Jump to content
JESSY

Kako se svađate – prenos s kolena na koleno

Recommended Posts

Porodica predstavlja jedan kompleksan sistem.

 

Taj sistem je sastavljen od više malih supsistema i članova koji su međuzavisni, to znači da svaki član zavisi jedan od drugog i da svaki supsistem utiče jedan na drugi, kao i na ceo porodični sistem. To je prvi sistem kojem čovek pripada i jedini sistem koji nije odabran, već rođenjem dodeljen. Kao takav, on predstavlja platformu za razvoj socijalnih, emocionalnih, intelektualnih, i fizičkih sposobnosti. Kao što učimo svoje prve korake i reči u okviru porodice, tako učimo i kakav je svet i kako mi treba da se ponašamo u njemu. Porodica koju čine roditelji i dete je porodica porekla, naše polazište, a porodica koju dete formira kasnije sa svojim partnerom i po ličnom izboru i decom je porodica prokreacije, nov sistem koji smo svojevoljno formirali, ali isto tako u njega uneli obrasce i znanja iz naše porodice porekla. U novonastali partnerski sistem mi unosimo shvatanje odnosa koje smo usvojili u porodici porekla, način na koji treba komunicirati u odnosu i šta taj odnos treba da predstavlja.

Porodični sistem je prvi sistem kojem čovek pripada i jedini sistem koji nije odabran, već rođenjem dodeljen. On je sastavljen od više malih supsistema i članova koji su međuzavisni, to znači da svaki član zavisi jedan od drugog.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Samo da ne budem kao moji roditelji

Svi su bar jednom u životu izgovorili rečenicu „Samo da ne budem kao moji roditelji“ sa namerom da situaciju u kojoj izgovaraju tu rečenicu ne ponove u svojoj novoformiranoj porodici. Kao što su odavno rekli, prijatelje i partnere možeš da biraš, ali porodicu ne možeš. Od malih nogu mi posmatramo naše roditelje kako se ponašaju, kako jedno prema drugom, tako i prema svetu i naravno nama samima. I upijamo kao sunđer vodu, jer to su naši modeli, to je sistem u kojem živimo. Usvajamo i dobre i loše navike, poglede na svet, razumevanje šta je to brak i šta podrazumeva partnerski odnos čime se dolazi i do transgeneracijskog prenosa.

U novonastali partnerski sistem mi unosimo shvatanje odnosa koje smo usvojili u porodici porekla, način na koji treba komunicirati u odnosu i šta taj odnos treba da predstavlja.

Transgeneracijski porodični proces podrazumeva dinamiku različitih odnosa u porodici koja se razvija i prenosi tokom perioda od dvadeset do četrdeset godina. To znači da ponašanje i obrasce naših baka i deka usvajaju naši roditelji koji ih prenose na nas same i tako u krug. Poznato je da u nekim porodicama generacijama unazad postoje hronične bolesti koje se prenose sa kolena na koleno. Isto je i sa načinom na koji shvatamo svet, nas same i odnose u njemu. Iako mnogi transgeneracijske prenose povezuju sa tradicijom i na taj način pravdaju ponavljajuće obrasce u porodici poput davanja određenog imena detetu, transgeneracijski prenos je kompleksniji i objašnjava značaj tradicije za porodicu, šta se time dobija, a šta gubi. Takođe, nudi mogućnost da se ustaljeni obrasci prepoznaju i da se da izbor osobi da iskoči iz sistema i promeni obrazac.

