Jump to content
Ćiriličar

Видовдан грчком калуђеру који је опседнут епископом Иринејем Буловићем: Максуз селам из Србистана - надамо се да су мама и тетка, дечко и мачка добро

Rate this topic

Recommended Posts

Одговор Видовдана грчком калуђеру који је опседнут епископом Иринејом Буловићем

Ваш проблем је што та самопрокламована власт патријарха Вартоломеја не вреди ни три метра около његове канцеларије, а камоли у целој Цркви. Српска црква није крива што то нико никад неће прихватити, ни у Атини, а камоли ван грчког говорног подручја.  

Надамо се да су мама и тетка, дечко и мачка добро. Максуз селам из Србистана од редакције сајта Видовдана!

Screenshot_50-1.jpg

 

Драги и уважени оче архимандрите Романе,

 

Веома нас је обрадовала чињеница да редовно пратите рад нашег сајта. Заиста нам је жао што се мучите с преводом, али у овом тренутку наше могућности не дозвољавају верзију сајта на грчком. Надамо се да ваши пријатељи, који говоре српски али мрзе Србе, барем знају да Вам преведу тачно и коректно.

 

Пре свега, желимо да Вас утешимо и уверимо да Српска црква нема никакве намере да свргне Цркву Цариграда с било каквог привилегованог положаја. Потпуно напротив, Српска црква жели и покушава да сачува положај који је бивша Велика Христова Црква у Цариграду имала током последњих  хиљаду година у Православној цркви. Историја је избрисала ту славну и мученичку Цркву, а у последње време тренутни патријарх Вартоломеј учинио је све да и те остатке првенства части и угледа уништи.

Српска црква нема проблем са Црквом Цариграда, него Црква Цариграда има проблем да убеди Српску цркву да има неке привилегије власти о којима код нас нико никад ништа није чуо вековима.

 

Сви напори Српске цркве иду ка томе да се односи унутар Православља врате на стање пре нечувених, неканонских и издајничких деловања патријарха Вартоломеја у Украјини. Нажалост, изгледи за такво решење су веома мали. Московити, како их Ви називате јасно су рекли да више никада неће пристати да турски патријарх из Истанбула, како они вас називају, икада више има било какву власт и привилегије. Укратко, покушали сте да узмете више него што вам припада, па сте изгубили и оно што сте имали. Иако смо због обе стране жалосни, и покушавамо да задржимо неутралан став, нажалост ми вам помоћи не можемо. Сами пали, сами се убили.

 

Посебно морамо да нагласимо да српски народ и Српска црква највише воли грчки народ и Грчку цркву у целини (у свим њеним аутономним и аутокефалним црквеним организацијама). Управо та љубав нас обавезује да вам не помажемо у пропасти и срљању у амбис, у који вас је увео ваш Патријарх народа, како га називате.

 

Српска црква није крива за његове наопаке процене и лоше одлуке у Украјини, када сте признали као православне свештенике људе који су сами себе рукоположили моштима светих. Српска црква али пре свега њена пуноћа – народ не прихвата ни никакве “икономије” према непокајаним расколницима и сличним парасинагогама. Познато Вам је да Српска црква у С. Македонији насупрот себе има потпуно канонску јерархију, и деценијама одбија да прихвати било какве икономије и компромисе који би подразумевали избегавање прихватања кривице за раскол и приношења покајања, и остаје при том ставу по сваку цену. Под притиском и државних власти, и “московита” и фанариота. То је некима у Вашој Цркви тешко да схватите, јер мислите да папски прерогативи које је сам себи доделио патријарх Вартоломеј могу да бришу и пишу векове историје и предања, и да принцип икономије може да се примењује као дресинг за салату, опционо и по укусу. То код нас тако не функционише нити може да прође, ми смо крвљу платили нашу православну веру. Ако нас историја и време већ сломе и натерају да прихватимо силу и безакоње, будите уверени да то сигурно неће бити неки неопапа из Истанбула.


Ваш проблем је што та самопрокламована власт патријарха Вартоломеја не вреди ни три метра около његове канцеларије, а камоли у целој Цркви. Српска црква није крива што то нико никад неће прихватити, ни у Атини, а камоли ван грчког говорног подручја.  

