Jump to content

Комерциална банка - Зашто држава продаје коке које носе златна јаја ?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Za mlade ljude...mladje, koji ne pamte predratno vreme bivse Jugoslavije. Pogledajte LOGO!

Čuli ste za devizne štednje koje su ljudi izgubili raspadom Jugoslavije. Da napomenem, recimo plate u Nemackoj su bile pre rata, neki zidar je zaradjivao 5000 maraka (i danas u Švajcarskoj dobar zanatlija zaradi 5000 franaka, to je taj novo, ali EU sistematski pljacka svoje ljude, konverzijom mekre/lire i dr. u evro, gradjani EU su skoro 100% umanjili kupovnu moc). Golf je kostao tada 20-25 000 maraka. Dakle, za PET plata jedan zidar je mogao da kupi Golfa u Nemackoj. Zato su tada mnogi gradili kuce i kupovali stanove, a danas niko ko radi na zapadu ne moze da kupi nista. Te velike pare nasi gastajbateri su drzali u Ljubljanskoj banci, jer je Slovenija bila "elitna" republika. Onda su Slovenci razbili zemlju i odvojili se prvi i tako je krenuo pakao.

Ali pare stedisa, ljudi su imali i po 200 000 do pola milona, obicni radnici, i to je pojela maca.

Pogledajte LOGO bivse Ljubljanske banke:

image.png.494c41138d5c49a1ee9f63e07854a3a6.png

 

Zatim pročitajte ovo:

https://hr.wikipedia.org/wiki/Ljubljanska_banka

Tijekom raspada bivše države politička vlast Slovenije donosi odluku o zatvaranja Ljubljanske banke, na način da se njena imovina prebaci na novostvorenu Novu Ljubljansku banku, dok su njeni dugovi i obaveze prema štedišama koje ne žive u Sloveniji ostali u staroj banci (štediše s teritorija Slovenije prebačene su u novu banku). Kako bi se spriječile tužbe oštećenih štediša, donesen je slovenski zakon po kojemu štediše koji nisu državljani Slovenije ne mogu doći do svog novca dok se ne okonča sukcesija Jugoslavije iz koje bi oni bili namireni.

Približno 130.000 hrvatskih građana imalo je otvorene štedne račune. Banka je također kreditirala hrvatska poduzeća. Ta sredstva nisu nikada vraćena.

Zatim pogledajte LOGO NLB Banke:

image.png.0fda76c15963166e7b17a2f68ab26567.png

Čak su i logo ostavili, i sada NLB posluje bez problema u BiH, u Srbiji, i čak naša država prodaje njima našu Komercioalnu banku.

NLB Banka, bivša Ljubljanska banka je POPLJAČKALA devizne štediše bivše Juge, i sada je tu, ona je deo finsijskog krvotoka bivših republika, pa i Srbije i RSrpske. Slovenija ima 20% akcija, a ostalo drže Amerikanci.

Za one koji će reći kako je to teorija zavere, pročijatjte Knjigu "Komitet 300" bivšeg SAD slžbenika Kolmana, koji govori kako se pljačka svet, on navodi liste instituta i organizacija koje rade na kreiranju mnjenja i sl, ALI i listu banaka koje su "usisivači" popljačkanog svetskog bogatstva....medju njima je i Ljubljanska banka!

------------

Dakle, kada ove sonovne podatke apsolviramo neminovno je pitanje: zašto Srbija prodaje svoju koku koja nosi zlatna jaja, nikom drugom nego banci koja je POPLJACKALA njene gradjane pre 30 godina, koja je bila motor razbijanja bivse drzave u kojem smo svi ovako-onako stradali.

I o kavom prosperitetu Srbije mi pričamo? Možda smo mi prosperitetni robovi, pa moramo tako da radimo, ali neka nam bar kažu naši vlastodršci! Da ne ulazimo u priču kako je Dinkić razorio srpske banke, i srpsku SDK, Službu društvenog knjiogovodstva, jednu od najboljih kontorlnih institucija u svetu!

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, Ćiriličar рече

Onda su Slovenci razbili zemlju i odvojili se prvi i tako je krenuo pakao.

Ne lupetaj! Tu bajku ti možeš da prodaješ na Kalenić pijaci i Zelenom vencu. Meni ne! Zna se ko je razbio Jugu, onaj za koga je Draža Marković govorio da je psihički bolesnik a vi mu niste verovali. I kad je pobedio je dao svima do znanja da će Juga biti onakva kakvu ju je on zamislio ili je neće biti. Onda je naš udbovc rekao mi na to ne pristajemo. U redu, nema problema, srećan vam put, nemamo ništa protiv. U znak zahvalnosti mu je odgovorio da nema ništa protiv da svi Srbi žive u jednoj državi.

