Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Иван Ц.

(ВИДЕО) ПУТИН: Што се тиче "родитеља број 1" и "родитеља број 2"...

Оцени ову тему

Recommended Posts

АДМИН

Што се тиче "родитеља број 1" и "родитеља број 2". Док сам ја председник, тога код нас неће бити, биће тата и мама....

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Onako kako je po defaultu u prirodi tako valjda treba i da ostane i pre Bogom i pred ljudima.....mama i tata...:351780:

пре 20 минута, Иван Ц. рече

Док сам ја председник, тога код нас неће бити

...ah, kad bi Putin ziveo jedno 150 godina i da bude predsednik..... (ne treba vise...:smeh1:)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 5 часа, Иван Ц. рече

биће тата и мама.

Kako i Bog zapoveda...

amin-nas

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Замисли да ти дете каже:" Родитељу 1, ја сам гладан. "

Или родитељ каже детету:" Љуби те родитељ 2...  Кажи родитељу 2 твом шта је било... "

:krstix:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 сат, AnaLaz рече

Замисли да ти дете каже:" Родитељу 1, ја сам гладан. "

Или родитељ каже детету:" Љуби те родитељ 2...  Кажи родитељу 2 твом шта је било... "

:krstix:

Ili, ..... na primer ima neka pesmica,....." Na putu koji stalno vijuga, ređa je sreća, češća je tuga, al’ dok prelaze brda i čuke, mama i tata drže se za ruke "..... pa, onda bude,.... roditelj 1 i roditelj 2 drze se za ruke,....:smeh1: .....  mamma mia, gde ide ovaj svet....:0426_feel:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У новом броју Православља од 15. фебруара 2020, највећа пажња је, као и у претходним бројевима, посвећена дешавањима у Црној Гори, те тако већ на првим странама преносимо у целини интервју Митрополита Амфилохија за часопис Време...     Молебани, литије, протести којима се све више придружују и припадници других народности и других вера су све бројнији и већи... Више хиљада грађана из свих крајева Косова и Метохије 29. јануара ове године се окупило у литији у Косовској Митровици... У Аранђеловцу је одржана литија за подршку српским светињама у Црној Гори — Неколико хиљада грађана Аранђеловца се 1. фебруара окупило на Тргу у центру града. Скуп је започет извођењем „Небеске Литургије“ Светог Владике Николаја Велимировића... Преко 25 хиљада Пљевљака је рекло НЕ отимању имовине Српске Православне Цркве. Литија која је у Пљевљима одржана 2. фебруара по 17. пут... Била је то вероватно најбројнија литија од свих претходних. У цркви Свете Петке молебан је служио Владика милешевски Атанасије са свештенством пљеваљског намесништва Српске Православне Цркве...   У недељу, 9. фебруара, верни народ васојевићког краја сабирао се у неколико литија које су се током дана сливале ка духовном стожеру Епархије будимљанско-никшићке, манастиру Ђурђеви Ступови.... Била је то свенародна литија каква се не памти у том крају...   Величанствена литија деце Светог Василија слила се истога дана, 9. Фебруара, и у Требиње... „Овај народ је, коначно, кренуо правим путем, изабрао је страну Христову, Бога уселио у своје срце и са Богом, ових дана, корача градовима и кличе: Не дамо светиње!“, казао је те вечери пред хиљадама људи, свештеник Слободан Радојевић.   У Епархији ваљевској прва литија уприличена је на Богојављење у Бањи Врујци. Молитвена помињања братског народа нису изостала ни у једном храму нити једног дана. Молебан и саборна литија у знак подршке верном народу Црне Горе и Косова и Метохије окупила је, 9. фебруара више хиљада верника у Ваљеву. Те вечери у овај град су дошли и ученици и наставници Богословије „Св. Кирило и Методије“ из Призрена. Преко видео–бима окупљенима се „придружио“ и обратио Митрополит црногорско–приморски Амфилохије који је рекао: „Јако је важно да Ваљево устане и проговори у миру у достојанству. Важно је да проговоре Св. Владика Николај и Отац Јустин који заједно пред престолом Божијим са Св. Василијем и Петром Цетињским нас данас подржавају. Славни боговидац Његош стоји на Ловћену, рони сузе и чуди се ко је тај који би да ствара неку ’Цркву’ у Црној Гори?