Jump to content
Владислав Голић

У одбрану истине и јединства СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (цео текст)

Rate this topic

Recommended Posts

У ОДБРАНУ

ИСТИНЕ И ЈЕДИНСТВА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

 

I. ЕПАРХИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА И ЊЕНИ ЕПИСКОПИ СУ НЕПОКОЛЕБИВО И НЕРАЗДЕЉИВО СЈЕДИЊЕНИ И САСТАВНИ СУ ДЕО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (ПАТРИЈАРШИЈЕ).

1. Оптужбе за наводни „тајни план“ или „скривени покушај“ Епископâ Епархијâ Српске Православне Цркве у Сједињеним Државама да поменуте Епархије одвоје од Српске Православне Цркве (Патријаршија) (надаље: „СПЦ“) и да Епархије предају под јурисдикцију Цариградске Патријаршије, Америчке Православне Цркве или неке друге структуре, немају основ у чињеницама и потпуно су неистините.

2. Садашњи Епископи трију Епархија СПЦ у Сједињеним Државама – Преосвећени Епископ Лонгин Новограчаничко-Средњезападноамерички; Преосвећени Епископ Максим Западноамерички, и Преосвећени Епископ Иринеј Источноамерички – били су остали истрајни у својој подршци јединству у СПЦ, те су и својим речима и делима оснажили везе наших трију Епархија са СПЦ.

3. Напади усмерени против наших Епископа појавили су се углавном у жутим новинским таблоидима на српском језику, на прекоморским „фантомским“ вебсајтовима за које је откривено да су хостовани у Србији, на Кипру и у Русији, као и у друштвеним медијима, укључујући и плаћене дневне огласе на друштвеним мрежама у шест земаља. „Чланке“, постоване текстове и огласе (рекламе), у највећем делу, писали су или анонимуси или аутори које нису познати као активни чланови/старатељи било које Српске православне парохије у Сједињеним Државама. Ови напади изгледа да имају један једини циљ: да наруше мир и поцепају јединство Епархија СПЦ у Сједињеним Државама и вернике у овим Епархијама.

4. Једина такозвана „подршка“ коју су понудили за ове нападе неоснованих лажних тврдњи јесу или потпуне измишљотине (нпр. лажне биографије на Википедији и Твитер профили) и/или запањујуће погрешна тумачења разних званичних докумената (нпр. погрешно цитирање изјава Епископâ или намерно некоректне „правне анализе“ и нетачна тумачења докумената какви су корпоративни статути или тапије) (види ниже). Ниво грешака у овим тобожњим „анализама“ је до те мере упечатљив да оне могу бити само плод зле намере према СПЦ и њеним верницима у Сједињеним Државама.

 

II. ПРАВНА АНАЛИЗА И РАД КОЈИ СУ ОТПОЧЕЛИ 2015. ГОДИНЕ РАДИ НОРМАЛИЗАЦИЈЕ И ФОРМИРАЊА СВЕТОВНИХ НЕПРОФИТНИХ ЕНТИТЕТÂ ЗА ЕПАРХИЈЕ СПЦ У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА ДОВОДЕ ОВЕ ЕПАРХИЈЕ У СКЛАД СА ПРАВОСЛАВНИМ КАНОНСКИМ ПРАВОМ И НАЈБОЉОМ ПРАКСОМ СЕКУЛАРНОГ АМЕРИЧКОГ ЗАКОНА, И ОСНАЖУЈУ ЈЕДИНСТВО ЕПАРХИЈА СПЦ У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА СА СПЦ (ПАТРИЈАРШИЈОМ).

1. Сагласно свештеним канонима Православне Цркве, коначни ауторитет над једном епархијом, њеним манастирима и осталом епархијском непокретном имовином почива на служби валидно постављеног епархијског архијереја – не лично на епископу, него на „служби/положају Епископа“ коју врши личност која је одређена да има ту службу. Епископ поставља клирике и вернике да помажу у надзору и деловању епархије и њених манастира и остале непокретне имовине. Следствено, како налажу закони Сједињених Држава, једна религијска организација такође мора да постоји и као световни правни ентитет (попут корпорације) да би поседовала имовину и вршила друге послове. Да би се уподобила свештеним канонима, било који световни ентитет креиран у оквиру америчког закона да би поседовао епархијску имовину и вршио епархијске послове мора бити устројен тако да над њим контролу врши служба/положај епархијског епископа који је валидно постављен од стране Светог Архијерејског Сабора СПЦ.

2. Године 1921, Свети Архијерејски Сабора СПЦ формирао је једну епархију, која је имала јурисдикцију на свим парохијама и осталим установама СПЦ у Сједињеним Државама и Канади („првобитна Америчко-канадска епархија“). Свети Владика Мардарије је 1935. године установио световну корпорацију по закону државе Илиној како би првобитна Америчкоканадска епархија могла да поседује имовину и обавља свакодневне пословне трансакције. Остајући у складу са свештеним канонима, оснивачки акт овог световног-секуларног легалног ентитета гласи да је корпорација била под контролом службе/положаја епархијског епископа, кога је валидно поставио Патријарх СПЦ, те да је само епархијски епископ имао власт да поставља поверенике и службенике поменуте корпорације.

3. У мају 1963, Свети Архијерејски Сабор СПЦ је донео одлуку да подели првобитну Америчко-канадску епархију на три обласне епископије. Иако је ова одлука одговарала на питања интерне/религијске јерархијске управе, Свети Архијерејски Сабор својом одлуком из маја 1963. године није адресовао исходеће питање постојања трију епархија као правних ентитета који подлежу америчком закону. С обзиром да три епархије нису приступиле установљењу одговарајућих световних-секуларних корпоративних ентитета под америчким законом, то се онда појавио један број проблема везаних за световне правне ентитете трију епархија који проблеми су опстајали током неколико деценија. Један од највећих проблема тицао се начина на који су епархије поседовале епархијска имања, укључујући и манастире, премда се не ограничавајући само на њих. Стање је варирало од имања до имања: нека имања су била власништво под именом првобитне световне корпорације коју је установио Св. Владика Мардарије (види ниже), док су остала била власништво под именом ентитета које је било у стању мировања или није имало световносекуларно правно постојање, док су друга била власништво под индивидуалним именом сада већ упокојених епископа. Стање које је уследило било је у нескладу са свештеним канонима, и било је далеко од норми по којима јерархијски црквени ентитети држe и поседују непокретну имовину у оквиру америчког закона.

4. Нерегуларно стање које је постојало од 1963. године изложило је СПЦ различитим ризицима и трошковима. Пошто ниједан посебан световни правни ентитет није формиран за одговарајуће епархије, све епархије су биле у опасности од правне одговорности за било какву повреду која би се десила на било којем имању било које епархије. Недостатак јасноће по питању правих корисника који уживају право власништва имањâ такође је створио значајан ризик. На пример, једно манастирско имање у Источноамеричкој епарији, које се индивидуално водило на епископа који је умро пре неколико година, пошто ни на кога није било пренесено, било је подложно могућности да буде изгубљено те да га преузме држава.

5. Неуспех да се имања региструју и (за)држе у одговарајућем световним правним структурама ослобођеним од пореза, такође је остављао епархије изложеним значајним пореским обавезама. Само у Источноамеричкој епархији, сходно постојећој епархијској архиви, епархија и њени верници су платили чак $500,000 (ако не и више) порез на некретнине у некадашњем епархијском центру у Еџворту, Пенсилванија, између 1974. и 2001. године; око $140,000 пореза на некретнине дато је за бивши епархијски центар у Марсу, Пенсилванија, између 2001. и 2015. године; а преко $50,000 пореза на некретнине на недавни епархијски центар у Ворену, Њуџерси, између 2015. и 2017. године. Пошто је 2017. године оформљен непрофитни корпоративни ентитет епархије, Источноамеричка епархија је, на пример, била ослобођена плаћања $56,000 годишњег пореза на некретнине за садашњи епархијски центар у Њурошелу, држава Њујорк.

6. Имајући ове проблеме на уму, децембра 2015. године, тадашњи Епископи Епархија СПЦ у Сједињеним Државама – Преосвећени Епископ Митрофан Источноамерички; Преосвећени Епископ Лонгин Новограчаничко-Средњезападноамерички; Преосвећени Епископ Максим Западноамерички (заједно са Високопреосвећеним Митрополитом Амфилохијем, који је тада био администратор Епархије за Јужну и Централну Америку) – дали су овлашћење да се започне прави рад на нормализацији начина на који Епархије врше свакодневне делатности и поседују имовину у оквиру америчког закона. Џејмс Серитела (James Serritella) и његова адвокатска канцеларија Burke, Warren, MacKay & Serritella, са седиштем у Чикагу, ангажовани су да изврше овај посао. Г. Серитела је са СПЦ (Патријаршијом) био у односу још од 1970-их година, и он је један од истакнутих правних експерата у Сједињеним Државама у представљању цркава и религијских организација.

7. Г. Серитела и његова адвокатска канцеларија су добили задатак да развију световн-секуларни легални модел само за епархијске некретнине (манастире, епископске резиденције итд.) у Сједињеним Државама, тако да би: (а) структуре биле прилагођене најбољој правној пракси за јерархијске цркве у Сједињеним Државама, у складу са свештеним канонима; (б) контрола епархијског имања би било још више везана за СПЦ (Патријаршију); (в) изложеност епархија правном ризику била би ограничена; и (г) могло би да се добије ослобођење од пореза на које епархије имају право.

