Jump to content
Sign in to follow this  
JESSY

Kako poboljšati odnose sa roditeljima

Rate this topic

Recommended Posts

Odsustvo međusobnog razumevanja, istinski toplih odnosa pravog poverenja  predstavlja veliki bol u životu mnogih ljudi. Da li ste primetili šta se događa sa nama kada nam se dogodi čak i manja svađa sa roditeljima kada ih mi nečim uvredimo ili povredimo? Na duši postaje nekako hladno i suvo, teže je verovati u sebe i voleti druge.

Ukoliko je, pak, sukob sa roditeljima ozbiljan i dugotrajan često se možemo osećati veoma nesrećno i depresivno, a neke osobe čak pokušaju i da se ubiju. Ukoliko se događa da nas roditelji indirektno ili otvoreno proklinju (tipa „bolje da te nisam ni rodila“, „nisi mi više sin“ što takođe predstavlja proklinjanje), imamo osećaj kao da nam se život se pretvara u pakao. Na dete koje je prokleto obrušavaju se životne nesreće i često ne umire od starosti (autor ovog teksta misli isključivo na situacije kada roditelj , kako kaže vladika Nikolaj, prokune dete „na pravdi izrečeno“, kada je dete učinilo velik greh prema roditelju. Samo tada se roditeljska kletva obrušava na dete.  – komentar urednika sajta).

Svađa sa roditeljima je nalik na odsecanje korenja drvetu. Mali sukob je odsecanje dela korena i kao posledicu ima delimično sušenje grana. Veliki sukob predstavlja  odsecanje svih korenova i potpuno propadanje drveta. Ne znamo kakav je mehanizam ispunjavanja tog zakona. Međutim, ovaj zakon deluje, potvrdu nalazimo i u Svetom Pismu („Kletva majke razrušuje do temelja“) i svaki čovek ako pažljivo promatra može da se uveri i na sopstvenom primeru.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovaj zakon deluje i obrnuto. Blagoslov, svetli odnos roditelja prema nama je suprotnost prokletstvu. Kada su roditelji zadovoljni nama i mi smo puni snage, zdravlja i uspeha. „Poštuj oca svojega i mater: ovo je prva zapovijest s obećanjem: da ti dobro bude, i da dugo poživiš na zemlji“, govori apostol Pavle. (Ef. 6:2)

Zato je za nas krajnje važno da imamo što mirnije i toplije odnose sa roditeljima (kao i sa bakama i dekama). Mnogo važnije nego sa ljudima u koje se zaljubljujemo, sa prijateljima ili sa pretpostavljenima. Međutim, kako je ponekada teško sačuvati dobre odnose sa našim roditeljima, posebno dok živimo sa njima!

Ne razumeju nas, ne žele da nas čuju, ne veruju nam. Isuviše su ravnodušni ili su isuviše zahtevni. Često traže ono što oni žele, a ne mi. I pritom posežu čak i za tim da nam biraju prijatelje, voljene osobe i profesiju.

Postoje roditelji koji postavljaju pitanje samo da ne bi ostavili ni kamen na kamenu od našeg odgovora. Dakle, ništa ne radimo kako treba i ni za šta nismo. Zar roditelji ne razumeju kako su nam važne njihove reči, kakav ogroman uticaj oni imaju na nas? Ako nam oni sve vreme govore kako je sve loše kod nas, zar nije jasno da će nakon takvih reči još teže biti da svoju budućnost učinimo srećnom? Zašto nas ne obodre, ne posavetuju nas da verujemo u svoju snagu? To je tako lako učiniti!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Često roditelji od deteta traže ono što mu sami nisu dali, niti vaspitali u njemu. Kako je to moguće – ni jednom u životu ne reći sinu ni jednu nežnu reč, a zatim ga optužiti: „Ti si tako grub!“?

Kako to boli! Kako ne shvataju da je problem u njima? I da je za dete nežnost mnogo važnija nego za roditelje nežnost od strane deteta, jer dete ne može da se nauči da bude nežno ako oni ne budu nežni sa njim.

Kako je moguće čuti za svoju ćerku na roditeljskom sastanku da je „moralni izrod“ (po rečima razrednog starešine) i došavši nakon toga kući, optužiti je da je takva? A ćerka nema više tri godine već trinaest i ona vrlo dobro zna ko ju je učinio takvom. Kako ne eksplodirati kada slušaš takve optužbe? Ako eksplodiraš spolja – ispašće skandal, ako to uradiš unutar sebe – razbolećeš se.

Bukvalno kod polovine porodica koje poznajem odnosi roditelja i dece su teški. Majke, drugačije ne može da se kaže, prosto uništavaju svoje ćerke. Ni sinovima često nije lakše.

Kako istrpeti sve to? Kako razumeti? Da li se može ispraviti?

Ne treba misliti da se ta situacija može promeniti samo ako odemo iz kuće. Čak i kada odrasli, inteligentni čovek dospeva u tešku situaciju u većini slučajeva je ne rešava bekstvom, već kroz promenu svog odnosa prema situaciji. Čovek koji je u stanju da pročita ovaj tekst na internetu može radeći na sebi uticati na svoj odnos sa roditeljima. Iako niko ne govori da će biti lako, niti da će uspeh biti potpun.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prvi korak za rešavanje problema je – razumevanje.

Šta je uzrok što ti odnosi sa roditeljima nanose toliko ogorčenja? U većini slučajeva postoje dva uzroka:

1. Tvoji roditelji istinski ne znaju da vole.

2. Ti ne umeš istinski da voliš.

Hajde da ovo detaljnije razmotrimo.

.

Prvi faktor –  Roditelji ne znaju da vole istinski.

Ako roditelji ne znaju da vole to se, pre svega, vidi u njihovim međusobnim odnosima. Javljaju se sukobi, prevare, razvod. Ako nisu ni bili u braku to je već sam po sebi znak odsustva umeća da se voli. Svaka rana koju nanose jedno drugom ranjava i tebe. Ako se rastaju onda oni, uz svu dobru želju, nisu u stanju da ti pruže punoću ljubavi i primer zdravog porodičnog života koji ti je toliko neophodan.

