Jump to content

Нови Сад одбио да плати откуп хакерима и остао без база података

Оцени ову тему


Препоручена порука

https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/235796/Novi-Sad-odbio-da-plati-otkup-hakerima-i-ostao-bez-baza-podataka.html?fbclid=IwAR3xBNKcqoZu7Ax2txrR0lRWzVZsDadrn9axK3qXTiDkJ-FxvywYu_UAJKg

...

Deo zaposlenih u gradskoj upravi i pojedinim javnim preduzećima nije dobio plate zbog hakerskog napada na informacioni sistem Informatike, što je samo deo problema zbog nestalih podataka, saznaje 021.rs.

Hakonava_Skupstina_grada_03032020_(4)_70

Izvor u gradskoj upravi za 021.rs navodi da će radnici dobiti svoje zarade narednih dana kada se ponovo uspostavi sistem, jer je Grad odbio da plati otkup u bitkoinima i time ostao bez podataka, a ne može da ih povrati jer je i bekap zaražen kriptovanjem.

Mada u Gradskoj kući ne žele da kažu šta je sve nestalo i u kojoj količini, npr. šta je sa informacijama o dugovima građana za komunalne usluge, poreskim prijavama, građevinskim dozvolama i sličnim važnim podacima, kako 021.rs saznaje, zaposleni u gradskim firmama će sada ručno unositi podatke u baze, jer većina dokumentacije koja je nestala postoji i na papiru ili u drugim državnim ustanovama i javnim preduzećima čiji računari nisu zaraženi.

Ovo saznanja 021.rs je delimično potrdio i gradonačelnik Miloš Vučević u izjavi za RTS, jer već tri dana izbegava da se javi 021.rs i odgovori na pitanja. On je ovom beogradskom mediju rekao da je gradski informacioni sistem blokiran u nedelju, 1. marta uveče i da je Grad ucenjen na 50 bitkoina što je oko 400.000 evra. U međuvremenu je otkupnina smanjena na 20 bitkoina, ali je Grad odbio da plati i tu sumu, zbog čega su podaci i bekap, ostali zaključani.

"Ne mogu da budu otključani. Mi ćemo podići novi sistem, nećemo plaćati otkupninu, ne znam ni kako bi to platili, kako bi to pravdali u budžetu. Nije realno da to platimo i niko Novi Sad ne može da ucenjuje", naveo je gradonačelnik.

On je naveo i da je do upada u sistem došlo preko e-maila, dodajući da nije toliko stručan da objasni kako se to tačno dogodilo.

Podsetimo da su zbog blokiranja sistema upadom na servere u JKP "Informatika" skoro sve gradske uprave u ponedeljak prestale sa radom, odnosno zaposleni sede u kancelarijama i šalter salama sa isključenim kompjuterima. Ovaj hakerski napad se u određenoj meri odrazio i na sistem objedinjene naplate, matičarske službe, sistem video nadzora, predškolsku ustanovu i na skoro sva javna preduzeća. Više o napadu čitajte OVDE.

  • Оплаках :)) 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 34
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарне поруке

Исти случај у фирми где радим крајем октобра 2019. Наравно да нисмо платили. Мања фирма је у питању . Имали смо  неки килави бекап....око месец дана црнчења  да све колико толико дође на своје. Писала

Kad se obogatis ne zaboravi na nas ovde!

O napadu, koji se desio pre 2 dana.

https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/235654/Blokirani-serveri-novosadskih-sluzbi-hakeri-traze-bitkoine-da-bi-otkljucali-vredne-baze-podataka.html

...

Serveri gradskih uprava, ali i nekolicine drugih javnih službi koji su u JKP "Informatika" hakovani su tokom vikenda i hakeri traže bitkoine da bi otključali sisteme, saznaje 021.

hakovanje_700_pixabay.jpg

Reč je o napadu hakera, najverovatnije iz inostranstva. Gradske kamere trenutno ne funkcionišu, a zaposlenima u gradskim službama rečeno je da ne mogu da pristupe svojim mejlovima.

server_ne_radi.jpg

Kako nezvanično saznajemo, hakerski napad prijavljen je danas policiji i odeljenju za visokotehnološki kriminal, a hakeri traže velike sume u virtuelnoj valuti kako bi otključali sada već kriptovane i zaključane servere. Na njima se, inače, nalaze i vredne baze podataka.
 