8. На основу савета добијеног од канцеларије Burke Warren MacKay & Serritella, развијен је један модел кроз који би свака епархија и њени манастири установили непрофитне корпоративне ентитете под законима државе у којима је базирана епархија или манастир, кроз које би епархија или манастир о којима је реч могла да врши своје световне послове. Као што је објашњено у оснивачким актима сваког од ентитета (који су јавно пријављени и јавно доступни подаци), коначни ауторитет/власт у сваком од ових световних ентитета припада „службеном положају епископа“ епархије које се то тиче, а за „службени положај епископа“ је јасно назначено да га контролише Свети Архијерејски Сабор СПЦ на основу власти Светог Сабора да поставља и смењује епископе са тог положаја/службе. Оснивачки акти ових ентитета јасно показују да је активни епископ онај који је валидно постављен од Светог Архијерејског Сабора СПЦ, и да уколико Свети Архијерејски Сабор постави новог епископа, тај нови епископ ће преузети власт над ентитетом. Ове ентитете опслужују директори и службеници постављени од валидно постављеног епископа, да би управљали и руководили корпорацијом. Овај модел је сличан правној структури световног корпоративног ентитета који је Св. Владика Мардарије установио за првобитну Америчко-канадску епархију 1935. године, али је, на основу савета правног саветника, он изграђен на темељу модерних непрофитних корпоративних закона које су усвојиле Америчке државе. Овај модел примењују и друге јерархијске цркве у Сједињеним Државама данас.

9. Одмах пошто су оформљени ови од епархије контролисани световни непрофитни правни ентитети, на савет правног саветника, епархијска имања и манастири који су држани под нерегуларним пост-1963. структурама била би пренета путем преношења тапија на нове световне непрофитне правне ентитете. (Ове тапије су, такође, јавно пријављене и јавна доступна документа). Ова преношења (трансфери) ниједном појединцу који служи као епископ не додељују лично власништво над овим имањима. Радије, за сваки ентитет, епископ служи као легални поглавар ентитета које поседује имовину (само) уколико или док Свети Архијерејски Сабор СПЦ не постави новог епископа за епархију, у ком случају ће тај нови епископ преузети власт над ентитетом и имовином коју поседује ентитет. Сваки ентитет је ослобођен правне одговорности од осталих ентитета и, тамо где је прикладно, може тражити ослобођење од пореза на имовину.

10. Сугестије да је овај рад на корпоративној нормализацији предузет како би се Епархије СПЦ у Сједињеним Државама одвојиле од СПЦ (Патријаршијe) потпуно су лажне. Као што је претходно објашњено, важи управо супротно: Епархије и њихови световни непрофитни ентитети су још тешње повезани са СПЦ (Патријаршијом) него било када у последњих 57 година. Шта више, ова структура је сада сачувана у јавно пријављеним и јавно доступној документацији непрофитних корпорација; и, насупрот другим типовима корпоративних ентитета, непрофитне корпорације по правилу не могу бити угашене, спојене са нечим другим или пренесене (на нешто друго) без одобрења државног тужиоца и/или суда. Подједнако погрешне су тврдње да је рад на корпоративној нормализацији предузет од наших садашњих Епископа у њиховом покушају да извуку личну корист од епархијске имовине, или да би корпоративна нормализација дала такав један исход. Сажимајући све ово, епархијску имовину сада држе непрофитне корпорације које контролише епархијски епископ који је валидно постављен од Светог Архијерејског Сабора (укључујући али не ограничавајући ово на имовину која је претходно вођена на име појединачног епископа) и коју коначно контролише СПЦ (Патријаршија) кроз контролу службеног положаја епископа. Према томе, ни садашњи нити неки будући епископ нема никакве личне користи од неке епархијске имовине.

11. Као део пројекта корпоративне нормализације, о коме је претходно дискутовано, фирма Burke, Warren, MacKay & Serritella је упитана и да прегледа Illinois Corporation коју је 1935 установио Св. Владика Мардарије и да пружи савет око питања да ли би у најбољем интересу Цркве било да одржи и/или ажурира тај ентитет како би изашао у сусрет модерним правним стандардима. После одлуке из 1963. да се једна епархија подели на три епархије, првобитна Илиној корпорација из 1935. основана од Св. Владике Мардарија, није укинута, него је пре њена сврха промењена, те је онда више постала као репозиторијум за делатности „централних“ тела – нпр. одбора и иницијатива које су делиле све обласне епархије (Епископски савет, Централни црквени савет, Теолошки факултет Светог Саве, итд.). Године 1984, Илиној корпорација је преименована у „Српску Православну - 6 - Цркву у САД и Канади“ од „Српска Источна Православна Епархија за Сједињене Америчке Државе и Канаду“, како би одражавала чињеницу да је то корпоративни ентитет за обједињене активности свих епархија.

12. Фирма Burke Warren MacKay & Serritella је дала две препоруке по питању Илиној корпорације из 1935 и оне су усвојене. Најпре, Илиној корпорација је била формирана 1935. године сходно једном закону Илиноја који је у XIX веку донет ради стварања „религијских“ корпорација за цркве како би оствариле своје световне делатности. Наши спољашњи адвокати су нам пренели да је превазиђен статут Илиноја, као и слични закони у другим државама тога времена, као нпр. онај државе Њујорк (с друге стране, држава Калифорнија је модернизовала своје законе и поседује категорије корпорације познату као „религијске непрофитне корпорације“). Према томе, на основу предлога наших спољашњих правних саветника, 6. јуна 2017. године је Илиној корпорација из 1935. конвертована у непрофитну Илиној корпорацију. Овом конверзијом/избором није укинута првобитна корпорација коју је створио Св. Владика Мардарије; овим је једино промењен тај закон Илиноја под којим се корпорација управљала. Друго, априла месеца 2017. године, на основу препоруке нашег спољашњег адвоката, име Илиној Корпорације из 1935. промењено је од „Српска Православна Црква у САД и Канади“ у „Српске Православне Епархије у Сједињеним Државама Америке“. Као је што претходно забележено, када је епархију установио Св. Мардарије, њено име је било „Српска Источна Православна Епархија за Сједињене Државе Америке и Канаду“. Никада она није именована као „Српска Православна Црква у Северној и Јужној Америци“. Промену имена су препоручили наши спољашњи адвокати како би се обезбедило осигурање од одговорности у Сједињеним Државама, што је било тешко уколико би име корпорације укључивало Канаду (или Јужну Америку), и због разлога сигурности, како ми не бисмо били одговорни за правне ризике у Канади (или Јужној Америци) и vice versa. “Епархије” насупрот „Црква“ осмишљено је да би одражавало чињеницу да смо ми део Српске Православне Цркве (Патријаршије) – што ће рећи, саставни, интегрални део једне и једине Српске Православне Цркве (Патријаршије), а не да смо црква по себи, независна од ње.

13. Будући да вебсајт Секретара државе Илиној поистовећује „датум конверзије“ корпорације са њеним „датумом инкорпорирања“, поједини писци на интернету и у друштвеним медијима – од којих ниједан није лиценцирани-регистровани адвокат у Сједињеним Државама – изнели су тврдњу да је овај ентитет ново-креиран у 2017. години и да је био део неког „тајног плана“ или „скривеном покушају“ од стране Епископâ да епархије СПЦ у Сједињеним Држава одведу у раскол са Српском Православном Црквом (Патријаршијом). Ова тврдња је потпуно погрешна. Све што је учињено било је да се постојећа корпорација која постоји од 1935. године конвертује, да се подведе под модернији закон који регулише непрофитне корпорације и да своје име промени по трећи пут ради световнихсекуларних административних потреба. Заиста, значајна корист од конверзије Илиној корпорације из 1935. у модерну Илиној непрофитну корпорацију јесте у томе да управни документи корпорације, који су раније - 7 - били скривени у судској архиви у Округу Лејк, државе Илиној, сада су потпуно транспарентни и доступни на интернет сајту секретаријата државе Илиној, чиме се пориче било какав наводни „тајни план“.

14. Ништа од овог рада на нормализацији корпорације нема било каквог утицаја на појединачне парохије Епархијâ СПЦ у Сједињеним Државама, или на било коју имовину коју поседују појединачне парохије. Ниједан аспект овог рада ниуколико не мења начин на који нека појединачна парохија поседује имовину. Рад на нормализацији корпорације једино утиче на имања која саме епархије поседују (као што су епархијски центри и манастири).

 

III. ЦРКВЕНИ САБОР У ЈУЛУ 2019. НИЈЕ ДОНЕО НИЈЕДНУ ОДЛУКУ КОЈА БИ ПРОМЕНИЛА УСТАВ КОЈИМ СЕ УПРАВЉАЈУ ЕПАРХИЈЕ СПЦ У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА ИЛИ КОЈА БИ ВОДИЛА ОДВАЈАЊУ ОВИХ ЕПАРХИЈА ОД СПЦ (ПАТРИЈАРШИЈЕ).

1. Лажни су извештаји и „анализе“ који су се пројавили у српској жутој штампи, на сајтовима базираним у Србији, Кипру и Русији, као и у друштвеним медијима, који тврде да је „нови“ устав усвојен на Црквеном сабору у јулу 2019. године (одржаном у Манастиру Св. Саве у Либертивилу и Манастиру Нова Грачаница на Трећем Језеру, Илиној).

