Jump to content
Natasa.

Nekontrolisana empatija ili ti česta falinka ženske psihe

Recommended Posts

Šta mislite o nekontrolisanoj empatiji? Lično me iritira kad vidim da psihotični šaban maltretira ljude, a oni ga sve nešto trpe pod izgovorom "imao je težak život, nije on loš"? Taj trend sam posebno primetila kod žena. Zašto trpite ta s****, niko vam nikad neće biti zahvalan i nikad ga nećete promeniti svojom dobrotom ne_shvata? A i da vam bude zahvalan, koga briga, kad ste isceđene kao limun...zbog koga...zbog idiota? Da li tom psihotičnom šabanu uopšte činimo neku uslugu trpeći ga? 

I generalno, kvalitetni ljudi odlaze dok se oni šire svojom patologijom...umesto da ga izbacimo iz života, mi mu još ustupljujemo mesto da širi svoj čemer i frustraciju. Čemu to ne_shvata? Hrišćanstvo, dobrota, trpljenje bližnjeg...ili teraj se bre i vrati se kad se unormališ, ili bar pokažeš volju za normalnošću?

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

kao i u svemu i ovde je neophodno napraviti granicu izmedju zdrave i preterane empatije...preterana empatija nema nikakvog smisla jer izaziva probleme u normalnom funkcionisanju čoveka...postoje ljudi koji upijaju tuđu patnju i bol, poistovećuju se sa njima, bilo da su to njihovi bližnji bilo da su potpuno nepoznate osobe u pitanju...uvek imaju opravdanja i razumevanja za njih, zastupaju ih i brane ih od tudjih osudjivanja...

ipak je potrebno napraviti granicu izmedju nas i drugih...briga za druge mora biti ograničena brigom za sebe pre svega... 

zlatna sredina je najmanje zastupljena i najteže je postići je...malo više razuma uključiti je jedno od rešenja...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Natasa. рече

Šta mislite o nekontrolisanoj empatiji? Lično me iritira kad vidim da psihotični šaban maltretira ljude, a oni ga sve nešto trpe pod izgovorom "imao je težak život, nije on loš"? Taj trend sam posebno primetila kod žena. Zašto trpite ta s****, niko vam nikad neće biti zahvalan i nikad ga nećete promeniti svojom dobrotom ne_shvata? A i da vam bude zahvalan, koga briga, kad ste isceđene kao limun...zbog koga...zbog idiota? Da li tom psihotičnom šabanu uopšte činimo neku uslugu trpeći ga? 

I generalno, kvalitetni ljudi odlaze dok se oni šire svojom patologijom...umesto da ga izbacimo iz života, mi mu još ustupljujemo mesto da širi svoj čemer i frustraciju. Čemu to ne_shvata? Hrišćanstvo, dobrota, trpljenje bližnjeg...ili teraj se bre i vrati se kad se unormališ, ili bar pokažeš volju za normalnošću?

 

Наташа, све ми више личиш на ''Нешу'', али, у твом случају на женског :))Он ''пљује'' по женама, ти по мушкарцима.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, JESSY рече

ipak je potrebno napraviti granicu izmedju nas i drugih...briga za druge mora biti ograničena brigom za sebe pre svega... 

Мислим да је овим све речено :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 43 минута, Плаво Небо рече

Наташа, све ми више личиш на ''Нешу'', али, у твом случају на женског :))Он ''пљује'' по женама, ти по мушкарцима.

Ko je ovde pomenuo muškarce? Tema se zove falinka ženske psihe...psihotični šaban važi za oba pola, ALI žene imaju više empatije za takve likove. Da li bi ti trpeo ženskog šabana ili bi se okrenuo i otišao?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 минута, Natasa. рече

Ko je ovde pomenuo muškarce? Tema se zove falinka ženske psihe...psihotični šaban važi za oba pola, ALI žene imaju više empatije za takve likove. Da li bi ti trpeo ženskog šabana ili bi se okrenuo i otišao?

Тема ти је сва у мушком роду:coolio:

 

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 55 минута, Плаво Небо рече

Тема ти је сва у мушком роду:coolio:

Dobro...prepravićemo. Zašto trpimo šabane (bez obzira na pol)? Jbg, reč šaban je muškog pola...možda šabanica, šabanka...ne znam :smeh1:....ali nije mi namera da se "pljuju" muški....jedino što je primetan trend da žene više trpe nalazeći izgovore "imao je težak život". Nisam naišla na primer da muškarac trpi svašta pod izgovorom "imala je težak život"...ali to nije ništa loše. Smatram da treba kontrolisati empatiju.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 39 минута, Natasa. рече

Dobro...prepravićemo. Zašto trpimo šabane (bez obzira na pol)? Jbg, reč šaban je muškog pola...možda šabanica, šabanka...ne znam :smeh1:....ali nije mi namera da se "pljuju" muški....jedino što je primetan trend da žene više trpe nalazeći izgovore "imao je težak život". Nisam naišla na primer da muškarac trpi svašta pod izgovorom "imala je težak život"...ali to nije ništa loše. Smatram da treba kontrolisati empatiju.

