Jump to content

Владика Максим за КУРИР: Верни смо Мајци Цркви

Оцени ову тему


Препоручена порука

Цитат

Nije bilo oglušivanja o odluku Sinoda, nego sinergije, ostavljamo arhijerejskom saboru da naš rad oceni i po potrebi ga koriguje

2151019_0701-maksim-vasiljevic-eparhija-

 

Nakon pisanja Kurira o neposlušnosti trojice episkopa SPC u SAD, Longina (Krča), Maksima (Vasiljevića) i Irineja (Dobrijevića), koji su se oglušili o odluku Sinoda da ponište ustav koji su, prema tvrdnjama naših izvora, doneli bez saglasnosti Sabora, vladika zapadnoamerički Maksim u intervjuu za Kurir poručio je da nije bilo „oglušivanja, nego sinergije, kao i da su verni majci crkvi“.

Zašto ste se oglušili o odluku Sinoda SPC da se poništi reogranizacija Crkve u SAD?

 

- Saradnja Episkopskog saveta u Americi sa Svetim arhijerejskim sinodom je uvek bila dobra, a takva je i danas. Upravo u saglasnosti sa Sinodom doneta je odgovarajuća odluka o sazivanju vanrednog sabora 29. februara. Dakle, nije bilo „oglušivanja“, nego sinergije, jer mi smo svi jedno u Gospodu i verni smo majci crkvi.

Sa vladikama i  patrijarhom...  Vladika MaksimSA VLADIKAMA I PATRIJARHOM... VLADIKA MAKSIMFOTO: PRIVATNA ARHIVA

Zašto su eparhije novogračaničko-srednjezapadnoamerička, zapadnoamerička i istočnoamerička promenile ime u Srpske pravoslavne eparhije u SAD i donele ustav?

- Episkopi iz SAD svojim crkvenim jedinicama nikada nisu uputile neki zvaničan dopis u kome se proglašava, tj. javno obznanjuje, da je donet neki novi ustav. Nasuprot tome, urađena je ažurirana i nezvanična verzija ustava, ona je radnog karaktera, o čemu svedoči činjenica da u tom tekstu nigde ne stoji da je to novi ustav koji zamenjuje onaj važeći ustav koji je Sveti arhijerejski sabor odobrio 2007, a koji čeka svoju reviziju. Što se tiče pitanja imena, tu episkopi ništa nisu radili na svoju ruku. Sabor nam je još 2018. u posebnoj odluci tražio da „teritorijalno ograničimo Ustav SPC u Americi isključivo na srpske pravoslavne eparhije u SAD“. Pošto smo verni Crkvi, ostavljamo arhijerejskom saboru da ovaj naš rad oceni i po potrebi ga koriguje. U samom pak tekstu predloženog ustava i dalje neizmenjene stoje sve one odredbe koje jasno definišu da su srpske eparhije u Americi neraskidivo povezane sa SPC kao njen sastavni i neotuđivi deo.

Kako komentarišete stavove sveštenstva SPC u Srbiji da na ovaj način želite da se odmetnete od SPC?

- Kritika te vrste od sveštenstva SPC u Srbiji nikada nije dospela na adresu Episkopskog saveta srpske crkve u Americi. Uživamo podršku apsolutne većine našeg naroda i sveštenstva. Odgovorno tvrdim da su članovi Episkopskog saveta u SAD postupili u skladu sa ovlašćenjima, dužnostima i nadležnostima eparhijskih arhijereja, kako je to propisano Ustavom SPC, kao i Ustavom SPC u Severnoj i Južnoj Americi. Da zaključim, promena naziva iz „crkva“ u „eparhije“ doslovno je preuzeta iz odluke Svetog arhijerejskog sabora koju sam naveo. Ta promena je predložena iz želje da se pokaže da srpske eparhije nisu lokalna crkva za sebe, nego su upravo „eparhije“ SPC - što će reći konstitutivni, celoviti deo jedne i jedinstvene SPC.

Kurir.rs/ M. B.  Foto: Privatna arhiva

 

WWW.KURIR.RS

Nije bilo oglušivanja o odluku Sinoda, nego sinergije, ostavljamo arhijerejskom saboru da naš rad oceni i po potrebi ga koriguje

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Цитат

- Episkopi iz SAD svojim crkvenim jedinicama nikada nisu uputile neki zvaničan dopis u kome se proglašava, tj. javno obznanjuje, da je donet neki novi ustav. Nasuprot tome, urađena je ažurirana i nezvanična verzija ustava, ona je radnog karaktera, o čemu svedoči činjenica da u tom tekstu nigde ne stoji da je to novi ustav koji zamenjuje onaj važeći ustav koji je Sveti arhijerejski sabor odobrio 2007, a koji čeka svoju reviziju.