Rastali se oni ili ne, njihovo odsustvo umeća da vole pokazuje se i u odnosu sa tobom. Nedostatak razumevanja, nepoverenje, nestrpljenje, surovost i egoizam mogu da pokazuju čak i roditelji koji smatraju za sebe da umeju da snažno vole. A zapravo snaga emocija nije uvek jednaka snazi ljubavi.  Ljubav može biti prava, a može biti i glupa i egoistična, posebno kod majki, pogotovo kod samohranih majki. Svi znaju za slučajeve kada majka nesvesno stavlja sina na mesto muža koga nema, igra sa njim igre „muža“, a zatim se trudi da razruši njegov privatan život kada dete odraste, kada roditelji po neumoljivom zakonu života moraju da ustupe prvo mesto u srcu svog deteta drugoj osobi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Drugi faktor – Vi ne umete da volite.

Ako imate dvadeset godina ili manje niste krivi što ne umete da volite jer „iver ne pada daleko od klade“. Ali to ne znači da treba da od sebe skrivate svoj problem. Ako ne vidite problem nećete ga ni rešiti.

Dakle, kako stvari stoje – i vama je svojstven egoizam. I najverovatnije je da u vama ima više egoizma u odnosu prema roditeljima nego kod njih – u odnosu prema vama. Takve su porodične uloge. U ranom detinjstvu samo dobijamo od roditelja, ništa ne dajemo zauzvrat i navikavamo se da smatramo roditelje osobama koje su dužne da nam pružaju. Naš brojač tačno beleži ono što nam nisu pružili, ne uzimajući u obzir ono što nam daju svaki dan. Mi ne primećujemo da smo im dužni astronomsku sumu za koju je već vreme da počnemo da otplaćujemo ako želimo da vratimo makar mali deo. Celu sumu nikada nećemo vratiti. Nećemo uspeti.

Vi takođe nemate strpljenja i razumevanje u odnosu prema roditeljima. Da li ste obraćali pažnju na to da je većina vaših sukoba u suštini ipak zbog onoga šta je za vas najbolje? Možda su vaši roditelji egoistični i u nečemu nisu u pravi, ali ih ipak vaši interesi i vaša sreća brinu mnogo više, nego vas njihova dobrobit.

Na primer, svađate se jer ste isuviše kasno došli kući i mogli ste zbog toga da postradate, a ne zbog toga što mama ustaje isuviše rano da bi ti pripremila doručak i još otišla na posao na drugi kraj grada, zbog čega je previše umorna i njeno zdravlje se pogoršava.

Da li ste se nekada stavili na mesto svojih roditelja? Da li ste razmišljali da su u nekim situacijama zahtevi roditelja, čak i u grubljoj formi, izazvani upravo ljubavlju, a ne egoizmom. Zamislite da ste na njihovom mestu i da volite svoje dete, kako biste postupili sa svojim detetom?

Ako pažljivo i pošteno pogledate na svoje odnose sa roditeljima videćete pre svega da oba faktora postoje. I vi i vaši roditelji ne umete da volite istinski. A u nekim slučajevima prosto nemate naviku da vodite razgovor niti da se pristojno ponašate.

Dakle, da biste poboljšali odnose neophodno je da se učite da razumete i volite jedni druge.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Odakle krenuti?

 

Normalno, najispravnije bi bilo da se krene od roditelja tj. da oni počnu da rade na sebi. Njima je lakše da utiču na nas, nego nama na njih.

Da, to će biti pravilno samo u slučaju da sami roditelji na neki način dođu do spoznaje da je neophodno da se promene.

Na žalost, vama najverovatnije neće poći za rukom da im to objasnite. Zašto? Zato što je čovek sposoban da primi bescene istine samo u posebnim trenucima svog života.

I znanje iz ovog teksta neće ostvariti u svom životu svi koji ga pročitaju, već samo oni u čijem životu je nastao takav posebni trenutak kada više ne želite da živite kao ranije, kada ste spremni da ponovo osmislite sopstveni život i zakoračite korak napred na lestvici novog, boljeg života.

Tako je i sa vašim roditeljima. Teško da su oni sada spremni da čuju pouke kako da žive i to posebno od vas. Oni naivno misle da će, ako te poslušaju, poljuljati svoj autoritet u vašim očima. I onda neće moći da utiču na tebe izbavljajući te od različitih opasnosti.

Zato je pred nama samo jedan put – put uticanja na faktor na koji nam je lakše da delujemo. „Počni sa sobom“ – ovo je opšti princip ispravljanja svih odnosa.

To jest, nama je potrebno da se sami učimo da volimo svoje roditelje. To zvuči nekako neprirodno, nenormalno – da dete bude odgovornije i u izvesnom smislu odraslije nego njegovi mama i tata.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Međutim, tako se često i događa u životu – da dete spasava roditelje. Dete, koliko god godina imalo, 15 ili 35, mlađe je od svojih roditelja i zato je manje okovano navikama, obrascima mišljenja i ponašanja. Dete jasnije oseća nedostatke u svojim odnosima sa roditeljima. I lakše mu je da prihvati mogućnost promene. Zato, ukoliko ste spremni da delujete u svom interesu i interesu svojih roditelja – delujte. U vašim rukama je više od pola uspeha. Kao prvo, imate snage da se sami naučite da volite roditelje i samim tim isključite faktor broj dva. Kao drugo, ljubav uvek rađa ljubav i vi možete da utičete i na ljubav roditelja prema sebi – upravo svojom ljubavlju a ne rečima. Ne znamo koji ćete stepen uspeha postići u ovom segmentu, ali je bez sumnje to da nijedan vaš iskreni napor neće biti uzaludan.

