Jump to content

Н. Велимировић о делу Др Чедомира Марјановића - Образовање женскиња и наше средње школе

Оцени ову тему


Препоручена порука

Кренуо сам још некад давно да читам рана дела владике Николаја, тако да ми је сада ова интересантна тема дошла на ред. 

Није данас лако бити жена, то је свима јасно. На њена нејака плећа данас су натоварене разне ствари. Питање је: Да ли је морало тако?

Извући ћу неке делове осврта Н. Велимировића на ово дело, које сам сматрао најинтересантнијим, а вас молим да изнесете своја мишљења, критике, идеје, сугестије ...

"Тражењем права и својим социјалним уздизањем хтела је еманципација уздићи цену жени, па ју је још више понизила и оборила. Док се женска као таква пре еманципационог покрета и без новца, као таква високо ценила, данас се једва цени нешто више него ли сума, коју као мираз носи собом. И из дана у дан се све већи мираз тражи, све скупље морају женске плаћати - куповати - мужеве. (Некад је било обратно!) Свакоме је то данас јасно, Ређи су случајеви да и један човек средњег положаја и стања узме девојку без новаца. А ко да се реши да узме жену адвоката, инжињера, учитељицу или поштарку. Ко? Свак помишља, да тим добија ортака у раду, заради, али не жену, не матер, неговатељку и васпитатељку деце.

На тражње жена људи одговарају ћутањем они немају ништа против, али... али само неће да се жене. Све је мање људи који одлучују ступати у брак и породицу заснивати. А нико се на тај корак без великог и тешког колебања не решава. Некога и старост затекне у двоумици: да или не?

А коме штети то целибатно стање људи? Шкоди култури, напретку; шкоди људима, али... - али највише шкоди женама. Јер нежењен човек још и може некако живот забушити, пројурити кроз живот без тако велике опасности, без тако неутољивих болова и чемера, с којим се неудата женска(па ако је она без породице, сама самохрана у свету!) мора из дана у дан, - не, него из часа у час хрвати. Што су такве женске образованије, у толико је беда већа и неподношљивија.

Хиљаде и хиљаде лепих и здравих девојака остају неудате и постају - робиње. Робиње најмучнијег и најгнуснијег ропства. "

 

Да не помислите да је Н. Велимировић био против образовања жена, касније у тексту стоји: 

"Срећан и миран живот појединаца и добро и напредак нације, то се двоје мора имати у виду кад се мисли о образовању женскиња. Јер од образовања женскиња зависи како појединачна срећа и добро, тако исто и опште народно, пошто се ово последње заснива на првом. Нигде није опасније захуктано и слепо подржавати запад, него у овом погледу. "

Даље иде цитат од др Чедомира Марјановића из овог дела: 

"... по западним обрасцима уредили смо државу, војску, судове, школе... Све је то било лепо и красно, све је то било за нас новина, новина нам се свидела. Али кад смо дошли до породице, ту смо се сударили - са тим ми не можемо да се сложимо ... породица на западу постављена је на нездравој основи, .... а породица у нас то је све. "

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 47
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Mislim, da muskarac kao glava porodice, treba da bude svestan toga svoga polozaja i da uz svoju inicijativu i uz dogovor sa porodicom pokusa da organizuje sto bolje porodicu.... na svim poljima i stva

Da joj ne padne napamet da ostane bez svojih para. I roditeljima da joj od malens daju podršku da uvek ima gde da se vrati.