To je što se tiče razbijanja, a sad o kupovini.

Prvi iz Srbije - Miodrag Kostić kupio banku u Sloveniji

https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1173960/AIK-banka-kupila-banku-u-Sloveniji.html

Tebe je zgazilo vreme, najbolje je da ne pišeš o stvarima koje ne razumeš!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 минута, Bernard рече
пре 50 минута, Ćiriličar рече

Onda su Slovenci razbili zemlju i odvojili se prvi i tako je krenuo pakao.

Ne lupetaj! Tu bajku ti možeš da prodaješ na Kalenić pijaci i Zelenom vencu. Meni ne!

Poenta uopšte nije to! Moja formulacija "Slovenci razbili Jugu" je minorna u kontekstu i uopšte nisam Jugosloven....pišem o (N)LB, a tu sam mislio na 14. kongres. Vreme pametne ljude ne gazi, nego im daje iskustvo. Dakle zamisli da sam rekao "bez dogovora otipli iz Juge". Kad me vuces za jezik, Srbe je ubilo Jugoslovenstvo, mi smo trebali da rasturamo Jugu. I drugo, Slovenci su, kao mudri ljudi, nudili period od 5 godina razdruzivanja ili koliko bese i konfederaciju i dr....što je fenomenalan predlog. U svakom slucaju bolji od ratova.

To veze nema sa kontestom, pa čak ni to da (N)LB pljačka narod, pa svaka banka pljacka...priča je zašto Srbi prodaju svoju banku, a nedavno su otkupili deonice od malih akcionara? U TOM kontestu idu druga pitanja, pa da zlo bude vece NLB banci...

Ja ne farbam stvar da je sad to zevera i sl., govorim o apsurdima bolnim pta se sa nas radi. A kratak pregled mućki Ljubljanske banke je deo priče...dakle globalisti su nam J znanje, porbili nas, onda je na lokalu par faca preko Ljubljanske banke poljackalo "u procesu" i one ljude koji su imali pare, onda su preko Dinkica nasi popljackali sve iz srpskih banaka, onda su napravili Komercialnu banku, i ona radi odlicno pa svaka banka radi odlicno...i sada j eprodaju.

To oko rasturanja Juge veze nema sa pricom....cisto oranicena formulacija....mislim u 3 reci reci ko je razbio Jugoslaviju - pa smesno. Govorim da su Slovenci izasli sa kongresa tada i iz zemlje....ali i odneli pare deviznih stedisa!

Nije prica na razbijanju Juge nego na LOVI! Nije Juga razbijena radi devizne stednje, nego je to global-projekat, deo projekta....

Eto kazi nam ti nesto bolje o Ljubljanskoj banci, o prodaju Komercialne....a raspad Juge ostavi na miru...to je tema ofucana.

PS:

Ljubljanska banka, ljudi iz nje, su bili deo globalnih projekata po pisanju Dr Kolaman, ne pisanju nekog trilera, nego iznosenju cistih podataka...to sto neki Slobe ili Tudjamani nisu shvatili kakav tornado dolazi kada padne berlisnki zid je prica na stranu...dakle, to su samo, dodatni podaci....posle je kako se ko snadje....svi smo ispusili....slovenaki politicari su uspeli da izvedu svoj narod iz toga najbezbolnije...ali su i opljackali druge preko Ljubljanske banke....niko ovde ne pravi veze, nego prica o činjenicama koje su apsurdne za Srbe danas. Kave blae veze ima Kostic sa ovim, pliz ili nacionalnost? Pa bolje je Slovencima kao i svima bilo 80te u Jugi nego danss u EU, to oni znaju. Nije to prica.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Bernard Dakle da ti nacrtam: ne optuzujem Slovence za rasturanej Juge, ČAK smatram da se trebao prihvatiti njihov plan ne o konfederaciji jer te granice ne priznajem, ali o razdruzivanju i sl. Ali u sprezi sa politicarima - oces da kazeš da Kucan nije ucestvovao u donosenju zakona o parama ljudi? - u sprezi sa politicarima OPLJACNANE SU MILIJARED od ljudi, radnika koji su decenijama crncili po zapadu! Ogromne pare koje je narod GOLIM RUKAMA zaradio po fabrikama. To je uradila Ljubaljanska banka uz pomoc Kucana i ostalih gedza. To je smrtni greh, tolke decenije tolikih ljudi potezom pera izbrisati. A sigurno su deo tih para i sami prisvojili. Nisu otisle u humanitarne svrhe.

Dakle TOJ banci, TOJ danas Srbi prodaju svoju Komercialnu banku!