Naravno, jako nam je žao sebe samih. I, s jedne strane, imate za čim da žalite. Sa druge strane, zbog žaljenja prema sebi vama je samo gore. Ova žalost je štetnija od samog uzroka koji je izaziva. Osim toga žalost, kao i svaka druga misao koja izaziva bol, laže kada govori da su tvoji uslovi za život mnogo gori nego kod dece dobrih i mudrih roditelja. Kao prvo, gde su takvi idealni roditelji i koliko ih je? Kao drugo, ako imate nedostatak u jednom segmentu, u drugom ste dobili mnogo više. Ranije ste počeli da se učite samostalnosti, upravljanju svojim životom, imate više šanse da otkrijete Onoga Ko vas voli više nego roditelji i Koji vam može pomoći. Kako je govorio car David u Psalmima: „Jer otac moj i mati moja ostaviše me; ali Gospod neka me prihvati“ (Ps. 27:10).

 

http://www.imanade.org/kako-poboljsati-odnose-sa-roditeljima-1-deo/?pismo=lat

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Šta možemo da uradimo kako bismo voleli svoje roditelje? Mnogo toga.

 .

Prvo. Prihvatite ih kao svoje roditelje sa svim njihovim nedostacima.

Duboko mi se urezao razgovor sa dečakom Ruslanom u domu za napuštenu decu. Imao je 15 godina ali je toliko toga video u svom životu da je o nekim važnim stvarima kroz lično iskustvo dobio duboka i tačna znanja i razmišljao kao zreli muškarac. Pa ni fizičkom snagom nije zaostajao za mnogim muškarcima.

Kao i većina njegovih drugova iz doma on je izgubio roditelje zbog pijanstva. Međutim, bez obzira na sve to što je njegov život u porodici bio tragičan, on je govorio: „Najvažnije u čovekovom životu su roditelji – za ljude koji ih imaju. Pa čak i za one koji ih nemaju. Ovde, u domu, ako budeš uvredio nečije roditelje bolje ti je da odmah kreneš da bežiš. Roditelji su takvi kakvi jesu, ali su tvoji. Čak i ako piju i ako su te tukli.

Sa čovekom je već kraj ako je „zapucao“ na roditelje. Pa neka piju roditelji! Ti idi na ulicu i prošetaj. Prošetao si, došao kući – oni već spavaju. Pripremi sebi da pojedeš nešto, odspavaj. Ako kada budeš ustao roditelji još spavaju – ti izađi. Prošetaj, dođi – oni opet spavaju pijani. Tako se može pola života mirno proživeti. A ako vidiš vodku kod majke ti je ili prospi ili je izbaci. I moli svoje roditelje da ne piju.“

Većina nas je imala ipak bolju situaciju od Ruslana. Međutim, da li cenimo što imamo te, ponekada teške ljude – naše roditelje? Da li cenimo njihovu ljubav prema nama i sve ono što su učinili za nas, počevši od trudnoće, neprospavanih noći našeg detinjstva pa do danas? Ili više primećujemo to što smatramo njihovim nedostacima?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako ne želite da budete gori od svojih roditelja, nemojte ih osuđivati za njihove nedostatke. Zato što postoji zakon: upašćeš upravo u ono što kod drugog osuđuješ.

Šta god bilo u pitanju su vaši roditelji. Odbacujući ih, odbacujete sebe same. Zato ih prihvatite sa svime što je u njima. Recite sebi: „To su moji roditelji! Ja ih volim onakve kakvi oni jesu!“

 .

Drugo. Budite zahvalno dete.

Priznajmo prostu istinu: čovek može drugima da pruži samo ono što ima. Kvaliteti i mogućnosti koje su imali, roditelji su dali tebi. Oni su možda želeli da vam pruže još više ali nisu u stanju. Kada želite svoju decu da naučite nečemu, videćete da to nije moguće ako nemate to isto dobro u sebi. Da biste zadobili dobru osobinu potrebno je dosta truda.

Pamtite da za ceo svoj život niste u stanju da vratite svojim roditeljima sve dobro koje su vam učinili. Koristite mogućnost da im izrazite svoju zahvalnost i ljubav dok su živi.

.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Treće. Poštujte roditelje i pomažite im.

Poštovanje roditelja ne predstavlja prosto „zastarelu“ biblijsku zapovest ili običaj istočnih naroda. Ono predstavlja normu ljudskog života koja pomaže našem blagostanju.

„Poštovanje“ pre svega označava stav poštovanja unutar sebe kao i u razgovorima o svojim roditeljima sa drugima. U spoljašnjem ponašanju, poštovanje označava pažljivo i uljudno obraćanje, razumnu poslušnost, trpljenje njihovih nemoći, posebno u starosti. Pitajte ih za savet u važnim pitanjima, smireno slušajte kritiku i prihvatite kaznu. Ako niste krivi, takođe se zaštitite poštovanjem, pamteći da je vaša ispravnost manje važna od roditeljskog odnosa prema vama.

Poštovanje će biti nepotpuno i lažno ako se ne bude izražavalo u želji da im se pomogne, u brizi za njih i njihovo zdravlje, pomaganjem u kućnim poslovima.

Zapamtite: kako se budete obraćali prema roditeljima, tako će se vaša deca obraćati prema vama.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Četvrto. Postavite sebe na njihovo mesto.

 

Češće, posebno u situacijama sukoba trudite se da postavite sebe na njihovo mesto. Bez ovoga je teško razumeti čoveka i izaći van granica svog ograničenog i egoističnog doživljaja.

 .

Peto. Verujte roditeljima.

Ne odbacujte bez razmišljanja ništa što vam roditelji govore.

Kao prvo, oni vam ne govore da bi vam dosađivali, jer brinu o vama. Iz dobre namere se često rađa razuman savet.

Kao drugo, imaju više iskustva.

Kao treće, instinkt materinskog srca često šapuće tačne misli.

 .

Šesto. Budite odgovorni za sebe.

Mnoga deca koriste „politiku dvostrukih standarda“. Oni traže da se o njima brinu kao o deci, a da im se istovremeno omogući nezavisnost kao odraslima.