Od malih nogu mi posmatramo naše roditelje kako se ponašaju, kako jedno prema drugom, tako i prema svetu i naravno nama samima. I usvajamo kao sunđer vodu, jer to su naši modeli, to je sistem u kojem živimo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Transgeneracijski prenos se može posmatrati iz ugla teorije socijalnog učenja gde porodica porekla predstavlja model za kasnije odnose. Tako, na primer porodica porekla nam predstavlja model za rešavanje konflikta. Konflikt u porodici je neizbežan i deo sistema, i sam po sebi ne predstavlja odmah crveni karton jer konflikt ne znači nedostatak ljubavi već ukazuje na suprotstavljene potrebe. Često postoji zabluda da broj konflikta ukazuje na to da li je odnos kvalitetan ili ne. Zapravo, način na koji rešavamo konflikt je pokazatelj kvaliteta odnosa. Posmatranjem roditelja, mi učimo kako se rešavaju konflikti. Ukoliko roditelji koriste neadekvatne strategije rešavanja konflikta poput verbalnog i fizičkog napada, vike, psovanja, i mi sami ćemo usvojiti te obrasce i preneti ih dalje na svoje odnose. Veliki broj istraživanja je pokazao da se način na koji rešavamo konflikt prenosi iz porodice porekla u porodicu prokreacije, i da će i sledeća generacija preneti isti obrazac ponašanja i time dovesti do transgeneracijskog prenosa načina rešavanja konflikta. Čak se pokazalo da se ne prenosi samo način na koji rešavamo konflikte, već i broj konflikata. Ukoliko je u porodici porekla bio veliki broj konflikata među roditeljima, dete – buduća odrasla osoba – će biti sklonija konfliktima u porodici prokreacije. Objašnjenje leži u razvoju shvatanja da su konflikti jedini način komunikacije, kao i da su načini na koji su oni rešavani u našem detinjstvu pravi načini koje treba da koristimo i u odraslom dobu. Postajemo kopija svojih roditelja i nastavljamo dalje dobro utabanom stazom. Korist od kretanja utabanom stazom jeste što nam je sve poznato, put nam ne donosi iznenađenja i osećamo se čak i sigurno u toj već viđenoj destruktivnosti. Na neki način se i ponosimo time što ličimo na svoje roditelje, iako nam ta sličnost ne doprinosi boljem životu.

Transgeneracijski prenos znači da ponašanje i obrasce naših baka i deka usvajaju naši roditelji koji ih prenose na nas same i tako u krug.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pored ponavljanja već viđene priče iz porodice porekla u porodici prokreacije, osoba može da kaže STOP. Da prekine začarani krug i krene putem kompenzacije. Hipoteza o kompenzaciji kaže da osoba ima potrebu da „popravi“ negativno iskustvo iz detinjstva u odraslom dobu. Osoba modifikuje svoje ponašanje, menja ga u odnosu na ponašanje koje je videla i doživela u detinjstvu i okreće novi list koji zahteva dosta energije, ali predstavlja novi put za osobu, stazu kojom još niko nije kročio. Kretanje uz vodu je zastrašujuće i zahteva spremnost za promenu i razvoj shvatanja da mi sami možemo da promenimo obrasce iz porodice i da budemo bela ovca porodice. Potrebni su nam svi kapaciteti da bi promenili ono što je tako dobro ustaljeno u sistemu kojem ceo život pripadamo, i da mu se odupremo svaki put kada se nalazimo u njemu. Strah od separacije u velikoj meri doprinosi ostanku i lojalnosti sistemu koji nije konstruktivan za nas, jer ako odemo suočavamo se sa ličnom odgovornošću i svetom bez one sigurnosti koju nam je sistem davao.

Konflikt u porodici je neizbežan i deo sistema, i sam po sebi ne predstavlja odmah crveni karton, jer konflikt ne znači nedostatak ljubavi već ukazuje na suprotstavljene potrebe.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kako se svađamo bitnije je nego sama svađa

Intimni odnos se bazira na uzajamnosti i poverenju, ali podrazumeva i konflikte među partnerima. Konflikt je prirodan i neophodan za dalji razvoj odnosa. Do konflikta dolazi kada su potrebe partnera suprotstavljene i kada se stiče doživljaj da ne postoji podrška, da partner ne podržava namere i akcije koje su nama lično važne. Način na koji komuniciramo u odnosu doprinosi našoj slici o odnosu i našem zadovoljstvu tim odnosom. Da bi odnos bio dugoročan, potrebno je razviti adekvatne načine komunikacije koji stimulišu lični razvoj i opraštanje. Sam konflikt se sastoji od konstruktivnih i destruktivnih procesa. Konstruktivni proces podrazumeva komunikaciju koja je usmerena na kooperaciju i rešavanje problema. Osoba ima nameru da prepozna potrebe druge osobe i spremna je da razgovara o problemu. Destruktivni proces podrazumeva komunikaciju u kojoj se primenjuje manipulacija, izbegavanje. Odnos partnera u destruktivnoj komunikaciji je takav da je jedna osoba dominantna, a druga submisivna, a cilj je da sam konflikt eskalira.

Pored ponavljanja već viđene priče iz porodice porekla u porodici prokreacije, osoba može da kaže STOP. Da prekine začarani krug i krene putem kompenzacije.