Даље у анализи пише:  "Лепо је представљен даље живот доскорашње српске жене. Он чини средину између живота жена на истоку и оних на западу, најчеднију златну средину. Нити је Српкиња кавески хар

Постоване слике

Даље у анализи пише: 

"Лепо је представљен даље живот доскорашње српске жене. Он чини средину између живота жена на истоку и оних на западу, најчеднију златну средину. Нити је Српкиња кавески харемски роб, нити је руско-западно анархично страшило или потонула грешница издрачених очију, у свили или дроњама - него друг и помоћник своме мужу, пријатељ и саветник; господарица кућевног огњишта, Веталка, богиња породичне среће. ... нигде се не може наићи ни на један женски тип који би нам приближан био било харемској робињи или једној кафанској становници Париза, коју demimond броји у своје. Нигде. Зар је робиња била Јевросима? Или у истини господарица куће. Или Јерина , која исто тако мудро уме заменити свога мужа и на престолу, као што му је и племените синове одгајити умела? Или све оне љубе наших витезова, које су исто тако знале мудро зборити о политици, бојевима, части и патриотизму - не само зборити него врло често у свем томе и одлучно дејствовати као што су знале ткати, прести и покрај колевке певати?"

Да, наводи се да да уместо узора у народној поезији тражимо узоре у трулом западу, па отуда и незадовољства. 

Мислим да је тема и даље актуелна, јер док сам читао, имао сам утисак као да се говори о данашњем времену. О чему причамо: о срећи жена! 

Ако неко нађе ово дело др Чедомира Марјановића у .пдф-у, молио бих га да ми проследи. Чак и ова анализа дела говори да је вредно читања. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Vrlo zanimljivo pitanje i bas aktuelna tema (uvek).

I, vrlo interesantna i dobra analiza naseg Nikolaja, ima tu dosta stvari za razmisljanje sta i kako .... :idea:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Свој став нећу износити, доле наводим само примере из свакодневнице.

Док се за мушкарце зна, треба обезбедити породици кров над главом, храну, и све остале потребштине, прича за жене уопште није једноставна.

Неки пресек је средња школа, после које неке одлуче да је време да се удају, а онда и питање да ли су задовољне само да буду домаћице, мајке, господарице куће?

Друге настављају студије. И онда по завршетку студија се крију различите замке: наћи посао, наћи сталан посао, дај да се проведем мало(па кад ћу ако не сад), доказати да вреди више од мушкараца, утркивати се са њима... Неке се успешно извуку из те замке, а нека не. И онда видиш лепе, успешне жене, али нажалост незадовољне(о удаји их ни случајно не питај). 

То је оно што видим. Цело друштво пати. И онда је ту и даље главно питање. Како да породица не пати, а самим тим и друштво? Како смо дошли до ситуације да је приоритет "еманципација", а не породица?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 31 минута, БанеЛ рече

Свој став нећу износити, доле наводим само примере из свакодневнице.

Док се за мушкарце зна, треба обезбедити породици кров над главом, храну, и све остале потребштине, прича за жене уопште није једноставна.

Неки пресек је средња школа, после које неке одлуче да је време да се удају, а онда и питање да ли су задовољне само да буду домаћице, мајке, господарице куће?

Друге настављају студије. И онда по завршетку студија се крију различите замке: наћи посао, наћи сталан посао, дај да се проведем мало(па кад ћу ако не сад), доказати да вреди више од мушкараца, утркивати се са њима... Неке се успешно извуку из те замке, а нека не. И онда видиш лепе, успешне жене, али нажалост незадовољне(о удаји их ни случајно не питај). 

То је оно што видим. Цело друштво пати. И онда је ту и даље главно питање. Како да породица не пати, а самим тим и друштво? Како смо дошли до ситуације да је приоритет "еманципација", а не породица?

Сами услови живота то тако намећу.

Апсолутна већина мушкараца сада нема услова да сами обезбеде ''нормалан'' живот породици, па у то мора, нажалост, да буде укључена и жена.

И нормално је онда да, кад већ мора да буде укључена у систем, тежи да у свему томе што безболније прође, па и сама пролази кроз сав тај процес ''образовања и каријеризма''... А време пролази...

Тако оне преузимају пола мушког дела одговорности. 

Тотално је померен природан ток живота.