Други велики проблем Цариграда јесте да генерално не познајете српску и словенску реалност. Све што сте хтели да урадите и остварите могли сте да сте имало познавали наш менталитет и верску праксу, али за то не кривимо Грке, него Словене који су вас погрешно наводили. На пример, Вама није јасно да Иринеј Бачки није митрополит, а има власт и верника више него 50 цариградских митрополита заједно. Срби никада нису трчали нити имали претензије за испразним титулама и умишљеним почастима које из њих произилазе. Зато ласкаве титуле које грчки митрополити и патријарси користе, код многих Срба су увек изазивали подсмех, иако смо се трудили да поштујемо историју и обичаје. Ипак, оног тренутка кад су неки Грци помислили да велике и звучне титуле значе и носе неку практичну и конкретну власт, наш подсмех је постао гласан смех који проузрокује једна добра комедија. Зато се Вама чини да смо ми незахвални и издајице Мајке, а заправо многима од нас је жао што Мајка не зна за стид, иако искрено морамо да признамо да вам се многи заиста смеју. Патријарх вашег народа је постао патријарх грчке комедије. Довољно је само видети шта вам на дневној бази ради украјински патријарх Филарет.

 

Текст који критикујете има неке идеје и историјске податке, на које врло радо можете одговорити, а ми ћемо са радошћу објавити Ваш текст. Код нас нема цензуре и диктатуре, наш патријарх није Вартоломеј. Ипак, пријатељски Вас желимо упозорити да избегавате термине националисти, издајице, непојкајани расколници, јеретици итд јер код Срба такође изазивају подсмех будући да је генерални утисак да се ти термини односе искључиво на Вартоломеја и његову клику, па би се могло десити да Ваш текст буде несхваћен.

 

Надамо се да су мама и тетка, дечко и мачка добро. Максуз селам из Србистана од редакције сајта Видовдана!

Видовдан

https://vidovdan.org/info/odgovor-vidovdana-grckom-kaludjeru-koji-je-opsednut-episkopom-irinejom-bulovicem/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Ćiriličar рече

Српска црква жели и покушава да сачува положај који је бивша Велика Христова Црква у Цариграду имала током последњих  хиљаду година у Православној цркви.

Срео луд збуњеног, па му све објаснио. А може и обратно, потпуно је небитно, ко је ту луд, а ко збуњен. Која црна "бивша Христова Црква",  то слабоуман човјек само може срочити, па ни све друго није ништа боље.

Не кажем да васељенски патријарх својом неканонском одлуком није направио озбиљан проблем у Цркви Христовој.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, slovoA рече
пре 6 часа, Ćiriličar рече

Српска црква жели и покушава да сачува положај који је бивша Велика Христова Црква у Цариграду имала током последњих  хиљаду година у Православној цркви.

Срео луд збуњеног, па му све објаснио. А може и обратно, потпуно је небитно, ко је ту луд, а ко збуњен. Која црна "бивша Христова Црква",  то слабоуман човјек само може срочити, па ни све друго није ништа боље.

Не кажем да васељенски патријарх својом неканонском одлуком није направио озбиљан проблем у Цркви Христовој.

Ovakve zaključke, i ovakve laži samo licemeerčina moze da čini!

Da, sada sam se tebi obratio, ne komentaru. A ti vidi sta si "citirao"....jer zlo i pakost  u tebi je toliko da ne vidi ni reci ispred vlastitog nosa, pa tumaci kako tumaci. Zlome je sve zlo, dobrome sve dobro...muva voli fekalije. Nki otac je to negde rekao....mens cini....ajde setaj sa tom paksoti....

Suvise si pakostan da bi shvatio dubine dobronamernih ljudi...nije to za svakoga....ovde se ne radi o dogmatici i eklisiologiji, teoloze, nego o tome da i kontest recenice i same reci VELICAJU Carigradsku Crkvu, kao sto to cini i SPC delovanjem tako i ovaj tekst. Ali debilcine misle da je jedan  covek crkva....Carigradska Crkva je i Sv. Jovan Zlatoust....ajde ne budalesi....bolje ti je da cutis nakon svih blamaza, idi promeni nalog...pa probaj ispoceka...a pre toga nauci da citas, pa onda komentarisi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Ćiriličar рече

то слабоуман човјек само може срочити, па ни све друго није ништа боље.

