Jump to content

Преминуо Зоран Модли

Оцени ову тему


Recommended Posts

Радијски водитељ Зоран Модли умро је у 71. години у Београду после краће и тешке болести. Био је дугогодишњи водитељ и аутор бројних емисија на три програма "Радио Београда". Први је водио емисију из авиона, док пилотира. Аутор је "Пилотске књиге".

Зоран Модли је био један од најпознатијих српских радио-новинара и диск-џокеја.

Рођен је 1948. године у Земуну, где је ишао у гимназију. Завршио је Вишу ваздухопловну пилотску школу, био је пилот и пилотски инструктор.

Почео је каријеру диск-џокеја почетком седамдесетих година 20. века у београдским дискотекама.

Издао је плочу "Зоран Модли и летећа дискотека" и био је уредник једне рубрике у музичком магазину Џубокс.

Модли је са Бором Ђорђевићем почетком 1975. године основао групу "Хајдук Станко и јатаци", у којој је био певач, али су имали само два сингла, "На путу за Стамбол" и "Анђелија, чувај се Турака".

Био је веома популаран радио-водитељ током осамдесетих када је имао емисију "Вентилатор 202", у којој је кроз тада чувену "Демо топ 10 листу" на "Двестадвојци" скоро целу деценију активно промовисао младе домаће рок групе.

"Вентилатор 202" био је уједно и прва радијска емисија посвећена рачунарима и првим комјутерским програмима.

Модли је преко радија пуштао нешто што је личило на шуштање и крчање. То су, заправо, били нови компјутерски програми које су код својих кућа снимали на касете они слушаоци који су тада имали ране моделе првих рачунара у Србији ("Спектрум", "Комодор 64", "Галаксија").

Оставио је неизбрисив траг својим чувеним шпицама и џингловима који су у то време били заштитни знак "Двестадвојке".

Емисију "Модулације" Модли почиње на Радио Пингвину у мају 1993. године. Емитује "Модул топ-тен" врх листу МОД датотека, рудиментарне рачунарски створене музике.

Ова емисија се 1995. године сели на Радио Београд 202, а 1996. године добија награду "Дискоболос" за најбољу радио и ТВ емисију о рачунарима.

Убрзо се опет враћа на Радио Пингвин уз нови назив "Модулације – The Next Generation", а потом прелази на "МИП радио", где остаје до 1999. године, када се емисија гаси.

Од 2000. покреће емисију "ЗАИР" (Закон акције и реакције) која је годину дана емитована на Радио Београду 202, а потом на београдској Радио Лагуни и на више независних радио-станица у Србији и региону.

Од 2002. године прави технолошки искорак јер се емисија спрема унапред у кућним условима и на рачунару, а прослеђује се мрежи локалних радио-станица путем интернета, а може се преузети са Модлијевог сајта. 

Модли се трудио да буде иновативан и први је водио емисију из авиона, док пилотира.

После више од 20 година проведених у "Јату", где је управљао "боингом 727", наставио је пилотску каријеру као капетан у приватној авио-компанији "Принц авијејшн", све до 15. јула 2010. године, када је доживео удес на аеродрому Брач склизнувши са писте млазним пословним авионом. Авион је изгорео, али су посада и путници изашли неповређени.

После тог удеса, Модли је напустио каријеру пилота. До детаља је описао свој последњи лет у првом поглављу "Пилотске књиге".

Модли је писао и књиге намењене популаризацији пилотског позива. Објавио је седам књига о пилотској професији, летењу и авионима.

Информација о времену и месту сахране Зорана Модлија биће накнадно објављена.

Сарадња са "Радио Београдом"

Модли је сарадњу са Радио Београдом започео као гимназијалац 1965. у емисији "Састанак у 9 и 5" на Другом програму.

Радио је као сарадник у емисијама Првог програма – "Вече уз радио" и "Ново, актуелно, занимљиво", када је написао низ текстова за песме Лоле Новаковић, Драгана Антића, Дијега Варагића и друге звезде шлагерске музике.

Најдуже је сарађивао са Радио Београдом 202. Писао је текстове за водитеље вечерњег програма, а касније је, као већ познат диск-џокеј, 1979. године покренуо авангардну емисију "Вентилатор 202".