2. Устав који управља Епархијама СПЦ у Сједињеним Државама донео је 2007. године Свети Архијерејски Сабор. Године 2008. он је одштампан и подељен под насловом „Устав Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци“. Наведени Устав захтева да се „редовни“ Црквени сабор сазива од стране епископа сваких пет година (штампана верзија из 2008. године помиње сваке три године; промену на пет година захтевао је Епископски савет што је потврђено на Светом Архијерејском Сабору).

3. Црквени сабор у јулу 2019 био је „редовни“ Сабор. Претходили су му недавно „редовни“ Сабори одржани у Алхамбри, Калифорнија 2014. године и у Кантону, Охајо 2009. године.

4. Званични позив на Црквени сабор у јулу месецу 2019. упутио је „Епископски савет Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Средњој и Јужној Америци“. (Оригинал је у целини у прилогу као Прилог 2).

5. Маја месеца, на годину дана пре Сабора у јулу 2019. године, тројица Епископа Епархија СПЦ у Сједињеним Државама (Преосвећени Епископ Лонгин Новограчаничко-Средњезападноамерички; Преосвећени Епископ Максим Западноамерички, и Преосвећени Епископ Иринеј Источноамерички) учествовали су на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора у Београду (Србија). Свети Архијерејски Сабор је највише законодавно, административно и судско тело Српске Православне Цркве.

6. Међу разним питањима покренутим на састанку Светог Архијерејског Сабора 2018. у Београду, тројица Епископа из Сједињених Држава поднела су писмени предлог-меморандум за територијалним ограничењем, тј. предлог да се Устав ограничи како би се исти односио – и само њима управљао – на епархије СПЦ у Сједињеним Државама. Потребу за овим територијалним ограничењем руководила је горепоменута корпоративна нормализација епархија СПЦ у Сједињеним Државама, а њу је препоручио правни саветник фирма Burke, Warren, MacKay & Serritella, као и Одбор Централног црквеног савета за правни ризик и усклађивање. Иако је Устав црквени документ и не односи се директно на световна легална права и обавезе под америчким законом, многи делови Устава могу потенцијално да се погрешно протумаче и злоупотребе како би се на Епархије СПЦ у Сједињеним Државама наметнуле световнесекуларне легалне одговорности које проистичу из делатности у Епархији Канадској и Епархији Буеносаиреској и јужно-централноамеричкој, као и обратно. Практично говорећи, имати црквени Устав који укључује територије изван Сједињених Држава ствара значајне препреке за добијање одговарајућег и финансијски исплатива осигурања од одговорности (имовинске/повреда на раду, директора и административних радника, итд.), чиме се имовина сваке од епархија у Сједињеним Државама уводи у ризик. Таква ситуација би негирала целокупну сврху целокупног рада на корпоративној нормализацији који је претходно описан.

7. Даље, територијално ограничење Устава на епархије СПЦ у Сједињеним Државама такође одражава стварност по којој Канадска Епархија и Епархија Буеносаиреска и јужно-централноамеричка делују потпуно одвојено од епархија СПЦ у Сједињеним Државама како у црквеном тако и у правном смислу. Канадска епархија дела под својим управним документом, званим „Статут“, који је Свети Архијерејски Сабор потврдио 1995. године, који је и црквени и световно-правни управни документ. Слично томе, Епархија Буеносаиреска и јужно-централноамеричка, такође поседује свој „Статут“ који је одвојен и различит од Устава и она је установила световни легални идентитет под законима Аргентине.

8. Коначно, Канадска епархија није доследно финансијски учествовала у благајни коју је Централни црквени савет установио да би ускладио обједињене службе у епархијама СПЦ на бившој територији првобитне Америчко-канадске епархије („Централна благајна“) пошто је Канадска епархија одвојена од Источноамеричке епархије 1983. године. Пошто је 1995. године одобрен канадски „Статут“, делегати Канадске епархије су на наредним Саборима подносили правна мишљења која су гласила да је противно канадским законима да Канадска епархија уплаћује „финансијски допринос“ Централној благајни.

9. Као резултат претходно наведених тачака (које су садржане у формалном предлогу-меморандуму који је поднет Светом Архијерејском Сабору), Свети Архијерејски Сабор је у мају 2018. године донео следеће одлуке (цео оригинални текст је у прилогу као Прилог 1):  • Усвојити предлог Његовог Преосвештенства Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Господина Лонгина, Његовог Преосвештенства Епископа западноамеричког Господина Максима и Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког Господина Иринеја, те, на основу члана 13. тачка 8. (15) и члана 33. Устава Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци (потврђеног одлуком Светог Архијерејског Сабора АСбр. 8/зап. 91 од 22. маја 2007. године), одобрити територијално ограничење овог Устава искључиво на српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама. • С обзиром на ово, садашњи Епископски савет Српске Православне Цркве за Северну и Јужну Америку преименовати у Епископски савет Српске Православне Цркве за Северну, Средњу и Јужну Америку, са ингеренцијама највише црквено-јерархијске власти Српске Православне Цркве на том подручју. • Умолити односни Епископски савет да предузме све потребне мере, у погледу извесних прописа и ингеренција у горепоменутом Уставу, а сходно одобреном ограничењу, ради извршења неопходних измена овог Устава (укључујући ограничење ингеренција Централног црквеног савета на територије Сједињених Америчких Држава), и о томе благовремено известити Свети Архијерејски Синод, који ће измењени текст Устава доставити у надлежност и на коначну потврду Светом Архијерејском Сабору. • С обзиром на новонастало стање на америчким континентима, констатовати да се Епархија канадска и даље управља сопственим Статутом (одобреним одлуком Светог Архијерејског Сабора АСбр. 16/зап. 111/95, измењен и допуњен одлуком АСбр. 53/зап. 217/ 11). (подвлачење наше).

10. Сви Епископи СПЦ – укључујући и Преосвећеног Епископа Митрофана Канадског и Преосвећеног Епископа Кирила Буеносаиреског и јужноцентралноамеричког – сагласили су се са поменутим уставним ограничењем територије у мају 2018. године као одлуком Светог Архијерејског Сабора.

11. Црквени сабор у јулу 2019. године у Сједињеним Државама био је први Сабор који је одржан пошто је Свети Архијерејски Сабор у мају 2018. обзнанио одлуку о територијалном ограничењу.

12. Црквени сабор у јулу 2019. године донео је само једну суштинску одлуку, која се тицала питања минималне плате за парохијске свештенике.

13. На Црквеном сабору у јулу 2019. године није донета ниједна одлука која се тиче Устава. Радије, радна седница везана за Устав одвијала се овако:  • Одлука Светог Архијерејског Сабора из маја 2018. о територијалном ограничењу прочитана је делегатима у целини. • Ажурирани одштампани примерак Устава подељен је делегатима. Била је неопходна потреба за ажурираним одштампаним примерком Устава због тога што је последње штампање било 2008. године. Од 2008. године донети су амандмани и то од Црквеног сабора 2009. године у Кантону, Охајо и 2014. године у Алхамбри, Калифорнија, као и од Светог Архијерејског Сабора. • Ажурирана верзија Устава је укључила и језичке изразе који су дословно преузети из одлуке Светог Архијерејског Сабора маја месеца 2018. који је ограничио територију Устава искључиво на „Српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама“. • Огромна већина присутних делегата није поставила питања или приговоре на ажурирану штампану верзију Устава. • Неколико делегата, углавном из редова клира, поставило је питање о промени имена из „Црква“ у „Епархије“. Дато је објашњење да је промена из „Црква“ у „Епархије“ дословно преузета из одлуке Светог Архијерејског Сабора из маја 2018. године, и да је она предложена како би одражавала нашу жељу да се покаже да ми нисмо локална црква за себе, него смо управо „Епархије“ Српске Православне Цркве (Патријаршије) – што ће рећи, конститутивни, целовити део једне и једине Српске Православне Цркве (Патријаршије). • Неколико делегата је изразило жељу да се о ажурираној одштампаној верзији Устава гласа, али им је речено да се о овој теми не гласа због тога што је то одлука Светог Архијерејског Сабора, који је тело више од Црквеног сабора. Један свештеник је питао да ли је Свети Архијерејски Сабор узурпирао право које припада Црквеном сабору. Овим делегатима је објашњено да сходно канонском праву Православне Цркве уопште, као и према управним документима Српске Православне Цркве у целини, Свети Архијерејски Сабор је највиша законодавна власт. Према томе, Свети Архијерејски Сабор је био јединствен и једногласан у свом праву да прогласи територијално ограничење, посебно због тога што су ограничење предложили Епископи са речене територије. Сходно свештеним канонима Православне Цркве уопште, као и уставним одредбама Српске Православне Цркве, једна епархија може да буде арондирана, тј. територијално ограничена, само на предлог или уз сагласност њеног активног епископа. И претходне територијалне измене су учињене најпре и искључиво од Светог Архијерејског Сабора, без икаквог гласања од стране делегата, лаика и свештеника, Црквеног сабора како би се ускладили чланови Устава који дефинишу име и територијални опсег епархија којих се то тиче (нпр. подела Америчко-канадске епархије 1963. године и формирање трију епархија, за Средњи Запад, Исток и Канаду, и Запад; издвајање Канаде из Источноамеричке епархије 1983. године и формирање Канадске епархије; стварање Либертивилскочикашке митрополије 2009. године од Средњезападноамеричке митрополије; стварање Новограчаничко-Средњезападноамеричке епархије 2009. године; укидање Либертивилско-чикашке митрополије 2011. године и њено утапање њене територије у Новограчаничко-средњезападноамеричку епархију). Године 1995, Свети Архијерејски Сабор је потврдио “Статут” Канадске епархије, чиме је измењен наш Устав, а којом приликом није консултован тадашњи Црквени сабор у САД и Канади. Одлична расправа о овој ингеренцији Светог Архијерејског Сабора налази се у чланку „Осврт на правну арондацију Устава Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци“, који је постављен на „централном“ вебсајту од августа 2019. године (https://www.serborth.org/news_190807_1) • Протојереј др Милош Весин је сугерисао да би прикладнији назив документа био „Устав Епархија Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама“.