Kuš bre...još pišeš ovakve fekalije nakon što pokazuješ da ne razumeš kao sunce čistu rečenicu....užas, lele nama sa takvim IQima.

Uzgred, autor teksta je verovatno Injac....ne dozvoljavam da ga vredjas! A ni da vredjas tekst koji pokazuje ljubav ka SPC a isto toliko i ljubav ka NEKADA VELIKOJ  Carigradskoj Crkvi....danas maloj, ali sto je mala lako, nego sto je na celu covek koji razara celu Crkvu...

Kada neko kaze: On je nekada bio veliki covek, ili kaze: nekada veliki covek...to znaci, mudrace, da on nije prestao biti covek, nego da je prestao biti veliki. Toliko o tvojoj egzegezi....Boze sacuvaj....od kad si dosao samo iskrivljujes i pakostis....

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Ćiriličar рече

Ovakve zaključke, i ovakve laži samo licemeerčina moze da čini!

Da, sada sam se tebi obratio, ne komentaru. A ti vidi sta si "citirao"....jer zlo i pakost  u tebi je toliko da ne vidi ni reci ispred vlastitog nosa, pa tumaci kako tumaci. Zlome je sve zlo, dobrome sve dobro...muva voli fekalije. Nki otac je to negde rekao....mens cini....ajde setaj sa tom paksoti....

Suvise si pakostan da bi shvatio dubine dobronamernih ljudi...nije to za svakoga....ovde se ne radi o dogmatici i eklisiologiji, teoloze, nego o tome da i kontest recenice i same reci VELICAJU Carigradsku Crkvu, kao sto to cini i SPC delovanjem tako i ovaj tekst. Ali debilcine misle da je jedan  covek crkva....Carigradska Crkva je i Sv. Jovan Zlatoust....ajde ne budalesi....bolje ti je da cutis nakon svih blamaza, idi promeni nalog...pa probaj ispoceka...a pre toga nauci da citas, pa onda komentarisi.

Имаш ли ти шта конкретно да одговориш на "бившу Христову Цркву", јер то је питање које сам поставио?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 35 минута, slovoA рече

Имаш ли ти шта конкретно да одговориш на "бившу Христову Цркву", јер то је питање које сам поставио?

Момак:

пре 7 часа, Ćiriličar рече

Потпуно напротив, Српска црква жели и покушава да сачува положај који је бивша Велика Христова Црква у Цариграду имала током последњих  хиљаду година у Православној цркви.

Прво си навео кусав (=скраћен, погрдно) цитат, онда си то своје криво цитирање тумачио кусавим интелектом...роде "бивша" се односи на "велика", не на Цркву. Иди се описмени негде мало, првпписно, па онда може тек да се говори о другим стварима. Ти кривиш контекст текста, кривиш чисту реченицу и кривиш тиме све.

Рекао си ово, ово је идеална формулација али твојих будалаштина:

пре 49 минута, slovoA рече

то слабоуман човјек само може срочити, па ни све друго није ништа боље.

Ето ти, сам си себи одговорио. Сада макар прочитај текст...ајде поздрав. Немаш ни један смислен коментар од кад си дошао, сем провокација и искривљености.

Придевска синтагма "бивша Велика Христова Црква" никакву црквеност не одрииче, него одриче ве-ли-чи-ну те Цркве данас у односу на прошлост! То се јасно види из саме реченице а посебно се види из контекста!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 40 минута, slovoA рече

Имаш ли ти шта конкретно да одговориш на "бившу Христову Цркву", јер то је питање које сам поставио?

A odakle si to izvadio, kad je u tekstu naglasak na "velika", a ti to kao slucajno izbacujes iz citata?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Вукашин рече

A odakle si to izvadio, kad je u tekstu naglasak na "velika", a ti to kao slucajno izbacujes iz citata?