Био је активан на више приватних радио-станица, да би се вратио Радио Београду 202 са емисијама "Модулације" и "ЗАИР". Заслужан је и за неке од иновативних и пионирских подухвата "Двестадвојке", од којих је најчувенија емисија "из ваздуха" коју је, летећи изнад Београда, водио из авиона.

 

WWW.RTS.RS

Радијски водитељ Зоран Модли умро је у 71. години у Београду после краће и тешке болести. Био је дугогодишњи водитељ и аутор бројних емисија на три програма "Радио Београда". Први...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

Eto, baš hoću..!
.
Setićete se da sam već započeo razgovor sa samim sobom odgovorima na pitanja koja je postavljao u - ili je bar planirao da ih postavi svojevremeno u TV emisiji "Tako stoje stvari". Danas ću tu priču da završim, koliko god da te emisije odavno nema. Dokaz da priče traju duže od emisija u kojima su ispričane i od knjiga u kojima su odštampane... mada ove moje knjigu nikada ni videle nisu! Hajdemo, onda, na sledeće pitanje: zašto si izabrao radio, zašto ne i televiziju? To je kod mnogih bio logičan sled?
Zbog nedovoljne socijalizacije. Na televiziji treba sarađivati sa ogromnim brojem ljudi, a meni je najbolje kad sam sam. TV mi je uvek ličila na cirkus: gomila reflektora, klovnova i dresera. Radio je izrazito kamerna pojava i ne privlači pažnju svetine.
.
* * *
Ali zašto i dalje radio? Šta je danas radio, kada se svi mediji preklapaju?
Navika. Linija manjeg otpora. Elementarna tehnologija. Jeftina produkcija. Čovek sve može sam. Sve su to prednosti radija. Čak ti ni slušaoci nisu potrebni - jednostavno radiš onako kako ti se dopada i svejedno ti je da li te neko sluša. A uvek neko sluša. Radio je zvuk i zato se preklapa sa svim medijima, jer je zvuk njihov obavezan element. Zato radio ne traži prisustvo drugih medija, mada ponekad voli da koketira sa njima. Uostalom, tako sam i ja pre bezmalo četrdeset godina u radio-emisiji krenuo sa demo-snimcima bendova, pa nastavio sa kompjuterima, onda u sve to ugurao puštanje programa preko radija, da bih od nekada bezazlene muzičke emisije napravio radijskog Frankenštajna sa cičanjem, pištanjem, beskrajnim govornim tiradama, muzikom za koju niko nikada nije čuo, horom glasova koje je bilo teško razaznati pojedinačno... U tome i jeste veličina radija: sve je dozvoljeno, a ništa ne košta!
.
* * *
Negde si spomenuo, relativno davno, da si srećan kada sve što ti treba za pravljenje radijske emisije, praktično ceo radio, možeš da nosiš sa sobom. U međuvremenu su sve to smestili u mobilni telefon. Gde je tu pozicija čoveka? Da li je demokratizacija tehnologije ponovo u prvi plan stavila mene i moj talenat sad, kad svi imaju isto „svijetlo oružje“?
Ako ćemo tako, onda su i svu televiziju smestili u mobilni telefon! Jesu li?... Ponekad radijski mikrofon mora da bude hi-fideliti i primi sve one harmonike koji čine bogatstvo zvučnog spektra, ponekad objektiv mora da bude oko sokolovo i fokusira se na tačku u prostoru, umesto da ga „spljošti“ i širokougaoni mazanscen... Možemo da operišemo na nižem nivou i da to kompenzujemo idejnošću – ali kreativan rad nema samo jedan element: ideju; potpuna kreacija je višeslojna i podrazumeva i idejnu, i produkcionu, i tehnološku perfekciju. E, zato će profesionalcu uvek biti potrebno još nešto osim gedžeta koji će strpati u gornji levi džep sakoa!
.
* * *
S druge strane, uporno si se trudio da uvučeš i druge u pilotiranje pišući knjige i promovišući letenje gde god stigneš. Zašto?
Nikada ni u čemu nisam dovoljno uživao ako sam sam. Uvek sam imao potrebu da to 'šerujem' s drugima. Zbog toga novinarstvo, zbog toga di-džejing, zbog toga radio, zbog toga spisateljstvo i priče o avijaciji gde god je to moguće.
.
* * *
Ko ti je bliži, Čarls Lindberg ili Egziperi?
Eh, da su mi rod... 1f642.png Lindberg je imao bogomdano samopouzdanje i jedan od Egziperijevih talenata: talenat da namiriše pravu avanturu. Ostale je imao Egziperi, zato ga kujem u sve one zvezde koje je opisivao u svakoj od napisanih knjiga... Ne samo u „Malom princu“, posle Biblije valjda najtiražnijoj knjizi na svetu, već i u legendarnoj zbirci koju čine "Pošta za jug", "Noćni let", "Zemlja ljudi", "Ratni pilot" i "Pismo taocu".
.
* * *
Zašto si odabrao potpuno strejt pilotsku karijeru? Maltene, tašna-mašna. Je li to u suprotnosti sa tvojom radijskom i di-džej stranom?
Nikada nisam ni bio naročito razbarušen tip. Ja sam ti onaj iz Bregovićeve pesme "...uvijek sam bio pametno dijete, tako kažu, prao zubiće, prije ručka rukice, za mamine goste učio pjesmice - i šta? Uvijek sam bio pametan momak i još sam uvijek: pametno početi, fakultet odabrati, pametno se ženiti, pametno stariti - i šta?", da bi onda krenuo refren: "Pusti, pusti, o, pusti me, hoću bar jednom, eto, baš hoću da budem blesav - i vala neka ću!“
Urednost i određena metodičnost bile su mi zaštitni znak. Kao osnovac crtao sam stripove, vrlo uredno, crticu po crticu i tačkicu po tačkicu, sa onim oblačićima teksta. Želeo sam da budem ilustrator. Pa karikaturista. Pa kinooperater u bioskopu. Pa režiser. Pa novinar. I sve sam to bio, po malo, ponegde i pokatkad. Najduže novinar, dok nisam došao na radio. A radio me je držao sve vreme - od predškolskog do zrelog doba, dočepao sam ga se zahvaljujući disk-džokejskom poslu. Ta priča je već poznata... Odlazak u avijaciju je moj zakasneli i intimni zavet samom sebi. Otac je otišao od nas na moj treći ili četvrti rođendan, ne znam tačno, odrastao sam uz majku, pa još jedinac. Srećom, uspeo sam da upoznam oca dvadesetak godina kasnije u jednom dalekom gradu, neposredno pred njegovu smrt. Iz prve ruke sam čuo njegovu životnu priču – a na tom mestu nastavila se moja...
 