To nije pošteno. Ako želite da budete nezavisni kao odrastao čovek, preuzmite odgovornost za sebe, između ostalog i za materijalnu stranu zajedničkog života. Radite, donesite novac u porodicu. Ako ne radite to – ne pokušavajte da stvarate sliku da se sami izdržavate.

 .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sedmo. Molite se za roditelje.

 

Ruslan, dečak iz doma mi je pričao: „Majka mog druga je ranije pila. On je počeo da je moli da prestane, počeo je da se moli za nju. Ona ga je slušala i sve manje i manje pila. Međutim, kada je prestala da pije već je imala cirozu jetre. Umrla je. Da je ranije prestala da pije, moj drug ne bi sada živeo u domu“.

To što je majka po molitvi sina prestala da pije nije neko izuzetno čudo. To je uobičajen plod usrdne i neodstupne molitve. Molitva je u stanju da učini sve! Ona može ono što ne može da se dobije ni na jedan drugi način.

 

Pošto je Bog ljubav, a molitva predstavlja obraćanje Bogu, onda je normalno da je u pitanjima ljubavi molitva jako važna. Najjednostavniju molitvu „Gospode, blagoslovi moje roditelje“ možeš izgovoriti mnogo puta tokom dana, kada ti um nije zauzet poslom ili učenjem. Ako se reči molitve budu izgovarale iskreno, sa osećanjem, ni jedna reč takve molitve neće biti uzalud. Svaka reč će povećati ljubav između vas.

Naravno, možete se moliti i za zdravlje roditelja, za njihov mir, poboljšanje vaših odnosa i druge zaista dobre stvari.

Kada roditelji umru (smrt ne predstavlja prekid našeg konflikta sa njima ako on nije rešen za vreme života) jedino nam molitva i ostaje. Naša molitva za njih je besceno blago koje im je potrebnije više od svega i zbog čega će nam oprostiti sve loše što je postojalo.

Pitanje je samo da li imamo strpljenja da se molimo za blisku osobu stalno. To je jasan pokazatelj koliko mi ljubimo naše roditelje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

U meri takvog rada na sebi biće sve lakše i lakše da trpite roditeljske nedostatke, opraštate im, ne „eksplodirate“. Ako se ipak to i desi i uvredite ih – brzo im zatražite oproštaj, čak ako u nečemu i niste u pravu. Put ljubavi koji ste izabrali zahteva da, radi mira, činite sve što od vas zavisi.

Zatim ćete osetiti da više volite svoje roditelje. Otkrićete u njima takve osobine za koje niste ni verovali da postoje. Ovo će uticati na vaše obraćanje njima.

Roditelji će osetiti promene koje se u vama dešavaju i sami početi da se menjaju.

Zbog nenaviknutosti ponekada biva strašno teško da zatražimo oproštaj. Strašno je učiniti prvi korak. Strašno je poverovati u dobre osobine ljudi.

Lakše ćete pobediti ovaj strah ako budete odlučili da u prvo vreme ne očekujete od roditelja nikakve brze promene. Njima je još teže da se izmene nego vama i potrebno je da prođe vreme. Nemojte zahtevati ništa od njih, zahtevajte samo od sebe. Kada čovek zahteva samo od sebe, niko ne može da mu zasmeta, niti da ga zaustavi.

Dragi moji, puno sreće!

autor: Dimitrije Semenik, pravoslavni psiholog

http://www.imanade.org/kako-poboljsati-odnose-sa-roditeljima-2-deo/?pismo=lat

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Broken
      Kako je po vasem misljenju najbolje organizovati nastavu na daljinu i sve u vezi sa tim.
      Ima li nekih saznanja i ideja ?
       
    • By АлександраВ
      Pijaca u kineskom gradu Vuhanu je bila poznata po zabranjenoj trgovini divljim životinjama, koje su se prodavale kao hrana ili kao lek, sve dok čitava pokrajina nije bila stavljena pod karantin.
      Kina je najveći potrošač životinjskih proizvoda, i legalnih i ilegalnih.
      Kina tradicionalno koristi proizvode od divljih životinja. Neke životinje se jedu zbog njihovog ukusa kao poslastice, dok se druge konzumiraju kao narodni lek.
      Restorani u nekoliko kineskih regiona poznati su po tome da služe jela kao što su supa od slepih miševa (sa čitavim slepim mišem u njoj), supa od tigrovih testisa ili delovi tela cibetke.
      Pržena kobra, kuvana medveđa šapa, vino pravljeno uz pomoć tigrovih kostiju takođe se nalaze na jelovniku luksuznih restorana.
      Pijace sa divljim životinjama u siromašnijim oblastima nude pacove, mačke, pse, zmije i mnoge vrste ptica, uključujući i one koje su ozbiljno ugrožene.

      Zbog trgovine divljom faunom u Kini, neke vrste ptica su na ivici izumiranja
      „Ideja 'jeveija' (bukvalan prevod sa kineskog je 'divlji ukusi') odomaćena je širom Kine, i kulturološki označava mešavinu avanture, smelosti, radoznalosti, kao i privilegije", rekao je istraživač jedne velike međunarodne agencije koja je sprovela više istraga o trgovini divljim životinjama u Kini.
      Proizvodi od divljih životinja koriste se u mnogim kineskim narodnim lekovima prvenstveno iz uverenja da imaju takva svojstva da mogu da izleče razne bolesti, kao što su artritis i giht.
      Potražnja za ljuskavcima zbog takvih lekova skoro je istrebila ovu životinju iz Kine.
      Upotreba nosorogovog roga za narodne kineske lekove još je jedan primer kako je ova praksa pretvorila ovu životinju u ugroženu vrstu.
      Sve se ovo dešava dok se procenjuje da više od 70% novih infekcija kod ljudi potiče od životinja, naročito divljih.
      Aktuelna epidemija je ponovo ukazala na trgovinu divljim životinjama u Kini, koja se već našla na meti kritika zato što su dovele veliki broj vrsta na ivicu istrebljenja.
      Posle izbijanja ove poslednje epidemije, kineske vlasti su stavile privremenu zabranu na trgovinu divljim životinjama u pokušaju da zaustave širenje virusa.
      Ali mnogi koriste ovu priliku i zahtevaju trajnu zabranu.

