Jump to content
Поуке.орг инфо

Обраћање Епископа Митрофана и Епископа Кирила у вези са Ванредним црквеним сабором у Клирвотеру

Rate this topic

Recommended Posts

E Бр 48/20

25. фебруар 2020

Милтон – Торонто

 

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Б Е О Г Р А Д

 

Поводом објаве текста под насловом ’’У одбрану истине и јединства Српске Православне Цркве’’, који је објављен на званичној интернет страници Српске Православне Цркве за Северну, Средњу, и Јужну Америку, у понедељак
24. фебруара т.г. желимо да изнесемо следеће примедбе:

1. На службеној страници Српске Православне Цркве за Северну, Средњу, и Јужну Америку не смеју се објављивати овакви, и текстови који се директно тичу живота Цркве, без претходног саветовања са свим члановима Епископског
Савета? Нама је познато да Епископ Кирило, као ни ми, нисмо консултовани у вези са истим. Добили смо информацију да ни Владика Лонгин није консултован.

2. Исто тако у вези са писмом Епископског Савета Е.С. бр 1/20 од 15. фебруара т.г., такође објављеног на званичној интернет страници Српске Православне Цркве за Северну, Средњу, и Јужну Америку, најмање двојица од петорице
Епископа нису консултовани.

3. Свети Архијерејски Синод позивао је Епископе из САД да пониште све одлуке Сабора и да о томе обавесте Свети Архијерејски Синод, што није учињено све до седнице Епископског и Централног Савета, 30. новембра/1. децембра 2019. Намеће се питање зашто се чекало пола године да се Епископи из САД, и неки чланови Централног Савета, огласе директно јавности путем интернет страница сада пред сами ванредни Сабор, а не Светом Архијерејском Синоду са објашњењима благовремено?

4. И поред прихватања одлука Светог Архијерејског Синода да се нови устав за Епархије у САД поништи, исти је месецима био на званичној интернет страници једне од Епархија у САД, све до пре две седмице. Већи проблем је у томе што руководство црквених тела у САД, по најновијим саопштењима, даје до знања да су у најгорем случају погрешили само у процедури, али да је суштина мењања устава у складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора, па и наводним ранијим одлукама Епископског Савета из 2015, и 2017 године. Цитира се као ауторитативан текст пароха вашингтонског који убеђује читаоце у исправност непостојећег процеса – ’’арондације устава’’, па још на основу одлуке СА Сабора.

5. Инсинуација да смо ми, док смо били Епископ источноамерички, у децембру 2015.године дали нашу сагласност за било какву реорганизацију Српске Православне Цркве за Северну, Средњу, и Јужну Америку, а камо ли по питању
регистровања имовине је нетачна. У истом смислу, Његово Високопресвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, администратор Епархије буеносаjреске и јужноамеричке, као ни његов наследник Његово Преосвештенство Епископ Г. Кирило, нису учествовали у одлукама те природе.

6. На против, 4. јануара 2017., тројица Епископа из САД су одржала седницу без нашег знања, као ни знања Митрополита Амфилохија, у Либертивилу где су донели одлуке у вези са регистрацијом нових корпорација. Одлуке те седнице су цитиране у свим формативним документима нових корпорација као одлуке Епископског Савета, а ми смо о том састанку сазнали из докумената корпорације тек у јесен 2019.

7. Постојање тих једночланих корпорација, а поготово тзв. ’’Serbian Orthodox Dioceses in the USA’’ је сасвим случајно испливало на видело као последица конфузије која је настала после Црквеног сабора, јула 2019. Ако је то све било
транспарентно, као што саопштења говоре, зашто се то није изнело ни пред Епископски савет, ни пред Централни савет, а камо ли пред Свети Архијерејски Синод раније?

8. По нашим сазнањима од учесника, нови устав ’’Српских Православних Епархија у САД’’, подељен је појединим члановима Сабора уз образложење да је то коначна верзија. Тако смо чули и у записнику седнице Централног савета, која је одржана уочи јулског ’’крњег’’ Сабора. Опет напомињемо да је, у најмању руку, комплетно заобиђен чл.33 Устава Српске Православне Цркве за Северну и Јужну Америку, којим се налаже следеће: ’’одредбе овог Устава могу бити
измењене и допуњене само на редовном или ванредном заседању Црквеног сабора, трочетвртинском већином гласова присутних делегата, уз сагласност Епископског Савета. Измене и допуне овог Устава потврђује Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве’’. Две Епархије, које чине кворум тога Сабора
нису биле ни позване.

9. Саопштења наводе да су сви ови подухвати, јавни попут јулског Сабора, или нетранспарентни попут правне реорганизације, имали за циљ да заштите Српску Православну Цркву од легалног ризика или одговорности. Ми, због
непоштовања постојећих одредаба важећег Устава смо управо сада изложени већем ризику него икада пре.

10. Конкретан пример тога да је Епархија канадска изложена ризику након ових немилих промена потврђује Статут Епархије канадске који гласи:’’ Српска православна епархија у Канади управља се на основу одредаба Устава СПЦ у
Северној и Јужној Америци, одредаба 8.1 и одредаба овог Статута’’.