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Имате и линк ка видеу на Видовдану. 
      Зоран Ђуровић: Лажни духовници | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG Трулски Васељенски сабор је одржан 692. год. и донео је један канон против лажних духовника, а то правило јер и...  
    • Од александар живаљев,
      Danas, 26. jun 2020.
      Stidi se, Krizni štabu
      Zoran Radovanović
      Saopštenje BIRN-a o državi koja od svojih građana krije brojeve obolelih i umrlih predstavlja medicinsku prevaru međunarodnih dometa i značenja. Po obimu je mamutskih razmera, a po namerama je duboko nečasna. Manimo se gadljivosti, zapušimo nos, pa se primaknimo malo toj truleži.
      Među stručnjacima se već dugo šuškalo da jedna luciferska ruka u Institutu „Batut“ po petoro umrlih svodi na jednog i da je upravo to razlog što se već više od dve nedelje krije mesto boravka svakog takvog, navodno jedino preminulog građanina (kad bi se navelo da je Beograđanin, u Novom Pazaru bi se čudili koja je statistička rupa progutala njihovog zemljaka koga sahranjuju u limenom sanduku). Vispreni niški Amerikanac i tamošnji uspešni naučnik, D. D. Pokrajac, pokazao je koliko je neverovatna raspodela po kojoj tokom tri nedelje 18 puta umre samo po jedna osoba, a tri puta – nijedna. Koji god model da se primeni, očekivalo bi se više nula, po neka dvojka i bar neka trojka. Sve su to bile sumnje, a tek je BIRN kresnuo šibicu u lagumu gde „jakrepe memla davi“.
      Muk iz zvaničnih izvora i po neki nevešti pokušaj pravdanja članova Kriznog štaba pokazatelji su nastale pometnje. Kao da se traga za „dubokim grlom“ i proverava čega su se još domogla ta „novinarska njuškala“.
      Moguća su samo dva scenarija: ili su lekari u Štabu aktivni saučesnici jedne sramne rabote ili su žrtve čudovišne obmane, pogubne po njihovo stručno i ljudsko dostojanstvo. Obe mogućnosti zvuče neverovatno, a jedna mora da je istinita, kako je u sličnoj situaciji Šerlok Holms podučavao doktora Votsona.
      Radi boljeg razumevanja, približimo čitaocima smisao postojanja Kriznog štaba. Suočeni sa odgovarajućom pretnjom, recimo ebolom, stručnjaci u Africi nagnuti su nad generalštabnim mapama. Čiodama različitih glava (žutom, mrkom, crvenom) označavaju mesta sa jednim, pet ili deset obolelih. Iz naselja sa, uzmimo, jednom crvenom i tri žute čiode polaze strelice različite debljine ili boje, ukazujući na pravce kretanja zaraženih. Kod nas bi se očekivalo da se takav proces odvija pred monitorom, uz pomno praćenje svakog žarišta i dinamike zaražavanja. Ogromna je razlika da li je na mapi Srbije uneta 91 novootkrivena zaražena osoba ili ih ima 340, pogotovu kada se taj jaz između „trimovanih“ i realnih podataka ponavlja danima. Razlika vodi pogrešnim procenama, a one pogrešnim odlukama.
      Ako su nas svesno obmanjivali stručnjaci kojima smo toliko verovali i prema čijim podacima o brojevima obolelih i umrlih smo prilagođavali svoje ponašanje, ne očekujemo baš da, poput svojih japanskih kolega, izvrše ritualna samoubistva. Dužni su, međutim, da nam se duboko izvine, objasne svoje motive i ponizno zamole za oproštaj.
      Da li su, s druge strane, članovi Kriznog štaba žrtve organizovane zavere? Neko se usudio da manipuliše telom na čijem su čelu predsednica Vlade i predsednik Republike? Ili su političari u Štabu vodili „duplo knjigovodstvo“ obmanjujući stručnjake?
      Pokušajmo s poređenjem. Da li bi Vrhovni štab lagao Koču Popovića da u proboju ka Zelengori na levom krilu ima samo neprijateljsku četu, a čekao ga je ojačani puk, dok mu je čeono i s desne strane protivnički bataljon, a tamo se krila čitava divizija? Koji bi bio interes rukovodstva da uništi elitnu Prvu proletersku brigadu? Nikakav, naravno, osim ako se neki AVNOJ nije pripremao da bira novog Vrhovnog komandanta.
      Ako je ćutnja priznanje saučesništva, a jeste, poruka lekara iz Kriznog štaba će nam postati jasna koliko danas-sutra. Ispostavi li se da su oni vučeni za nos, nadajmo se da su već poslali medijima izraze svog ogorčenja, uz neopozive ostavke.
      Šta god da je istina, mi ostajemo po ko zna koji put surovo izdani, nakljukani još jednom toksičnom, teško podnosivom dozom poniženosti i bespomoćne uvređenosti. Ovaj autor oseća dodatnu potrebu da se izvini čitaocima. U više desetina članaka i intervjua naivno se držao zvaničnih podataka. Jadno mu je, ali je iskreno opravdanje da nije svesno varao.
       