Неки се, ако им се посрећи, нађу тамо негде око 35-40-те, па журе да надокнаде пропуштено, док они други, који нису те среће..... остају сами јбг.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Moje misljenje je da je poremecen patrijarhat i muskarac kao glava porodice zbog raznih okolnosti i uticaja ima sve manje snage i volje i zelje i mogucnosti da kao glava poridice organizuje svoju porodicu tako da svi mogu da doprinesu funkcionalnom i srecnom zivljenju cele porodice.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Натан рече

Сами услови живота то тако намећу.

Мало смо се размазили. Ко је питао наше деде и бабе и старије, па колико деце изродише? Какви њихови услови, не може да се упореди са овим данашњим. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Bokisd рече

Moje misljenje je da je poremecen patrijarhat i muskarac kao glava porodice zbog raznih okolnosti i uticaja ima sve manje snage i volje i zelje i mogucnosti da kao glava poridice organizuje svoju porodicu tako da svi mogu da doprinesu funkcionalnom i srecnom zivljenju cele porodice.

Ок, али на шта стваити акценат? Ако треба материјално да буде најбитније, дај да се поломимо сви од посла, да радимо као ови из врха. Нема спавања. :smeh1: Шалим се мало, јасно нам је да није све у томе. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, БанеЛ рече

Ок, али на шта стваити акценат? Ако треба материјално да буде најбитније, дај да се поломимо сви од посла, да радимо као ови из врха. Нема спавања. :smeh1: Шалим се мало, јасно нам је да није све у томе. 

Mislim, da muskarac kao glava porodice, treba da bude svestan toga svoga polozaja i da uz svoju inicijativu i uz dogovor sa porodicom pokusa da organizuje sto bolje porodicu.... na svim poljima i stvarima i materijalno i duhovno.

Ali, nazalost koliko vidim :coolio: i mi danasnji muskarci smo nesto sve smotani i nejaki i bez samopouzdanja i znanja da je na nasim ledjima velika odgovornost za dobro funkcionisanje porodice.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 31 минута, БанеЛ рече

Мало смо се размазили. Ко је питао наше деде и бабе и старије, па колико деце изродише? Какви њихови услови, не може да се упореди са овим данашњим. 

Јесмо вероватно размажени у односу на њих, али то је опште стање данашњег човека. Тако је како је. :stadaradim:

 

  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Smaragdni kamičak рече

Stavila bih ? kao reakciju da postoji, ovako samo ❤.

Зар је то чудно, јер пратећи горе причу, више не знају ни како да се поставе, ни шта да раде? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Таман сте лепо почели, немој сад да пребаците тему на - о нама мушкарцима :)))

Иначе, све похвале, дивно је знати да има таквих који брижно размишљају о положају жена ♥️

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 46 минута, Smaragdni kamičak рече
Пре сат времена, Bokisd рече

 

img1581690325699.thumb.jpg.8fb639b80bf7d5965a59953d24e1eebe.jpg

Stavila bih ? kao reakciju da postoji, ovako samo ❤.

(au,.... moje poruke prelaze u citate....  :0205_whistling: ... :smeh1:)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, БанеЛ рече

онда видиш лепе, успешне жене, али нажалост незадовољне(о удаји их ни случајно не питај). 

Što misliš da su udate žene zadovoljne? Znaš koliko depresije i razočaranja ćeš da nađeš među bračnim parovima?

Kakva crna udaja posle srednje škole??? To bre ne zna gde je levo, gde će da se udaje? I za koga? Balavca njenog uzrasta...matorca? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Guest
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду , 7. априла 2021. године, када наша света Црква прославља Благовести, у храму Светога великомученика Георгија у Сомбору Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење протојереја Александра Лазића, протонамесникâ Саве Николића, Срђана Нешића и Бранислава Шијачића, презвитера Младена Глушца и ђакона Александра Верића.