Ha-ha, moša :smeh1:

 

Цитат

Sabor nam je još 2018. u posebnoj odluci tražio da „teritorijalno ograničimo Ustav SPC u Americi isključivo na srpske pravoslavne eparhije u SAD“. Pošto smo verni Crkvi, ostavljamo arhijerejskom saboru da ovaj naš rad oceni i po potrebi ga koriguje. 

Videli smo neka dokumenta o preregistraciji iz 2017. , ali neka to oni između sebe rasprave...dobro je da priča ide u ovom pravcu. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ово фотограф случајно ухватио владику са књигом? Лепа слика. Књига, претпостављам, као симбол учености.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 14 минута, Ćiriličar рече

Ово фотограф случајно ухватио владику са књигом? Лепа слика. Књига, претпостављам, као симбол учености.

Maksim pomalo i liturgicar, proucava liturgiju, :citac:.... pravo da kazem, bolje da se time bavio i da se time svi bavimo nego da nekim svojim postupcima i pisanijama stvaramo probleme u crkvi.

I, meni deluje kao sto rece Vuksa, da prica ide u dobrom i opstem pomirljivom pravcu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Битно је само да наши епископи буду опрезни и да проверавају шта може бити позадина сваке речи. Црква уопштено има проблем перфидног напада на њу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Битно је само да наши епископи буду опрезни и да проверавају шта може бити позадина сваке речи. Црква уопштено има проблем перфидног напада на њу.

Изгледа да проблема нема, само да ли га нема да би се наставило истим путем или га нема да би се ствари вратиле на старо - односно да би злокобни устав био поништен?Посебно ме забрињава што се за корекцију рада истиче Сабор, јер Синодска комисија и Патријарх то нису.Тако да остаје бојазан да постоји став да Синодска комисија и Патријарх не могу да коригују рад Епископског Савјета у САД.Са друге стране Патријарх Иринеј, Епископ Јован и Митрополит Порфирије могу да буду и суд епископима у САД.

Можда звучим као зла свекрва, али би више волио да је преосвећени увидио грешку или дозволио да га коригују Патријарх и Синод, а не тек Сабор и ако је сигурно обавјештен о долазку Патријарха...

Долазак Патријарха и Синодске комисије је по овоме је троструко бесмислен: Проблем не постоји, ако и постоји Сабор ће да га рјеши, могао је Патријарх да оде у ЦГ да подржи народ.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

 Можда звучим као зла свекрва

И сам често патим од подозрења. Под његовим утицајем, подозревајући злу намеру, готово увек 'видим' реалност онаквом како ја хоћу, а онаквом каква она заиста јесте. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
И сам често патим од подозрења. Под његовим утицајем, подозревајући злу намеру, готово увек 'видим' реалност онаквом како ја хоћу, а онаквом каква она заиста јесте. 

Лало, подучи ме о учитавању и учита ми....

Мени је доста јасна параноја и нормална и патолошка, до нивоа метода ( Параноично критички метода Салвадора Далија)

Али више од тога знам шта хоћу и какве су ми намјере, теби и сличнима цитираћу +Иринеја: Људи престаните да нас правите будалама, нажалост као што видимо из чланка Патријарх нема потребе да долази у Америку, а ни Митрополит Порфирије и Епископ Јован.

Може ли твој лалински ум у вези са овим чланком да објасни њихово путовање? Ако не да их критикијемо за ненамјенско трошење...

Мислиш ли да и Патријарх пати од исте биљке, кад се под старе дане дено на пут, и са њим друга два архијереја?

spacer.png

SOZERCANJE.WORDPRESS.COM
«Јединствени у нејединству»[1]   Верни Христу или верни патријарху? Данас се одржава сабрање православних првојерараха у Аману, Јордан, које је сазвао јерусалимски патријарх. Одмах по окончању сабрања можемо да очекујемо покретање медијске кампање која ће за циљ имати промоцију идеје да је патријарх Цариграда првојерарх и персона тј. услов, sine qua non, одржавања било каквог…

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ваљда Патријарх зна гдје треба да иде. Иначе, свака му част на ревности,у недељу у ман.Туману, сад у Јордану, за неки дан у Америци.

Пуно напора и за у пола млађег човјека.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Лало, подучи ме о учитавању и учита ми....