14. Између Црквеног сабора у јулу 2019. и септембра 2019. године, на адресу Светог Архијерејског Синода – који је извршна власт Светог Архијерејског Сабора – стигли су забринути гласови због тога што је Црквени сабор из јула 2019. године одржан у одсуству Њихових Преосвештенстава Епископа Митрофана и Епископа Кирила, и због тога што је ажурирана одштампана верзија Устава подељена на Црквеном сабору.

15. То је резултирало формалном одлуком Светог Архијерејског Синода, од дана 25. септембра 2019. године (оригинал је у прилогу под називом Прилог 3): • Ставити ван снаге све одлуке Црквеног сабора Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци донете без учешћа Његовог Преосвештенства Епископа канадског Г. Митрофана и Његовог Преосвештенства Епископа буеносаиреског и јужно-централноамеричког Г. Кирила, а које се тичу устројства српских православних епархија на том подручју • Ставити, пак, у дужност Епископском савету Српске Православне Цркве за Северну, Средњу и Јужну Америку да, сходно пропису чл. 18. тач. 19) још увек важећег Устава Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, сазове ванредно заседање Црквено-народног сабора у Северној и Јужној Америци, и да на том заседању спроведе горњу одлуку Светог Архијерејског Синода. • У исто време, умолити горепоменути Савет да се придржава трећег става одлуке Светог Архијерејског Сабора, АСбр. 45/зап. 1717 од 7. маја 2019. [sic 2018] године, и благовремено извести Свети - 12 - Архијерејски Синод о мерама које планира да предузме у погледу извесних прописа и ингеренција горепоменутог Устава, а сходно одобреном ограничењу, ради извршења неопходних измена овог Устава, чији ће измењени текст потом бити прослеђен у надлежност и на коначну потврду Светом Архијерејском Сабору. (подвлачење наше)

16. Епископи Епархија СПЦ у Сједињеним Државама, као чланови Епископског Савета, приступили су извршењу одлуке Светог Архијерејског Синода од 25. септембра 2019. године, те је Епископски савет сазвао ванредни Црквени сабор 28-29. фебруара 2020. године у Клирвотеру, Флорида. Радујемо се што ће на том ванредном Сабору присуствовати Његова Светост Патријарх Иринеј, као и Преосвећени Епископ Јован шумадијски (као представник Светог Синода).

17. Како би се још више ублажила забринутост упућена на адресу Светог Архијерејског Синода после Црквеног сабора у јулу 2019, наслов “централног вебсајта” (www.serborth.org) промењен је у „Српска Православна Црква у Северној, Централној и Јужној Америци“, што је доследно са одлуци Светог Архијерејског Сабора из маја 2018. године, која гласи да ће и даље постојати „Епископски савет Српске Православне Цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци“. Епископски савет је за себе доследно користио ово име још од одлуке Светог Архијерејског Сабора из маја 2018. године (Вид. нпр. позив на јулски Црквени сабор, Прилог 2). Све наведено је додатни доказ да су потпуно лажне оптужбе да је територијално ограничење Устава тобоже имало за намеру „укидање“ имена „Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци“.

18. Код даље примене одлуке Светог Архијерејског Синода из септембра 2019. године, разумели смо да ће Епископи Епархија СПЦ у Сједињеним Државама поднети Светом Архијерејском Сабору ажурирани одштампани Устав из 2019. године на размотрење и „коначно одобрење“ на његовом предстојећем заседању маја месеца 2020. године у Београду, Србија. Наша је нада да ће Свети Архијерејски Сабор приступити „потврђивању“ ажуриране штампане верзије на свом мајском заседању 2020. године због свих наведених разлога. Потпуно уважавамо право Светог Архијерејског Сабора и његову власност да уноси измене/амандмане у ажурирану верзију. Гледајући уназад, можда је подела ажуриране верзије Устава делегатима на Црквеном сабору јула месеца 2019. године, пре него што ју је Свети Архијерејски Сабор „коначно потврдио“, био један преурањен корак и да је он изазвао збуњеност. Ипак, са другог гледишта, верујемо да је циљ дељења ажуриране верзије био транспарентност, како би се делегати на Црквеном сабору у јулу 2019 године упознали са предузетим корацима Светог Архијерејског Сабора. У сваком случају, ажурирана верзија Устава из 2019. године јесте у сагласности са одлуком Светог Архијерејског Сабора из маја 2018. године којом је потврђено територијално ограничење Устава само на Сједињене Америчке Државе и у потпуности је сагласан канонском праву и документима којим се управља СПЦ.

19. Чак и ажурирани текст одштампаног Устава из 2019. године не оставља места питању да ли Епархије СПЦ у Сједињеним Државама јесу или да ли ће остати нераскидиво повезане са Српском Православном Црквом (Патријаршијом). Ово изричито показује члан 1 ажуриране штампане верзије Устава, који недвосмислено гласи: „Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама јесу верска Заједница православних хришћана и канонски и јерархијски саставни део су аутокефалне Српске Православне Цркве, са седиштем у Београду, Србија“.

Припремљено од следећих личности са намером и у нади да ће објављивање наведених чињеница довести до ефикасног и, изнад свега, мирног Ванредног Црквеног сабора 29. фебруара 2020. године:

Милан Мркаљ, члан Централног црквеног савета и потпредседник Епархијског савета Источноамеричке епархије

Др Дебра Тасић, члан Централног црквеног савета и потпредседник Епархијског савета Западноамеричке епархије

Мајкл Косановић, члан Централног црквеног савета и потпредседник Епархијског савета Новограчаничко-средњезападноамеричке епархије

Рон Радаковић, члан Централног црквеног савета и њеног Одбора за комуникације

Лука Ерцег, члан Централног црквеног савета, Одбора за правни ризик и усклађивање и Одбора за комуникације

Џеф Греј, члан Централног црквеног савета и Одбора за комуникације

Љубиша Миличић, члан Централног црквеног савета и Одбора за правни ризик и усклађивање

Проф. Леон Лајсат, члан Одбора Централног црквеног савета за правни ризик и усклађивање

Душица Протић, члан Одбора Централног црквеног савета за правни ризик и усклађивање

Андреј Муха, члан Одбора Централног црквеног савета за правни ризик и усклађивање

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Владислав Голић рече

Припремљено од следећих личности са намером и у нади да ће објављивање наведених чињеница довести до ефикасног и, изнад свега, мирног Ванредног Црквеног сабора 29. фебруара 2020. године:

Дај Боже да све прође како треба...

@Владислав Голић Да ли је ово неки званични документ?

Овај текст треба са пажњом ишчитати...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Наравно да га треба са пажњом ишчитати!

Званичан документ "завереника" којим су се до детаља открили шта су, кад и на основу чега радили! 

Ево цео дан гледам да ли ће бити каквог коментара али објашњење је изгледа превише детаљно те се нема времена за ишчитавање. Или се можда чекају "стручњаци" да дају званичне оцене...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 часа, Владислав Голић рече

...

Милан Мркаљ, члан Централног црквеног савета и потпредседник Епархијског савета Источноамеричке епархије

Др Дебра Тасић, члан Централног црквеног савета и потпредседник Епархијског савета Западноамеричке епархије

Мајкл Косановић, члан Централног црквеног савета и потпредседник Епархијског савета Новограчаничко-средњезападноамеричке епархије

Рон Радаковић, члан Централног црквеног савета и њеног Одбора за комуникације

Лука Ерцег, члан Централног црквеног савета, Одбора за правни ризик и усклађивање и Одбора за комуникације

Џеф Греј, члан Централног црквеног савета и Одбора за комуникације

Љубиша Миличић, члан Централног црквеног савета и Одбора за правни ризик и усклађивање

Проф. Леон Лајсат, члан Одбора Централног црквеног савета за правни ризик и усклађивање

Душица Протић, члан Одбора Централног црквеног савета за правни ризик и усклађивање

Андреј Муха, члан Одбора Централног црквеног савета за правни ризик и усклађивање

Da krenemo s kraja: Ko je od potpisanih "licencirani advokat" za postupanje u drzavama u kojoj su registrovana corporate acts i u kojima su nepokretnosti za koje su se pojavili "deeds" (sto je pogresno prevedeno kao tapija)? Ako je neko od potpisnika zaista licencirani advokat, kome od njih su specijalnost corporate law, a kome real estates?

 

пре 18 часа, Владислав Голић рече

... Ови напади изгледа да имају један једини циљ: да наруше мир и поцепају јединство Епархија СПЦ у Сједињеним Државама и вернике у овим Епархијама.

... Ниво грешака у овим тобожњим „анализама“ је до те мере упечатљив да оне могу бити само плод зле намере према СПЦ и њеним верницима у Сједињеним Државама.

...

