварни живот, онда је то, наравно, лоше. А пошто смо сви мање-више слаби и "распуштени", онда је та "тамна" страна интернета често присутна.

Што се мисионарског аспекта тиче, чини ми се да је слично. Донекле се може мисионарити и преко интернета, јер има и текстова и клипова са интервјуима и проповедима. (Било би занимљиво направити неко истраживање или анкету колико је људи пришло Цркви преко интернета). Али живи контакт и заједништво у стварном животу дају још једну димензију, и то врло битну, коју контакт преко интернета никад не може дати. Никад не може пренети онај душевно-духовни садржај који свако има у живом односу са другим личностима и црквеним реалностима. Јер у контакту са неким ми  се и душом и духом "додирујемо" са другом личношћу. Тако, на пример, у видео снимку разговора са старцем Тадејем има можда само  30% оног душевно-духовног садржаја који је постојао у личном контакту са њим. Исто је и са благодатним опитом учествовања у црквеним богослужењима, који пренос Литургије преко неког медија никад не може са-општити било коме. И у том смислу је, са мисионарског аспекта, врло недостатан.

Шта год и колико год интернет могао да помогне (а може, није спорно), на крају се ипак дође на оно "дођи и види (доживи)".

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Maslacak_ рече

Okej, stoji to da mladi neprestano gledaju telefon i sva ta prica, ali ne mislim da se tako nesto jos uvijek desava u Crkvi. Jos nisam vidjela da neko "visi" na internetu u toku Liturgije. 

Mislim da kao i sve i Internet ima i losih i dobrih strana, zavisi koliko i kako se koristi. Dok je umjereno onda je okej. 

Meni je npr knjiga koju sam nasla na internetu vrlo pomogla, a ne znam kad bih je ovako nasla. Jednostavno ima vise mogucnosti i za dobro i za lose.

Nadam se da ni ovo nisi mislio bukvalno. Liturgija nije izgubila nikakav znacaj. Zar se i danas ne pricescujemo kao i prije Interneta i svega?

Ima ovdje kopetentnijih da pisu na ovu temu, al eto morala sam prokomentarisati.

Sama cinjenica snimanja Bogosluzenja ti je kao da vidis na netu.

Dobro, bolje je reci da gubi smisao, cim postoje uzivo prenosi. Mozes gledati liturviju zavaljen u krevet i piti juternju kafu, to je tragicno. Cak te duhovni razgovori na taj nacin gube smisao, ti samo alusas a ako ti nije jasno ne mozes da putas, ne mozes da se konsultujes. Meni se ne svidja ta ideja o " duhovnom vodjstvu preko interneta a kamoli drustvenih mreza.

Ako duhovnik nema vremena da odvoji da se konsultujemo  uzivo to i nije duhovnik kakav treba da bude vec neki savremen, virtuelni tehno duhovnik.

Kako i cinjenica da zena ne sme na S. Goru, a koliko ima samo emisija snimljenih tamo, znaci kao da je zena krocila, zasto joj braniti da ide kad vec zna kako je gore?