Размишљам шта да напишем.. Добро ће им се једног дана сигурно вратити.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 минута, Плаво Небо рече

Добро ће им се једног дана сигурно вратити.

Neće...u tome i jeste poenta. Zašto trpeti nekog ko ne želi da se ispravlja? Empatija nije i ne treba da znači biti bokserska vreća za bližnjeg...šaban(ka) najobičnija pod izgovorom "teškog života" istresa svoj čemer, a taj neko trpi jer izigrava spasitelja u nadi da će se promeniti.

Pritom ne bih da uvredim nekog ko ima dijagnozu, ali to se leči kod psihijatra, ne na ljudima.

To "dobro se vraća" nas često i dovede u neke patološke odnose i tuđ pakao.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 22.2.2020. at 13:10, Natasa. рече

Zašto trpite ta s****, niko vam nikad neće biti zahvalan i nikad ga nećete promeniti svojom dobrotom ne_shvata?

Зато што су жене биолошки наштимоване да трпе своје младунце и изводе их на прави пут јер замисли шта би било кад би их одбацивале тек тако. Е сад, ко и сваки биолошки апарат, и овај није баш најсавршенији, па понекад не може да сконта да јој билмез није дете...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Juanito рече

не може да сконта да јој билмез није дете...

nouuu

Nije zato nego zbog osećaja nesigurnosti u sopstveni kvalitet i straha da izgubi to što ima, nemajući veru da može dobiti bolje. Onda obično dođe do onoga - jbga, ne mogu više, idem pa šta bude. Tada se uglavnom desi da joj upravo svane, započne novi život, samo sada mnogo kvalitetnije i sigurnije u sebe... I često se kasnije pita - šta mi je trebao onaj bilmez... 7896634