Ovu informaciju građani su mogli da saznaju ako su, recimo, danas pokušali da plate račun na šalterima "Informatike".
 
U "Informatici" poručuju da ne treba da postoji bojazan od zloupotrebe ličnih podataka građana zbog hakerskog napada, zato što se baza podataka čuva na drugoj platformi. Šta još kažu u "Informatici", čitajte OVDE.
 
Šikanja: Kriptomalver sve prisutniji prethodnih godina
 
Osnivač udruženja "eSigurnost" Jovan Šikanja kaže za 021 da je kriptomalver svaki oblik zlonamernog softvera koji kriptuje fajlove na računarima, telefonima i serverima i time ih čini neupotrebljivim za korisnika. Iako kriptomalver nije nešto novo, u prethodne 3-4 godine broj napada se, kaže on, drastično povećao. 
 
"Danas kriptomalver obično imamo priliku da vidimo u formi ransomware-a. To znači da napadač šifruje naše fajlove, a da bi ih dešifrovao, od nas traži novac. Ono što je posebno opasno kod ovakve vrste napada je činjenica da, ukoliko je sam malver napravljen kvalitetno, mogućnost da korisnik bez plaćanja naknade povrati i dešifruje podatke gotovo i da ne postoji. Vraćanje podataka iz bekapa je jedino rešenje. Ukoliko ne postoji adekvatna bekap politika, tada kompletna organizacija rizikuje da bude potpuno izbačena iz poslovanja, ponekad čak i bez mogućnosti da se vrati u pređašnje stanje", objašnjava Šikanja.
 
Na pitanje 021 kako je moglo da dođe do ovakvog hakerskog napada, on pojašnjava da je najverovatnije moglo da se desi da je neko od zaposlenih otvorio štetan mejl, mada to nije jedina mogućnost.
 
"Druga opcija je da je neko direktno napao same servere/računare, u slučaju da su bili vidljivi direktno na internetu", smatra Jovan Šikanja.
 
"Pwndlocker"?
 
Prema pisanju portala "IT klinika", ransomware o kojem bi ovde moglo da bude reč je "pwndlocker", koji je aktivan globalno i prethodno je napao gradove u SAD. Ovaj kriptomalver određuje cenu otkupnine u zavisnosti od veličine mreže, broja zaposlenih i godišnjih prihoda, a u poruci u otkupnini hakeri navode da će dekriptor čuvati mesec dana, uz mogućnost dobijanja "popusta" ukoliko se žrtva javi u roku od dva dana. Detaljnije čitajte OVDE.
...
Autor: Gorica Nikolin, Žarko Bogosavljević
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

I najbolji komentar, sto se mene tice... :smeh1:

...

Novosadjanin

"Čestitamo! Vi ste naš 999.999 posetilac, molimo kliknite na link ispod i dobijate golf 2 dizel i Sonju koja se nalazi 20 km od Vas, želi samo Vas i Vašu novu golf 2ku."
  • Хахаха 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Исти случај у фирми где радим крајем октобра 2019. Наравно да нисмо платили. Мања фирма је у питању . Имали смо  неки килави бекап....око месец дана црнчења  да све колико толико дође на своје. Писала сам негде на некој  теми.Што је најгоре све  је ишло преко моје кичме . Не поновило се :smeh1: Од тада сваки дан  бекаповање  (снимање базе података ) и то на две флешке , за сваки случај . 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Рапсоди рече

Исти случај у фирми где радим крајем октобра 2019. Наравно да нисмо платили. Мања фирма је у питању . Имали смо  неки килави бекап....око месец дана црнчења  да све колико толико дође на своје. Писала сам негде на некој  теми.Што је најгоре све  је ишло преко моје кичме . Не поновило се :smeh1: Од тада сваки дан  бекаповање  (снимање базе података ) и то на две флешке , за сваки случај . 

Svako ko se i malo bavi racunarima zna da je snimanje svih vaznih podataka na spoljasnje nezavisne nosace (eksterni HDD, mali flesh uredjaji, CD/DVD) obavezna stvar, i da se tu nikad ni ne postavlja pitanje oko toga. To je tol`ko normalno kao sto je normalno pranje ruku posle WC-a.