Pricu o Jugi i psihonalize ostavi za drugde. Kucan i ostal GOVNA su OTELI ljudima milijarde - radnicima! To su privatne pare, nije to drzavno! To je razbojnistvo nagovnarskije vrste! Mi pričama o krvavom znoju 100tine hiljada ljudi, ne pricamo o Kuparima i radničkim odmaralistima!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

(nazalost Cirilicar , Slovenci uopste nisu bili tako slatki u to vreme, koliko su samo zlocina pocinili nad neduznim vojnicima JNA u Sloveniji,... bolje da cutim sta mislim, inace cu da stvarno dobijem prvi put ban na forumu,...)

I, da secam se nesto te banke i stednje, jednostavno isparila dok si reko keks i niko nista.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Posto je brat reagovao da ilustrujem - dakle ne govorim uopšte o tome ko je kriv za raspad Juge, to nije bitno za temu ni najmanje - evo trenutka kada slovenački političari napuštaju zajedniču zemlju. Ponoviću, da su imali i dosta dobrih predloga, to je sada nebitno:

https://www.youtube.com/watch?v=HfK3wjG5ShQ

 

Dakle, nakon ovoga, oni uzimaju ono sto je "njihovo" i odlaze. Ajde granice se, bar kod Slovenaca znaju, zna se gde su i kojim jezikom pričaju, i to im Srbi nisu nikada osporavali (osim sto su ginuli za njihovu slobodu), ALI, uzeli su, kazimo, njihovu zemlju, njihovo pravo od TitE da se "samoopredele"...nego jesu li bas toliko posteni? Uzeli su SVE pare od radnika koje su ti ljudi rmbaceci decenijama, muz i supruga, stedeli u Ljubljanskoj banci - milijarde privatnog znoja. Milijarde koji su radnici stedeli za svoju decu, unucad...jer tada se moglo stedeti. Vecina para je zaradjena po fabrikama na zapadu.

Toliko o postenju  slovenačkih političara. Ne ulazeći u geopolitiku. Danas, 30 godina kasnije, upravo TOJ banci Srbija prodaje bud-zasta svoju Komercialnu banku. I sad, da se čovek ne pita: zasto je prodaje, i zasto baš TOJ banci?

A o srpskom "ludilu" i murosti "beckih konjusara"...ipisane su disertacije i romani i pisace se...to je prica za sebe.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, Bokisd рече

bolje da cutim sta mislim, inace cu da stvarno dobijem prvi put ban na forumu,..

Ma znam Bokac....zato to ne pominjem, i nisam rekao da su slatki....to je ekstra "kajmak" ali onaj krvavi...guzonje od 5o godina iz Teritorijalne odbrane krvnici ubijaju golobradu decu od 18 godina koja nema bojevu municiju, decu koja su cuvali granicu 45 godina od, recimo, Austrijanaca gde, u Austiji ima mozda vise asimilovanih Slovenaca nego u samoj Sloveniji...to je prica druga...ja ovde potenciram nase budalastine....ko je nama pamet popio da nas svaka uš izradi...to je priča.

Je su li i Kranjska i Korupka i Štajerska...jesu sve u Sloveniji današnjoj...nešto me geografija muči? Da nije neka od njih u Šumadiji? Pitam retorikal...uh...e moji Srbi glupi ko buzdovani...a i ja sa vama...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 49 минута, Ćiriličar рече

Pricu o Jugi i psihonalize ostavi za drugde. Kucan i ostal GOVNA su OTELI ljudima milijarde - radnicima! T

Milan Kučan - UDBA nasledio Ivana Matiju Mačka UDBA, (Maček je bio desna ruka Rankovića )

Prvi direktor LB je bio Niko Kavčič - UDBA 

Zadnji direktor koji je bio povezan sa udbom je bio  Marko Voljč, nije bio udbaš, ali je njegov otac bio udbaš. Njegov otac i Maček su bili ratni drugovi.

Sve republičke centrale UDBE su kontrolisale banke i imale tajne račune u inostranstvu. Kad se posvađala UDBA između sebe tada je počela da puca Juga u temelju.

Kažeš da je Srbe ubilo Jugoslovenstvo.... A zašto još uvek srpski oficiri nose Yu unforme? Yu uniforma sa srpskim epoletama i značkama!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Bernard Bre, uopšte mi se ne priča o Jugi i raspadu....muka mi je jer kao se ona rasturiola i moj zivot i zivoti SVIH se promenio...vecini na gore, zbog naciina tog raspada....to nije tema, iako si se uhvatio kao pijan plota.

Drugo Kucan da je imam, ćlan IRA zabole me, Janša da je ko zna šta...tema je jasna, Komercialna banka koja se prodaje banki koja je poljačkala narodne, ličn,e privatne pare, ne neke zgradurine i fabrike, narodni ZNOJ.