“ Потом су се на исти начин Ваљевцима обратили Владика аустралијско-новозеландски Силуан и архимандрит Методије, игуман српске царске лавре манастира Хиландар.   Петнаестофебруарски број Православља је посветио велику пажњу и предстојећем празнику, Сретењу Господњем. Владика бачки др Иринеј је једном приликом рекао: „У празнику Сретења пројављена је тајна сједињења божанства и човечанства у личности Христовој, а кроз Њега, кроз тело Његово, кроз Цркву и сједињење свега људскога рода и све творевине Божије са Богом!“ Епископ шумадијски Јован је беседио: „Сваки човек има своје сретење са Богом уколико живи свим својим срцем, својом душом, својом мишљу, својим ишчекивањем и жељом да се сретне са Христом!“ Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана. У историји српског народа овај је датум нарочито значајан...   У овом броју новина Српске патријаршије доносимо и текст презвитера Дарка Стојановића који нам најављује прославу тридесетогодишњице рада Академије СПЦ за уметности и консервацију...   Катихета Бранислав Илић је за Православље разговарао са Његовим Преосвештенством Епископом полошко-кумановским Јоакимом, у тексту под насловом: „Само се васпитањем Господњим деца изграђују у праве људе који знају Божански циљ живота!“   О седмом годишњем симпосиону „Теологија у јавној сфери“, који је одржан у Требињу од 6–9. фебруара 2020. године, пише ђакон Бранислав Рајковић....     Извор: Православље
    • Од Логос,
      Порука новог броја образника Светигоре, који је тематски највише прилагођен Божићу и Савиндану, јесте порука из главе цијела народа Црне Горе: Не дамо светиње! То је глас оних који љубе своју отаџбину, међу њима оних од којих „нема ништа љепше и чудесније на земљи“ –  дјеце, чији су литерарни радови и цртежи најбожићније украсили овај број. Kao и њихови осмијеси на фотографијама снимљеним ових дана на чудесним литијама. Вијенац фотографија, које су историјски свједок васкрснућа вјере и наде и љубави у људима, уплетен је у средиште часописа с мотом: О чудесно, животворно, Божанствено Православље! Ја видим свијетли образ твој!     Бескрајна Божја љубав је предмет објављенe Божићне посланице Српске православне цркве и Божићне поруке митрополита Амфилохија 2019/2020. љета Господњег. Бескрајна се љубав Божја објавила рођењем Исуса Христа. О тој најрадоснијој објави у својим доживљајима Божића казују Свети Јован Дамаскин и протојереј др Александар Шмеман. „Пре свега је Бог“, изричит је епископ др Данило Крстић. Нас је с Богом упознао Свети Сава. А овај број је понајвише светосавски. Светосавље као философија живота српског народа јесте, поред осталог, и почетак права код Срба. „Правна свест у Срба има корен у Цркви“, каже проф. др Марко Павловић у истоименом тексту. Ако је прошли број највише залазио у науку, овај број додирује право, које „потврђује личност као највишу вредност цивилизације“, ријечима др Жарка Видовића из текста „Свети Сава и римско право“.   У новом броју прочитаћете како је др Владета Јеротић видио хришћанство и хришћанина у XXI веку, како је Радован Биговић доживио политику нашег доба, како владика Атанасије Јевтић тумачи првенство Петрово и „примат” римског папе и његов пад у раскол. А ту је и интервју са владиком Атанасијем „Отвaрање прозора”, преузет из специјалног издања „Дуге” (април 1986), посвећеног религији и Цркви у Југославији.   Како остати у завјету објашњавају Владимир Димитријевић и Зоран Чворовић у тексту „Шћепан Мали и тајна безакоња“, а Павле Евдокимов у есеју „Слобода и ауторитет“ истиче да „социјална правда налази своје оправдање једино у Христу кроз кога сведочи о љубави Оца“. Само се љубављу пјева „Истинска песма“, рекао би Свети Порфирије Кавсокаливит у својим поукама које су чиста поезија. Засигурно су мисаона поезија и редови Беле Хамваша „Ко се прилагођава, он није злочинац, него подлац“. „Ко хоће да буде хришћанин, треба најприје да постане пјесник“ да свједочи љепоту пјевајући је, као што је, сликајући је, свједочи игуманија Ефимија Тополски. Њене репродукције икона заокружиле су овај колаж Светигоре.   