Neka mi bude dozvoljeno da primetim da ne samo da ne delim utisak koji ovde iznose potpisnici, nego tvrdim da je a priori nemoguce proglasavati zlonamernom kritike upucene povodom brojnih pitanja na koja ovim tekstom nije dat ubedljiv odgovor, naprotiv. Nije mi poznato da postoji prozorljivost kojoj se moze verovati u pogledu proglasavanja necijih tudjih namera zlonamernim..

пре 18 часа, Владислав Голић рече

...

2. Садашњи Епископи трију Епархија СПЦ у Сједињеним Државама – Преосвећени Епископ Лонгин Новограчаничко-Средњезападноамерички; Преосвећени Епископ Максим Западноамерички, и Преосвећени Епископ Иринеј Источноамерички – били су остали истрајни у својој подршци јединству у СПЦ, те су и својим речима и делима оснажили везе наших трију Епархија са СПЦ.

...

Ne upustajuci se u detaljno pobijanje, moj utisak da je u najmanje dva clanka gg. Vasiljevica on direktno suprotstavljen pravoslavnom stavu SPC povodom ukrajinske krize. Pored toga, nije moguce "osnaziti" veze bilo koje eparhije sa autokefalnom crkvom u cijem je eparhija sastavu.

пре 18 часа, Владислав Голић рече

...

II. ПРАВНА АНАЛИЗА И РАД КОЈИ СУ ОТПОЧЕЛИ 2015. ГОДИНЕ РАДИ НОРМАЛИЗАЦИЈЕ И ФОРМИРАЊА СВЕТОВНИХ НЕПРОФИТНИХ ЕНТИТЕТÂ ЗА ЕПАРХИЈЕ СПЦ У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА ДОВОДЕ ОВЕ ЕПАРХИЈЕ У СКЛАД СА ПРАВОСЛАВНИМ КАНОНСКИМ ПРАВОМ И НАЈБОЉОМ ПРАКСОМ СЕКУЛАРНОГ АМЕРИЧКОГ ЗАКОНА, И ОСНАЖУЈУ ЈЕДИНСТВО ЕПАРХИЈА СПЦ У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА СА СПЦ (ПАТРИЈАРШИЈОМ).

1. Сагласно свештеним канонима Православне Цркве, коначни ауторитет над једном епархијом, њеним манастирима и осталом епархијском непокретном имовином почива на служби валидно постављеног епархијског архијереја – не лично на епископу, него на „служби/положају Епископа“ коју врши личност која је одређена да има ту службу. Епископ поставља клирике и вернике да помажу у надзору и деловању епархије и њених манастира и остале непокретне имовине. Следствено, како налажу закони Сједињених Држава, једна религијска организација такође мора да постоји и као световни правни ентитет (попут корпорације) да би поседовала имовину и вршила друге послове. Да би се уподобила свештеним канонима, било који световни ентитет креиран у оквиру америчког закона да би поседовао епархијску имовину и вршио епархијске послове мора бити устројен тако да над њим контролу врши служба/положај епархијског епископа који је валидно постављен од стране Светог Архијерејског Сабора СПЦ.

...

Ako analiza sa sebe tvrdi da je "pravna", onda mora naznaciti koji je "svesteni" kanon u pitanju i sta u merodavnom pravu USA znaci pojam "konacni autoritet". Takodje "pravna" analiza treba da navede i "zakone USA" i clanove tih zakona koji su potrebni da bi religijska organizacija "posedovala" bilo sta.Tvrdim da "posedovanje" (possessio, drzavina) nije uslovljeno ni "svestenim" kanonima, ni "nesvestenim" kanonima, ni meni nepoznatim pojmom "konacnog autoriteta" i samo analizom ove recenice dokazujem da je pisac ovog saopstenja pravno nepismen. Ne razlikuje drzavinu (possessio) od svojine (ownership).

пре 18 часа, Владислав Голић рече

....

2. Године 1921, Свети Архијерејски Сабора СПЦ формирао је једну епархију, која је имала јурисдикцију на свим парохијама и осталим установама СПЦ у Сједињеним Државама и Канади („првобитна Америчко-канадска епархија“). Свети Владика Мардарије је 1935. године установио световну корпорацију по закону државе Илиној како би првобитна Америчкоканадска епархија могла да поседује имовину и обавља свакодневне пословне трансакције. Остајући у складу са свештеним канонима, оснивачки акт овог световног-секуларног легалног ентитета гласи да је корпорација била под контролом службе/положаја епархијског епископа, кога је валидно поставио Патријарх СПЦ, те да је само епархијски епископ имао власт да поставља поверенике и службенике поменуте корпорације.

3. У мају 1963, Свети Архијерејски Сабор СПЦ је донео одлуку да подели првобитну Америчко-канадску епархију на три обласне епископије. Иако је ова одлука одговарала на питања интерне/религијске јерархијске управе, Свети Архијерејски Сабор својом одлуком из маја 1963. године није адресовао исходеће питање постојања трију епархија као правних ентитета који подлежу америчком закону. С обзиром да три епархије нису приступиле установљењу одговарајућих световних-секуларних корпоративних ентитета под америчким законом, то се онда појавио један број проблема везаних за световне правне ентитете трију епархија који проблеми су опстајали током неколико деценија. Један од највећих проблема тицао се начина на који су епархије поседовале епархијска имања, укључујући и манастире, премда се не ограничавајући само на њих. Стање је варирало од имања до имања: нека имања су била власништво под именом првобитне световне корпорације коју је установио Св. Владика Мардарије (види ниже), док су остала била власништво под именом ентитета које је било у стању мировања или није имало световносекуларно правно постојање, док су друга била власништво под индивидуалним именом сада већ упокојених епископа. Стање које је уследило било је у нескладу са свештеним канонима, и било је далеко од норми по којима јерархијски црквени ентитети држe и поседују непокретну имовину у оквиру америчког закона.

...

Da li pozitivno pravo drzava u kojima je izvrsena registracija pravnih lica (koje clankopisac nestrucno prevodi kao "prani entiteti") i dalje dozvoljava da lice ovlasceno za zastupanje korporacije imenuje "Patrijarh SPC" (valjda "Sabor SPC", odnosno "SPC") koji ima adresu i sediste? Ako dozvoljava, zasto to nije uradjeno?

Da li pozitivno pravo drzava u kojima je izvrsena registracija pravnih lica koji ce biti vlasnici nepokretnosti dozvoljava da osnivac/vlasnik (ili jedini ili zajedno sa eparhijom) bude i SPC sa sedistem u Srbiji? Ako dozvoljava (a dozvoljava), zasto to nije uradjeno? Koji "svesteni" kanon to brani? Da li organ nadlezan za registraciju pravnih lica vodi racuna o "svestenim" kanonima pa bi odbio da vlasnistvo pravnog lica bude podeljeno izmedju SPC sa sedistem u Beogradu i eparhije sa sedistem u USA i da Patrijarh/Sinod/Sabor imaju neka prava upravljanja nad pravnim licem u USA?

Sta odredjuje koji je kanon Pravoslavne Crkve "svesteni" kanon, a koji kanon nije "svesteni"? Da li je prvi kanon prvog Sabora "svesteni" ili nije?

Kakve su posledice ako vlasnistvo na nepokretnosti ima pravno lice koje je "u stanju mirovanja"? Da li tu postoji neka bitna razlika u odnosu npr. na zaostavstini, ciji je vlasnik pokojnik, a po kojoj ostavinski postupak jos uvek nije okoncan? Sta se dramaticno desava sa nepokretnostima ciji je vlasnik pravno lice "u stanju mirovanja"?

Ako su neke nepokretnosti bile u vlasnistvu "svetovnosekularno" nepostojecih pravnih lica, onda su ona sukcesijom presla pravne sledbenike tih lica koja su u medjuvremenu prestala da postoje.

Ako clankopisac tvrdi da su neke nepokretnosti bile u vlasnistvu "svetovnosekularno" nikad postojecih pravnih lica, onda neka nam clankopisac isprica jos neku bajku, ili basnu, pred spavanje. Ja ne verujem ni u bajke ni u basne.

пре 18 часа, Владислав Голић рече

...

4. Нерегуларно стање које је постојало од 1963. године изложило је СПЦ различитим ризицима и трошковима. Пошто ниједан посебан световни правни ентитет није формиран за одговарајуће епархије, све епархије су биле у опасности од правне одговорности за било какву повреду која би се десила на било којем имању било које епархије. Недостатак јасноће по питању правих корисника који уживају право власништва имањâ такође је створио значајан ризик. На пример, једно манастирско имање у Источноамеричкој епарији, које се индивидуално водило на епископа који је умро пре неколико година, пошто ни на кога није било пренесено, било је подложно могућности да буде изгубљено те да га преузме држава.

5. Неуспех да се имања региструју и (за)држе у одговарајућем световним правним структурама ослобођеним од пореза, такође је остављао епархије изложеним значајним пореским обавезама. Само у Источноамеричкој епархији, сходно постојећој епархијској архиви, епархија и њени верници су платили чак $500,000 (ако не и више) порез на некретнине у некадашњем епархијском центру у Еџворту, Пенсилванија, између 1974. и 2001. године; око $140,000 пореза на некретнине дато је за бивши епархијски центар у Марсу, Пенсилванија, између 2001. и 2015. године; а преко $50,000 пореза на некретнине на недавни епархијски центар у Ворену, Њуџерси, између 2015. и 2017. године. Пошто је 2017. године оформљен непрофитни корпоративни ентитет епархије, Источноамеричка епархија је, на пример, била ослобођена плаћања $56,000 годишњег пореза на некретнине за садашњи епархијски центар у Њурошелу, држава Њујорк.