I kave ti krivine krivudas ovde? Ili se drzi teme ili cuti....sta zavodis narod po mracnim sokacicima...uhvatio si se za moje tri reci...koje kada sma pisao imao sam sliku kada odlaze sa J kongresa...ne sto me briga ko je ko i ko je sta, nego odose lole i ajde geopolitika nego POKRASE jadnom narodu pare, kao najvece P! Kao najvece jajare! Kao navece gnjide!

Zato su izbrisali, nisu dali drzavljanstva koliko? 10 000 Srba u Sloveniji? Ali ni to nije tema...nisam ja mrzitelj Slovenaca, niti debil koji cele narode trpa sa nekim Janšom i Kučanom ili Slobom.....rode oladi od te ofucane priče o postkomunjarskim jajarama iz ma koje republike...Stipe Šuvar je izgleda bio jedini komunista, ali sve je to nevredno priće više...TAKVOJ banci danas Srbi, država prodaje našu banku...mada je pitanje koliko je "naša", ali makar da u budzet neki dinar ubaci....da bude indirektno naša...o tome je reć i ne pravi se Englez, ok!

Zbas sve, znas li matematiku? Zamisli da ti i zena 30 godina u nekoj zajebini u Nemackoj, a znas kavih ima, u nekoj fabricetini prebacujes elektrode ili poklopce na traci, i mucenici, ponese pare, plata dobra, jednu troši drugi slihtaj....5000 maraka puta 12 jes jednako 60 iljada, puta 30 godina jes jednako 360 000 maraka....i onda dalje...8 sati na dan, puta 22 dana u mesecu jes jednako 166 sati ili 172 kako kad, mesecno, puta 12 jes jednako...puta 30 godina jes jednako....jesi ti čoveče normalan? Znaš li ti šta je ljudima uzeto?

Pa to je satanistički potez, ali onaj jajrski, ulilčarski, to veze nema sa nekim politikom ideologijim...to je jajarenje uličarsko razumeš...i špta pričaš onda ideološpke priče. I sad TOJ banci drzava prodaje drzavnu banku za bolju buducnost Srbije?

Bolje da je zapali, da je da Arapim dzaba, da je da Aliji Izedbegoviću ako treba ali ne NLBu!

Kakva crna udba? Sta bulaznis...ja pricam o ulicarsko-jajarskom nacinu, onom naaaaajnizem, kao kada ti CIGAN ZDIPI NOVCANIK! To su ti "fini" i "kultuurni" Slovenci. Pa jesi Slovenac? Pa pisi o tome? Odreci se govnara, brani obraz naciji! Tako ni cigani ne kradui novcanike po trolama!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Ćiriličar рече

Bolje da je zapali, da je da Arapim dzaba, da je da Aliji Izedbegoviću ako treba ali ne NLBu!