11. У вези са радом ванредног Црквеног сабора ми смо већ упутили своје примедбе Председнику Епископског савета Његовом Преосвештенству Епископу новограчаничко-средњезападноамеричком Г. Лонгину. Усмено смо добили
сагласност да се дневни ред може променити јер је додељено веома кратко време за сам рад ванредног Сабора, док ће већи део Сабора бити посвећен регистрацији, и оброцима, а не времену за дискусију.

12. Овде морамо рећи и то да је и Епископски и Централни Савет у Чикагу 30. нов. - 1 дец. протекао у апологетским тоновима којима су наша браћа архијереји у САД образлагали исправност својих ставова и дејстава у вези ”новог устава за САД”. Тек на инсистирање епископа Митрофана и епископа Кирила а и уз смиреност и одлучност епископа Лонгина (као председавајућег Епископског савета) усвојен је став да се морају извршити све одлуке Светог Синода које су нам свима добро познате.

13. Могуће је да преко интернет страница има злонамерних напада на нашу браћу архијереје из САД, који су последица још незацељених рана од претходних раскола, и које смо и ми осудили у саопштењу са Централног савета у децембру
прошле године. Али то није разлог да се a priori одбацује свака критика њиховог рада, нарочито око ”крњег” Сабора у Чикагу у јулу месецу прошле године. Подсећамо браћу Архијереје из САД да је критика Сабора из јула прошле године
дошла са највишег места - од Светог Синода наше Цркве (и од готово свих архијереја с којима смо имали прилике да разговарамо на ту тему), а не од неких како се каже у поменутом тексту злонамерних људи са неидентификованих
интернет адреса.

14. Из тог разлога испада помало парадоксално да су наша браћа Архијереји из САД пристала да се сазове Црквено-народни Сабор на Флориди, где треба да се пониште све њихове одлуке са ”крњег” Сабора из Чикага, од јула месеца прошле године, и истовремено да наступају на том Сабору са најновијим текстовима који су усмерени на потврду и оправдање њиховог досадашњег рада. Још је парадоксалније да се стално понавља тврдња да на ’’крњем’’ Сабору у Чикагу ”није донета никаква одлука”? Тиме се вређа основна интелектуална висина тела и архијереја наше Цркве као и еминентних стручњака из области права који су већ више пута образложили неуставну позадину ”крњег” сабора из Чикага од јула прошле године. По свему судећи показује се да наша браћа Архијереји из САД (изузев надамо се епископа Лонгина), не прихватају одлуке Светог Синода наше Цркве, а још мање уважавају мишљења епископа Митрофана и епископа Кирила и понашају се као посебно тело, као што један од браће рече у јучерашњем интервјуу у више наврата: неки ”епископски савет у САД” који нема благослов нити Светог Синода нити Светог Сабора наше Цркве! Питамо се: да ли се у свему овоме огледа њихова борба за Истину и за јединство наше Свете Српске Православне Цркве?!

 

Светом Архијерејском Синоду одани,

ЕПИСКОП КАНАДСКИ МИТРОФАН

ЕПИСКОП БУЕНОСАЈРЕСКИ И ЈУЖНОЦЕНТРАЛНОАМЕРИЧКИ КИРИЛО

 

 

***

 

пдф Е Бр 48 2020 Канада (3).pdf


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
Цитат

13. Могуће је да преко интернет страница има злонамерних напада на нашу браћу архијереје из САД, који су последица још незацељених рана од претходних раскола, и које смо и ми осудили у саопштењу са Централног савета у децембру
прошле године. Али то није разлог да се a priori одбацује свака критика њиховог рада, нарочито око ”крњег” Сабора у Чикагу у јулу месецу прошле године. Подсећамо браћу Архијереје из САД да је критика Сабора из јула прошле године
дошла са највишег места - од Светог Синода наше Цркве (и од готово свих архијереја с којима смо имали прилике да разговарамо на ту тему), а не од неких како се каже у поменутом тексту злонамерних људи са неидентификованих
интернет адреса.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сад су, очигледно, супротстављени, епископи у самој Северној, Централној и Јужној Америци (Епископском савету за ту област.) 

Са једне стране су епископи професор др Митрофан и Кирило, а чини се да и епископ Лонгин све више уважава њихове аргументе, а са друге стране епископи др Максим и др Иринеј (Добријевић). Када се десе овако значајна размимоилажења,  коначну реч има једино Свети Архијерејски Сабор.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da je stvar jednostavna, ako se ide putem selekcije: vl. Longin je ve istupa javno, malo i ponično i javno iznosio odanost Saboru i Sinodu pre. Vladika Mitrofan i Kirilo....mislim da tu nema dvojbe da su čestiti qudi. Ovo sam vec rekao, ponavljam, mislim da vl. maksim, ma kako on mozda samovoljno hteo da neke stvari resava, cesto tvrdoglavo, pokazao je da kad pogresi gresku nece da prizna, nego ide okolo i opravdava, a time sam sebe jos vise stavlja u nezgodan polozaj a i samu crkvu....ipak mislim da ce on biti odan, a da sve ono u čemu ucestvuje cini da umanji stetu, da "spase obraz" sto se kaze. Ne verujem da on ucestvuje u nekim raskolima ili muckama oko para....on voli knjigu, malo vise paznju, ima i talenat da okupi neke ljude oko sebe (mada nije lako liberale ocrkoviti, neka mu je sa srecom).