Nasla si jednu knjigu i odma prosvecenje a koliko ti je pomogao razgovor sa duhovnikom? Knjigu si mogla i naopako da razumes a zivu rec ne.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Кнез Махмут Бушатлија потомак владара Зете Ивана Црнојевића интервју нам је дао у манастиру Острог. Титулу предака вратио му је лично митрополит црногорско-приморски Амфилохије, након што је после пет векова исламске вероисповести своју породицу вратио у православље.     Његов предак био је и Махмуд паша Бушатлија. Њему је лично Петар II Петровић Његош у бици на Крусима одсекао главу која се и данас чува у Цетињском манастиру. Три века након тог догађаја, његов потомак крштен је управо на Цетињу, а добио је име свог претка Станка Црнојевића.    Махмуд Бушатлија, један од најпознатијих стручњака за улагање и стране инвестиције у манастиру Острог проводи неколико месеци годишње од како се вратио у православље. Каже да дан у манастиру почиње око седам ујутру, после литургије је неизоставан разговор са монасима и свештеницима у заједничкој трпезарији, а онда свако оде својим послом.   Бушатлија мало „злоупотребљава” титулу кнеза   Бушатлија прича да је неко ко не бежи да стекне ново искуство па то користи и овде.   „Врло радо долазим у амбијент који је под покровитељством једног Свеца чије се присуство осећа и дан данас и то ми даје снагу да радим. Последњих година доста проводим овде, додуше, мало злоупотребљавам своју кнежевску титулу па остајем и дуже него што је то у манастиру нормално”, прича нам Махмуд Бушатлија.     Сматра да је Острог центар који зрачи енергију која обухвата све људе и доводи их у цркву. Ово светилише је универзално, додаје он, јер га посећују припадници свих вероисповести.   „Мислим да то јединство игра веома важну улогу што се видело и у чињеницама ко је све излазио на литије. Оне су превазишле верни свет, окупљао се народ не водећи рачуна о нацији и вери. Одавде зрачи та енергија која дозвољава да људи превазиђу 30 година константног притиска на растављање овог народа на националне Србе или Црногорце. Показало се да је то све ништавно и да су сви они заједно”, рекао је наш саговорник.     На помињање литија, које су  због ванредног стања одложене, Бушатлија каже да су оне биле начин да грађани покажу незадовољство политиком али и економијом у Црној Гори. Наш саговорник сматра међутим да би до пада интересовања за литије у будућности могло да дође само ако би држава у наредних месец дана ванредног стања успела да поправи све оно што је уништавала последње три деценије али не верује да је то могуће учинити. Због тога, каже, не очекује да ће се осећај грађана те земље према литијама променити.   Црна Гора најбољи ђак Европске уније, а чека је банкрот   Црна Гора је од 2017. чланица НАТО али у односу на Србију предњачи и у чланству за Европску унију. Међутим, наш саговорник је категоричан - ова Европска унија није мерило неког квалитета и њихова похвала не би смеле много да значи у реалним основама. Наравно, додаје он, дневна политика ће се увек ослонити на такву похвалу не водећи рачуна да више хвали себе.   „Политичари пренаглашавају своје учешће у економском животу и нормално да је све приказују као успех. Црна Гора има доста спецификума који не дају шансу за велике успехе — има 600 хиљада становника, деиндустријализовану економију и највећу стопу незапослености на Балкану која износи 15 одсто. Оно што највише брине јесте незапосленост младих у категорији од 16 до 35 година који овде не виде шансу и одлазе још за време школовања“, оценио је Бушатлија.   Читав систем транзиције, односно тајкунизације, сматра он, довео је до тога да је у земљи изражена поларизација и да је сада пола становништва на граници сиромаштва, док се овдашњи политичари хвале са БДП-ом и упоређују га са другима.     „До пре две године јесте био највећи на Балкану али је то било захваљујући великом дугу. Ово је земља која једва 15 посто свога увоза може да плати својим извозом (док је то у Србији 70 одсто). Јавни дуг је прешао скоро 70 посто и на њему се не може живети дуго. Сматрам да је Црна Гора веома близу тога да дође у ситуацију да можемо да очекујемо и банкрот, јер ће јој све теже бити да се задужује”, рекао је Бушатлија.   