Kostić je kupio banku u Sloveniji, a NLB banku u Srbiji. Nešto nas privlači, to samo Bog zna šta i zašto? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од haveaniceday,
      Бранко Милутиновић, власник „Нордеуса“ обогатио се знањем, а Мирослав Мишковић, власник „Делте“ муљањем. Бранко Милутиновић је богатећи себе богатио и друштво, а Мирослав Мишковић је богатећи себе узимао од друштва. Зато је први „добар“, а други „лош“ момак... Ако Милутиновића и Мишковића узмемо као персонификацију многих других овдашњих бизнисмена, шта мислите да ли је за Србију боље да „Милутиновићи“ имају моћ и утицај, или да то имају „Мишковићи“?
      Бранко Милутиновић и Мирослав Мишковић Унајмању руку је трагикомично што се данас у појединим српским медијима води кампања да се у исти кош трпају Бранко Милутиновић, власник чувеног „Нордеуса" , и Мирослав Мишковић, власник свега и свачега под именом „Делта". Реч је, заправо о покушају да се, колоквијално речено, „опере" биографија преко медија који се сматрају „угледним". Мирослава Мишковића, наравно. Не Бранка Милутиновића. 
      Први милион
      Да би се то постигло мора се замаглити суштина. А суштина је у такозваном „првом милиону".
      Почетна огромна и битна разлика је што је Бранко Милутиновић свој „први милион" зарадио измисливши и направивши нешто ново. Освојио је свет фудбалском игрицом „Топ илевен", која би могла да се преведе и као „једанаест величанствених".
      Екипа Нордеуса 2010. Мирослав Мишковић је свој „први милион" зарадио муљајући нешто старо и добро познато у доба хиперинфлације и санкција. Имао је тада не само приступ девизним резервама (на „штицовању" девиза се преко ноћи богатило) већ и монополима разних врста на затвореном тржишту. У Лондону га је деведесетих фасцинирао ланац кафића „Коста кафе", па нам је то донео у Београд. Ни оригинални ланац кафића није могао да смисли, али је успут уништио „Гринет". Што би се рекло, остало је историја. (Лично, стварно, не могу да разумем колеге новинаре - иначе веома критичне на разне економске теме - који без речи дозвољавају да им Мишковић сервира причу како се није обогатио у пословима са државом.)  
      Укратко, Бранко Милутиновић се обогатио знањем, а Мирослав Мишковић муљањем. Бранко Милутиновић је богатећи себе богатио и друштво, а Мирослав Мишковић је богатећи себе узимао од друштва. Зато је први „добар, а други „лош" момак.
      Мирослав Мишковић Ви сад можете да кажете: „Ма и један и други су тајкуни који запошљавају људе и шта мене брига за њихово богатство". То је само донекле тачно. Тајкуни су - по дефиницији - изузетно богати пословни људи, који имају моћ и утицај. У моћи и утицају лежи зец.
      Ако Милутиновића и Мишковића узмемо као персонификацију многих других овдашњих бизнисмена, шта мислите да ли је за Србију боље да „Милутиновићи" имају моћ и утицај, или да то имају „Мишковићи"?
      Бранко Милутиновић „Милутиновићи", по правилу, ништа не траже од државе сем добро уређеног привредног амбијента, док  „Мишковићима" увек нешто од ње треба и то, по правилу, на штету друштва а у њихову корист. Даћу вам неколико примера.
      Курс
      Народна банка Србије (НБС) је при крају прве деценије овога века увела политику „клизајућег" девизног курса. То значи да курс динара дневно иде горе-доле у оквиру неког задатог распона вредности (рецимо, између 3-4 посто). У то време је у Србији инфлација била релативно висока (између 7 и 12 посто). То је, у таквој ситуацији, била најбоља могућа политика за државу Србију: подстицала је извоз, а дестимулисала увоз. И чувала девизне резерве од разних мешетара.
      „Милутиновићи" се тим поводом нису оглашавали. Али су зато „Мишковићи" кренули у офанзиву дискредитације руководства НБС по медијима, с обзиром да се њихов пословни успех заснивао на ономе што је тадашњи гувернер Дејан Шошкић, с правом, назвао транге-франге економијом. У суштини су свој профит правили на увозу робе широке потрошње и пласирали је на, релативно, затвореном тржишту. Често су били „ексклузивни" увозници овога и онога или заступници познатих страних фирми, што значи да су имали монопол продаје неке робе у Србији и убирали су монополску ренту. За то им је било јако важно да курс динара стоји у месту. Дакле, иако је за Србију „клизајући" курс био добар, за њих лично је био неповољан. На срећу нису извојевали победу све до промене власти на челу НБС (а када се инфлација смирила, политика „клизајућег" курса је донекле изгубила на значају). 
      Субвенције
      Други пример су субвенције државе. „Милутиновиће" никад нисам чула да траже субвенције. Чула сам их, на економским саветовањима, како кажу да им треба боље образовање младих у Србији. „Мишковићи", са своје стране, нису пропустили ни једну прилику да укажу како држава треба да им помаже да развијају своје приватне послове. Ево сад скоро, критиковали су политику субвенционисања страних инвеститора, називајући их „трећеразредним компанијама". Мисле да је боље подржати њих, мада они нису ни међу „десеторазредним компанијама". Што није најважније. Подстицању страних инвеститора се има шта замерити, али они ипак Србију стављају на мапу ланца снабдевања (supply chain) релативно познатих светских фирми. „Мишковићи" не нуде такве програме.
      За „Милутиновиће" се отимају страни инвеститори, без помоћи државе. После низа одбијених понуда да прими стотине милиона долара из иностранства да би развијао своју компанију (о чему је „Блумберг" писао), Бранко Милутиновић је ових дана, ипак поклекао и решио да прода „Нордеус", али његов тим наставља да управља компанијом. Из Србије.
      Ето, сад ви бирајте своје „добре" и „лоше" момке.
       
      http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2021/06/03/7290771_va9348.jpg Зашто је Бранко Милутиновић „добар“, а Мирослав Мишковић „лош“ момак?
      WWW.RTS.RS Бранко Милутиновић, власник „Нордеуса“ обогатио се знањем, а Мирослав Мишковић, власник „Делте“ муљањем. Бранко Милутиновић је богатећи себе богатио и друштво, а Мирослав...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Од како је епископ Бачки изнео јасан став, по питању будућег статуса Косова и Метохије и Закона о истополном партнерству који је у супротности са нашом вером, традицијом и породичним вредностима, тврдећи да је истополна заједница и нова родна идеологија неприхватљива са становништва библијског учења, постао је жртва медијске хајке, која је кулминирала најновијим наводима о случају од пре пет година, тачније о смрти владике Јеронима - изјавио је Александар Ђурђев, председник СЛ.