Ostaje vl. irinej...i citali smo tu je bilo zestokih propusta, knjizenje, preknjizavanja i da su TU u igri ogromne pare....

Ne sudim, ne zakljucujem, ali ljudi/covek/neko je kupi dvorac za vladiku (ajde treba imati pristojno mesto da se primaju psoete i to) ali hram koji su Anglikanci iz postovanja ka V. Nikolaju prodali za sitan gros SPC u samom centru Njujorka, je bez krova, rusevina....nema smisla sve to.

Da neko razvlaci, vrda, menja teze...pa jasno je iz avinoa. Zato pominjem dvor(ac) i crkvu izgorelu bez krova....mi imamo episkopa, Amfilohije i Atanasije recimo...žive bukvalno u manastiru. Ok mitropolit na Cetinju je malo kao odvojen...ali to je manastir, sve skromno....a covek obnovi 600 hramova...a imamo da se kupuje dvorac...ma kupujte ostrva i dvorce nisam zavidan...ali crkva nema krova!

Ovo je odlicno...ali odlicno....s ozirom na probleme koji vec jesu....dva episkopa iz tih krajeva najlepse moguce pokazuju odanst svojoj Crkvi, ne samo to iznose nepravilnosti, vl. Longin ce se verovatno prikljuciti....nikavog raskola biti nece da ga neko i htedene...a sad....ko nece da slusa Crkvu....neka snese posledice...niko nije nezamenljiv. Sinodalci ce pomiriti narod....to sta misli Vlada Divac o crkvenim svarima...pa koga to, bre, briga. On neka se bavi kosarkom.

Share this post


Link to post
Share on other sites



Mislim da je stvar jednostavna, ako se ide putem selekcije: vl. Longin je ve istupa javno, malo i ponično i javno iznosio odanost Saboru i Sinodu pre. Vladika Mitrofan i Kirilo....mislim da tu nema dvojbe da su čestiti qudi. Ovo sam vec rekao, ponavljam, mislim da vl. maksim, ma kako on mozda samovoljno hteo da neke stvari resava, cesto tvrdoglavo, pokazao je da kad pogresi gresku nece da prizna, nego ide okolo i opravdava, a time sam sebe jos vise stavlja u nezgodan polozaj a i samu crkvu....ipak mislim da ce on biti odan, a da sve ono u čemu ucestvuje cini da umanji stetu, da "spase obraz" sto se kaze. Ne verujem da on ucestvuje u nekim raskolima ili muckama oko para....on voli knjigu, malo vise paznju, ima i talenat da okupi neke ljude oko sebe (mada nije lako liberale ocrkoviti, neka mu je sa srecom).
Ostaje vl. irinej...i citali smo tu je bilo zestokih propusta, knjizenje, preknjizavanja i da su TU u igri ogromne pare....
Ne sudim, ne zakljucujem, ali ljudi/covek/neko je kupi dvorac za vladiku (ajde treba imati pristojno mesto da se primaju psoete i to) ali hram koji su Anglikanci iz postovanja ka V. Nikolaju prodali za sitan gros SPC u samom centru Njujorka, je bez krova, rusevina....nema smisla sve to.
Da neko razvlaci, vrda, menja teze...pa jasno je iz avinoa. Zato pominjem dvor(ac) i crkvu izgorelu bez krova....mi imamo episkopa, Amfilohije i Atanasije recimo...žive bukvalno u manastiru. Ok mitropolit na Cetinju je malo kao odvojen...ali to je manastir, sve skromno....a covek obnovi 600 hramova...a imamo da se kupuje dvorac...ma kupujte ostrva i dvorce nisam zavidan...ali crkva nema krova!
Ovo je odlicno...ali odlicno....s ozirom na probleme koji vec jesu....dva episkopa iz tih krajeva najlepse moguce pokazuju odanst svojoj Crkvi, ne samo to iznose nepravilnosti, vl. Longin ce se verovatno prikljuciti....nikavog raskola biti nece da ga neko i htedene...a sad....ko nece da slusa Crkvu....neka snese posledice...niko nije nezamenljiv. Sinodalci ce pomiriti narod....to sta misli Vlada Divac o crkvenim svarima...pa koga to, bre, briga. On neka se bavi kosarkom.


Овде Дуци говори какав је био Дивчев однос према Патријарху Павлу, спавао је док га је Павле чекао два сата да му да орден!
https://youtu.be/6enibfGH_No
Иначе је криминалац који је био отворио у Америци радњу да ваља дупљаке, а о несрећи на Бранковом мосту његовој жени и потоњим догађајима београдска чаршија је испирала уста, може да служи као доказ да постоје људи који немогу бити избедени на суд.


Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Zoran Đurović рече

Халуцинирао Ава... Ево вам га сада. :tv: 

Нека држе векелу Боксит, Рођа, Риле, Голуб и компанија... 

Нисам прозван, али да кажем да нисам никад омаловажавао твоје ставове. Сад си ти "на тапету" овде и многи твоји формуски "следбеници" замукли....осим принципијелних људи који држе своје ставове, а кад омаше, па шта, боље је када човек погреши у сумњи и кад абуде боље од онога чега се бојао.