Мени је доста јасна параноја и нормална и патолошка, до нивоа метода ( Параноично критички метода Салвадора Далија)

Али више од тога знам шта хоћу и какве су ми намјере, теби и сличнима цитираћу +Иринеја: Људи престаните да нас правите будалама, нажалост као што видимо из чланка Патријарх нема потребе да долази у Америку, а ни Митрополит Порфирије и Епископ Јован.

Може ли твој лалински ум у вези са овим чланком да објасни њихово путовање? Ако не да их критикијемо за ненамјенско трошење...

Мислиш ли да и Патријарх пати од исте биљке, кад се под старе дане дено на пут, и са њим друга два архијереја?

spacer.png

SOZERCANJE.WORDPRESS.COM


«Јединствени у нејединству»[1]   Верни Христу или верни патријарху? Данас се одржава сабрање православних првојерараха у Аману, Јордан, које је сазвао јерусалимски патријарх. Одмах по окончању сабрања можемо да очекујемо покретање медијске кампање која ће за циљ имати промоцију идеје да је патријарх Цариграда првојерарх и персона тј. услов, sine qua non, одржавања било каквог…

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

Хтедох рећи, сачекајмо тај 29. фебруар, са вером у добар исход. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Значи. САСинод и остали који су приметили да нешто није у реду са канонским и правним потезима у САД су будале, како рече епископ Иринеј. Ето јадни и неписмени не знају шта је то синергија. 

Ако ово прође знаћемо да смо стварно у проблему и то великом.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Једно хипотетичко питање. Шта ће бити ако "америчке" владике прихвате све одлуке и препоруке Синода и Сабора? Хоће ли се ставити тачка на ту причу, што би било и богоугодно? Или ће се онда појавити неке нове оптужбе, што би већ био показатељ неких других, озбиљнијих проблема у Цркви?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Једно хипотетичко питање. Шта ће бити ако "америчке" владике прихвате све одлуке и препоруке Синода и Сабора? Хоће ли се ставити тачка на ту причу, што би било и богоугодно? Или ће се онда појавити неке нове оптужбе, што би већ био показатељ неких других, озбиљнијих проблема у Цркви?

Зашто би то било богоугодно? Хипотетчки можда је богоугодно да одговарају за преступе након богоугодног покајања.

Дубљи проблем је што ми различито видимо ствари (грјех), а то је због различитих теоретских основа нпр. библијских и теолошкоонтолошких.

Тако да се још нисмо договорили да ли проблем уопште постоји у вези са уставом или га зли и неуки измишљају прогонећи добре и учене (Теоонтологе).

А на то како су неки учени и шта су научени и како су бирани у научна звања неће и не може бити стављења тачка нпр, Вилотић-Перишић и други, па сад та екипа јадикује како је прогоњена због науке.

 

Међутим ако мене питате ни то ни издалека није све и не видим оправдање нити разлога да се стане јер управо они прогоне као организација и то годинама на крају и моју породицу и не презају ни од чега, то се иза кулиса одвија и овде и сада, а траје и није почело од писања по форуму него од како сам одбио бити заврбован.

Тако да мени само борба остаје, након децениског искуства не желим да жмирим и да се правим да је све ок, како чине слаби и дјеца када схвате да се мафија дубоко увукла и у кућу и у Цркву.

 

Ако неће нико ја ћу у своје име да бацим анатему на све који жмире и погињу главу пред мафијом, на све који перу мафијаше и стављају крвав новац у црквену касу.

 

Каже Атанасије у рукама смо тешке мафије, а зашто? Зато што је слаба држава, слаб суд и морамо то схватити "слаба" Црква.

Дакле злочинци пошто бивају неосуђени од државе за прилог бивају аболирани и од Цркве. Чак имамо и учење у ту сврху: грјех није онтолошки, а онтолошки је само онај који је уперен против мене, то је теологија мафије! Мило није од јуче, такве ликове производи контекст, на жалост и Црква је дио тог контекста.

Лажне дипломе, докторати, сумљива пистављења су врх леденог брјега, а ово стање које видимо данас је посљедица наивних надања да ће се све само рјешити.

А може се рјешити само актом покајања, а не расправом, на жалост мени се чини да расправа и тихи рат траје, а да покајања недостаје.

Волио бих да могу да се покајем и за њих, али њима је покајање сељачко, посљедица примитивног магијског страха и психопатолошког односа са садистичим оцем... довољно је доћи на литургију и не чинити онтолошког грјеха - бити вјеран "Нашим"(Суперцркви посвећеницима у аутентично онтолошко хришћанство које је "по себи" већ у јединству и са Католицима и са свима и свиме што је онтолошко - сад се мало накоси глава при изговору да би се показала памет)

Тако да постоји гомила проблема који се морају рјешавати, утећи у раскол или под Вартоломејеву јурисдикцију од ових сељака и моралиста може се учинити економично, али је и јако наивно.