       
      Како је могуће да се баш сада отвара један такав случај и да се у негативном контексту поминње епископ бачки, што значи да се може радити само о добро припремљеној и смишљеној машинерији лажи, којом се на све могуће начине жели компромитовати дело и лик владике Иринеја  – каже Ђурђев.
      Позивамо надлежне државне органе де дејствују против очигледне сатанизације најугледнијег српског епископа и јединог живо духовно чедо светога Јустина Поповића, и да га коначно заштите од све чешћих бруталних медијских напада, чији су налогадавци сви они који су противници јаке Српске православне цркве, а самим тим и државе Србије – закључује Ђурђев.
       
      Извор: Новости
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Пратимо трагове које нам је патријарх Павле оставио на путу којим је водио нашу Цркву ка живоме Богу, Христу Спаситељу нашем, који је наша вера и наша нада и наша љубав.
      Повезана вест: 
      Помен патријарсима Иринеју, Павлу и Димитрију у манастиру Раковица

      Блажене успомене Патријарх српски Павле својим је делима обавезао Србе да га се радо сећају и наставе његов пут вере, истине, правде, доброчинства и љубави. Говорио је: Љубав је највиша врлина. Све што човек дели са другима смањује се, осим љубави. Што је више дајете, више је имате. Таквом љубављу 20. маја 2021. године били су испуњени храм и порта манастира Раковице где је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отворио Спомен-собу посвећену патријарху Павлу.
      Пре свечаног отварања Спомен-собе, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, у молитвеном присуству чланова Светог Архијерејског Синода, преосвећене господе епископа: бачког Иринеја, шумадијског Јована и крушевачког Давида, служио је помен српским патријарсима Димитрију и Павлу који почивају у манастирској порти, као и патријарху Иринеју, коме се данас навршило шест месеци од блaженог уснућа у Господу. Служивали су протојереј-ставрофор Ђорђе Трајковић и ђакон Радомир Врућинић, а дивно је појао хор Богословије Светог Саве.
      Свечаност отварња Спомен-собе патријарха Павла почела је обраћањем управника Библиотеке Српске Патријаршије др Зорана Недељковића који је подсетио да је, након завршетка рада на сређивању Библиотеке блажене успомене патријарха Павла, која иначе садржи 8299 књижних јединица, одлуком Светог Архијерејског Синода септембра 2018. године, управи Библиотеке Српске Патријаршије поверена дужност формирања Спомен-собе патријарха Павла.
      „У периоду који је иза нас, уз подршку Светог Архијерејског Синода и са бројним сарадницима, успели смо да завршимо поверени задатак. У изложбеним витринама постављено је готово 500 предмета из заоставштине патријарха Павла. Захваљујем на пажњи и помоћи преподобној игуманији Евгенији и свом сестринству манастира Раковице. На вредном и стручном раду у формирању изложбене поставке захваљујем нашем уваженом хералдичару Драгомиру Ацовићу. На уређењу целокупног простора Спомен-собе захваљујем угледном српском архитекти г. Стевану Мићићу. Такође захваљујем и г. Момчилу Ранчићу, који је израдио све изложбене витрине и додатно се ангажовао и на другим бројним пословима. Велику захвалност изражавам г. Младену Кременовићу, власнику ливнице Лиграп, на његовом вредном дару за Спомен-собу. Захваљујем управнику Музеја Српске Православне Цркве ђакону Владимиру Радовановићу и службеницима Музеја на повременој помоћи током уређења изложбене поставке. Наравно, захваљујем службеницима Библиотеке Српске Патријаршије који су све време били ангажовани на сређивању Патријархове заоставштине, на уређењу изложбених витрина и на свим другим пословима. Велику захвалност изражавам Продукцији Епархије бачке на подршци у раду. Такође, захваљујем оцу Милошу и свештенству цркве Светог Илије у Миријеву на вредном дару за Спомен-собу. Захваљујем и недавно упокојеном оцу Игњату, који је служио у овој светој обитељи. Често нас је обилазио и на разне начине помагао наш рад. Захваљујем свима онима који су на било који начин помогли реализацију овог подухвата„” истакао је др Недељковић и додао:
      „Желим да нагласим да смо се потрудили да из заоставштине блаженопочившег патријарха Павла изнесемо и прикажемо све оно што указује и подсећа на њега, како би његов живот, рад и архијерејско достојанство били достојно приказани будућим посетиоцима као поучни пример живота испуњеног врлинама. Али, има нешто што није могло да стане у изложбене витрине, оно због чега многи долазе овде да се поклоне над хумком његовом да пронађу утеху и радост, а то је његова вера, љубав, његова нада у Васкрслог Христа и Јеванђеље Христово, којим је он живео, дисао, говорио. Наш песник Матија каже да нико није говорио тако тихо, а да се чуо тако далеко, као наш патријарх Павле. И зато мислим да што време буде више одмицало од дана његовог упокојења, он ће у народу бити све већи, а његове речи ће се чути све даље и сведочиће о једино чудесном животу у Христу и Јеванђељу Његовом”.