Destruktivni načini rešavanja konflikta podrazumevaju korišćenje strategija poput dominiranja ili zanemarivanja gde cilj nije rešavanje konflikta već zadobijanje moći i „pobeda“ nad partnerom; a sa druge strane izbegavanje, potčinjavanje ili poklekivanje imaju za cilj potvrđivanje negativne slike o sebi i prepuštanje partneru usled straha da mi sami nemamo dovoljno kapaciteta da se izborimo za sebe i straha da mi i ne zaslužujemo da zadovoljimo svoje potrebe. Konstruktivni načini rešavanja konflikta se odnose na rešavanje problema uz poštovanje i razumevanje potreba partnera.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Konflikt se sastoji od konstruktivnih i destruktivnih procesa. Konstruktivni proces podrazumeva komunikaciju koja je usmerena na kooperaciju i rešavanje problema. Destruktivni proces podrazumeva komunikaciju u kojoj se primenjuje manipulacija, izbegavanje.

Za konstruktivne načine rešavanje problema neophodna je sposobnost empatije, razvijene bazične sposobnosti i spremnost za uspostavljanje kompromisa. Sagledavanje tuđeg viđenja omogućava da se konflikt razreši na adaptivan i zdrav način, ali on naravno nije lak način, za njega treba više energije nego za destruktivne oblike. Lakše je podviknuti i zastrašiti partnera nego razmotriti sve uglove i strane i doneti zajedničku odluku i doći do rešenja. Upravo zbog dodatne energije koja je potrebna, ali i naučenosti da su takvi načini zdravi, veliki broj partnera koristi destruktivne načine rešavanja konflikta, zaboravljajući koliko su oni zapravo štetni. Način na koji se svađamo utiče na naše zdravlje, ali i na ostale članove sistema. 

Kretanje uz vodu je zastrašujuće i zahteva spremnost za promenu i razvoj shvatanja da mi sami možemo da promenimo obrasce iz porodice i da budemo bela ovca porodice.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Destruktivni konflikti doprinose slabijem mentalnom i fizičkom zdravlju, dovode do depresije, alkoholizma. Ukoliko imate decu i koristite destruktivne načine rešavanja konflikta učite ih da je za odnos potrebno manipulisati i biti okrenut sebi uz nepoštovanje potreba i ličnosti osobe sa druge strane. I deca će taj način rešavanja konflikta preneti na igralište, a kasnije i u svoje intimne interpersonalne odnose, i nastaviti tradiciju slabe komunikacije i nižeg zadovoljstva i manje kvalitetnih odnosa. Na zadovoljstvo odnosom pre svega utiče način na koji se svađate tj. način na koji rešavate konflikte, više nego sam broj svađa. Sam konflikt predstavlja vrstu oscilacije u odnosu, narušavanje ravnoteže koju partneri pokušavaju nanovo da uspostave primenom konstruktivnih ili destruktivnih načina rešavanja konflikta.

Zvuči jednostavno, ali…

Konstruktivni načini rešavanja konflikta mogu biti usvojeni i naučeni od detinjstva, ali isto tako se mogu i naučiti u bilo kom periodu vašeg života. To su socijalne i emocionalne veštine koje se mogu razvijati bez obzira na uzrast, dopunjavati i menjati, prekidati i usvajati. Ukoliko želite da imate kvalitetan i dugotrajan odnos trudite se da koristite konstruktivne načine rešavanja konflikta, i radite na sebi i svom odnosu.