Он не види неку основу за оптимизам, осим ако то није оптимизам структуре на власти који гледа да прода свој имиџ што боље за следеће изборе.   Арапи лажни, Кинези фер инвеститори у Црној Гори   Од доношења Закона о слободи вероисповести многи су као један од разлога за његово усвајање наводили присвајање црквеног земљишта на Буљаричком пољу. Бушатлија са сигурношћу каже да зна да је једна црногорска адвокатска канцеларија доводила одређене Арапе у Митрополију црногорско-приморску.   „Они су били заинтересовани за куповину црквеног земљишта на Буљарицама али сам по тим људима закључио да иза свега стоји црногорски новац који је раније изнесен из земље па се сада део тих пара враћа кроз пројекте који се приказују као арапски. Тиват је место где су они највише уложили и које се представља као једно од најразвијенијих општина. На жалост, то не осликава стварно стање на терену“, додаје он.     Са друге стране, оно што је очигледно, каже Бушатлија, то су послови Црне Горе са кинеским компанијама. За критику је чињеница да земље Балкана саме одлучују о пројектима и доносе погрешне одлуке – раде оне који су неисплативи. Тој категорији припада и аутопут у Црној Гори који наводно треба да се настави и са српске стране.   „Са економске стране, то је неприхватљив пројекат, јер повезивање Београда и луке Бар аутопутем апсолутно није исплативо. Много бољи пројекат била је обнова железничког саобраћаја, јер је то једини вид транспорта који би могао да допринесе подизању промета са два на пет милиона тона годишње, а и десет пута је јефтинији од друмског“, оцењује он. Аутопут у Црној Гори је, каже наш саговорник, доказ да Кина не врши политичке притиске кроз свој економски развој. Они не инсистирају на спровођењу уговора који им даје за право да далеко брже раде, већ остављају држави да она реши питање експропријације иако би по основном уговору могли да врше велики притисак.   „Кинези процењују да Црна Гора не може да врати две милијарде евра, па је боље да стану у тренутку када је дуг 358 хиљада и зато цео пројекат касни“, објашњава овај стручњак за инвестиције.   Корона и кинеска економија   Шта ће се након вируса корона десити са кинеском привредом за Бушатлију није непознаница. Он тврди да је Кина млада, високо индустријализована земља и највећи је произвођач на свету.   „То је постала захваљујући жилавом темпераменту и миленијумским стицањем искустава, јер код њих време не игра неку велику улогу, али посвећеност је јако важна. Читава њихова историја довела је до тога да се веома брзо адаптирају. То преносе и на индустрију што је у кризним ситуацијама веома важно да би земља што пре стала на ноге,” сматра наш саговорник.      Као доказ за то је и чињеница да су за мање од три месеца, не само локализовали вирус него успели и да обнове индустрију у најугроженијим деловима. Са друге стране, веома су спремни да помогну осталима у невољи што смо могли да видимо на примеру Италије, рекао је Бушатлија.     Извор: Спутник
    • By Hadzi Vladimir Petrovic
      Car manufacturers are forced to build respirators - auto engine & sport
      ENGNEWS24H.COM In the UK, there is a large automotive industry that is running low because of the corona virus. The UK Government is now ordering the factories to switch  
      Нажалост морам овако, јер кад Енглези раде онда можемо и ми.
      Наиме у Кини је смртност била мала јер су имали све, у Италији су морали одличивати кога ће на респиратор, а ко ће да умре, нас можда очекује исто.
      Колико сам данас успио да сазнам произвести респиратор није нека посебна наука, вјештачко дисање се користи од 17 вјека, вјероватно су користили неке мјехове.
      Данас наједноставнији који сам видио је овај у прилогу.
      Чуо сам се са мајстором који ми је рекао да је то у принципу вакум пумпа ( сваки компресор се једноставно може преправити у вакум пумпу)