Ali kad se tehnicki nepismeni ljudi bave tehnikom, onda dodje do belaja.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, obi-wan рече

Na pitanje 021 kako je moglo da dođe do ovakvog hakerskog napada, on pojašnjava da je najverovatnije moglo da se desi da je neko od zaposlenih otvorio štetan mejl, mada to nije jedina mogućnost.

Није проблем отворити мејлове, него ићи на линкове код непознатих мејлова. Преко линкова уђе тројанац .

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kada se zajedno nadju na "pedžerima" baziran softver, radnici i radnice koji vise po facebook-u i sajtovima za "nedorasle", uz kliktanje mišem na svaku iznenđujuću "povoljnu" ponudu, imamo ovakve stvari.

Hakeri ili ne, informacioni sistem Novoga Sada (a ništa bolji nije ni u drugim gradovima Srbije) je i pravljen uz pomoć štapa i kanapa, a takvi su da stvar bude gora i informacioni sistemi skoro svih državnih službi, ali i privatnih preduzeća (Još uvek mi je pred očima ekran "terminala" u banci (windows, a na desktopu tušta i tma, dok u pozadini ide chrome na kome je Facebook) i šalteruša u EDB-u koja s dva prstića pola sata nabada po tastaturi....

Od takvih očekivati da rade bekap ili da imaju instaliran "kršteni" antivirus (ako tog parčeta softvera uopšte  i ima to su ili avira ili kineski 360, a ni jednan ni drugi nemaju u osnovnoj varijanti zaštitu od ransomwarea) je iluzorno. Uz to, ko garantuje da i bekap nije zaražen? Niko.

 

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, obi-wan рече

Ali kad se tehnicki nepismeni ljudi bave tehnikom, onda dodje do belaja.

У нашем случају више неодговорни  људи...по принципу " е неће баш мене " .

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, nesha973 рече

Uz to, ko garantuje da i bekap nije zaražen? Niko.

Најобичнији усб (флешке) бекапујеш, и извадиш....не може да се зарази...једино у тренутку када бекапујеш  да  некако  хакери продру. Мислим ....  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Рапсоди рече

Није проблем отворити мејлове, него ићи на линкове код непознатих мејлова. Преко линкова уђе тројанац .

Ali emajlovi imaju filtere za to, treba da se bas potrudis da bi tu pokupio nesto.

Mislim da je ovde pre bilo nesto onog tipa sto je napisao nesha973 iznad, i onaj komentator kog sam preneo: "vi ste nas xyz posetilac, samo kliknite na link..." Ko je tu pokupio virus, taj i treba da ostane bez podataka.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, obi-wan рече

12:smeha:

Imaš takve po izboru, recimo ako ti je volja zapadni tu je ESET NOD, ako ti je volja Istočni, tu je Kaspersky (oba u pro licenci, a ne free varijante)...

Dakle moraš da popu, bilo zapadnom, bilo istočnom daš neku kintu da bi ti štitio računar od ucenjivača...

Ps. ali to ne značl da možeš bezbrižno da prihvataš ponude....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Рапсоди рече

Најобичнији усб (флешке) бекапујеш, и извадиш....не може да се зарази...једино у тренутку када бекапујеш  да  некако  хакери продру. Мислим ....  

To da, ali brat nesha misli na onaj uobicajeni serverski bekap. Taj je siguran k`o vrbov klin, kao i sva ta tlapnja o "cloud" servisima za podatke. Ne mogu da uklavirim da ima toliko ljudi koji imaju poverenje u tako nesto.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу, пете седмице Часног поста, 18. априла 2021. године, у храму Ваведења Пресвете Богородице у Стапару, свету Литургију је служио протонамесник Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење презвитерâ Милана Цирара и Ђуре Родића.