      Može li ova epidemija da se pokaže kao prekretnica u svetskim naporima da se okonča ilegalna trgovina divljim životinjama a ujedno i zaštiti javno zdravlje?
      Eksperti kažu da je to ogroman izazov, ali da se možda ipak ne radi o nemogućoj misiji.
      Smatra se da su virusi koji izazivaju SARS i MERS potekli od slepih miševa, ali su na ljude skočili preko cibetki i kamila (prema SZO).
      „Dolazimo u kontakt sa vrstama divljih životinja i njihovim staništima sa kojima nismo nikad ranije", kaže za BBC doktor Ben Embarek iz Odeljenja za ishranu i bezbednost hrane pri SZO.
      „Stoga imamo veliki broj novih bolesti povezanih sa novim kontaktima između ljudi i prethodno nepoznatih virusa, bakterija i parazita."
      Skorašnja analiza je pokazala da se više od 5.500 vrsta sisara, ptica, reptila i vodozemaca kupuje i prodaje na svetskom tržištu, legalno ili ilegalno.
      Procenjuje se da ilegalna trgovina divljim životinjama iznosi oko 20 milijardi dolara i smatra se da je to četvrta najveća ilegalna trgovina, posle krijumčarenja droga, ljudi i falsifikovanja.
      „Ova zdravstvena kriza mora da posluži kao poziv na buđenje", saopštila je Svetska fondacije za prirodu, „radi potrebe okončanja neodržive upotrebe ugroženih životinja, kao i egzotičnih ljubimaca, za ishranu i njihovo pretpostavljeno medicinsko svojstvo."
      Kineska vlada je, međutim, jasno stavila do znanja da će zabrana biti samo privremena.
      „Odgoj, transport ili prodaja svih divljih životinjskih vrsta zabranjeni su od datuma ovog saopštenja sve dok se stanje nacionalne epidemije ne okonča", rečeno je u direktivi koju su zajednički izdale tri vladine agencije.
      Peking je izdao sličnu zabranu još tokom epidemije SARS-a 2002. godine.
      Ipak, mnoge organizacije tvrde da su, nekoliko meseci posle zabrane, vlasti postale popustljivije i da je tržište divljih životinja u Kini ponovo zaživelo.
      U septembru ove godine Peking će biti domaćin velikog globalnog sastanka o prirodnim i biološkim resursima, Konvencije o biološkom diverzitetu.
      Prema izveštaju objavljenom prošle godine, od istrebljenja je ugroženo milion vrsta — više nego ikad pre u ljudskoj istoriji.
      Posle izbijanja epidemije ovog virusa, dnevne novine pod kineskom državnom kontrolom negirale su postojanje nekontrolisanog tržišta divljih životinja u zemlji.

      „Vidimo ovo kao priliku za trajni korak ka okončanju držanja i korišćenja divljih životinja, ne samo radi ishrane već i u svrhu narodne medicine", izjavila je Debi Benks iz londonske Agencije za istraživanje životne sredine, koja je izvršila brojna istraživanja divljih životinja u Kini.
      Eksperti kažu da je epidemija ptičjeg gripa pomogla u očuvanju mnogih vrsta ptica u divljini.
      Oni ističu i uspeh zabrane koju je Kina uvela na uvoz slonovače - posle mnogo godina međunarodnog pritiska da se spasu slonovi od istrebljenja.
      Međutim, naglašavaju i da zabrana i regulacija proizvoda od divljih životinja moraju da budu globalni - ne samo u Kini.
      „Ali kao najveće tržište proizvoda od divljih životinja, Kina svakako može da povede u toj inicijativi", kažu oni.
      Kako bi epidemija korona virusa mogla da bude blagoslov za divlje životinje
      WWW.BBC.COM Ako privremena zabrana trgovine divljim životinjama u Kini postane stalna, ugrožene vrste bi možda bile zaštićenije, a doprinelo bi...  
    • By JESSY
      Porodica predstavlja jedan kompleksan sistem.
       
      Taj sistem je sastavljen od više malih supsistema i članova koji su međuzavisni, to znači da svaki član zavisi jedan od drugog i da svaki supsistem utiče jedan na drugi, kao i na ceo porodični sistem. To je prvi sistem kojem čovek pripada i jedini sistem koji nije odabran, već rođenjem dodeljen. Kao takav, on predstavlja platformu za razvoj socijalnih, emocionalnih, intelektualnih, i fizičkih sposobnosti. Kao što učimo svoje prve korake i reči u okviru porodice, tako učimo i kakav je svet i kako mi treba da se ponašamo u njemu. Porodica koju čine roditelji i dete je porodica porekla, naše polazište, a porodica koju dete formira kasnije sa svojim partnerom i po ličnom izboru i decom je porodica prokreacije, nov sistem koji smo svojevoljno formirali, ali isto tako u njega uneli obrasce i znanja iz naše porodice porekla. U novonastali partnerski sistem mi unosimo shvatanje odnosa koje smo usvojili u porodici porekla, način na koji treba komunicirati u odnosu i šta taj odnos treba da predstavlja.
      Porodični sistem je prvi sistem kojem čovek pripada i jedini sistem koji nije odabran, već rođenjem dodeljen. On je sastavljen od više malih supsistema i članova koji su međuzavisni, to znači da svaki član zavisi jedan od drugog.
       