Хоћу рећи, био си ти, нажалост и твоју и нашу, у праву за многе ствари, али видш сам да раскола неће бити. Ок, у ова смутна времена може бити свашта...али у САД...па сећаш се Кириловог писма пре...Кирило дише митрополитовим духом, сада је очигледно да Добријевић нема куд, а биће санкција, биће...но раскола неће бити. Никада то Амфилохије не би подржао, тиме ни Кирило. Сада вл. Митрофан износи ствари које нисмо знали, да је и митрополиту ражено иза леђа док је админстрирао Аргентином...даклте твоја теза о некој евентуалној синергини, ајде кажи ради обостраних интереса (мада не знам каве митрополит има интересе под дебелу старост и цео живот у изграђивању Цркве, ови млади могу бити комромитовани и уцењени и којешта, али он не)...најгора хипотеза је да Иринеј и Максим (а убежен сам да Максим неће ићи до краја, јер да је такав не би писао около и давао аутоголово...ови што ћуте су опасни), дакле и да хоће 2 епископа нешто, не могу....могу себи да науде. Цркви је већ проиведена штета, посебно то око имовине и књижења....дај Боже да се то може ређити без судова...и мислим да би владика Иринеј могао да буде санкционисан након свега.

Нема ни теоретских шанси д амогу направити раскол, а о некој подржци митрополита - ташко падре. Митрополит има мало шире видике. Митрополит ће радити и бити главни фактор помирења Москве и ЦГ ако то буде уопште могуће...па није ли "прст у око" Вартоломеју да Онуфрије долази? Амфилохије зна да омане када закурузи, али то је велик чове, чова Цркве....то око ПБФа, сигуран сам да је подбацио кичму за вл. Максим јер Атанасијево је дете и Амфилохије није човек који воли епитимије, санкције, казне....то знају његови калуђери...

Сад ово у ЦГ, па и њему је мало то дало нове видике...то је његова паства, и ма колико понекад и погрешио, и колико је стање доле болно...ипак тај народ од предводи.

Знаш, није Владика Николај основао богомољачки покрет, али је каналисао енеергију ток покрета, и стао на његово чело....тако ти је и ово у ЦГ са литијама. Митрополит предводи сада све то, али то је народ устао, и у проонципу литије сада предводе митрополита! Наравно да он неће насупрот те енергије, јер онда би насупрот Бога.

Ено сапоштење из Јордана: о ЦГ и Македонији..нема, падре, раскола међу Србима, он је тињао код неких, и несугласица има, али раскола нема и неће бити. А симтома је разних било. Да ли је твоје писање осујетило неке ствари? За ПБФ лично мислим да - да! За остало, не верујем да има неки утицај на дешавања, сем на ниво осећања ка теби од стране неких клирика и др. Ствари се дешавају независно од тебе и по питању САДа и ЦГ. У ЦГ ствари се дешавају скоро независно од митрополита. У смислу да је он то планирао и сл.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Ćiriličar рече

нема, падре, раскола међу Србима

Друже, ја немам ни најмање намере да ти отварам очи. Шта сам ја радио и радим знају тамо где треба. 

Како тумачиш то што је у Ватопеду Амфилохије саслуживао са Епифанијевим свештеником? 

Кажи ми зашто је Амфилохије рекао да ће на литијама бити Патријарха а знао је да је овај тада у САД? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 33 минута, Ćiriličar рече

Сад си ти "на тапету" овде и многи твоји формуски "следбеници" замукли.

Niko nije " zamuko ". Vecina ljudi je na odobravanju ili im je onemoguceno da pisu, a svi su zarad mira u kuci - olabavili, jer im se spocitava da rade za AV, Mila i sluzbu, a tamburasi nastavljaju nemilice da tamburaju.

Ne znam kako si stvorio sliku da je neko " zamukao " kad znas sta se desavalo.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, The Godfather рече

Niko nije " zamuko ". Vecina ljudi je na odobravanju ili im je onemoguceno da pisu, a svi su zarad mira u kuci - olabavili, jer im se spocitava da rade za AV, Mila i sluzbu, a tamburasi nastavljaju nemilice da tamburaju.

Ne znam kako si stvorio sliku da je neko " zamukao " kad znas sta se desavalo.

Нисам то рекао у негативном контесту ка падреу....а поменуо сам и тебе у оним "принципиелним"....говорим о "навијачима" којих је било и са во, кажи, наше стране....небитно. Та одбројавања, одобравања треба укинути...нисмо деца.....довоњно је да се каже, па ма колико се не слагали или слагали морамо поштовати ред који домаћин наметне.....нема ништа од тога, то само штети форуму....треба њуде пустити да пишу, наравно са упозорењем шта и како....