       

      Празник Благовести је слава Радио-Благовесника Епархије бачке, који делује у оквиру Српске православне Црквене општине сомборске. После свете Литургије је пререзан славски колач и освештано славско кољиво. Отац Бранислав, главни и одговорни уредник Радија, захвалио је присутнима и честитао им празник.
      Овогодишњи кум славе је ђакон Александар Верић са породицом, а за следећу годину кумства се прихватио г. Никола Ступар.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свако откриће или да се изразимо језиком Цркве, све што Бог открије људима и да им на коришћење треба да служи на добро, да наш живот постане лакши, а ми задовољнији и захвалнији. Међутим, претерана употреба неког добра често ствара зависност од истог, а свет у ком живимо показује да није све на корист човеку. Свети апостол Павле говори да је човек слободно биће. Међутим, човек може изгубити слободу и може робовати како материјалним стварима, тако и душевним прохтевима. Штавише, робовање својим страстима, жељама, неоствареним сновима, идејама… често је снажније и дубље поробљава човека од везаности за неку материјалну – физичку ствар. Медицинским речником робовање је исто што и зависност.

       
      У наше време постала је опште позната зависност од мобилних телефона и интернета. О тој модерној појави желим да кажем неколико речи. Готово 80% корисника мобилних телефона свој живот више не може да замисли без њих. Поруке  се проверавају на сваких 6 минута, односно око 150 пута на дан. Потреба да се непрестано буде уз мобилни телефон је развила осећање да ће се нешто значајно пропустити ако нисмо непрестано присутни на друштвеним мрежама што је, према речима стручних лица, довело до нове врсте зависности – зависности од ,,паметних“ телефона.
      Ова зависност присутнија је код особа млађе популације – адолесцената – који су практично одрасли са ,,паметним телефонима“ те нису свесни потенцијалних негативних последица прекомерне употребе истих, али ни средовечни људи нису изузети. Овде се најпре ради о психолошкој (душевној) зависности која се пројављује као својеврсна „криза“ уколико је зависник неко време одвојен од уређаја који је повезан на друштвене мреже.
      Мобилни телефони омогућавају приступ интернету односно великој количини информација. Интернет је својеврстан вид комуникације са светом, а човек као биће заједнице има непрестану потребу да буде у међусобном односу са другима, очекујући тако повратну информацију на друштвеним мрежама. Отуд честа потреба да се човек представи другима у одређеном светлу, а од других се очекује одговор који се популарно назива ,,лајковање“. Код младих често ово има негативних последица уколико број лајкова не задовољи очекивања јер се ствара осећај ниже вредности. Потреба да се некоме представимо усмерава нас на то да будемо непрестано упућени на коришћење мобилног телефона. Познато је истраживање на америчком универзитету у Индијани које је показало да 89% студената има осећај вибрирања мобилног телефона и пристизања нових порука у тренутку када се то не дешава.
      У данашњем времену мобилни телефон се безмало доживљава као део свога тела. До пре неколико година феномен је био одлазак са мобилним телефоном  у тоалет док је данас то уобичајена ствар. Велики број људи тражи свој телефон чак и док га држи у руци, прва ствар за коју се ухватимо ујутру када се пробудимо да видимо шта се значајно догодило претходне ноћи или последња ствар од које се одвојимо када кренемо да спавамо је телефон. Када изгубимо мобилни телефон треба нам до 3 минута да то схватимо док рецимо новчаник и до неколико сати. У психологији овај проблем је назван номофобија (no mobile). Телефон је постао прозор у свет. Уређај који нам треба и у пословном и у емотивном смислу. Колико су људи постали зависни од телефона показује и чињеница да већина док вози аутомобил пише поруке и ако је тешко чак и ходати док пишеш поруку. Људи упадају у шахте, ударају у бандере, прелазе на црвено на семафору не обраћајући пажњу јер им је фокус усмерен на екран мобилног телефона.
      Један од проблема везаних за зависност од мобилних телефона је чињеница да млађи људи који одрастају на виртуелној телефонској комуникацији губе осећај за живи и непосредни однос са људима који их окружују. У дигиталној комуникацији не постоји вербална комуникација тј. не постоји однос са невербалним знаковима. Истраживања све више показују да млади људи не препознају израз емоција на лицима људи; не препознају страх, радост, бес, задовољство… што заправо представља боју нашег односа са људима. Отуда све већа асоцијалност међу младима.
      Мобилни телефон је очигледно постао неопходност, али чини ми се да ту постоји опасност преласка „црвене линије“ слободе, место да телефон буде нешто што служи нама, многи постају неспособни да живе свој живот без телефона. Мислим, да телефон треба да служи нама, а не ми њему.
      Да би се овај проблем решио неопходно је освестити се па кренути у постепено одвикавање (наравно, многи људи то не желе). Треба научити себе да ти не будеш слуга овом корисном уређају. Он нам је постао неопходан, али треба да остане слуга и да не постане господар. Не смемо му допустити да нам одузима време које можемо посветити својој породици и вољенима који нас окружују. Врло је значајно и да родитељи контролишу употребу мобилних телефона у животу своје деце (услед свести о негативним последицама). Треба да им неуморно објашњавају позитивне и негативне стране које он носи и да прате садржај који дете гледа. Друштвене мреже треба да нас повежу и да појачају нашу интеракцију једних са другима, а не да нас раздвајају и отуђују. Нека не буде само телефон ,,паметан“ будимо паметни и ми те га искористимо на чињење добра другима и себи.
      И, ми као хришћани, треба да се у ове посне дане подсетимо да наша привезаност за Бога који нам се открива треба да буде већа од наше привезаности за наш мобилни телефон. Господ би требало да нам буде Неко без кога нам нема смисла живети и без кога заправо не можемо. Узевши ово у обзир можда би могли мало да, осим хране, постимо и од мобилних телефона. Макар, у малој мери.
       