       
    • By JESSY
      „Ih, ona je takva od malena! Što zacrta mora da ostvari!“  Nakon što roditelji provere na koga novorođena beba fizički liči, obično je naredna najvažnija tema pitanje na koga je „karakterom“. I zaista, nisu sve bebe iste. Neke plaču više – neke manje, neke se lako uplaše a neke samo u određenim situacijama. Neke se lako prilagode promenama rutine, a neke se veoma uznemire. Neke su „teške“ a neke su „milina za čuvanje“. Da li i kakve to veze ima sa tim kakvi će biti kao odrasli ljudi?
      Još u ranom detinjstvu deca se razlikuju u emocionalnim reakcijama i uopšte ponašanju, tačnije ispoljavaju određeni temperament. Temperament se bazira na biološkim razlikama u motorici, emocionalnoj reaktivnosti, samoregulaciji, pažnji, koje se izražavaju kroz različite situacije kao odgovor na određene podsticaje. Dečji temperament sadrži dve osnovne karakteristike: 1) izražava se kroz ponašanje/može se posmatrati i 2) relativno je stabilan. Crte koje su prisutne u detinjstvu a koje nisu stabilne i ne pokazuju se kasnije u životu, smatra se da nisu deo temperamenta.
    • By Поуке.орг инфо
      Knjaz Danilo Petrović 1858. godine u gotovo isto vrijeme uvodi dvije zastave sa grbom - crvenu i trobojnu. „Bješe knjaz Danilo naredio da se  načine barjaci od garde s bijelijem dvoglavijem orlom na sredini, na  crvenom polju“, svjedoči Rade Plamenac. Emil Čakra iste godine bilježi  da je crnogorska “velika zemaljska zastava na crveno-plavo-bijelom  polju”. 
      Zastave Knjaževine i Kraljevine Crne Gore Trobojnu zastavu knjaz Danilo uvodi kao francuski đak, iz  modernizatorskih pobuda, inspirisan revolucionarnim veksilološkim  (veksilologija - naučno proučavanje zastava) rješenjima i taj proces  nema nikakve veze sa uvođenjem trobojke u Srbiji (1835).
      Trobojna  zastava sa grbom je bila zastava Knjaževine Crne Gore, za vrijeme  Danilove vladavine, nakon čega knjaz Nikola uvodi crvenu zastavu za  državnu (na unutrašnjem planu). Trobojka sa grbom će biti obnovljena kao  državna zastava Kraljevine Crne Gore u egzilu. 
      Crnogorske zastave u međunarodnim katalozima (1882, 1899) Trobojka sa inicijalima  vladara je najprije bila pomorsko-trgovačka zastava (1880), a onda  postaje državna zastava na spoljašnjem planu. „Čista“ trobojka se daje  na upotrebu narodu krajem 19. vijeka i koristi se prilikom raznih  svečanosti, na svadbama i slično.
      Trobojka na Cetinju U Ustavu Kraljevine Crne Gore iz 1905.  se navode kao narodne boje - crvena, plavetna i bijela. Ovo je prvi  poznati pravni akt u kom je definisan izgled neke crnogorske zastave, u  ovom slučaju narodne zastave. U istom Ustavu piše da je i pravoslavna  crkva u Crnoj Gori autokefalna.
      Ustav iz 1905. Alaj-barjak crnogorske vojske je do  Balkanskih ratova bio crvene boje, međutim tokom Prvog balkanskog rata,  trobojka sa vladarskim grbom je proglašena za alaj barjak cijele  crnogorske vojske (o čemu je pisao Milan Jovićević). Zato se trobojka do  tada nije vijorila na čuvenim bitkama koje je vodila Crna Gora.  Trobojka je bila i zastava crnogorskih komita - zelenaša, što se vidi i u  lovoru medalje-spomenice Božićnog ustanka, ali i na neo-zelenaškoj  zastavi, nastaloj devedesetih godina. 
      Spomenica za Božićni ustanak / Sjedište crnogorske vlade u egzilu (Bordo, Francuska, 1919.) Crnogorski partizani su nosili  trobojku sa petokrakom, što je kasnije postala zastava Narodne  Republike/Socijalističke Republike Crne Gore. Trobojka je bila i u  crnogorskom grbu (amblemu), od 1945. do 1992., čiji je autor bio čuveni  crnogorski slikar Milo Milunović. U vrijeme Drugog svjetskog rata su je  nosili i krilaši Krsta Zrnova Popovića, a bila je “prisutna” i na  Petrovdanskom saboru.
      Grbovi (amblemi) socijalističke Crne Gore, od 1945. do 1992. Svijetla nijansa plave se zvanično uvodi 1992.  godine, jednim dijelom zbog pogrešnog tumačenja termina “plavetna’”, ali  i iz praktičnih razloga: da bi se razlikovala od zastave druge članice  tadašnje federacije - Republike Srbije. Ova zastava, neobičnog razmjera,  bila je zvanična zastava Republike Crne Gore od 1992. do 2004. godine.  Plavetna je u stvari tek arhaizam za plavu boju i nije označavala  svijetlu nijansu plave. U 19. i početkom 20. vijeka se nije vodilo  računa o nijansama plave, a na nekim starim crnogorskim trobojkama koje  se čuvaju u muzejima, usljed specifičnog materijala i kvaliteta boje,  plava je izblijedila. 
      Đukanović sa trobojkom 2003.(Foto: Arhiva Vijesti) U periodu od 2001. do 2004. godine bilo je  izvjesno da će nova zastava Crne Gore biti trobojka, sa bijelim grbom  Petrovića, međutim nakon insistiranja SDP-a, vlast se odlučila za crvenu  verziju sa zlatnim grbom. Trobojka se posljednji put pominje tokom  mandata Igora Lukšića, tokom pregovora oko izmjena ustava 2012. godine,  kada je kabinet vlade ponudio da trobojka sa državnim grbom i obrubom  bude predsjednička zastava. 