6. Имајући ове проблеме на уму, децембра 2015. године, тадашњи Епископи Епархија СПЦ у Сједињеним Државама – Преосвећени Епископ Митрофан Источноамерички; Преосвећени Епископ Лонгин Новограчаничко-Средњезападноамерички; Преосвећени Епископ Максим Западноамерички (заједно са Високопреосвећеним Митрополитом Амфилохијем, који је тада био администратор Епархије за Јужну и Централну Америку) – дали су овлашћење да се започне прави рад на нормализацији начина на који Епархије врше свакодневне делатности и поседују имовину у оквиру америчког закона. Џејмс Серитела (James Serritella) и његова адвокатска канцеларија Burke, Warren, MacKay & Serritella, са седиштем у Чикагу, ангажовани су да изврше овај посао. Г. Серитела је са СПЦ (Патријаршијом) био у односу још од 1970-их година, и он је један од истакнутих правних експерата у Сједињеним Државама у представљању цркава и религијских организација.

7. Г. Серитела и његова адвокатска канцеларија су добили задатак да развију световн-секуларни легални модел само за епархијске некретнине (манастире, епископске резиденције итд.) у Сједињеним Државама, тако да би: (а) структуре биле прилагођене најбољој правној пракси за јерархијске цркве у Сједињеним Државама, у складу са свештеним канонима; (б) контрола епархијског имања би било још више везана за СПЦ (Патријаршију); (в) изложеност епархија правном ризику била би ограничена; и (г) могло би да се добије ослобођење од пореза на које епархије имају право.

...

Nije jasno da li je g. Saritela ekspert za "svestene" kanone, i jos vise, da li je on jedini ekspert za svestene kanone. Takodje nije jasno zbog cega je bitno da njegova advokatska kancelarija ima sediste u Cikagu.

Ono sto bi moglo biti interesantno za razjasnjenje nedoumica je kakav bi g. Saritela "model" organizovanja preporucio kada bi mu bio dat zadatak da organizuje SPC u USA na nacin da se izbegne nepotrebno placanje poreza a da SPC sa sedistem u Beogradu, Srbija, ima kontrolu nad nepokretnostima? Sta bi falilo modelu u kome se u USA osnuje jedno pravno lice koja je vlasnik svih nepokretnosti, a u cijem "board-u" pravo glasa ima odredjeni broj lica koje postavlja SPC sa sedistem u Beogradu, Srbija, u skladu sa svojim internim aktima? Onda bi to pravno lice moje da daje nepokretnosti na koriscenje eparhijama, manastirskim bratstvima i kome god 'oce? Ili mozda pravno lice u USA moze biti u vlasnistvu holding kompanije registrovane npr. na Malti, ili npr. na Cayman Islands, pa da onda SPC bude vlasnik i imenuje board kompanije na Malti ili na Cayman Islands (jurisdikcije namerno navedene zbog postojanja ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa USA sa nepostojecom poreskom stopom za vlasnistvo na nepokretnostima van Malte/Cayman Islands), a da onda holding kompanija sa Malte ili Cayman Islands imenuje board pravnog lica u USA, pa da taj board onda daje nepokretnosti eparhijama na koriscenje a zadrzi vlasnistvo nad npokretnostima?

 

Tvrdim da bi g. Saritela po tako postavljenom pitanju predlozio drugi model od onog za koji nas clankopisci ubedjuju da je idealan.

Takodje tvrdim da bi g. Saritela negirao da je on "ekspert" za "svestene" kanone.

пре 18 часа, Владислав Голић рече

...

9. Одмах пошто су оформљени ови од епархије контролисани световни непрофитни правни ентитети, на савет правног саветника, епархијска имања и манастири који су држани под нерегуларним пост-1963. структурама била би пренета путем преношења тапија на нове световне непрофитне правне ентитете. (Ове тапије су, такође, јавно пријављене и јавна доступна документа). Ова преношења (трансфери) ниједном појединцу који служи као епископ не додељују лично власништво над овим имањима. Радије, за сваки ентитет, епископ служи као легални поглавар ентитета које поседује имовину (само) уколико или док Свети Архијерејски Сабор СПЦ не постави новог епископа за епархију, у ком случају ће тај нови епископ преузети власт над ентитетом и имовином коју поседује ентитет. Сваки ентитет је ослобођен правне одговорности од осталих ентитета и, тамо где је прикладно, може тражити ослобођење од пореза на имовину.

...

Ovaj deo je posebno interesantan. U slucaju pravnog sledbenista preregistracijom postojecig pravnih lica ne nastaje nikakav prenos nepokretnosti u njihovom vlasnistvu. Postojeca pravna lica (korporacija koju je osnovao Sv. Mardarije) mogla je biti podeljena, pa pripojena ili spojena (ili bilo koja druga rada koja spada u "merger & acquisitions") i u tom slucaju ne bi bilo potrebe ni za kakvim prenosom nepokretnosti sa postojeceg pravnog lica na novo pravno lice. U najmanje jednom javno dostupnom slucaju ipak je nastao prenos putem "quit claim deed", sto bi bio apstraktni pravni posao bez kauze (u USA "consideration"), koji se kao takav ne bi mogao pobijati. Netacno i neistinito nas ubedjujete da je ovaj prenos u skladu sa "svestenim" kanonima, jer nijedan kanon ne ovlascuje vladiku da nepokretnostima raspolaze putem ovakvih pravnih poslova. Ovakvo raspolaganje bi moglo da se podvede pod "embezzlement" ili eventualno "misappropriation", a vi utvrdite sta ove engleske reci znaci u USA i koliko godina robije vuku sa sobom.

пре 18 часа, Владислав Голић рече

...

9. Одмах пошто су оформљени ови од епархије контролисани световни непрофитни правни ентитети, на савет правног саветника, епархијска имања и манастири који су држани под нерегуларним пост-1963. структурама била би пренета путем преношења тапија на нове световне непрофитне правне ентитете. (Ове тапије су, такође, јавно пријављене и јавна доступна документа). Ова преношења (трансфери) ниједном појединцу који служи као епископ не додељују лично власништво над овим имањима. Радије, за сваки ентитет, епископ служи као легални поглавар ентитета које поседује имовину (само) уколико или док Свети Архијерејски Сабор СПЦ не постави новог епископа за епархију, у ком случају ће тај нови епископ преузети власт над ентитетом и имовином коју поседује ентитет. Сваки ентитет је ослобођен правне одговорности од осталих ентитета и, тамо где је прикладно, може тражити ослобођење од пореза на имовину.

...

 

Ponovo: 1. "Pravni savetnik" je radio u okviru zadatka koji mu je postavljen, a koji je mogao i trebalo da bude drugaciji (vidi komentar tacke 8).

2. "Legalni poglavar", a zapravo na srpskom "Lice ovlasceno za zastupanje" ne mora da bude eparhijski vladika, ni po "svestenim" kanonima, ni po pravu (a ne "zakonu") USA, odnosno pravu drzave registracije (lex banderae, lex loci registrationis). Vladika upravlja eparhijom. Ako je vlasnik nepokretnosti "corporation" (for profit ili non for profit), a eparhija je dobija na koriscenje (ius utendi et fruendi + ius possidendi), onda lice ovlasceno za zastupanje "corporation" moze biti bilo ko koga odredi vecina koja upravlja tom korporacijom.

3. Zasto u corporate Articles of Association (to se na srpski prevodi kao statut) ne pise izricito da "legalnog poglavicu" imenuje i razresava SAS SPC, ili bilo koji drugi organ SPC sa sedistem u Beogradu, Srbija, u skladu sa internim aktima SPC?

4. I dalje zadrzavamo dah da cujemo zasto je vrsen prenos nepokretnosti sa "quit claim deed", a nije napravljen "merger" stare korporacije sa novoosnovanom?

 

пре 18 часа, Владислав Голић рече

...

10. Сугестије да је овај рад на корпоративној нормализацији предузет како би се Епархије СПЦ у Сједињеним Државама одвојиле од СПЦ (Патријаршијe) потпуно су лажне. Као што је претходно објашњено, важи управо супротно: Епархије и њихови световни непрофитни ентитети су још тешње повезани са СПЦ (Патријаршијом) него било када у последњих 57 година. Шта више, ова структура је сада сачувана у јавно пријављеним и јавно доступној документацији непрофитних корпорација; и, насупрот другим типовима корпоративних ентитета, непрофитне корпорације по правилу не могу бити угашене, спојене са нечим другим или пренесене (на нешто друго) без одобрења државног тужиоца и/или суда. Подједнако погрешне су тврдње да је рад на корпоративној нормализацији предузет од наших садашњих Епископа у њиховом покушају да извуку личну корист од епархијске имовине, или да би корпоративна нормализација дала такав један исход. Сажимајући све ово, епархијску имовину сада држе непрофитне корпорације које контролише епархијски епископ који је валидно постављен од Светог Архијерејског Сабора (укључујући али не ограничавајући ово на имовину која је претходно вођена на име појединачног епископа) и коју коначно контролише СПЦ (Патријаршија) кроз контролу службеног положаја епископа. Према томе, ни садашњи нити неки будући епископ нема никакве личне користи од неке епархијске имовине.