       
      После отпуста, отац Саво је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, којом је за новог пароха стапарског постављен презвитер Ђуро Родић. Отац Саво је пожелео добродошлицу оцу Ђури, а оцу Милану је захвалио на досадашњем опслуживању парохије стапарске. Отац Ђуро је заблагодарио Преосвећеном владици Иринеју на благослову, указаном поверењу и части, као и својој сабраћи и верном народу на речима добродошлице, уз обећање да ће настојати да оправда поверење Епископа бачког. 
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Новине Српске Патријаршије Православље од 15. априла 2021. године великим делом су посвећене блаженоуснулом архимандриту Јовану Радосављевићу, најаутентичнијем монаху у нашој Помесној Православној Цркви, како га је у опроштајном слову описао прота Милутин Тимотијевић. „Господ га је позвао Себи кад је био најспремнији из овог света, за улазак у дом Његов“, више пута је подвукао у беседи Његова Светост Патријарх српски , који је уз саслужење њихових преосвештенстава епископа: новосадског Иринеја, шумадијског Јована, врањског Пахомија, крушевачког Давида, нишког Арсенија, мохачког Исихија и Епископа Јована Пурића служио, у суботу, 10. априла ове године, опело у летњем олтару манастира Лелић новопрестављеном оцу Јовану.
       
        Епископ Давид (Нинов): Православље - то је радост духа и излаз из свих људских безизлаза /pdf/
      Протођакон др Дамјан С. Божић: Водостај наших лажи

       
      „Даруј ми покајање Затвори очи тела мога и отвори очи душе моје Отвори, Господе, очи ума мога и разума, да Те могу кроз веру своју познати као свога Бога и Спаситеља Отвори, Господе Боже, очи срца мога, да Те могу осетити као Оца, а све људе као браћу своју.“ – из Молитвене исповести пред Богом, архимандрита Јована Радосављевића – добротом монаха Игнатија Марковића пренето и записано за времена у новинама Српске Патријаршије.
      Господ Исус Христос, који је Васкрсење и Живот (Јн 11, 25), нека одмори свог новоупокојеног слугу тамо где нема боли, ни туге, ни уздисаја – где је живот вечни. Амин. ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
      Петнаестоаприлски број новина Српске Патријаршије доноси и друге, бројне текстове: – Епископ стобијски Давид (Нинов): Православље – то је радост духа и излаз из свих људских безизлаза... – Манастир Српске Православне Цркве на Косову и Метохији Високи Дечани сврстан на листу најугроженијих локалитета у Европи за 2021. годину, објавила је паневропска федерација за очување културног наслеђа Европа Ностра. – Јубилеји српског црквеног школства у БиХ – Рељевско-сарајевска богословија 1882–1941. године – Неосноване и злонамерне оптужбе минорне приштинске (не) владине организације против архимандрита Саве Јањића, игумана манастира Високих Дечана, као и у целој јавности, и у Српској Патријаршији су примљене са индигнацијом...
        Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду, пете седмице Часног поста, 14. априла 2021. године,  у храму Светог пророка Илије у Младенову, протојереј Стевица Илић, архијерејски намесник бачкопаланачки, служио је свету Литургију пређеосвећених Дарова. 

       
      Том приликом, отац Стевица је, на основу одлуке Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина др Иринеја, новорукоположеног презвитера Петра Николића увео у дужност привременог пароха при храму Светог пророка Илије у Младенову и представио га верном народу, пожелевши му плодоносан рад на Њиви Господњој и повереној му парохијској заједници. Отац Петар је заблагодарио Његовом Преосвештенству на указаном поверењу и представио се вернима сабраним на богослужењу.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред читалачком публиком је нови мартовско-априлски 378. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Наведени број је посвећен 350-годишњици упокојења Светога Василија Чудотворца Острошког, а носи наслов „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ. Информације о наведеном броју доступне су на интернет страници часописа:  http://misionar.spc.rs/index.php.
       
      Представљање овог броја у медијима: 
      Катихета Бранислав Илић гост Радио-Светигоре: "Православни мисионар" утиче на нашу духовну будност
      Катихета Бранислав Илић гост Радио-Беседе: Сви смо на великом мисионарском задатку
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Слово љубве": Свети Василије Острошки - мисионар речју и делом
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Глас": Читањем "Православног мисионара" обогаћујемо своју душу
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Источник": Да ли у потпуности следимо пут Светога Василија?
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Српски Сион": Циљ црквене мисије је да приводи људе Христу Богу