То што причаш....испаде сад падре као Слоба...на Газиместану милион људи, а кад је год нешто гураво Слоба крив...сад нико није крив него Слоба. Тако и овде, осим појединаца, сад је Ђуровић црна овца а други сви фини...то сам мислио.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Саучешће Његове светости патријарха руског Кирила поводом упокојења епископа ваљевског Милутина, Москва, 3. априла 2020.     Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил изразио је саучешће Његовој светости патријарху српском Иренеју поводом упокојења владике ваљевског Милутина.   Његовој светости Иренеју, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком, патријарху српском   Ваша Светости, драги у Господу, сабрате и саслужитељу!   У име цијеле Руске православне цркве, изражавам своје најдубље саучешће Вама и Светом синоду Српске православне цркве у вези с упокојењем преосвећеног Милутина, епископа ваљевског.   Тешки за народ час искушења, почивши архипастир је дочекао заједно са својом паством, помажући онима у невољи, молећи се и служећи Тајну божанске евхаристије. Он је пао као жртва погубне епидемије до краја испунивши своју дужност.   Нека свемилостиви Господ упокоји душу Свог новопрестављеног вјерног слуге у насељима праведним и учини му вјечан спомен.   Са братском љубављу у Господу   + КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ   Превод: Марија Живковић     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • By Логос
      У спомен на Његово Преосвештенство блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића), који се у Господу преставио на празник Светог Алексија човека Божјег, 30. марта 2020. Лета Господњег, уместо воштанице доносимо прилог у част овог знаменитог архијереја Српске Православне Цркве, чији је васколики живот непрестано служење и богослужење, а који нас је напустио саобразно свом овоземаљском животу - тихо и ненаметљиво. Прилог смо преузели са интернет странице Ризница литургијског богословља и живота.    Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Милутине!         Животопис блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића)
      Опроштајно слово свештенства и монаштва Епархије ваљевске од блаженопочившег епископа Милутина

      Недостајаће нам лично као истински брат у Христу и саслужитељ!
        Изгубили смо великог сведока Истине Господње!
      Блаженопочивши Епископ Милутин - Најлепши дар нашој небеској отаџбини!

      Владика Милутин је ишао небеским путем!
        У нашем времену личност владике Милутина остаће упамћена по једном скромном, ненаметљивом и богоугодном постојању!
      Последњи у Христу цјелив Епископу ваљевском Милутину

      Вечан ти покој, драги брате и саслужитељу, епископе Милутине!