У првом наводу ништа није избачено из цитата. А тим "акцентом", на велика, а не на бивша, бавите се лијепо вас двојица, па ми објасните зашто та реченица не гласи овако. "Српска црква жели и покушава да сачува положај који је сестринска Христова Црква у Цариграду имала током последњих хиљаду година." А донекле има и сад, још није бивша, него је то лавеж некаквих самозваних чувара православља.

И поврх свега, не браним ја одлуку Цариграда, за коју тврдим да ће пасти, него Цркву Христову од таквих болесних созерцања и својатања.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Вукашин рече

Da prostis, ovo sto pises su gluposti. 

И шта си ми сад рекао, да сам глуп човјек? У реду, али гдје је ту одговор на питање које сам поставио?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, slovoA рече

И шта си ми сад рекао, да сам глуп човјек? У реду, али гдје је ту одговор на питање које сам поставио?

Nisi glup, već zlonameran.

Pitanje ti je bezveze. Pitaš mene zašto autor nije drugačije formulisao misao. Meni je jasno ovako kako je napisano.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, slovoA рече

 

И поврх свега, не браним ја одлуку Цариграда, за коју тврдим да ће пасти, него Цркву Христову од таквих болесних созерцања и својатања.

Još ovo i odoh. Ako nisi ispratio, tekst je odgovor na bolesna sozercanja tog kaluđera. U svojim izjavama proglašava jereticima sve one koji ne priznaju Vartolomeja za glavu i ne slažu se sa njegovom crkvenom politikom. To ti je u najkraćem, i to ti je boleština.

Edited by Вукашин

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Вукашин рече

U svojim izjavama proglašava jereticima sve one koji ne priznaju Vartolomeja za glavu i ne slažu se sa njegovom crkvenom politikom.