       
      На првим страницама овог броја налази се честитка уредништва и редакције, поводом избора и устоличења новог првојерарха Српске Православне Цркве. Наведену честитку доносимо у целости:
      Током припреме за штампу овог броја Православног мисионара, дана 19/6. фебруара 2021. године, у Саборној цркви у Београду устоличен је новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско карловачки и Патријарх српски Господин Порфирије (Перић). Уредништво и редакција Православног мисионара овом приликом упућују срдачне жеље Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију, да га Господ укрепи у жртвеном служењу Богу и роду, и да молитвени покров Светог Фотија Цариградског (на чији празник је устоличен) и Преподобног Порфирија Атонског (чије име носи), а особито молитвено заступништво светих српских архијереја на челу са Светим Савом увек буду уз њега у узвишеној патријарашкој служби на коју је призван. Аксиос! На мнoгаја љета!
      Мисионар par excellence, наслов је уредничког уводника у којем презвитер др Оливер Суботић казује да је Манастир Острог духовно и телесно лечилиште коме од вајкада прибегавају небројени људи жељни утехе. Они притичу Светитељу кога је Бог изабрао да кроз његове мошти чудотвори својом нествореном благодаћу. Наш уредник се присећа речи блаженопочившег митрополија црногорско-приморског Амфилохија које је изрекао на устоличењу, сада, новопрестављеног умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића). Уводно слово отац Оливер закључује подсећањем да је Острошки светитељ био прави и истински мисионар, како речју, тако и делом.
      У оквиру рубрике Сећајте се својих старешина, протонамесник Александар Јевтић, парох при Светосавском храму у Краљеву, читаоцима предочава једну занимљиву причу која сведочи о љубави братства према свом упокојеном духовном оцу и игуману. На следећим странама, а у оквиру истоимене рубрике, налази се слово Епископа западноамеричког Максима, које је посветио свом духовном оцу блаженопочившем епископу Атанасију (Јевтићу).
      Приказ житија свете славне и добропобедне мученице Агније, чији свештени спомен прослављамо 21. јануара / 3. фебруара, можете да прочитате у рубрици Материк.
      Свете тајне су пројавa јединствене Светајне — Цркве, у којој Сâм Господ дарује човеку божански живот и избавља га од греха, смрти и ђавола, истиче у свом ауторском тексту потписник ових редова, који је своје казивање о значају Светотајиснког живота крунисао подсећањем на своју ауторску емисију „Светотајинско богословљеˮ, која је у оквиру три циклуса емитована на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке.
      Наш сарадник Раде Булајић пише о великом расколу, и у оквиру свог текста, између осталог истиче да су: Постојеће разлике између Истока и Запада проширили су римски црквени обичаји као што су: обавезни целибат клира, вршење миропомазања само од стране епископа, скраћење Велике четрдесетнице за једну недељу, служење Свете Литургије на бесквасном хлебу.
      Оперативни уредник нашег мисионарског гласила, за овај број пише о надасве познатом и знаменитом делу Светог Владика Никола „Охридски прологˮ. Према сведочанству аутора Охридски пролог Владике Николаја је радо читан деценијама после свог настанка. Упркос одређеном дистанцирању од лика и дела Епископа Николаја, Охридски пролог је уважаван и поштован међу верујућима и током периода социјалистичке Југославије.
      Милена Стефановић за рубрику Црквена уметности, а у оквиру циклуса текстовâ Библијски бестијаријум, доноси занимљиву причу о Пеликану. Она подсећа да је изузетна симболика пеликана нашла је своје место код раних хришћанских теолога, настављајући да живи у световној књижевности. Средњовековни симбол божанске милости, спремности на жртву и спасења, резонантан је и у рано модерно доба.
      Човекова идеја бесмртности, па и идеја Ричарда Докинса о „бесмртним смотуљцима“ јесу ништа друго него, свесно или несвесно, сведочење истине библијског откривења – да човек јесте на слику Оног који јесте, наводи др Александар Милојков у свом ауторском тексту „Идеја бесмртностиˮ.
      Тематски део часописа отвара протопрезвитер Слободан Лукић, парох будвански. У свом ауторском тексту под насловом „Свети Василије Острошки – похвала рода нашегаˮ, прота Слободан указује на правилно поимање светости у Цркви Христовој и подсећа на важну истину да је светитељство дар Божји.
      Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког, наслов је ауторског текста ђакона Владимира Пекића. Мошти Светог Василија, међутим, никако нису једини разлог зашто би га требало повезивати са животом који сведочи васкрсење, премда су најочигледнији. Заправо читав живот овог угодника Божијег говори о томе, поучава читаоце ђакон Световаведењске обитељи у Београду.
      Према сведочанству протонамесника Александра Јевтића, Свети Василије Острошки је у духовном смислу био на челу прошлогодишњих величанствених литија које су походиле Црну Гору закрстивши је колонама људи са молитвеним песмама на уснама. А о сили Божјој која се пројавила на лику и делу великог чудотворца Острошког, можете на прочитате у наставку тематског дела овог броја.
      Светитељ острошки је сведок васкрсења, јер је својим животом показао нама да је наш живот динамизам који подразумева реалност распећа, али увек врхуни и завршава се у радости Христовога Васкрсења, које је постало догађај над догађајима, чудо над чудима и једини истински смисао људскога живота и делања – јер ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша (1 Кор 15, 14), наводи се у ауторском тексту потписника ових редова. На наведени ауторски текст ослања се и извод из химнографије Светом Василију Острошком.
      Мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре, доноси неколико молитвених записа из богате архиве свештене обитељи манастира Острог. Међу овим записима налазе се писма светитеља и знаменитих првојерараха и архијереја, који су своју љубав према Острошком чудотворцу показали и на овај начин.
      Духовно искуство са Острога уверило ме у снагу Христових речи: „Дођите и видите“ (Јн 1, 39). Увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем, само пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета Бога и човека, наводи психолог Виктор Вицановић у свом надахнутом казивању.
      Тематски део овог броја у част Светог Василија Острошког, закључен је текстом др Ђорђа Вуковића под насловом „Пренос моштију Светог Василија Острошкогˮ.
      У оквиру рубрике Света земља, Јелена Јонић пише о манастиру Светог Онуфрија Великог, Акелдама. Манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине Хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином Кидрон. Постоји предње које каже да се средином 4. века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах Онуфрије, подсећа аутор.
      О Светогорском скиту Светог Димитрија читајте у рубрици Света Гора. 
      Здравље душе као предуслов за здравље тела, наслов је текста др Марије Лазаревић, који је објављен у новоотвореној рубрици Хришћанство и медицина. А овој број „Православног мисионараˮ закључен је рубриком Мисионарски излог и текстом Дајане Лазаревић под насловом „Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милујеˮ.
      Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе [email protected] или путем наше интернет странице на адреси  http://misionar.spc.rs.
       