11. Као део пројекта корпоративне нормализације, о коме је претходно дискутовано, фирма Burke, Warren, MacKay & Serritella је упитана и да прегледа Illinois Corporation коју је 1935 установио Св. Владика Мардарије и да пружи савет око питања да ли би у најбољем интересу Цркве било да одржи и/или ажурира тај ентитет како би изашао у сусрет модерним правним стандардима. После одлуке из 1963. да се једна епархија подели на три епархије, првобитна Илиној корпорација из 1935. основана од Св. Владике Мардарија, није укинута, него је пре њена сврха промењена, те је онда више постала као репозиторијум за делатности „централних“ тела – нпр. одбора и иницијатива које су делиле све обласне епархије (Епископски савет, Централни црквени савет, Теолошки факултет Светог Саве, итд.). Године 1984, Илиној корпорација је преименована у „Српску Православну - 6 - Цркву у САД и Канади“ од „Српска Источна Православна Епархија за Сједињене Америчке Државе и Канаду“, како би одражавала чињеницу да је то корпоративни ентитет за обједињене активности свих епархија.

12. Фирма Burke Warren MacKay & Serritella је дала две препоруке по питању Илиној корпорације из 1935 и оне су усвојене. Најпре, Илиној корпорација је била формирана 1935. године сходно једном закону Илиноја који је у XIX веку донет ради стварања „религијских“ корпорација за цркве како би оствариле своје световне делатности. Наши спољашњи адвокати су нам пренели да је превазиђен статут Илиноја, као и слични закони у другим државама тога времена, као нпр. онај државе Њујорк (с друге стране, држава Калифорнија је модернизовала своје законе и поседује категорије корпорације познату као „религијске непрофитне корпорације“). Према томе, на основу предлога наших спољашњих правних саветника, 6. јуна 2017. године је Илиној корпорација из 1935. конвертована у непрофитну Илиној корпорацију. Овом конверзијом/избором није укинута првобитна корпорација коју је створио Св. Владика Мардарије; овим је једино промењен тај закон Илиноја под којим се корпорација управљала. Друго, априла месеца 2017. године, на основу препоруке нашег спољашњег адвоката, име Илиној Корпорације из 1935. промењено је од „Српска Православна Црква у САД и Канади“ у „Српске Православне Епархије у Сједињеним Државама Америке“. Као је што претходно забележено, када је епархију установио Св. Мардарије, њено име је било „Српска Источна Православна Епархија за Сједињене Државе Америке и Канаду“. Никада она није именована као „Српска Православна Црква у Северној и Јужној Америци“. Промену имена су препоручили наши спољашњи адвокати како би се обезбедило осигурање од одговорности у Сједињеним Државама, што је било тешко уколико би име корпорације укључивало Канаду (или Јужну Америку), и због разлога сигурности, како ми не бисмо били одговорни за правне ризике у Канади (или Јужној Америци) и vice versa. “Епархије” насупрот „Црква“ осмишљено је да би одражавало чињеницу да смо ми део Српске Православне Цркве (Патријаршије) – што ће рећи, саставни, интегрални део једне и једине Српске Православне Цркве (Патријаршије), а не да смо црква по себи, независна од ње.

...

Ovde se samo ponavlja da su radili kako im je rekao "spoljni" "ekspert" za "svestene" kanone a u najboljoj nameri i da je sada "mnogo" bolje nego sto je bilo pre. Tako bar oni veruju.

Meni nije bitno da li su oni radili u najboljoj nameri ili nisu, a nisam prozorljiv kao oni da tvrdim da "ko drukcije kaze klevece i laze". Bitno je da niko ko je iole u materiji ne moze ni sa maslom da pojede ovo sto je u ovom tekstu servirano i da SPC treba pod hitno da ucini sve sto moze kako bi nepokretnosti u USA vratila pod svoju kontrolu.

@Vladan :::. @The Godfather @talicni tom @Талични Том @Zoran Đurović @Августин @farisejski.bukvojed

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

ако је обједињено издање било само предлог (устава) на основу чега су они формирали нову до тад непостојечу структуру - епархијски савет СПЕ у САД?
 на основу одлуке Синода су назвали структуру. Али Синод није одлучио о промени Еп Савета. За одлуку се не зна ко је тачно формулисао онако како је формулисана. Поред тога одлука користи терминологију "српске православне епархије у сад-у", али само као опис тога да устав треба да се ограничи на САД. Међутим, они користе ову одлуку да из тога описа легитимишу своје именовање нове структуре управо тим именом, "српске православне епархије у САД-у". Веома је чудно да се овај нсзив налази у Синодској одлуци (иако само као опис, не и назив). Зато што је та структура управо под таквим називом ВЕЋ ПРЕ била регистрована код државних органа, пре одлуке Синода, и пре америчког Сабора који је наводно гласао за нови устав, итд. Као што смо већ видели. То нам даје разлог за сумњу да је неко ко је све добро знао учествовао управо у формулацији и писању Синодске одлуке. Ову ствар су давно требали да испитају у секретаријату Синода и на претходним седницама Синода, јер је све ово било познато још давно. Али никога није брига.

Share this post


Link to post
Share on other sites


1. Ко им је дао овлашчења за активности 2017-те?

2. Овлашчења за формирање епархијског савета СПЕ у САД нису имали.

И поред тога имамо њихово понашање од 22. сабора до данас које се не уклапа у њихово представљање стања ствари.
 1. Нико 
2. Нису. И сад још тврде да постоје два епископска савета један у сад и један за све америке. Ја сам то постављао као хипотетску тезу и питање у оном уклоњеном тексту, а после су они потврдили у неком званичном саопштењу како имају два еп савета. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ova dva komentara su neka pitanja i odg mojih prijatelja ( koji zele da ostanu anonimni, a koji su se bavili textom )

Ja licno nisam, jer nemam vremena.

Uglavnom - krenula je kampanja, zasipanja javnosti, dezinformacijama i kilometarskim textovima da bi se zamaglila sustina, a sustina je - zasto jos uvek nisu ponistili odluke i sproveli naloge SASinoda? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево нисам пророк као Ава али ми се све нешто јавља да је овај бестрагоглави "стучњак" нико други но Г-дин КаВгановић... 

Пошто је многима тешко удубљивати се у детаљне текстове то ни ја не бих трошио време на ово писаније али само две ствари које западоше за око:

Прва гледе превода израза deed... Прочитасмо да тапија није али не чусмо шта онда ово значи...

А онда јагода на шлагу на торти!

пре 13 часа, bestragamuglava рече

Nije mi poznato da postoji prozorljivost kojoj se moze verovati u pogledu proglasavanja necijih tudjih namera zlonamernim..

Па о чему и чијим злим намерама се овде распреда већ месецима? Осим ако у обрнутом случају то ипак постоји...

пре 13 часа, The Godfather рече

Ja licno nisam, jer nemam vremena.

Кад би се прочитао текст могао би се наћи макар какав одговор бар на једно питање. Но и без читања се може закључити да је то само засипање јавности километарским дезинформацијама. 

 

Није џаба неко причао о оне две врсте људи: људи пчеле и људи муве... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Владислав Голић рече

Кад би се прочитао текст могао би се наћи макар какав одговор бар на једно питање. Но и без читања се може закључити да је то само засипање јавности километарским дезинформацијама. 

Ako si procitao to sam i napisao - zavodjenje za Golesh planinu, a kratki uvidi su od strane ljudi koji su procitali i analiticki obradili ceo text

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Владислав Голић 

Ja sam malo preleteo preko teksta...nego, ima li na engleskom ceo tekst? Znas kako, maternji je maternji. Stvar je "americka" i sada prosipati narodu nacionalizam i etnofiletizam nije posteno. Trebamo svima biti sv, ne bi li koga pridobili. Ako već nismo kadri ćivot za drugoga (=od "drugost"), iz ljubavi naravno, da položimo, šta sad tu sitničimo sa jezikom? To nema smisla! Dosta je bilo srbovanja, crkva je iznad nacije....posebno ako je nacija genonocdna, zadojena velikosrpskim šovinizmom i ostalim zlima.

Daj, please,  vidi pa postavi nam na engleskom ceo tekst, da svi kao ljudi razumemo....da se izbegnu špekulacije...baby.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, The Godfather рече

@Ćiriličar e'o Cirko u PDFu verzija na eng

Vidis valda da se Z....pazi, Gospod je pricao u pricama da se svako tada mogao da pronadje, Oci su bogonadahnuto u par recenica izricali dogmate n akojima svet pociiva i opstaje...ovi sada pricaju ipisu svoje misli i pomisli gde nema sta nema: kiseli kupus, zacinjen biberom i medom, talijanskim travama i jeftinim holandskim kecapom....natrpaj svasta u corbu pa niko ni da okusi....oni misle da time pokazuju kulinarske sposobnosti.

Bolje bi im bilo da su na srpskoj cirilici uredili sajtove, makar to, nego sto su ponosni jer spiakju inglis....kompleksi su cudo, pa kad sujetu isture....leeee-le, ceo svet da das ne moze praznunu da popuni...mi, mi, mi and mi.

Si gledo filosofe pod moderacijom Sinanija? Kaze padre Vukasin: svaki borac za slobodu ne mora biti hriscanin, ali svaki hriscanin MORA biti borac za slobodu! Jos da nacrtamo petokraku i eto ga!