Као што рекох, срео луд збуњеног и све му објаснио. И обратно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Ситуација са пандемијом коронавируса је нова за све људе у свијету а када се суочавамо са новим стварима нормална реакција нашег организма је страх. Ми психотерапеути вјерујемо да је сваки поремећај који се појави одговор нашег бића да се прилагоди и избори са новонасталом ситуацијом, казала је психолог и психотерапеут Јевросима Пејовић гостујући у синошњем издању „Интернет литије“ Радио-Светиогоре.     Она је истакла да је јако битан начин на који се ми суочавамо са страхом.   „На самом почетку бих вољела да разјасним и замолим слушаоце да запамте једну ствар. Храброст није како већина нас мисли емоција супротна страху већ начин како се носимо са страхом.Важно је како ћемо показивати ту храброст. Било би сулудо да не поштујемо прописе, савјете и ограничења које нам прописује струка прије свега љекари и понашати се као да овај вирус не постоји. Са друге стране ово је ситуација у којој преиспитујемо егзистенцијална питања, па и питања живота и знате,ограничење кретања у нормалним условима је највећа казна коју можемо да добијемо па се због тога један дио нашег бића буни. Међутим овај период се може искористити на конструктиван начин због суочавања са самим собом и са својим најближима јер овај период подстиче раст и скоро да не постоји особа која неће порасти за ново искуство односно којој ово искуство физичке дистанце неће донијети неке нове увиде.“   Одговарајући на питање да ли постоји нека општа метода која би се препоручила за превазилажење осјећања страха и анксиозности психолог Пејовић је казада да на жалост не постоји унивезална метода која би одговарала свима.   „Исто као што бирамо духовника према својим потребама и начину на који нам преноси учење о вјери,тако бирамо и психотерапеута. Важно је да нас страх не преплављује до мјере када се одражава на наше свакодневне активности. Такође је битно да структуришемо дан, односно да преузмемо контролу над својим временом и животом, јер кад имамо осјећај да наш живот зависи од наших активности, ми се не препуштамо безнађу и не гледамо у неизвјесност и страх. У неким културама се практикује медитација и тзв. вјежбе пуноће ума (mind fulness), међутим те технике нису толико блиске нама и нашим културама. Нама православним хришћанима је још лакше живјети са тим неизвјесностима и носити се са њима јер имамо вјеру у Бога живога и један од савјета би био да се молимо и на тај начин будемо у контакту са Оним вишим од нас самих.“   На примјеру држава из региона које су покренуле облике психолошког савјетовања и волонтеризма у вријеме епидемије коронавируса Јевросима Пејовић наводи да је то такође случај и у Црној Гори.   „Код нас такође постоји успостављен систем и уколико вас преплављује страх или процјењујете да вам је потребна помоћ Црвени крст и Дом здравља имају отворену линију. Искористила бих ову прилику и позвала све вас који имате потешкоћа да се носите са ситуацијом да слободно окренете њихове бројеве телефона јер су са друге стране људи који су се школовали да помажу управо у овим ситуацијама и који су ставили своје знање и искуство на располагање вама са љубављу.“ додала је на крају свог разговора за „Интернет литију“ психолог и психотерапеут Јевросима Пејовић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Логос
      Поводом упокојења Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Милутина, доносимо звчни запис беседе коју је почивши владика изговорио у ваљевском Храму Покрова Пресвете Богородице на Сретење Господње ове године. 
        Празник Сретења је празник сусретања, јер сви ћемо се сусретати. Неки у Царству Божјем, неки у паклом вечном. Када се опраштамо са својим ближњим који одлази са овог света, имамо „радосну тугу“. Тугујемо јер је отишао, али се радујемо сусрету, који ће се једног дана догодити. Зато је важно да се Црква моли за све оне који су отишли у живот вечни. Свети оци су говорили да је Црква та која је на земљи све до Страшног суда и, ако се молимо за упокојене, Христос их из пакла изводи, беседио је том приликом Владика Милутин.      Звучни запис: Радио Источник
    • By Логос
      Текст који следи представља интервју дат госпођи Јелени Тасић из београдског листа Danas, објављен 27. марта текуће године у истом листу, на петој страни, под насловом „Душу нам спасавају лекари, болничарке, војници, полицајци…”. Садржај разговора је пренет верно, са неким изменама у редоследу питањâ и одговорâ. Овде га објављујемо у његовом првобитном облику.     1. Да ли можете да потврдите вести да је епископ ваљевски Милутин због изолованог вируса корона смештен у београдску болницу „Драгиша Мишовић” заједно са једним свештеником и ђаконом ове епархије у којој, наводно постоји вирусни проблем и са другим свештеницима у Ваљеву?
      Епископ Милутин је заиста један од многих заражених вирусом ковид-19, у тешком је здравственом стању и ја позивам све који у Бога верују да се моле за њега и за све угрожене опасним и опаким вирусом у нашој средини и широм света, без обзира на било чију веру или неверовање, народност или било какву другу припадност. О ваљевском свештенику и ђакону не знам ништа поближе, али мислим да су мање угрожени од свога владике. И њима желим што скорије оздрављење.