      Уследило је обраћање архитекте Драгомира Ацовића који је истакао:
      „Данас смо окупљени у малом простору који чува предмете и успомену на великог Патријарха и не мањег човека. Предметима недостаје дух који је у ситном телу Гојка Стојчевића израстао у својеврсну Синајску Гору, посвећену присуством Господњим, са које је зрачила и наставља да зрачи вера и послање. Ми морамо опрезно и тихо корачати просторима којима влада његова успомена и где се чувају његове ствари. Успомена је подложна крхком сећању. Музејске и спомен збирке нам преостају као путокази који нам помажу да не склизнемо ка забораву и да се не огрешимо о дуг љубави на коју смо обавезни једни према другима као људи, као хришћани и као народ Божји. Међу нама је живео и деловао Патријарх чију смо величину назрели тек када се преставио и када се народ чијем се спасењу посветио одједном и неочекивано појавио на улицама и трговима да му ода последњу почаст и затражи и незаслужени опроштај и спасоносни благослов! Иза њега ја настала празнина, и ту празнину смо заслужили. Он није! Док је био жив, посматрали смо га као чудо! Када је преминуо, сазнали смо да није он био чудо, већ ми! Ми тога нисмо били свесни. Он јесте!”.
      „Ми недостојни, којима је запала почаст да покушају да оформе овај спомен простор, суочили смо се од самог почетка са нечим на шта нисмо рачунали, а требало је. Као прво, како представити некога ко не поседује ништа, и коме ништа није неопходно, и који све са чим живи и зашта живи носи у себи. Како представити човека који живи у духу предметима који су лишени духа? Како у маленом и успутном простору представити некога који нас је предводио, поучавао, заступао и бранио? Често од нас самих! Како празним и тривијалним предметима насликати и објаснити величину одрицања монаха који је, као онај први Павле, постао већи и од нас и од самога себе? И који је преставши да буде Гојко постао свако од нас у јаду и слави, у понизности и оданости, у нежности молитви и у строгости веровања, у скрушености душе и у величанству вере у Господа и у спасење које нам је обећано. У овој спомен поставци недостаје много онога што би требало да је ту, али нема ничега чему овде није место! Овде нема много злата и сребра, али постоји плетора вере и љубави. На крају, морам поменути да су на овој спомен поставци радили малобројни, али — верујем — достојни: архитекта Стеван Мићић, др Зоран Недељковић, људи из Патријаршијске библиотеке и из Музеја Српске Православне Цркве и изнад свега - мајстор Мома. Њихов циљ је био да помогну незабораву. Њихова награда је захвалност,” поручио је архитекта Драгомир Ацовић.
      Отварајући Спомен-собу Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је надахнуто беседио:
      „Ваша Преосвештенства, високопреподобна мати Игуманијо, часни оци, браћо и сестре! Aпостол Павле каже да треба да поштујемо своје старешине. Наравно не због тога што је хтео да каже да је старешинама потребно да им други буду покорни, него због тога што је хтео да нас упозори и обавести да само онда када имамо осећање поштовања према својим старешинама, када имамо послушање у односу на њих, ми смо тада сигурно чули реч Божју о томе да је Бог Отац и да искључиво поштујући Његову реч можемо расти у складу са оним што је наше назначење. Тако смо се и данас сабрали овде да изразимо сећање, поштовање, па и послушање у односу на блаженопочившег патријарха Павла, као личности, али и сви ми као заједница. Сабрали смо се да, гледајући трагове које је он оставио иза себе, васпоставимо или боље речено обновимо наш лични однос са њим, а то је једино у Цркви могуће, јер у Цркви нема граница између овога и онога света. Само у Цркви можемо да непрестано обнављамо наш лични однос и да идемо траговима које нам је он оставио на путу којим је водио нашу Цркву. То су трагови који воде ка живоме Богу, Христу Спаситељу нашем, који је био, како смо већ чули, вера, нада и љубав блаженопочившег патријарха Павла, ка Ономе који је исто тако и наша вера и наша нада и наша љубав. И у том погледу, ова Спомен-соба која се налази у манастиру Раковици има искључиво и једино смисао ако наше сећање на блаженопочившег патријарха Павла није сећање само на прошлост која је иза њега и иза нас, него је пре свега сећање на Јединога живога Бога, Једнога у Тројици Оца и Сина и Светога Духа. Са тим мислима позивам да уласком у Спомен-собу посвећену патријарху Павлу свако од нас уђе у своју собу, у своје биће, и тамо сусретне управо Једнога у Тројици Бога Оца и Сина и Светога Духа”.
       