      Епископ Силуан - Погребно слово своме духовном родитељу

      Молитвени опроштај од Владике Милутина - Одлазак сведока живе вере у Васкрслог Христа
              Беседе и поуке блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића):    Блаженопочвши Епископ ваљевски Милутин: Монаси и деца чувају Косово и Метохију!   Блаженопочвши Епископ ваљевски Милутин: Праштајмо и окренимо се једни другима!   Блаженопочвши Епископ ваљевски Милутин: Када се опраштамо са својим ближњим који одлази са овог света, имамо „радосну тугу“!   Блаженопочвши Епископ ваљевски Милутин: Сила Цркве се огледа у броју монаха!   Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Нема вечног живота без Литургије!   Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Лекари, Ви сте сарадници Божји!   Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Позвани смо да својим животом сведочимо веру!   Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Тајна опстанка – у рађању деце!   Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Позвани смо да праштамо!   Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Сусретнимо се и обратимо Господу!   Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Боримо се да грех не победи!   Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Преобразимо себе кроз светотајински живот и молитву!   Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Света Литургија – тајна над тајнама!   Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Молите се свом ангелу чувару и разговарајте са њим!   Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Радујмо се због Бога, а тугујмо за човеком!   Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: О светим Тајнама   Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: О молитви   Последња архипастирска беседа блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића)   Гостовање блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина у емисији "Духовници"   Интервју блаженопочившег Епископа Милутина "Православљу" - новинама Српске Патријаршије, 2011. Године   Радио Слово љубве: "Реч пастира" - у спомен на блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина   Радио "Источник": Блаженопочивши Епископ Милутин – пастир очију подигнутих ка Небу      
    • By Логос
      Опроштајно слово свештенства и монаштва Епархије ваљевске од блаженопочившег епископа Милутина.     Како просвјетитсја свјетилник свјета, како руку положит раб на Владику? Са овим речима, драги наш оче и Владико, Ваш небески заштитник Свети Јован Крститeљ излази пред Спаситеља света. А са којим речима ми, Ваша духовна деца, да станемо пред Вас и да говоримо о нечему о чему нам никада нисте дозвољавали да говоримо – о Вама лично? Мање је страха што треба беседити пред Вама – беседником Николајевског кова и богомољачког духа – а више је несигурности због саме теме.   Били сте Епископ који је волео празнике и прослављања, па смо заједно у Епархији ваљевској стално нешто прослављали. Од 17 векова слободе хришћанства (2013), преко 10 година од обнове Епархије ваљевске (2006), 800 година аутокефалности Српске православне Цркве (2019) и тако редом. И поред свега тога никада нам нисте дали, јер то нисте искрено желели, да се славе Ваши спомендани, да се пишу речи похвале о Вама, да прослављамо у Вашу част. Сваки је човек тајна, сваки велики човек је још већа тајна, а Ви сте из велике скромности Ваше, остали тајна за многе око вас. Стога, опростите оче и Владико, на овом првенцу писаном о Вама у тренутку када треба да се поздравимо, када нас гуши и кочи наш привремени растанак.   Када је богобојажљиви четрнаестогодишњи младић Михаило кренуо да иде уским и тешким путем монашког живота, био је то истински редак пут. Овај луди избор, најлепше описује песник речима које се у потпуности односе и на нашег Владику: А у време јагме о значке и прње, своје голо тело обуче у трње. Дошавши у манастир Каону, млади искушеник се одмах заљубио у овај манастир, оном искреном дечачком љубављу. Манастир Каона врло брзо постаје његова кућа, а он један од добрих и верних слугу Божијег дома. Владика Милутин је до краја живота неизмерно волео, не само манастир Каону, већ уопште манастире и монаштво, тишину и бројаницу. Верни слуга Христов, монах Милутин, као негда Његов Господ воду у вино, стрпљиво је у Каони претварао земаљску у небеску лепоту. Тако манастир Каона до тада само „средњовековни споменик културе”, постаје огледало небеске лепоте и духовна лавра. Запустели сеоски поточић, постаје мали Јордан шабачког краја, место у чијој су крстионици, коју је изградио отац Милутин, крштени многи, а крштавају се исто тако и данас. Већ у овим првим монашким корацима видимо карактер овог младог монаха: био је храбар, вредан и са смислом за лепоту. Тај га смисао није напустио до краја, јер је све чега би се дотакао, волео да украшава и уређује. Са једнаком је љубављу прилазио птици, цвету или детету, видећи у њима огледало лепоте Божје. Још више је, наравно, волео лепоту храма и богослужења. Насмејан и стрпљив, био је неуморни указатељ те небеске лепоте.   Друга одлика вредног каонског монаха била је његова служба да увек, од ране младости, буде учитељ и духовник. Његово учење ницало је, не из жеље за знањем или славом овога света, већ из његове бриге о другима, из његове љубави према другима. Владика Милутин је један од првих који је у српској Цркви, још седамдесетих година прошлог века, организовао школу веронауке, тако што је извео шест генерација и стотине младих људи, који су у хладу манастирске порте први пут чули за Христа. Ови катихетски дани остаће најлепше животно сећање многих данашњих лекара, професора и обичних радника, који сваке недеље испуњавају храмове широм земље, памтећи и понављајући и данас наизуст речи које им је њихов учитељ усадио у душу. А увек их је учио о побожности, смирењу, лепоти и љубави. Братство каонско постало је прозор у небо и свет многим младим душама које данас, верујемо и знамо, детињски плачу за њим.   Ова школа веронауке и живота у Христу била је само припрема за ону праву духовну школу коју је у манастиру водио владика Милутин. Када је наша Црква била суочена са великим бројем кандидата за богословију, игуман манастира Каоне отвара врата за све богочежњиве душе богослова које су прошле ову специфичну духовну академију. Од тада, манастир Каона ће увек бити кошница која врви од духовности, лепоте, молитве и живота.   