      Ако икад, онда смо данас сви призвани и позвани на свеопшту солидарност и зато са гнушањем пратим медијске вести и коментаре који једног истински Божјег човека и Божјег слугу, у тренуцима када се бори за живот, оптужују и клеветају, о чему је Епархија ваљевска управо издала своје саопштење за јавност.
      2. Да ли Синод има податке каква је ситуација међу свештенством и монаштвом у другим епрхијама СПЦ?
      Синод не располаже прецизним подацима из разних епархија наше Цркве, али непрекидно, службеним актима и јавним саопштењима, апелује на све да ситуацију схвате крајње озбиљно и да се придржавају обавезујућих препорука лекарâ, јунакâ нашег доба, и одлука државних власти, како наших тако и других где живе наша Црква и наш народ, притом не правећи труле компромисе када је у питању богослужбени живот Цркве, а пре свега људско и уставно право свих грађана који то желе да се причешћују, при чему се, уколико смо сви одговорни и као верници и као грађани, може „и ово чинити и оно не изостављати”, по речима Христовим (Лк. 11, 42).
      3. Да ли је појава болести код свештеника и владика аргумент за оне који у причешћу и богослужењима виде опасност? 
      Ни у ком случају! Зараза се добија на разне начине, нарочито када се не поштују инструкције државе и медицинске струке, а то погађа и свештена лица. Од Причешћа се за две хиљаде година никад нико није заразио, па ни свештеници који су причешћивали губавце, туберкулозне и друге оболеле од тада неизлечивих заразних болести. Ако је проблем у богослужењу и причешћивању, како то да бивају заражени они који никад у цркву и не улазе, акамоли да се причешћују? Шта нам ти несрећни заблудели људи поручују? Да је опасност у Цркви, а не у кафићима, журкама, непоштовању неопходне самоизолације и другим чиниоцима? Духовно смо као народ спали на ниске гране, али нам душу спасавају лекари, болничарке, војници, полицајци, они који прискачу у помоћ усамљеним или беспомоћним старијим људима, па, штавише, и новинари који говоре истину и не шире дезинформације и панику.
      4. Како коментаришете тврдње поједних кругова да је Синод реаговао на страх од причешћа само зато што је снимак на друштвеним мрежама из Новог Сада, где сте Ви надлежни епископ и да је тон синодског саопштења био, како неки оцењују, нетолерантан?
      Такве тврдње су апсолутно неистините и злонамрне. Уосталом, у Новом Саду у погледу служења Литургије није било ничега чега истовремено није било у било ком граду и селу у Србији. Тон пак синодског саопштења, по мени, не само да није био нетолерантан него је био сасвим умерен и одмерен. Нетолеранцију ваља потражити у оним медијским срединама које пласирају планиране и наручене кампање (као што је ова око Цркве у Новом Саду). Дубоко жалим људе који се у оваквим временима и искушењима баве тако недостојним работама. То су људи спаљене савести.
      5. Како је у другим Православним Црквама, које нису искључиле вернике из богослужења, решено питање причешћа и да ли ће СПЦ применити њихова искуства?
      Ниједна Православна Црква на свету, као ни Римокатоличка Црква, није искључила вернике из богослужења (само је строго ограничен број присутних у храмовима, и то не свугде у свету, уз могућност праћења службе Божје преко радија и телевизије или путем интернета), а лишавање хришћана потребе причешћивања, у храму или дому, јесте опција која се у Цркви не разматра ни као теоретска могућност.
        Извор: Инфо-служба Епархије бачке
      View full Странице
    • By Логос
      Текст који следи представља интервју дат госпођи Јелени Тасић из београдског листа Danas, објављен 27. марта текуће године у истом листу, на петој страни, под насловом „Душу нам спасавају лекари, болничарке, војници, полицајци…”. Садржај разговора је пренет верно, са неким изменама у редоследу питањâ и одговорâ. Овде га објављујемо у његовом првобитном облику.     1. Да ли можете да потврдите вести да је епископ ваљевски Милутин због изолованог вируса корона смештен у београдску болницу „Драгиша Мишовић” заједно са једним свештеником и ђаконом ове епархије у којој, наводно постоји вирусни проблем и са другим свештеницима у Ваљеву?
      Епископ Милутин је заиста један од многих заражених вирусом ковид-19, у тешком је здравственом стању и ја позивам све који у Бога верују да се моле за њега и за све угрожене опасним и опаким вирусом у нашој средини и широм света, без обзира на било чију веру или неверовање, народност или било какву другу припадност. О ваљевском свештенику и ђакону не знам ништа поближе, али мислим да су мање угрожени од свога владике. И њима желим што скорије оздрављење.
      Ако икад, онда смо данас сви призвани и позвани на свеопшту солидарност и зато са гнушањем пратим медијске вести и коментаре који једног истински Божјег човека и Божјег слугу, у тренуцима када се бори за живот, оптужују и клеветају, о чему је Епархија ваљевска управо издала своје саопштење за јавност.