      Planirani izgled zastave Nova i PzP su tada odbili ovo rješenje,  insistirajući da trobojka bez ikakvih aplikacija bude narodna zastava,  pozivajući se na tradiciju ustava iz 1905. Potpredsjednik Vlade je tada  bio Duško Marković. Ministarstvo odbrane Crne Gore je u decembru prošle  godine predstavilo novi, veliki znak Vojske Crne Gore, koji je stidljivo  ukrašen i jednom trobojkom.
      Veliki znak Vojske Crne Gore Kako zakoni tretiraju trobojku
      Član  28 Zakona o državnim simbolima Crne Gore kaže: Državni i vojni simboli  Knjaževine Crne Gore i Kraljevine Crne Gore, simboli Narodne Republike  Crne Gore i Socijalisitičke Republike Crne Gore i simboli Republike Crne  Gore utvrđeni Zakonom o grbu i zastavi Republike Crne Gore (“Službeni  list RCG”, broj 56/93) uživaju zaštitu, kao i državni simboli utvrđeni  ovim zakonom. Dakle, Zakon o državnim simbolima jasno propisuje da je  trobojka istorijski simbol Crne Gore. Zanimljivo je da je trobojka bez  aplikacija prepoznata i kao narodna zastava u Srbiji, ali je u praksi  obesmišljena jer se u narodu koristi državna zastava sa grbom (svadbe,  svečanosti). 
      Skup u okviru kampanje "Budućnost Srbije"(Foto: BETAPHOTO) Zato, svjestan bio toga ili ne, onaj koji ocrtava trobojku u  Crnoj Gori u ovom obliku ocrtava narodnu zastavu Crne Gore uvedenu  krajem 19. vijeka. Da docrta grb, to bi bila trobojka knjaza Danila,  koja ima tradiciju u Crnoj Gori, dužu od 150 godina. U svakom slučaju, bez dileme ocrtava crnogorski simbol.
      Trobojka u Maslinama(Foto: Boris Pejović) Kada je u pitanju zaštita javnih površina,  velikoj većini građana je zasigurno poznato da se na zajedničkim  površinama ne smije crtati bez dozvole nadležnih organa ili većine  etažnih vlasnika ako je u pitanju zgrada... Ukratko - bojadisanje izvan  za to određenih površina trebalo bi da podliježe komunalnim, a ne  ideološkim kaznama. Koje su to onda okolnosti, mimo protivljenja Zakonu o  slobodi vjeroispovijesti, koje su dovele do eksplozije crtanja trobojki  i promptnih reakcija komunalnih i policijskih službi da se sa time  obračunava.
      Šta je trebalo uraditi
      Crna Gora je definisana  kao građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde zasnovana  na vladavini prava i to su ideali koji su ugrađeni u simbole države. Ti  simboli su, kao što je poznato, usvojeni bez naročitog konsenzusa i  odlučeno je da to po uzoru na jednu od zastava koje je uveo knjaz Danilo  bude crvena zastava sa modifikacijom da umjesto bijelog dvoglavog orla,  to bude zlatni. Dodata je i bordura što je iz veksiološko-heraldičkog  ugla problematično - ponajprije jer ne postoji objašnjenje šta ona  simbolizuje na crnogorskoj državnoj zastavi. 
      No, u ovom kontekstu je to  drugorazredna tema - problem je koliko se država ostvarila u odnosu na  ideale koje promoviše pod simbolima. Ako su simboli bili način da se  napravi distanca od Jugoslavije ili Srbije – onda su građani očekivali  da će ta razlika nastati stvaranjem efikasnije javne uprave, stabilnošću  finansija, slobodom medija, beskompromisnom borbom protiv korupcije,  nepotizma i organizovanog kriminala i uspostavljanjem vladavine prava  kao osnovnog načela.
      Šta je stvarno urađeno
      Vjerovatno bi se  lako prebolio način usvajanja simbola da nisu druge „dnevne“ poruke bile  tako razarajuće po crnogorsko društvo. Vladajuća partija i njeni  sateliti već duže od deceniju u izbornoj kampanji podsjećaju sopstvene  građane da su „glasali protiv Crne Gore“, iako je to ponuđeno bilo kao  demokratsko pravo izbora državnog uređenja. 
      Afere se nižu i gomilaju bez  ikakvih posljedica i preuzimanja odgovornosti, korupcija, nepotizam i  organizovani kriminal cvjetaju. Građansko društvo kao ideal je razoreno,  demokratski principi ne postoje, briga o ekologiji je takva da često  stranci spasavaju dragocjene lokalitete... A Crna Gora je definisana kao  građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde zasnovana na  vladavini prava.
      Šta su posljedice
      Posljedice na građanina  Crne Gore su potpuni osjećaj otuđenosti od države velikog dijela  stanovništva, što je dovelo i do identifikovanja dijela građana sa  drugim državama. Zato je odgovor na pitanje - kako neko može da navija  „protiv svoje države“ - zato što režim ne čini ništa da je on osjeti  svojom, a ne zato što je taj neko „ludo dijete“. Država je toliko  postala partija da građani ne misle da je ono što je u vlasništvu  građana sinonim za državno vlasništvo.