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      ja to redovno radim....na različite načine obeležavam mesta u knjizi koja želim da zapamtim, koja mi nešto znače...(drugarica mi kaže da sam štreber...!)
      stavljam zvezdice, koristim markere u bojama...
      evo šta o tome kaže Ivo Andrić:
      “Није рђаво остављати траг за собом за време читања. Ови исписи имају двојаку корист: у њима је сачуван белег дела која сам прочитао, ту су још и описи и реченице над којим сам се мучио. При читању, човек мора водити белешке: читати без бележака, исто је што и читати на једно око… “
    • Од JESSY,
      Svaki dan sam nezadovoljna svojim izgledom pa na društvene mreže postavljam slike iz starih vremena. Želim da smršam. Slučajno pročitam neki članak da je neophodno da želju formiram u cilj ako želim uspeh. Sve elemente za uspeh imam. Jeste, ostvarljiv je, sve resurse imam, vreme sam sebi odredila i motiv je jak. Želim, pardon, biću vitka, atraktivna i privlačna sebi i drugima. Biću zavodnica.
      Puno, posla, splet okolnosti uz to pregršt izazova i hormona i pokleknuh pred hranom. Dok sam jela sreći nikad kraja. Ipak, kraj je došao vrlo brzo, malo posle jela. Tuga, šta drugo reći. Pih, kakav slab karakter i volja. Živo biće sam, počeću sledeću dijetu već od ponedeljka, statistike kažu, efektnije je od utorka.
      Koliko mi je važan cilj, čitam, mogu da odredim po neurologičkim nivoima. E, baš da vidim, sebe da preispitam koliko mi je zaista važno da smršam.
    • Од JESSY,
      DETE MI NADJE MIR, A NEMIR OSTA MENI
      “Izašla sam iz kuće , narekoh se , kolko da izadjem i proluftiram glavu. Da napravim jedan krug, pa da se vraćam , čeka me brdo poslova, a meni se i ne mili da počinjem. Ma ni do šetnje mi nije, a mesto me već davno ne drži.
      Ne znam koje je  vreme ovo došlo, niti dokle ćemo , ovakvi, da stignemo. Ne zna se, bre, ni za kakav red, nit se zna šta je šta, nit ko je ko.
      U moje vreme se znalo, ideš u školu, završiš, ako imaš vezu počneš odmah da radiš, ako nemaš, malo pričekaš. Posekiraš se, pa i na tebe dodje red. Ako nemaš momka, prošetaš malo kroz grad, na korzou odgledaš ko tebe gleda il ko ti se svidja,  pokažeš drugarici koga bi, pa ako baš i ne bude on, bude neko, sličan. Il sasvim drugačiji, al se, uglavnom, nadje. Za svaku vreću ima zakrpa.
      Ovo sad, da ne poveruješ. Nit da shvatiš, mislim, ako si normalan . Deca posao mogu samo da sanjaju, a i kad ga nadju, kod privatnika, gde bi drugde, žale što su ga našli. Il trpe, ako moraju , pa traže gde će što pre da uteknu , Il, pak, moraš sam da ga teraš da digne ruke, bolje da ga sam lebom raniš, nego da mu svaki dan kupuješ tablete za glavu .
      A već da se udaju i žene, od toga pa tek nema ništa. Muškarci, ono što vredi, se pogubilo, pa ni sa sobom ne zna šta će . Kažu, da bi imao devojku, mora da imaš pare, kola, da voziš, izvodiš, plaćaš… A devojke,  ove što vrede, ne mislim ni na silikonke ni na sponzoruše, njih pa niko ne može nigde  ni da vidi. Ne znaju da se  nameću, nemaju čime da se izdvoje u tom svetu šminke i garderobe , veštačkih noktiju i usana, grudi koje njihove drugarice dobijaju već za 18. rodjendan…  Mislim, imaju čime, ali ono što njih odlikuje, nije na ceni .
      Ovo moje starije  broji godine od kako završi fakuktet , nema ni jedan radni dan, a već prevalilo 35.-tu, momka nikad nije imalo, na more smo je odveli pred polazak u školu, a da joj moj brat ne plati vozački za 18.-ti rodjendan, ni kola ne bi znalo da vozi. Nije najlepša, ne mogu da kažem, ali ne izgleda loše, vredna je, pametna, društvo je voli, ume da kuva, sama sebi šije …Zalud. Sama, bez posla, neke drugarice joj se udale, neke otišle , nema sa kim ni da prošeta, da kafu popije kad joj se mi smučimo.
      A mladje, da i ne pričam. Kad završi srednju školu, reče, ajd da upišem višu dok ne nadjem posao.Završi  višu, al poso ne nadje. Da nije drgastora i pijačnih tezgi  leti, ni ono ne bi znalo šta je svoj dinar.Poslednji put kad je radila, svaki dan se, kad dodje kući, zatvori u sobu, kao , odmara, a ja vidim posle da je plakala.
      Kako i da neće, kad po deset sati dnevno stoji uz kasu, ne sme ni da mrdne . Gazdarica prigovara i kad joj naidje neko poznat, pa zastane da razmene koju reč. A gazda se očeše o nju, svaki put kad mu nešto oko kase zatreba. Uveče, kad ode po pazar, nudi se da je vozi, poziva na piće.
      Vidim ja u čemu je stvar, pa jednog dana odem u dragstor. Još mi nije odgovorila na pitanje kako si, a gazdarica će, iz ugla, šta Vam treba . Ništa meni ne treba, rekoh čim videh koliko je sati, ja sam njena majka i ona od sutra više ne radi ovde.
      Od malena je volela crkvu. Nije prošao praznik a da ona ne ode, čak i kad nismo imali ovu, novu cvrkvu u komšiluku. S godinama, sve je više zanimala vera, počela je i u kući da uvodi nova pravila, oko slave i praznika.  Slava se slavi kako pop kaže, il se ne slavi nikako, rekla bi mi kad ne prihvatim neku njenu novinu.
      Obilazila je crkve i manastire , kad god je imala prilike. I dolazila otud sva ushićena, puna utisaka.  S  nekim posebnim izrazom lica , ozarenija, produhovljenija.
      Zašto me nije začudilo kad reče da želi u manastir ?  Kad  devojka postane već žena, a nema slamku koja bi je držala za ovaj svet, sve suroviji, otudjeniji , siromašniji, šta drugo da očekujete. Ni o nju se momci nisu otimali, o ljubavi je čitala samo u romanima.
      Kaže mi komšika, vidim ja spremila se da me povredi, pa i ove do vas sede još, al ne odoše u manastir, a ja ne znam šta da joj odgovorim. Mislim se, i tvoje unuke još sede, i one se bliže 30.-oj, al neću da joj stajem na muku ko ona meni. Sama će da shvati, nek prodje još koja godina.
      A dete mi, konačno, srećno. Našla je svoj mir , negde u Crnoj Gori, od kad me zove da je posetim, al još, nekako, ne mogu. Sve mi se , još, čini da je otišla na put i da će koliko sutra da se vrati. Ako odem, znaću da je tamo otišla zauvek. “
      Negoslava Stanojević
    • Од Vlada Manda,
      Pomaže Bog svima. Novi sam na forumu i imam pitanje. Zašto se dozvoljava ružan rečnik i omalovažavanje Mitropolita Amfilohija u najtežem momentu njegove službe?
      Malo je reći da su učesnici koji pljuju po Mitropolitu notorne lude i ljudi sa dijagnozom.
      Ali za Boga miloga jesu li vam i administratori ludi ili potkupljeni?????
    • Од Agnostik__,
      Pozdrav svim clanovima foruma.