      Ђакон Михајло Живковић
       
      Извор: Епархија жичка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Послије два специјална броја „Светигоре“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, из штампе је изашао 290, редован, број који нуди најразноврсније текстове и теме. На насловној страни је Његова светост патријарх српски господин Порфирије, чији су се животопис и бесједа са устоличења „Христос је наша мера, наш покретач и наше огледало“ нашли одмах након живописних фотографија са устоличења 19. фебруара 2021. године, у Саборној цркви у Београду. 

       
      Остале текстове су украсиле фотографије и репродукције икона појединих ранијих патријараха Српске православне цркве, почев од Светога Саве, који је „српском народу дао најпоузданију вриједносну оријентацију јер је то оријентација око олтара и Христове жртве“, како каже проф. др Богољуб Шијаковић у тексту „Оријентир и тачка ослонца“.
      На основно људско питање – да ли постоји нада да живимо вjечно – одговара eпископ пожаревачко-браничевски др Игњатије Мидић у чланку „О саборности цркве“. Саборност, односно црквено уједињење и допринос том уједињењу Митрофана Бана предмет је рада професора Драгана Радомана. Док се мр Драган Г. Каран осврће на саборност мале цркве, односно пише на тему „Пастирска брига о породици – цркви у малом“, игуманија Јелена (Станишић) нас подјећа на обнову монаштва у Црној Гори.
      Међу корице часописа преселило се и неколико епистоларних форми: „Писмо Светог Максима Исповједника ученику Анастасију“, које тумачи Александар Ђаковац; затим  писмо патријарха Варнаве Росића (из његове посљедње Божићне посланице 1936); као и писмо Хилде Дојч, Јеврејке из Београда, упућено из логора са Сајмишта другарицама ван жица.
      Поред богословских тема, као што је „Природна теологија Емила Брунера“ проф. др Владана Перишића, у избор текстова уврштени су и они који се тичу сликарства – „Ел Греко и византијско сликарство“ Константина Каварноса, књижевности – „Кафка“ Мирка Кривокапића, „Чабриновић, Верфел, Црњански, Принцип“ проф. др Горана Раичевића.
      Боро Солеша пише о Сплићанину и Београђанину др Петру Бокуну, са којим можете прочитати и занимљив интервју „Транзиција и губитак идентита“, преузет са сајта Манастира Лепавина. Још једaн занимљив тект, преузет из „Политикиног забавника“, „Светигора“ препоручује својим читаоцима. Наиме, Иван Лончар пише о Милошу Ђурићу – „Мудрост се патњом стиче“. А кроз патњу, ријечима апостола, „припремамо за преизобилно и неизмјерно вјечно богатство славе“, као што се у овим великопосним данима кроз пост и молитву, и уз читање душекорисних штива, међу којима је и „Светигора“, припремамо за долазак Васкрса. Уз часопис, читаоци ће на поклон добити Житија и службе Светим пећким мученицима Григорију монаху и Василију пекару.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Идите и научите све народе… (Мт. 28, 19)