И колико год је отац Милутин у свом манастиру био активан и предузимљив, подједнако је толико био послушан и смирен пред својом Светом Црквом, никада и ништа не тражећи од ње, већ само слушајући и радећи. Зато је требало да протекну четири деценије од када је први пут закорачио у порту каонског манстира, до оног момента када је позван на апостолску службу у својој Светој Цркви. Тако је промислом Божјим владика Милутин први епископ у нашој Цркви посвећен у 21. веку. Када историчари после нас буду помињали ову важну чињеницу, треба да знају да у њој има много више симболике и значења него што се то на први поглед чини. У мехове новог времена, било је потребно преточити старо вино мудрости и побожности које је каонски духовник поседовао. Наша Света Црква послала га је да пастирствује на Петом континенту, да тамо настави, како је сам волео да каже, своје служење Богу и роду. У овом ритму – Богу и роду – одзвања сав животни пут и труд Владике Милутина. Волео је Бога, био му је веран, али је одмах после тога волео неизмерном снагом и свој српски народ. Велика је штета што многи који данас агресивно говоре против верности и љубави према свом народу, нису били у прилици да упознају великог родољуба, владику Милутина. Врло брзо би схватили да – волети свој народ, заправо, значи служити му и чинити да он буде бољи и лепши. Владика Милутин је искрено био поносан на то што је Србин, и баш зато умео је да цени сваки народ и сваког човека на свету, од Канаде, Аустралије па све до Африке, куда га је Божја промисао водила. У тој љубави према свом народу, према српском језику и имену, према српским светитељима (име једног српског светитеља је и сам носио), крила се она истинска хришћанска љубав, која од појединачног иде ка општем, а од локалног ка универзалном. Тако је наш владика Милутин био велики и прави Србин, а то је исто што и велики и прави човек и хришћанин. Зато није чудно што је и у далеком свету петог континента, свету туђем и другачијем, владика Милутин оставио исто онолико трага, као и у маленој каонској светињи. Да је овај далеки пут владике Милутина ипак био по Божјем промислу, сведоче и плодови његовог тамошњег рада. Ипак један плод се својим значајем издваја од осталих, а то је једно духовно родитељство које је довело до тога да и данас владика Милутин, у лику и делу свог духовног сина, владике Силуана, помаже и води Цркву Српску у Аустралији. Ако се икада и ичим скромни владика Милутин дичио и поносио, то је онда својим духовним сином вВладиком Силуаном, којем је, са правом, увек могао рећи: Ви сте наша посланица, коју познају и читају сви људи; који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом, него Духом Бога живога, не на каменим таблицама него на таблицама срца (2. Кор 3, 2-3).   Ваљда баш због те његове несагориве љубави према свом роду, после нешто више од три године проведене у Аустралији, промисао Божја владику Милутина враћа тамо одакле је и кренуо, у његово Ваљево. Овде се владика Милутин нашао у загрљају и под благословом двојице светитеља које је посебно волео, Светог владике Николаја и Преподобног оца Јустина. Први Епископ обновљене Епархије ваљевске владика Милутин је, безмало деценије и по, неуморно радио и борио се, водећи се само мишљу да угоди Богу и народу, али и да буде достојан наследник двојице духовних горостаса. За нас, његову духовну децу, он је то несумњиво и био. Готово се никада није могло догодити, за сво ово време пастирске службе у Епархији ваљевској, да Владика одржи једну беседу, говор, јавно обраћање или кратку поуку, а да се не позове на речи Светог Николаја или Преподобног Јустина. Ми, његова духовна чеда, данас бисмо тешко, од свега онога што смо научили од нашег Владике, могли да раздвојимо шта је николајевско, шта јустиновско, а шта његово. Вредност тог његовог учења можда и јесте у томе што оно никада није било само његово, јер владика Милутин је црквено живео и црквено мислио. Али није то случај само са његовим речима. До самог краја свог живота, Владика није имао ништа, нити је ишта присвајао само за његово. Али то не значи да је у нечему био сиромах, живео је и понашао се као онај који све има али нипта не поседује. Све своје духовно богатство, своје полувековно прегнуће, своју жртвену љубав коју је неуморно умножавао, свој дар за лепоту који је ширио, све је то једно велико богатство које је он оставио и својој Цркви и своме народу. По том труду нека га Господ и награди.   И на крају οвог привременог растанка, једино што осећамо као дужност јесте да замолимо опроштај пред лицем Његовим, за све ране и проблеме које смо му као некда нехотице наносили. Уз ову молбу за опроштај приносимо и речи благодарења, које данас иду из душа и срца свих Ваших свештеника, монаха и верног народа. Речи благодарења Господу што нам је послао Божјег човека. Благодарења и Вама, Владико Свети, што сте нас чували очински, а штитили и волели мајчински. Знамо да Вам то није било тешко, знамо да сте све из љубави радили. Хвала Вам што сте Господњи били, што сте из сопственог кандила вере изливали доброту и незлобивост и у наша срца. Последњи дани Ваши, сведоче о Вама оно што ниједна реч није кадра да искаже. Смирено сте и стрпљиво дочекали и последњег непријатеља, без бојазни и страха. И онда када су нам из болнице јављали да се дешава нешто необјашњиво, она нека чудна игра живота и смрти, да сте кретали Господу у наручје и враћали се. Није то за нас било ништа необично, јер знамо да сте на тој лествици између неба и земље цео живот и ходили. Сада сте само закорачили који степеник више, и из земаљске прешли у небеску Србију, лепи и уређени кварт Царства небеског. Тамо где је непрестано ликовање оних који празнују и бескрајна сладост оних који гледају лице Божије.   Ликуј са њима и наслађуј се и Ти, добри наш оче и Владико. Срећно ти Царство небеско. Амин.   Дарко Ђурђевић, протонамесник архијерејски намесник први ваљевски   Извор: Епархија ваљевска
    • By Логос