Konstruktivni načini rešavanja konflikta mogu biti usvojeni i naučeni od detinjstva, ali isto tako se mogu i naučiti u bilo kom periodu vašeg života.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada dođe do konflikta, nemojte odustajati misleći da je to pokazatelj da niste srodne duše koje su formirale savršenu vezu, već stanite, izbrojte do deset i nađite volje da se upustite u rešavanje konflikta. Uzmite vremena da kažete partneru kako se osećate i šta je vama bitno, ali isto tako dozvolite da vam partner kaže svoju stranu i svoje potrebe. Ukoliko imate intenzivne emocije vezane za sam konflikt, odmaknite se malo od konflikta i odnosa dok ne uspete da shvatite zbog čega se tako burne emocije javljaju, a onda to podelite sa partnerom. Ako ne osećate emocije ili vam se čini da ste ravnodušni povodom konflikta, i to podelite sa partnerom i probajte da vidite šta znači ta ravnodušnost. Reči bole, zato ih birajte, a ako u naletu emocija izgovorite nešto što je povredilo partnera, preuzmite odgovornost. Neretko se desi da tokom konflikta progovori naš roditelj (majka ili otac, ili oboje), a da to u prvi mah i ne primetimo, da izgovaramo karakteristične rečenice naših roditelja. Probajte da razumete zašto se baš u toj konfliktnoj situaciji javio „roditelj“, da li situacija podseća na neki konflikt vaših roditelja ili je kod vas izazvalo isti osećaj koji ste imali tokom roditeljskog konflikta? Može se činiti da sve ovo troši veliku količinu energije i vremena, da je krajnje jednostavno i nepotrebno, ali dve najveće prepreke u odnosu su podrazumevanje i ignorisanje. Nemojte da podrazumevate da će se konflikt rešiti sam od sebe ili da partner razume vašu poziciju i potrebe, i nemojte ignorisati partnerove potrebe i činjenicu da su vaše i njegove potrebe u sukobu. Budite uzor deci, ljudima, ali i sebi i partneru. Jer, šta je cilj zdrave komunikacije? Zdrav odnos, a sa njim i zdrav život ispunjen zadovoljstvom. Ako uvidite da ponavljate korake vaših roditelja za koje smatrate da nisu dobri po vas, iskoračite iz tog kruga i napravite prvi korak ka nepoznatoj, neutabanoj, ali vašoj stazi.

 

https://www.danas.rs/zivot/kako-se-svadjate-prenos-s-kolena-na-koleno/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

To je taj vreh koji se prenosi sa roditelja na decu, greh koji pocine se prenosi ali ne kao prokletstvo vec se prenosi sa ciljem da neko to promeni. Da napravi podvig i promeni to.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Broken
      Kako je po vasem misljenju najbolje organizovati nastavu na daljinu i sve u vezi sa tim.
      Ima li nekih saznanja i ideja ?
       
    • By JESSY
      Odsustvo međusobnog razumevanja, istinski toplih odnosa pravog poverenja  predstavlja veliki bol u životu mnogih ljudi. Da li ste primetili šta se događa sa nama kada nam se dogodi čak i manja svađa sa roditeljima kada ih mi nečim uvredimo ili povredimo? Na duši postaje nekako hladno i suvo, teže je verovati u sebe i voleti druge.
      Ukoliko je, pak, sukob sa roditeljima ozbiljan i dugotrajan često se možemo osećati veoma nesrećno i depresivno, a neke osobe čak pokušaju i da se ubiju. Ukoliko se događa da nas roditelji indirektno ili otvoreno proklinju (tipa „bolje da te nisam ni rodila“, „nisi mi više sin“ što takođe predstavlja proklinjanje), imamo osećaj kao da nam se život se pretvara u pakao. Na dete koje je prokleto obrušavaju se životne nesreće i često ne umire od starosti (autor ovog teksta misli isključivo na situacije kada roditelj , kako kaže vladika Nikolaj, prokune dete „na pravdi izrečeno“, kada je dete učinilo velik greh prema roditelju. Samo tada se roditeljska kletva obrušava na dete.  – komentar urednika sajta).
      Svađa sa roditeljima je nalik na odsecanje korenja drvetu. Mali sukob je odsecanje dela korena i kao posledicu ima delimično sušenje grana. Veliki sukob predstavlja  odsecanje svih korenova i potpuno propadanje drveta. Ne znamo kakav je mehanizam ispunjavanja tog zakona. Međutim, ovaj zakon deluje, potvrdu nalazimo i u Svetom Pismu („Kletva majke razrušuje do temelja“) i svaki čovek ako pažljivo promatra može da se uveri i na sopstvenom primeru.
    • By АлександраВ
      Pijaca u kineskom gradu Vuhanu je bila poznata po zabranjenoj trgovini divljim životinjama, koje su se prodavale kao hrana ili kao lek, sve dok čitava pokrajina nije bila stavljena pod karantin.
      Kina je najveći potrošač životinjskih proizvoda, i legalnih i ilegalnih.
      Kina tradicionalno koristi proizvode od divljih životinja. Neke životinje se jedu zbog njihovog ukusa kao poslastice, dok se druge konzumiraju kao narodni lek.
      Restorani u nekoliko kineskih regiona poznati su po tome da služe jela kao što su supa od slepih miševa (sa čitavim slepim mišem u njoj), supa od tigrovih testisa ili delovi tela cibetke.
      Pržena kobra, kuvana medveđa šapa, vino pravljeno uz pomoć tigrovih kostiju takođe se nalaze na jelovniku luksuznih restorana.
      Pijace sa divljim životinjama u siromašnijim oblastima nude pacove, mačke, pse, zmije i mnoge vrste ptica, uključujući i one koje su ozbiljno ugrožene.