      Мисионарење као савршени вид служења у Цркви, заузима посебно и благословено место јер за свој темељ има Спаситељеву заповест коју је упутио својим светим Апостолима, а преко њих и свима нама као припадницима Цркве. Преподобни и богоносни отац наш Порфирије Kавсокаливит, савремени светогорски старац, мисионарење упоређује са литургијским служењем, са заједничким делом многих на добро и на спасење свих. По дубокоj подвижничко-теолошкој мисли овог угодника Божјег, сваки истински мисионар јесте са-литург, онај који ширењем речи Божје саслужује литургу.
      Српска Православна Црква је као израз пастирске бриге и љубави, давне 1958. године почела са издавањем часописа Православни мисионар који је од својих почетака за циљ имао искључиво мисионарско делање унутар Цркве. Пут овог значајног мисионарског часописа у великој мери трасирали су његови знаменити уредници, врлински архипастири словесног стада Христовог: Блаженопочивши Епископ браничевски Хризостом (Војиновић), Епископ новосадски и бачки др Иринеј (Буловић) и Епископ шабачки Лаврентије (Трифуновић).
      Година 2008. за Православни мисионар представља један нови почетак. На првом месту, одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, часопис је проглашен за званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе. На предлог блаженопочившег Епископа жичког Хризостома (Столића), Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве именовао је ђакона (данас презвитера) Оливера Суботића за главног и одговорног уредника овог мисионарског гласила. Долазак новог уредника донео је и нову концепцију часописа, те је сваки број добио своју носећу тему. Од 2008. године званично мисионарско гласило наше Свете Цркве добија и нови формат, савременији дизајн и ново усмерење самих текстова. Православни мисионар, поред тематског дела, садржи и мноштво занимљивих, поучних и веома читаних рубрика, које на посебан начин доприносе да реч Божја дође до срдаца свих.
      Своје заслужно место Православни мисионар налази и у нашим црквеним медијима, у којима је садржај сваког новог броја редовно представљен црквеној и широј јавности. Успешна сарадња је посебно успостављена са црквеним радио станицама Беседа (епархија бачка), Светигора (митрополија црногорско-приморска), Глас (Епархија нишка), Источник (Епархија ваљевска) и Слово љубве (архиепископија београдско-карловачка). Посебно плодну сарадњу часопис низ година остварује са Центром за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ, који је реализовао и интернет презентацију нашег часописа. Круна обележавања јубилеја 60 година постојања Православног мисионара било је управо отварање интернет странице на којој ће, поред најаве новог броја и информативних садржаја везаних за часопис, бројеви старији од шест месеци бити потпуно доступни за преузимање у PDF формату.
      Нека би Господ дао снаге свим делатницима на пољу црквене мисије, да у овом богоугодном, равноапостолном и са-литургијском делу напредују из славе у славу, из силе у силу, изграђујући себе и све оне који примају њихову реч, у меру раста висине Христове (Еф. 4, 13).
       
      катихета Бранислав Илић,
      члан уређивачког одбора Православног мисионара
      задужен за односе са медијима
       
      Извор: Православни мисионар
×
×
  • Креирај ново...