      Jedina sigurnost koju građanin  Crne Gore sada može da osjeća jeste kada vidi da je državni aparat sile  usmjeren na njegovog političkog neistomišljenika, jer tada zna da će  biti pošteđen represije, iako i dalje neće biti zadovoljan uslovima  života, ali vidi da ima onih kojima je još gore. Ali, to vrijeme je  oročeno dok se političke prilike ne promijene, pa se ne identifikuje  druga grupa građana kao „narod koji je neprijatelj ove države“, nije se  sigurno zaboravilo kome je sve ova vlast crtala mete.
      Političke manipulacije i izlaz iz njih
      Neki  identiteti u Crnoj Gori su nastali između ostalog i kao otklon od onoga  što danas predstavljaju vladajuća partija – odnosno crnogorska vlast –  odnosno crnogorski režim jer je država poistovjećena sa partijom. To je  recimo slučaj sa nacionalno-političkim identitetom Srba u Crnoj Gori  koji mnogo manje vezuju identitet za srpstvo u ideološkom obliku (svi  Srbi u jednoj državi, Srbija kao država matica), a više za distancu od  režima.

      Tu dolazimo do tačke kako se tim identitetom potom manipuliše  - jer tačno je da je proporcionalno gledano Srba neuporedivo manje na  funkcijama u državnom aparatu Crne Gore. Manipulacija je da su primarni  motivi za to nacionalni ili etnički. Etnički razlozi ne postoje jer se  radi o istoj etničkoj grupaciji koja je u međuvremenu razvila različite  političko-nacionalne identitete, a Srbi u vlasti i nisu rijetkost ni u  rukovodstvu Demokratske partije socijalista. To znači da je motiv  diskriminacije politička podobnost, jer jednako male šanse za zaposlenje  i visoku funkciju imaju svi koji su politički oponenti vlasti.  
      Činjenica je da jednostavno više ljudi kroz identitet Srba u Crnoj Gori  izlaže to političko neslaganje što zamagljuje činjenicu da ova vlast ne  protežira Crnogorce na neki dodatan način, osim na onaj kojim zahtijeva  apsolutnu političku lojalnost. Zato isto kao što imate veliki procenata  Srba koji odbacuje veze sa Srbijom kao državom, imate i Crnogorce kojima  se smučila privatna država, koji ne žele da gledaju kako se plaća  gorivo i naređuje dolazak na proslave uspjeha reprezentacije. Na taj  doček bi svi došli kada se on ne bi pretvarao u partijski miting. 
      Čak je i veličanstven doček vaterpolista pokvaren skandiranjem pojedinaca (ilustracija)(Foto: Boris Pejović) Svi  oni jednako recimo preziru „biznismene“ iz Crne Gore koji se bahate jer  smatraju da su zadužili državu, a u stvari su je sa Šefom privatizovali.  Ono što dodatno otežava situaciju onih koji se izjašnjavaju kao Srbi su  oni koji su se nametnuli kao predstavnici Srba u Crnoj Gori, a zbog  svog ličnog političkog interesa su prihvatili projektovanu sliku o njima  samima i tako uticali na Srbe u Crnoj Gori da postanu zatvorenici  sopstvenog oponiranja, inaćenja, isključivosti, problematične  tradicionalističko-konzervativne politike koju su shvatili kao dio  nacionalnog identiteta, kao što je primijetio Bojan Baća. 
      Na taj su  način i ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi i ljudi koji se izjašnjavaju  kao Crnogorci taoci istih politika i ljudi koji ih dijele ne radi  njihovih nego svojih interesa. Sa tom razlikom, što jedni od te dvije  grupe političara imaju punu političku vlast iza sebe, a drugi “samo”  pune političke privilegije.
      Pa dobro, okle sad trobojka
      Kako  sad tu trobojka ulazi u igru? Iscrtavanje trobojke na javnim površinama  crnogorskih gradova je subverzivan akt jer se radi o istorijskom simbolu  Crne Gore koji izaziva frustraciju vlasti iako je prepoznat u zakonu.  

      Ostaje subverzivan sve dok ne zađe u ideološku zonu odbrane srpstva,  obilježavanja granica srpskog mora, apsolutnog vandalizma i ne prerasta u  ogavnu političku zloupotrebu djece (slikanje trobojke na času, pa  promocija putem društvenih mreža), te jeftinu promociju i sebičluka  političara sa margine, ali i onih uticajnih koji tu takođe vide i  prostor za potencijalnu radikalizaciju. 
      Zloupotreba djece u Baru(Foto: Privatna arhiva) Kada pređe u tu zonu,  iscrtavanje trobojke predstavlja demonstraciju represije, iste one koju  primjenjuje crnogorski režim nad svojim građanima.

      Isti režim čija je  vladajuća poruka uoči lokalnih izbora u Beranama imala bilbord sa  zvaničnom zastavom i - trobojkom!
      Bilbord u Beranama tokom kampanje 2014. godine Poruke na društvenim mrežama  ukazuju da trobojka za dio crtača predstavlja, između ostalog, i period  kada nije bilo oštre nacional-političke podjele na Srbe i Crnogorce, ali  ni njihove “kolorističke” podijeljenosti, koja je produbljena 2004.  godine.  
      Svi smo država
      Zajedničko većini u Crnoj Gori je da  ne ne želi da se doček fenomenalnih crnogorskih sportista pretvara u  politički miting i obračun sa političkim neistomišljenicima. Sigurno je  da većina u Crnoj Gori ne podržava crtanje ocila preko prekrečenog  albanskog grba, ne žele da vide ni pokušaje promocije velikosrpskog  ideološkog koncepta na litijima - bez obzira da li šetaju na njima ili  ne. 
      Male su šanse da većina Crne Gore želi zloupotrebu djece u političke  svrhe (a to je DPS patentirao), niti da Radule Novović u pravom  fašističkom maniru opominje prosvjetne radnike. Bez dileme je da većina  građana želi da je normalno da je aktivni policajac nosio krst na  litiji, da nije normalno da se starica hapsi sa dugim cijevima i  lisicama, a da „predsjednik svih građana“ orgija na partijskim  skupovima. 
      Sigurno je da većina u Crnoj Gori želi solidarnost, što se  vidjelo kad god je bila kriza koja nije bila partijski proizvedena  (jedinstvo kada treba da se skupi novac za liječenje i druge humanitarne  akcije). A trobojka ima smisla kao poruka dok god je ona produžetak  onoga što je bila poruka pokreta Odupri se - mi smo država ili  modifikacija i onoga što je bila poruka Gojka Perovića - nema nama  molitve bez njih, ni njima Crne Gore bez nas.

      Trobojka može da bude i  poruka vlastima da istorija ne završava sa njima i to je sreća jer  znači da nisu ovdje zauvijek ukorijenjene tekovine koje su gajili -  korupcija, kriminal i nepotizam. To znači da ako su zarobili državu, ne  znači da su ubili društvo koje čini ovo zemlju. Društvo je više od  države i mnogo više od režima, ono ne može da se otme iznutra. Pa kao  što se Fukujami vratila istorija, tako se Milu vratila trobojka.

       
      Tri boje - troboljka
      WWW.VIJESTI.ME Kako je trobojka stigla u Crnu Goru, kako je korišćena i kako se mijenjala, šta znači i šta bi moglo da znači to što se 2020. crta po cijeloj državi  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...