      [/url] 
      А овде има више о принципу рада

       
      Апелујем на оне који знају више од овога, или знају оне који знају да подрже тему, са циљем да се састави упутство за самоградњу.
      Понављам у Италији су умирали јер нису имали ове просте уређаје, нама их недостаје.
       
      Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
       
       

    • By Логос
      Саопштење за јавност Светог Aрхијерејског Cинода Српске Православне Цркве: Имајмо поверења у наше лекаре, а пре свега у Господа нашега, Лекара душâ и телâ наших!   Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве будно и брижно прати свакодневне вести и изјаве одговорних личности Цркве, државе и медицинске струке о све већем ширењу опасне короновирусне заразе која представља опасност по здравље – а у доста случајева и по сâм живот – милионâ људи.   Свима који се боре против ове пошасти, а у првом реду лекарима и осталом медицинском особљу, Свети Синод изражава најдубљу захвалност и поштовање за даноноћне напоре у предохрани и сузбијању епидемије и на њих призива благослов Божји. Истовремено Свети Синод упућује изразе саучешћа породицама, сродницима и пријатељима досадашњих жртава вируса које је задесио смртни исход.   Црква увек, служећи Богу, служи и спасењу и сваком добру како својих верника тако и свих осталих људи, наших ближњих, а особито у ове тешке дане.   Поштујући значај и достигнућа медицине, које сматра великим Божјим даром и великим људским подвигом, она својим верницима нуди и јединствени лек бесмртности, свето Причешће, као и благодат својих светих Тајни и свог целокупног благодатног дејства.   Свети Синод позива све вернике наше Цркве на одговорност и трезвеност у овој ситуацији и апелује на њих да не пренебрегавају упутства медицинских служби и државних органа и да не запостављају или игноришу прописане превентивне мере – једном речју, да не излажу опасности ни себе ни друге. Нема места, међутим, паници и непровереним гласинама.   Истовремено, Свети Синод наглашава да је Господ наша Нада и наш Избавитељ у свим невољама и да зато треба да умножимо усрдне молитве за оболеле, а нарочито за лекаре и остало медицинско особље, које несебично чини све што може често излажући и себе опасности, што је такође облик богослужења и несебично служење људском роду. На нама као хришћанима и људским бићима јесте да чинимо све што до нас стоји, верујући и знајући из Светог Писма да је Богу све могуће, па и превазилажење природних закона и неприродних процеса.   Горе имајмо срца! Имајмо поверења у наше лекаре, а пре свега у Господа нашега, Лекара душâ и телâ наших!     Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода   Извор: Инфо-служба СПЦ
      View full Странице
    • By Логос
      Саопштење за јавност Светог Aрхијерејског Cинода Српске Православне Цркве: Имајмо поверења у наше лекаре, а пре свега у Господа нашега, Лекара душâ и телâ наших!   Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве будно и брижно прати свакодневне вести и изјаве одговорних личности Цркве, државе и медицинске струке о све већем ширењу опасне короновирусне заразе која представља опасност по здравље – а у доста случајева и по сâм живот – милионâ људи.   Свима који се боре против ове пошасти, а у првом реду лекарима и осталом медицинском особљу, Свети Синод изражава најдубљу захвалност и поштовање за даноноћне напоре у предохрани и сузбијању епидемије и на њих призива благослов Божји. Истовремено Свети Синод упућује изразе саучешћа породицама, сродницима и пријатељима досадашњих жртава вируса које је задесио смртни исход.   Црква увек, служећи Богу, служи и спасењу и сваком добру како својих верника тако и свих осталих људи, наших ближњих, а особито у ове тешке дане.   Поштујући значај и достигнућа медицине, које сматра великим Божјим даром и великим људским подвигом, она својим верницима нуди и јединствени лек бесмртности, свето Причешће, као и благодат својих светих Тајни и свог целокупног благодатног дејства.   Свети Синод позива све вернике наше Цркве на одговорност и трезвеност у овој ситуацији и апелује на њих да не пренебрегавају упутства медицинских служби и државних органа и да не запостављају или игноришу прописане превентивне мере – једном речју, да не излажу опасности ни себе ни друге. Нема места, међутим, паници и непровереним гласинама.   Истовремено, Свети Синод наглашава да је Господ наша Нада и наш Избавитељ у свим невољама и да зато треба да умножимо усрдне молитве за оболеле, а нарочито за лекаре и остало медицинско особље, које несебично чини све што може често излажући и себе опасности, што је такође облик богослужења и несебично служење људском роду. На нама као хришћанима и људским бићима јесте да чинимо све што до нас стоји, верујући и знајући из Светог Писма да је Богу све могуће, па и превазилажење природних закона и неприродних процеса.   Горе имајмо срца! Имајмо поверења у наше лекаре, а пре свега у Господа нашега, Лекара душâ и телâ наших!     Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода   Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      НИ НЕПРИЈАТЕЉУ НЕ БИХ ПРЕПОРУЧИО ДА ПОКУША ДА ПРЕВАРИ ПРАВОСЛАВНЕ СРБЕ У ЦРНОЈ ГОРИ.     Био сам у Подгорици на Светосимеоновској литији. Утисак је јединствен и непоновљив. Заједно са десетинама хиљада људи, из једне душе и једног гласа смо Бога молили - Светог Саву, Светог Симеона Мироточивог и све свете Немањиће призивали, ходали поносно улицама Подгорице, певали о нашој мајци Црној Гори, Боки, Светом Василију Острошком, Карађорђевићима и Петровићима, Опленцу и Ловћену, Дечанима и Жичи. Певали смо о светом Кнезу Лазару и Косовским мученицима, али и о бесмртницима за Кошара и Мојковца.    Бори се народ за своје светиње, не да их. Бори се за свој идентитет православни и српски, за своје ћирилично писмо, за свог Његоша, Марка Миљанова, за Црњанског и Андрића. Бори се за егзистенцију сопствене деце. Зна народ да није једини циљ отети црквену имовину. Прави циљ је поделити и разорити Светосавску Цркву. Зато се над лицима људи, жена, деце, стараца поносно виоре стотине и стотине тробојки. Неке су везане са крсташ барјацима символизујући вечно народно, духовно и црквено јединство Зете и Рашке, Боке и Шумадије, Херцеговине и Срема, свих наших земаља и крајева.   Малициозни и злонамерни кажу да тај наш народ није црквен, да је масовношћу изненадио и свештенство у Црној Гори и политичке главаре, а ја баш мислим да су тамошњи православни Срби изразили суштинску црквеност, хришћанску љубав, пожртвовање и озбиљност. Они никога не искуљчују, без обзира на националност и политичко опредељење. Све позивају и прихватају у заједницу братства и љубави, јер је њихово опредељење да борећи се за себе, своје достојанство и идентитет бране слободу и достојанство других.. Не мало браће Хрвата, муслимана и Црногораца се одазвало.   Чини ми се најважнија је озбиљност нашег народа у Републици Црној Гори. Они знају ко су, шта хоће, а шта неће ни по коју цену и припремили су се да ту цену, ако треба и плате. Стога ни непријатељу не бих препоручио да их заводи за Голеш планину и да покуша да их превари. Њихова вера, одлучност и љубав надахњују и охрабрују и мене као човека, хришћанина и епископа.     Митрополит загребачко-љубљански +Порфирије     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...