      ***
       
      Спомен-собу у манастиру Раковици красе одабрани експонати из живота блажене успомене патријарха Павла посвећеног Богу и роду. Изложени су лични предмети, одећа и радни прибор, алат, белешке и подсетници, приручне књиге и литургичка литература, његове књиге и књиге о њему, дарови, сатови, колекција васкршњих јаја и други поклони.
      Простор је посвећен времену његове патријарашке службе и садржи одабрана признања, награде и почасти које је за живота примио од свог народа, од Српске Цркве и других помесних православних Цркава, од хришћанских и других верских заједница, државника, знаменитих личности, организација и институција. У витринама су изложене дароване му иконе, архијерејске инсигније, ручни и стони крстови, богослужбени сасуди и одежеде. Посебну пажњу привлачи витрина у којој су изложени лични предмети блаженопочившег патријарха Павла: плетени прслук, импровизована лампа, обућа и алат из Патријархове радионице, писаћа машина са лупом, решо са лончетом, наочари у футроли, кофери, пегла, па чак и његова метлица са ђубровником...
      Свечаности су присуствовали и главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор Саво Јовић, управник Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве г. Душан Стокановић, архијерејски намесник београдско-посавски протојереј-ставрофор Бранко Митровић, шеф Кабинета Патријарха српског протођакон Александар Прашчевић, главни и одговорни уредник новина Српске Патријаршије „Православље ” протођакон Дамјан Божић, проф. др  Војислав Миловановић, свештенство и монаштво Архиепископије београдско-карловачке, представници јавног и културног живота престонице и благочестиви верни народ. 
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Од устоличења у трон Патријараха српских, Његова Светост г. Порфирије  од редакција у земљи и иностранству примио је више од стотину молби и захтева за интервју.

       
      Патријарх посебно захваљује свим посленицима јавне речи који су желели да јавност упознају са његовим ставовима, односно са вером и учењем Православне Цркве. Исто тако, захваљује им на свакодневној подршци и изражава наду да ће се сарадња са свим редакцијама наставити на корист свих који живе на канонском подручју Српске Патријаршије.
      С тим у вези обавештавамо медије да ће у предстојећем периоду о свим вечним и актуелним темама важним за спасење људи и творевине, али и за свакодневни живот народа, које намећу друштвене околности и проблеми, Светејши Патријарх г. Порфирије говорити у проповедима на светим богослужењима, а да ће интервјуе давати само уочи великих празника или када то захтевају одређене околности.
      Патријархове беседе редовно ће бити доступне јавности на званичној интернетској презентацији Српске Православне Цркве. 
       
      Информативна служба Српске Православне Цркве
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Milan Nikolic,
      ПРЕДСЕДНИК Чешке Републике Милош Земан рекао је да се тражећи опроштај од српског народа за НАТО агресију 1999. године ослободио дуготрајне трауме, зато што покајање ослобађа.
      Текст под насловом "Извињавам се српском народу" објавио је на фејсбуку прес секретар председника Земана Јири Овчачек.
      - Разговарали смо са господином председником Србије Александром Вучићем о традиционалном чешко-српском пријатељству, које се манифестовало, на пример, 1938. године, када су нас издали западни савезници, а такође и 1968. године, када су нас издали наши источни савезници. Човек не бира. У оба случаја, српски народ нам је изразио подршку. А ми смо им одговорили бомбардовањем - рекао је Земан.
      - Због тога желим да искористим прилику да се у своје име извиним за бомбардовање тадашње Југославије. И волео бих, да као особа, тражим опроштај од српског народа. Сметало ми је све ово време - рекао је Земан.
      Земан је истовремено подсетио да је Чешка у време доношења одлуке о бомбардовању Југославије била чланица НАТО-а тек неколико недеља.
      - Били смо последњи (од земаља НАТО-а) који смо дали сагласност за бомбардовање и очајнички смо тражили да нам се бар једна земља придружи и супротстави нападу, али смо остали сами. Али то нас ипак не оправдава јер то је била манифестација недостатка храбрости. Овим извињењем и тражењем опроштаја ослободио сам се година трауме, јер покајање ослобађа и, како су Латини рекли, dixi et salvavi animam meam - "Рекао сам и спасао сам душу" - рекао је Земан.
      Чешка је примљена у НАТО 12. марта 1999. године, а 12 дана касније почело је бомбардовање тадашње Југославије од стране Северноатлантског савеза.
       
      ЗАШТО САМ СЕ ИЗВИНИО СРБИМА? Земан објаснио све - "Када су нас издали Запад и Исток, Срби су били уз нас"
      WWW.NOVOSTI.RS ПРЕДСЕДНИК Чешке Републике Милош Земан рекао је да се тражећи опроштај од српског народа за НАТО агресију...  
×
×
  • Креирај ново...