 

 

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Најважније је да Хришћанин своју веру заживи. Вера је почетак нашег битија. У Посланици Јеврејима (3, 14), апостол Павле каже да смо постали заједничари Христови ако почетак нашега новога битија до краја одржимо. Вера је, у ствари, то ново хришћанско биће. Недавно је у Грчкој био један спор међу људима, а и они се споре, и хвала Богу, ако је то спорење искрено. И током тог дијалога, један теолог који зна Србе и српски језик, подсетио је да је отац Јустин стално говорио о вери. Он је теолог вере. То се поновило недавно у Калифорнији, у једном разговору, где смо опет рекли, код оца Јустина је много наглашена вера. Код њега је вера – Јеванђеље, вера – покајање, вера – спасење, вера – Христос, вера – Црква, вера – Литургија, вера – будући живот. Није тачно да ће вера престати у будућем животу, јер Апостол каже, сад остаје вера, нада и љубав, али је љубав највећа. Неће престати вера, неће престати чак ни страх Божији. То кажу велики светитељи. Нестаће овога страха кога љубав изгони напоље, страха као панике, страха кога смо сведоци око нас и међу нама. Остаће једно страхопоштовање, као кад видите дете, као кад мајка прилази детету, као кад прилазите ономе кога волите, као кад прилазите светињи, страхопоштовање које узбуђује. Иначе, свети Максим вели, ако би љубав била без тог страха, могла би постати дрскост, изгубила би ту со која и њу очувава да не постане дрскост. Не можете из љубави чинити све што хоћете. Постоји управо та со љубави.
       
      Христос – први Хришћанин
      Светитељи Христа називају вером. Он је први верник, први члан своје Цркве, првина своје Цркве, срце своје Цркве, глава своје Цркве. Али је врло важно, и први хришћанин. Несрећни Волтер је рекао да је први и последњи хришћанин умро на Голготи, мислећи да је једино Христос остварио то што је говорио. То није тачно. То би био случај једног интересантног човека, дубоког, искреног, једног усамљеника који се није остварио. У верницима, у онима који су се вером присајединили Христу, Христос је наставио да дејствује и сваки постаје непоновљиво поновљени Христос. То чини вера, вера поново рађа, препорађа. Зато је Господ говорио Никодиму о вери. Вера се, наравно, улива, прелива, резултира у крштење. Крштење је засемењавање нашега бића на тлу вере, да даље плодотвори. Није реч о магији, него даље да разрађујемо Духа, да дарове разрађујемо – и то је онда хришћански живот, хришћанско живљење. Тако је и са сваком другом чињеницом хришћанског живота, хришћанске вере, хришћанске Цркве.
      Апостол Јован, апостол љубави који није само апостол љубави, већ и апостол живота, каже: И Живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам Живот вјечни, који бјеше у Оца и јави се нама (1. Јн, 1, 2). То је синоним за Сина. Господ је рекао – ја сам васкрсење и живот, ја сам пут и истина и живот. Овде код Јована је то посведочено. И мало даље каже: У томе се показа љубав Божија према нама што је Бог Сина својега Јединороднога послао у свијет да живимо Њиме (1. Јн 4, 9). Поводом овога, свети владика Николај негде је рекао, није Господ дошао само да поправи наш живот, да га улепша, да га прилагоди неким стандардима, него да буде наш живот. Зато је хришћански живот први дуг, први задатак Хришћанина. Све остало на том тлу може расти. Наравно, рекао сам, то остало мора да почива на вери у Христа, на вери у Живог Истинитог Бога. Покајте се и верујте у Јеванђеље. Све почиње тиме. Зато је најважније за нас Православне Хришћане данас, да почнемо да живимо хришћанским животом. Све остало ће доћи на своје место.
       
    • Од Драгана Милошевић,
      -Ваша мука је и наша мука, а ваша радост и наша радост, казао је Патријарх Порфирије Банијцима који су у децембарском земљотресу остали без крова над главом и најавио своју још већу присутност на страдалом подручју.