      Vjerujem da je ova tema bila aktuelna na forumu vise puta, a kako na forumu, tako i kroz istoriju crkve, ali nakon cetri godine proucavanja biblije i vodjenja diskusija, ako cu biti iskren prema sebi, moram priznati da ne mogu tvrditi (vise) sa sigurnoscu da pismo govori o Bogu kao trojicnom, niti o Isusu kao nekom ko je iste prirode kao Bog Otac.

      Bas naprotiv, cini mi se da pismo predstavlja Boga Oca kao jedinoga istinskog Boga (Jov 17;3) a Isusa kao mesiju. S obzirom na to, prije nego sto potpuno promjenim svoje misljenje, pomislio sam da pokrenem dijalog oko te teme na pravoslavnom forumu. Ukoliko je neko zainteresovan i ima vremena, voljeo bih da mi objasni takvo vjerovanje na osnovu pisma. Istina se ne boji kritike, te sam naumio da kriticki analizram to kroz dijalog sa ljudima kao sto ste vi, ne bih li dosao do istine.

      Pored toga sto je tesko shvatiti nauku o trojicnom Bogu jer je vrlo zbunjujuca za razum, jos je teze izvuci takvu istinu iz pisma (makar meni), osim ukoliko se uzme nekolicina stihova i izvuce iz konteksta kao sto sam primjetio da se desavalo prilikom mnogih diskusija. Medjutim, prilikom dublje analize takvih stihova, koji navodno potvrdjuju da je Bog trojican ili da je Isus iste prirode kao i Bog Otac (npr najcesce Jov 10;30), ispostavi se da vecina pravoslavaca uopste nije upoznata sa jevrejskim nacinom razmisljanja niti za kontekstom to poglavlja.
       
      Ja bih rado zapoceo sa analizom stiha kojeg sam najvise puta dobijao kao argument za to da je Isus Bog, a to je:

      1) "Ja i Otac jedno smo" (Jov 10;30)

      Ako neko tvrdi da je Isus izjavio da je Bog rekavsi navedeno, odnosno, da je iste prirode kao Bog Otac, time je strasno zanemario kontekst citavog poglavlja, jer on ne govori o tome da je Bog, nego mesija. Citav dijalog izmedju Isusa i jevreja se vodi po pitanju toga da li je on mesija ili nije. Samo par stihova unazad, jevreji od njega sa ocajem traze da kaze otvoreno da je mesija:  "Jevjreji su ga okruzili i govorili mu: 'Dokle ces drzati nase duse u neizvjesnosti? Ako si Hrist (mesija), reci nam otvoreno!' Isus im odgovori: 'Rekoh vam pa ne vjerujete." (da je mesija, ne Bog) (Jov 10;24-25)

      Isus zapravo govori da je jedno s Ocem u smislu potpune haromije sto se tice njegove misije - oni su ujedinjeni u istoj volji, misli, zelji. To potvrdjuju rijeci samog Isusa na drugom mjestu:  "..Sacuvaj ih u ime svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi sto smo jedno" (Jovan 17;11) Iz ovoga je jasno da ce Isusovi ucenici biti jedno sa Bogom na isti nacin na koji je Isus jedno sa Njim, odnosno u istoj volji, zelji, misli. Suludo bi bilo tvrditi ikako drugacije, jer ne bi imalo smisla ako se uzme navedeno u obzir.
      Mnogi su zanemarili navedeno (sto molim da vi ne uradite), navodeci kao protiv argument tvrdnju jevreja: "..nego na hulu na Boga, sto se ti covjek buduci, pravis Bogom" (Jov 10;33)  Medjutim, nije potrebno obrazlagati takav protiv argument, s obzirom da je sam Isus odgovorio na njihovu optuzbu: "Odgovori Isus: 'Nije li pisano u vasim zakonima bogovi ste? Kad one nazva bogovima kojima bozija rijec bi data, a pismo se ne moze ukinuti, kako vi govorite onome koga Otac posveti i posla na svijet: 'Hulis', zato sto rekoh 'ja sam Sin Boziji?'" (Jov 10;34-36)
      Iz navednog da se zakljuciti:

      1) Isus jasno porice jevrejsku optuzbu da tvrdi da je Bog
      2) Pravi razliku izmedju sebe i Boga Oca
      3) Potvrdjuje svoj identitet, Sina Bozijeg, a ne Boga

      One koji zele da argumentovano odogvore na ovo, molim da uzmu u obzir sve sto sam naveo te da isto pobiju.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...