A Apostol Pavle kaze: ti je dato da robujes, robuj kao daako Hrisu sluzis! Pa ti sad vidi koliko je to u istom duhu....ta libero-trtljarija. Ja sam ucio da je hriscanin borac protiv samoga sebe....sada nastupaju revolucinarne promene....kucnuo je cas :))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Ćiriličar рече

Si gledo filosofe pod moderacijom Sinanija?

Kako ne, uzas brate. A pojedine mantije dizu tribinu u nebesa. Grigorija hvale na sva usta. Kubat je jedan neotesan lik i pored vrhunskog obrazovanja, Vukasin menja teze i filozofira, cita sa puskica :)) A ep cist - politikant. U publici Natasa Kandic ( verovatno u ulozi kontrolora mreznog rata protiv Srba ), Bosko Obradovic, cela autosovonisticka i drugosrbijanska klika ( imam slike, izvestaj iz prve ruke )

Sta da kazem - Bog na pomoc neka je svima, pa i nama...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mozda je Patrijarh trebao da povede i nekog pravnog experta kako bi se sprecila bilo kakva pravnicka zavrzlama,..... nisam procitao ovaj tekst, ali nadam se da je Patrijarh koliko toliko upoznat sa tom pricom promena ustava crkve u Americi, ....  i na ovome se mora instistirati u razgovorima, kako pise na pocetku teksta :

I. ЕПАРХИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА И ЊЕНИ ЕПИСКОПИ СУ НЕПОКОЛЕБИВО И НЕРАЗДЕЉИВО СЈЕДИЊЕНИ И САСТАВНИ СУ ДЕО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (ПАТРИЈАРШИЈЕ).

1. Оптужбе за наводни „тајни план“ или „скривени покушај“ Епископâ Епархијâ Српске Православне Цркве у Сједињеним Државама да поменуте Епархије одвоје од Српске Православне Цркве (Патријаршија) (надаље: „СПЦ“) и да Епархије предају под јурисдикцију Цариградске Патријаршије, Америчке Православне Цркве или неке друге структуре, немају основ у чињеницама и потпуно су неистините.

Ako je tako, onda treba i poslusati sta Patrijarh i vladike imaju da kazu i da se sve to resi kako treba.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Поводом упокојења Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, владика Силуан се обратио вернима путем званичног Фејсбук профила Митрополије аустралијско-новозеландске. Благодарећи Радио Источник доносимо звучни запис обраћања.    
      View full Странице
    • By Логос
      Поводом упокојења Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, владика Силуан се обратио вернима путем званичног Фејсбук профила Митрополије аустралијско-новозеландске. Благодарећи Радио Источник доносимо звучни запис обраћања.    
    • By Логос
      Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију је основана са циљем образовања будућих генерација који би својом вером и знањем живописали храмове, иконостасе и обнављали (консервација и рестаурација) све у црквама што је страдало у претходним ратовима и све оно што није обнављано дуги низ година. Наведена високошколска установа расписала је конкурс за упис:    О упису на основне академске студије   О упису на мастер академске студије Извор: Академија СПЦ
    • By Логос
      “Велике народне литије су бијег народа од политичких манипулација на миран, хришћански начин”, рекао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на прес конференцији која је данас уприличена на тему „Уписи православних цркава, манастира и црквеног земљишта у Катастар непокретности“ у подгоричком Прес центру. Он је нагласио да наше литије представљају лијек за братоубилачке ране које су дубок траг оставиле на тијелу народа који жели да поврати сопствено достојанство.     „Три најважније личности у држави су атеисти и то је њихово право, али они немају право да убијају Бога у народу чиме би се наставио континуитет политике подјела и братоубилаштва“, казао је Митрополит и додао да је суштна Закона о слободи вјероисповијести спој фашизма и бољшевизма.   Коментаришући питање законске формулације о отимању црквене имовине које су изграђене прије 1918. године, Митрополит Амфилохије је запитао како ће се то односити на значајне дјелове садашње Црне Горе, који у том периоду нису били дио нововјековне црногорске државе.   “Власт жели да подржави имовину из тог периода, а светиње из Метохије које су тада припадале Црној Гори без дилеме предали су у руке УЧК терористима“, рекао је Митрополит Амфилохије. Посебно се осврнуо на чињеницу да је Закон о слободи вјероисповјести дискриминаторски јер се односи само на Православну цркву.   „Са свима другима склопљен је уговор који штити њихова права и то је добро, али шта је са православцима“, упитао је Митрополит Амфилохије додавши да се плаши да је ријеч о обмани наше браће римокатолика и муслимана.   Владика је подсјетио на примјере кршења вјерских права црногорских грађана, посебно се осврнувши на примјер адвоката Бошка Чармака коме је угрожено право да, у знак протеста учини подвиг кренувши из Бара пјешке према Цетињу.   „Он је носио крст који је проблем за наше власти, а тај дух се пројавио и у примјеру оскрнављења православног крста на мјесту гдје су страдали туристи из Румуније у кањону Платије“, истакао је Митрополит Амфилохије. Нарочито је истакао примјер подофицира војске Црне Горе Дарка Мрваљевића, који удаљен са дужности јер је активан учесник литија, рекавши да то полако постаје пракса обрачунавања са људима у државној служби који су браниоци светиња а којих има на хиљаде.   Митрополит се осврнуо и на проблем регистрације СПЦ у Црној Гори. Нагласио је да је ноторна неистина да Митрополија црногорско-приморска неће да се региструје, те да је она поштовала све законске норме које су биле на снази у нашој земљи.   „То се чак односи и на Закон који је настао у вријеме комунизма који није захтијевао поновну регистрацију“, рекао владика Амфилохије. Примјећује да садашњи Закон жели да натјера Цркву која постоји преко 800 година на овом подручју да се поново региструје. „Тиме желе да је ставе у исти положај са новом црквом коју жели да успостави владајући ДПС и предсједник Ђукановић“, нагласио је Митрополит Амфилохије.   Владика Амфилохоје је прокоментарисао гласове који предлажу да он буде протјеран из Црне Горе.   „Нека ме протјерају, гонили су и моје претходнике и то би ми била част, чак и нека ме убију попут Митрополита Јоаникија – част је погинути ради одбране светиња“, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     ђакон Павле Божовић     Извор: Митрополија црногорско-приморска
      View full Странице
    • By Логос
      “Велике народне литије су бијег народа од политичких манипулација на миран, хришћански начин”, рекао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на прес конференцији која је данас уприличена на тему „Уписи православних цркава, манастира и црквеног земљишта у Катастар непокретности“ у подгоричком Прес центру. Он је нагласио да наше литије представљају лијек за братоубилачке ране које су дубок траг оставиле на тијелу народа који жели да поврати сопствено достојанство.     „Три најважније личности у држави су атеисти и то је њихово право, али они немају право да убијају Бога у народу чиме би се наставио континуитет политике подјела и братоубилаштва“, казао је Митрополит и додао да је суштна Закона о слободи вјероисповијести спој фашизма и бољшевизма.   Коментаришући питање законске формулације о отимању црквене имовине које су изграђене прије 1918. године, Митрополит Амфилохије је запитао како ће се то односити на значајне дјелове садашње Црне Горе, који у том периоду нису били дио нововјековне црногорске државе.   “Власт жели да подржави имовину из тог периода, а светиње из Метохије које су тада припадале Црној Гори без дилеме предали су у руке УЧК терористима“, рекао је Митрополит Амфилохије. Посебно се осврнуо на чињеницу да је Закон о слободи вјероисповјести дискриминаторски јер се односи само на Православну цркву.   „Са свима другима склопљен је уговор који штити њихова права и то је добро, али шта је са православцима“, упитао је Митрополит Амфилохије додавши да се плаши да је ријеч о обмани наше браће римокатолика и муслимана.   Владика је подсјетио на примјере кршења вјерских права црногорских грађана, посебно се осврнувши на примјер адвоката Бошка Чармака коме је угрожено право да, у знак протеста учини подвиг кренувши из Бара пјешке према Цетињу.   „Он је носио крст који је проблем за наше власти, а тај дух се пројавио и у примјеру оскрнављења православног крста на мјесту гдје су страдали туристи из Румуније у кањону Платије“, истакао је Митрополит Амфилохије. Нарочито је истакао примјер подофицира војске Црне Горе Дарка Мрваљевића, који удаљен са дужности јер је активан учесник литија, рекавши да то полако постаје пракса обрачунавања са људима у државној служби који су браниоци светиња а којих има на хиљаде.   Митрополит се осврнуо и на проблем регистрације СПЦ у Црној Гори. Нагласио је да је ноторна неистина да Митрополија црногорско-приморска неће да се региструје, те да је она поштовала све законске норме које су биле на снази у нашој земљи.   „То се чак односи и на Закон који је настао у вријеме комунизма који није захтијевао поновну регистрацију“, рекао владика Амфилохије. Примјећује да садашњи Закон жели да натјера Цркву која постоји преко 800 година на овом подручју да се поново региструје. „Тиме желе да је ставе у исти положај са новом црквом коју жели да успостави владајући ДПС и предсједник Ђукановић“, нагласио је Митрополит Амфилохије.   Владика Амфилохоје је прокоментарисао гласове који предлажу да он буде протјеран из Црне Горе.   „Нека ме протјерају, гонили су и моје претходнике и то би ми била част, чак и нека ме убију попут Митрополита Јоаникија – част је погинути ради одбране светиња“, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     ђакон Павле Божовић     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...