      Позив Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија одражава предузете заштитне мере Украјинске Православне Цркве и Московске Патријаршије, уз неке специфичности применљиве за Украјину. Сви јерарси позивају верни народ да буде дисиплинован у ово време пандемије. Ипак, цркве нису затворене, и Света Тајна Причешћа је на располагању свима.     Поздрављам вас од срца, драги слушаоци, и нека вас Бог све благослови!   Налазимо се у тешком времену, доживљавамо недаће; заразна болест која се зове вирус корона се шири светом.   Грех је као пилула пресвучена површним задовољством, с једне стране, а горчином, са друге. А кад неко учини грех, он узима ову пилулу и пуни себе горчином. Ово је горчина нашег општег друштвеног греха, не само личног, већ греха целог света. Данас се тај грех пројављује у болести вируса короне, која нас је снашла, која је одвукла многе људе у очај и страх. Многи људи једноставно не знају шта да чине и куда да иду.   Као и у свим животним случајевима, можемо наћи себи наук у Светом Писму. Постојала је таква страница у историји људској кад се појавио вавилонски цар Навуходоносор. Он је освојио Египат, поразио фараона и окончао Египатско царство. И отпочело је ново царство - Вавилонско царство.   Господ је допустио Навуходоносору да казни Јудеју због народа који се недолично понашао, који је вређао Бога и чинио грехе. И тако, Господ шаље Навуходоносора на њих, који први долази у Јерусалим и узима свештене судове из Храма, затим узима многе младе људе и одводи их у ропство. И Господ објашњава Јудејцима речима пророка Јеремије: „Шаљем вам Навуходоносора, јер  много сагрешисте; морате испаштати за своје грехе. А онда ћу вас Ја избавити.“   Али Јудејци то не желе да учине. Кад је Навуходоносор дошао први пут,  узео је судове и младиће, након чега су се они побунили против њега. Онда је тај исти  цар дошао други пут, и нанео је још веће губитке. Опљачкао је Храм и одвео још више људи, преселивши их у Вавилон. Јудејци су мало испаштали, али су се опет побунили против њега. Онда је Навуходоносор послао заповедника своје војске, који је опљачкао и опустошио Јерусалим, разорио Храм и одвео скоро све Јудејце у ропство, а оне моћне вође који су се побунили против њега, одвео је у Вавилон и тамо их и погубио.   Навуходоносор је за нас данас тај вирус короне. Ми га морамо прихватити и испаштати кроз њега и исправити своје животе. Ми се, најпре, морамо молити Богу и окајати наше грехе, јер су они разлог зашто нас овај невидљиви Навуходоносор држи поробљене.   Не смемо се бунити против (безбедоносне) дисциплине, због техничких и здравствених прописа којих се морамо држати да би се спречило ширење овог вируса. Морамо им се повиновати, а не занемаривати их.   Постоје одређени здравствени прописи који нужно не уништавају вирус корону, али га заустављају, не дозвољавајући му да се прошири. А вирус корона се уништава Силом Божјом, која долази на нас преко доктора и лекова. Према томе, позивам вас, као што је претходно говорио пророк Јеремија: будите стрпљиви, покајте се и молите се! И чините оно што вам данас доктори кажу, јер се они разумеју у мере предострожности за ову болест. Чините то, али имајте поверење у Бога и покушавајте да исправите свој живот. Јер наши су греси узрок овога што нам се дешава.   Наша Црква се прикључила кампањи изолације од овог вируса. Прво што чинимо јесте да се молимо у црквама и манастирима еда да би нам се Бог смиловао и опростио нам сва наша сагрешења. Ми православни хришћани Украјинске Православне Цркве молимо се за све људе, за све Украјинце - да нам свима опрости, јер смо сви, у извесној мери, криви за ово што нам се дешава.   Код нас се звона чују много пута, јер њихово звоњење (уз молитву) уништава све врсте зараза и болести.   Нарочито се молимо за докторе који су данас на првој линији фронта у борби против вируса короне. Покушавамо да им обезбедимо не само молитвену помоћ - ми примамо докторе у манастирима, обезбеђујемо им храну, помажемо им пре и после посла. А у нашим манастирима припремају се просторије које би биле коришћене као последње уточиште попут подручних болница за оболеле. А манастири не само да ће обезбедити ове просторије, већ ће и услужити људе.   Правимо маске, и купујмо и бесплатно разносимо хигијенске производе.   Развијајмо добровољачки покрет који ће да разноси лекове, храну и све што је неопходно за живот, за старије људе који не могу то сами да чине.   Постоје људи које је већ захватио вирус короне - шта треба чинити с њима? Поново се позивам на Свето Писмо. Библија говори о једној заразној болести која се некад звала губа. Према Божјем закону, губавци су били изоловани од општења са другим људима. И онда кад су били излечени, долазили су свештенику (свештеник је био и физички и духовни лекар), и он је испитивао особу и доносио закључак и давао дозволу да ли је та особа спремна или не да се врати у заједницу са другима.   Данас следимо исти пример. Можда вирус короне није исто што и губа; ова болест је блажа, али је ипак заразна. А људи који су захваћени овом болешћу -  као што се дешава, а ми им желимо здравље - морају се молити дома, да не би њихово присуство у цркви угрозило оне који су здрави. Наиме, то не би било из љубави, то би било из других разлога.   Бог тражи од нас да љубимо једни друге. Љубав увек пита: шта могу дати на жртву за свог ближњег? Жртва за ближњег зове се љубав. Где год да смо - у болници или стану – морамо се молити. Почните се молити ту где сте, узмите Молитвеник, Псалтир, узмите Јеванђеље, неку другу душекорисну књигу и читајте, молите се. Или само читајте „Оченаш“, „Богородице Дјево“, „Возбраној Војеводје“, Исусову Молитву - и на тај начин ћете бити уједињени у Телу Цркве. Јер није простор тај који нас сједињује, није физичка раздаљина. Ми се сједињујемо око Богу молитвом и добрим делима - то нас сједињује са Богом. Црква се не окреће од тих људи. Таква особа може позвати свештеника, свештеник ће доћи и исповедити  и причестити га Светим тајнама Христовим.   Цркве су током ове пандемије места где су људи у миру и где налазе утеху за себе. Према томе, цркве се неће затварати. Морамо се придржавати здравствених мера које данас постоје, и не доводити у цркве стотине људи као пре, већ почети са само двоје. Боље је унапред се договорити са свештеником преко телефона да желимо да се причестимо, а свештеник ће одредити време, и људима ће бити омогућено да дођу и да се на миру исповеде и да узму учешће у исцељењу душе и тела.   Нека би нам Бог помогао да будемо дисиплиновани. Наиме, самодисциплина је увек неопходна, нарочито у опасним временима.   Ми смо спремни да помогнемо, колико можемо, оним људима који немају средстава за преживљавање током ове пандемије корона вируса. Коме год је потребна помоћ, нека се обрати својој цркви. Ми ћемо вам помоћи колико можемо.   Више од свега, окренимо се Богу, са Богом је све могуће. Он ће нам послати све што нам је потребно - и за духовни и за телесни живот.                           Његово Блаженство митрополит кијевски  и све Украјине Онуфрије     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...