       
       
         
    • Од Вилер Текс,
      Преминуо последњи Србин у Дечанима
        Бошко Ћирић (58), једини Србин који је живео у Дечанима, пронађен је мртав у свом стану и верује се да је смрт наступила ненасилно, потврђено је Спутњику у манастиру Високи Дечани.
      Ћирић је последњих месеци био лошег здравља, а сахраниће да дечански монаси на православном гробљу које се налази у близини манастира.
      © Фото : Facebook/Bosko Ciric (Ćira)
      Ћирић је рођени Дечанац, а свој завичај је морао да напусти у јуну 1999. године. Вратио се пре десетак година и прве три године, док није повратио стан у центру вароши, боравио је у дечанском манастиру. Албанци су га поштовали и никада није имао проблем зато што је Србин.
      Ћирићев нестанак су полицији пријавили његови пријатељи, пошто се неколико дана није јављао на телефон.
      Уз судско одобрење и у присуству Унмика и Кфора, у Ћирићев стан су провалили ватрогасци и њега затекли мртвог на поду. Тело је већ било у фази распадања и пребачено је у Клинички центар у Приштини где ће бити обављена обдукција.
       
       
      https://srbin.info/drustvo/preminuo-poslednji-srbin-u-decanima/?lang=lat#
×
×
  • Креирај ново...