      Препоручени садржај: 
      Свете Тајне као благодатно дело љубави Божје
      Сведок васкрсења
      Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег!
       
      Катихета Бранислав Илић,
      Члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ
      задужен за односе са медијима
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду 7. априла 2021. године, када Света Црква молитвено прославља празник Благовести, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију у манастиру Светог Романа у Ђунису који данас прославља своју храмовну славу.
      Повезана вест: 
      Свештени чин монашења у светој обитељи манастира Светог Романа

       
      Звучни запис беседе
       
      Пред почетак Свете Литургије, Преосвећени Владика рукопроизвео је најпре у чин чтеца, а потом и у чин ипођакона оца Николаја Јоцића.
      На овом Евхаристијском сабрању Преосвећеном Владики саслуживали су архимандрит Дамаскин Грабеж, игуман ове свете обитељи, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, јеромонах Ефросин Уко, клирик Епархије источноамеричке, протосинђел Нектарије Ђурић, протођакон Александар Грујовић, клирик Епархије жичке и ђакон Ђорђе Филиповић.
      По благослову Његовог Преосвештенства по прочитаном Светом Јеванђељу, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић поучио је верни народ говрећи о данашњем празнику.
      Свету Литургију посебно је красило предивно појање певнице манастира.
      Храм је био испуњен свештеницима, свештеномонасима, монасима и монахињама из Епархије нишке и других Епархија наше Помесне Цркве као и верним народом.
      У току Свете Литургије Његово Преосвештенство је положио своје руке на главу ипођакона Николаја Јоцића и рукоположио га у свештени ђаконски чин.
      Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је славске дарове и пререзао колач.
       
      Извор: Епархија нишка
×
×
  • Креирај ново...