      2. Да ли Синод има податке каква је ситуација међу свештенством и монаштвом у другим епрхијама СПЦ?
      Синод не располаже прецизним подацима из разних епархија наше Цркве, али непрекидно, службеним актима и јавним саопштењима, апелује на све да ситуацију схвате крајње озбиљно и да се придржавају обавезујућих препорука лекарâ, јунакâ нашег доба, и одлука државних власти, како наших тако и других где живе наша Црква и наш народ, притом не правећи труле компромисе када је у питању богослужбени живот Цркве, а пре свега људско и уставно право свих грађана који то желе да се причешћују, при чему се, уколико смо сви одговорни и као верници и као грађани, може „и ово чинити и оно не изостављати”, по речима Христовим (Лк. 11, 42).
      3. Да ли је појава болести код свештеника и владика аргумент за оне који у причешћу и богослужењима виде опасност? 
      Ни у ком случају! Зараза се добија на разне начине, нарочито када се не поштују инструкције државе и медицинске струке, а то погађа и свештена лица. Од Причешћа се за две хиљаде година никад нико није заразио, па ни свештеници који су причешћивали губавце, туберкулозне и друге оболеле од тада неизлечивих заразних болести. Ако је проблем у богослужењу и причешћивању, како то да бивају заражени они који никад у цркву и не улазе, акамоли да се причешћују? Шта нам ти несрећни заблудели људи поручују? Да је опасност у Цркви, а не у кафићима, журкама, непоштовању неопходне самоизолације и другим чиниоцима? Духовно смо као народ спали на ниске гране, али нам душу спасавају лекари, болничарке, војници, полицајци, они који прискачу у помоћ усамљеним или беспомоћним старијим људима, па, штавише, и новинари који говоре истину и не шире дезинформације и панику.
      4. Како коментаришете тврдње поједних кругова да је Синод реаговао на страх од причешћа само зато што је снимак на друштвеним мрежама из Новог Сада, где сте Ви надлежни епископ и да је тон синодског саопштења био, како неки оцењују, нетолерантан?
      Такве тврдње су апсолутно неистините и злонамрне. Уосталом, у Новом Саду у погледу служења Литургије није било ничега чега истовремено није било у било ком граду и селу у Србији. Тон пак синодског саопштења, по мени, не само да није био нетолерантан него је био сасвим умерен и одмерен. Нетолеранцију ваља потражити у оним медијским срединама које пласирају планиране и наручене кампање (као што је ова око Цркве у Новом Саду). Дубоко жалим људе који се у оваквим временима и искушењима баве тако недостојним работама. То су људи спаљене савести.
      5. Како је у другим Православним Црквама, које нису искључиле вернике из богослужења, решено питање причешћа и да ли ће СПЦ применити њихова искуства?
      Ниједна Православна Црква на свету, као ни Римокатоличка Црква, није искључила вернике из богослужења (само је строго ограничен број присутних у храмовима, и то не свугде у свету, уз могућност праћења службе Божје преко радија и телевизије или путем интернета), а лишавање хришћана потребе причешћивања, у храму или дому, јесте опција која се у Цркви не разматра ни као теоретска могућност.
        Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By Логос
      У складу с циркуларним дописом првог викарног епископа Патријарха московског и целе Русије за град Москву, управника послова Московске патријаршије Митрополита воскресенског Дионисија од 23. марта 2020. године старешине и клирици храмова, као и намесници и игуманије ставропигијалних манастира у главном граду добили су благослов да испоље посебну пастирску бригу о парохијанима који се налазе у групи повишеног ризика због опасности од ширења инфекције од корона вируса у Москви, преноси Патриархија.ru.     У документу се каже да ови парохијани имају благослов да се „придржавају налога престоничких власти и да до 10. априла ове године молитву обављају у својим кућама обраћајући се по жељи и у случају потребе парохијама у близини места становања с молбом да упуте свештеника ради обављања тајне Исповести и примања Светих Христових Тајни код куће.“   Такође, клиру је наложено да организује дежурство „ради хитног испуњавања молби старијих грађана и лица која пате од хроничних болести ради обављања тајни у њиховим кућама, при чему треба да буде разрађен и примењен систем за обавештавање дежурних свештеника о горе наведеним потребама уз активно ангажовање социјалних служби и волонтера за обилазак старијих парохијана.“   Циркуларно писмо је упућено у својству извршавања налога Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила имајући у виду мере које предузимају власти главног града (декрет градоначелника Москве бр. 26-УМ од 23. марта ове године), с обзиром на то да су посебној опасности по живот у случају заражавања овом инфекцијом подвргнута лица старија од 65 година, као и лица која пате од неких хроничних болести.   Циркуларно писмо за помоћ парохијанима који спадају у групу повишеног ризика (+ списак болести које захтевају поштовање режима самоизолације)   Извор: Православие.ру

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...