       
      Патријарх Порфирије је 27. фебруара 2021. године у својој првој пастирској посети од када је изабран за поглавара Српске Православне Цркве, обишао село Мајске Пољане, место крај Глине, тешко погођено земљотресом 29. децембра 2020. године. У земљотресу су многе куће сравњене са земљом, док су друге небезбедне за живот.
      Још увек су у току хуманитарне акције Епархије загребачко-љубљанске и Српског народног вијећа, под називом ”Банија је наша кућа”. У пратњи Његове Светости Патријарха налазили су се и Епископ горњокарловачки Герасим, многи свештеници епархија загребачко-љубљанске и горњокарловачке, волонтери и новинари.
      Након разговора са породицом Куколеча, Патријарх им је рекао да зна да је помоћ, која им је до сада стизала, само прва помоћ, и да ”тек предстоји да се све обнови. Рачунајте на нас, ту смо са вама”, казао је. 
      У обраћању новинарима, испред дома породице Куколече, која је привремено смештена у контејнеру за становање, Патријарх је казао да се Црква трудила да буде уз оне кojимa je пoтрeбнa пoмoћ.
      Рекао је да је свестан дa je рeч o првoj пoмoћи и дa прaви aнгaжмaни тeк прeдстoje. Подсетио је да је, на челу са влaдикoм Гeрaсимoм и уз пoмoћ многих дoбрих људи, те Грaдa Бeoгрaдa, Црква успела дa сaбeрe oдрeђeнa срeдствa и oбeзбeди нeштo вишe oд стo кoнтejнeрa. Исказао је нaмeру дa се помогне поправак не само кућа, већ и пoмoћних oбjeката у којима људи држе стoку.
      ”Oнo штo je зa мeнe вaжнo je дa сe и пoрeд нeвoљa сa кojимa су људи oвдe суoчeни, видeлo дa људи не могу једни без других и дa су људи људимa пoтрeбни. Moждa пoнeкaд Бoг пoнуди искушeњe свимa нaмa дa бисмo упрaвo крoз мaтeриjaлну штeту имaли мoгућнoст дa прoбудимo у сeби oнo штo je људскo и дa учинимo нaпoр дa прeвaзиђeмo свaкo свojу скучeнoст, eгoизaм, зaтвoрeнoст, те дa изиђeмo у сусрeт другoмe и нa тaj нaчин, рaдуjући сe тoм сусрeту, спoзнaмo дa ћeмo уjeдињeни лaкo oбнoвити мaтeриjaлну штeту и штo je joш вaжниje – рaзумeмo дa сaмo oндa кaдa смo зajeднo мoжeмo имaти искoнску рaдoст и искoнски мир”, кaзao je Пaтриjaрх Пoрфириje.
      Колико је важна слога међу људима, Патријарх је илустровао новинарима навођењем одломка из житија светог Петра Александријског о чoвeку који трaжиo oд Бoгa дa му пoкaжe шта je рaj, a шта пaкao. Том човеку јавио се aнђeo и oдвeo гa у двoрaну на чијој се средини налазио велики лoнaц с хрaнoм и кaшикaмa кoje су билe дуже oд њихoвих руку, тaкo дa никaкo нису мoгли дoћи дo хрaнe. ”E, тo je пaкaо – кaда нeкo хoћe свe зa сeбe и никaд му ниje дoстa он oстaнe глaдaн”, рекао је анђео човеку. Анђео је одвео човека до другe сoбe у којој се налазио исти тaкaв вeлики кaзaн и истe вeликe кашике. Разлика у односу на прву собу била је у томе што су људи хрaнили један другог, тaкo дa су сe сви нajeли и мeђусoбнo рaдoвaли. Његова Светост је рекао да ”ту слику треба дa имaмo нeпрeстaнo нa уму нe сaмo овде нa Бaниjи, нeгo дa нaс прaти тoкoм читaвoг живoтa”.
      Након обиласка домова пет породица у Мајским Пољанама, Патријарх и Епископ Герасим су, у бази Цивилне заштите Лекеник, заједно са потпредседником Владе Републике Хрватске, Борисом Милошевићем, присуствовали испоруци двa већа и чeтири мaњa кoнтejнeрa, које су донирали Епархија загребачко-љубљанска и Амбaсaда Републике Србиje у Зaгрeбу.
      Патријарх Порфирије је нajaвиo и дa ћe, уз пoмoћ Епискoпa Гeрaсимa, свештенства и вoлoнтeрa, бити joш присутнији нa стрaдaлoм пoдручjу и тo нe сaмo мoлитвoм и душoм, нeгo и физички.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Драгана Милошевић,
      Шта нам говори чињеница да је телевизијску премијеру филма гледала половина Србије и какав ће то утицај имати на друштво и његову културу сећања
       
    • Од Milan Nikolic,
      Владика Порфирије изабран за новог патријарха
      RS.SPUTNIKNEWS.COM Митрополит загребачко-љубљански Порфирије нови је патријарх Српске...  
×
×
  • Креирај ново...