А ви, вјерни читаоци, ријечима Светог Дамаскина: „Ходите да светкујемо данас, о богољубиви саборе! Ходите да духом заиграмо (од радости)!“ Јер ово је вријеме Духа Светога.   Марија Живковић     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Грбаљски манастир Подластва био је и вечерас литијско одредиште бројних вјерника који су стигли из правца Котора (предвођени протојерејем – ставрофором Момчилом Кривокапићем, архијерејским намјесником бококоторским, и протојерејем – ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије) и Будве, како би изразили протест против усвајања Закона о слободи вјероисповјести.     Двије колоне, након неколико сати хода, среле су се у 18 часова. Обраћајући се пред манастиром отац Гојко Перовић је поручио да „политичари морају да схвате да не могу ратовати против светиња“.   Он је казао и да свештени ход кроз грбаљску равницу и онај из правца Паштровића и Будве не значи заступање ниједне земаљске политике, те да је зато ова литија света ријека.   „Каже Свето писмо отврднуло срце политичарима који нису схватили што то значи када народу треба светиња. Друга слична прича која се одвијала на овим нашим просторима је она када се опет појавио један политичар који није разумио народ и почео да га тјера са све четири стране да руши цркве, укида молитву, скида звона са цркава, пали црквене књиге, а онда се десило оно што је рекао Његош: Што се нешће у ланце везати то се збјежа у ове планине да јуначки аманет чувамо, дивно име и свету слободу.    И та политика је остала у дубинама прошлости, а тај народ који се збјежа у планине да чува светињу, остао и опстао. Овдје пред овом грбаљском светињом молимо се Богу да трећа прича на почетку 21. вијека буде боља и да политичари схвате да не могу ратовати против светиње. Да не могу светиње трпати у неке пролазне дневне политике које се мијењају из часа у час. Ми смо свједоци да људи који владају овом земљом су тако лако мијењали и политике и идеологије.    И то није тема за пред ову светињу, и никад не би била тема да није овога закона. А сада кажемо, мијењајте, радите шта хоћете, само не дирајте светиње, јер ми не дамо наше светиње. Оно што тражимо, што је речено простим српским језиком – не дамо светиње, то је уписано у декларације свих модерних држава задњих 200 година. Политика на једну, а Црква на другу страну, то се зове секуларна држава.    И ми се данас боримо за поштовање Устава ове земље, који баш тако каже, држава и политика на једну, а светиње на другу страну. Нема тога ко може зауставити литије и молебане и овај наш легитимни грађански протест. Ништа нас не може уморити. И ако неко каже из врха власти да су ове наше литије губљење времена, одавде им поручујемо да су такве приче губљење врмена. Нека нам то не причају. Дођите међу народ па ће вам бити јасно и што су светиње и како се чувају“, поручио је о. Перовић.   Испред Одбора за одбрану светиња у Грбљу обратио се Стефан Спасојевић који је осудио оне који су се „у својој гордости усудили да се дрзну на оно што једино нису успјели да нам отму нити да оскрнаве“. То је како је навео „зид од којега више нема назад, него само напријед“.   „То је зид овог манастира Подластве, манастира Савине, манастира Острога, Цетињског манастира и свих наших цркава и манастира. Наших светиња које смо обновили, освештали и Господу принијели, а које безбожна власт у Подгорици хоће да нам отме…    Нека чује онај који је умислио да је Бог и којем је мало што је похарао све земаљско, а сада би да отима и оно небеско. Нека чује да ми не одустајемо, да ми не дамо наше светиње, да нашим литијама краја бити неће, све до повлачења овог срамног закона… Побиједићемо јер је с нама Бог, јер на крају крајева, ништа је са Христом све, а све је без Христа ништа “, поручио је између осталог Спасовјевић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...