      Zbog trgovine divljom faunom u Kini, neke vrste ptica su na ivici izumiranja
      „Ideja 'jeveija' (bukvalan prevod sa kineskog je 'divlji ukusi') odomaćena je širom Kine, i kulturološki označava mešavinu avanture, smelosti, radoznalosti, kao i privilegije", rekao je istraživač jedne velike međunarodne agencije koja je sprovela više istraga o trgovini divljim životinjama u Kini.
      Proizvodi od divljih životinja koriste se u mnogim kineskim narodnim lekovima prvenstveno iz uverenja da imaju takva svojstva da mogu da izleče razne bolesti, kao što su artritis i giht.
      Potražnja za ljuskavcima zbog takvih lekova skoro je istrebila ovu životinju iz Kine.
      Upotreba nosorogovog roga za narodne kineske lekove još je jedan primer kako je ova praksa pretvorila ovu životinju u ugroženu vrstu.
      Sve se ovo dešava dok se procenjuje da više od 70% novih infekcija kod ljudi potiče od životinja, naročito divljih.
      Aktuelna epidemija je ponovo ukazala na trgovinu divljim životinjama u Kini, koja se već našla na meti kritika zato što su dovele veliki broj vrsta na ivicu istrebljenja.
      Posle izbijanja ove poslednje epidemije, kineske vlasti su stavile privremenu zabranu na trgovinu divljim životinjama u pokušaju da zaustave širenje virusa.
      Ali mnogi koriste ovu priliku i zahtevaju trajnu zabranu.

      Može li ova epidemija da se pokaže kao prekretnica u svetskim naporima da se okonča ilegalna trgovina divljim životinjama a ujedno i zaštiti javno zdravlje?
      Eksperti kažu da je to ogroman izazov, ali da se možda ipak ne radi o nemogućoj misiji.
      Smatra se da su virusi koji izazivaju SARS i MERS potekli od slepih miševa, ali su na ljude skočili preko cibetki i kamila (prema SZO).
      „Dolazimo u kontakt sa vrstama divljih životinja i njihovim staništima sa kojima nismo nikad ranije", kaže za BBC doktor Ben Embarek iz Odeljenja za ishranu i bezbednost hrane pri SZO.
      „Stoga imamo veliki broj novih bolesti povezanih sa novim kontaktima između ljudi i prethodno nepoznatih virusa, bakterija i parazita."
      Skorašnja analiza je pokazala da se više od 5.500 vrsta sisara, ptica, reptila i vodozemaca kupuje i prodaje na svetskom tržištu, legalno ili ilegalno.
      Procenjuje se da ilegalna trgovina divljim životinjama iznosi oko 20 milijardi dolara i smatra se da je to četvrta najveća ilegalna trgovina, posle krijumčarenja droga, ljudi i falsifikovanja.
      „Ova zdravstvena kriza mora da posluži kao poziv na buđenje", saopštila je Svetska fondacije za prirodu, „radi potrebe okončanja neodržive upotrebe ugroženih životinja, kao i egzotičnih ljubimaca, za ishranu i njihovo pretpostavljeno medicinsko svojstvo."
      Kineska vlada je, međutim, jasno stavila do znanja da će zabrana biti samo privremena.
      „Odgoj, transport ili prodaja svih divljih životinjskih vrsta zabranjeni su od datuma ovog saopštenja sve dok se stanje nacionalne epidemije ne okonča", rečeno je u direktivi koju su zajednički izdale tri vladine agencije.
      Peking je izdao sličnu zabranu još tokom epidemije SARS-a 2002. godine.
      Ipak, mnoge organizacije tvrde da su, nekoliko meseci posle zabrane, vlasti postale popustljivije i da je tržište divljih životinja u Kini ponovo zaživelo.
      U septembru ove godine Peking će biti domaćin velikog globalnog sastanka o prirodnim i biološkim resursima, Konvencije o biološkom diverzitetu.
      Prema izveštaju objavljenom prošle godine, od istrebljenja je ugroženo milion vrsta — više nego ikad pre u ljudskoj istoriji.
      Posle izbijanja epidemije ovog virusa, dnevne novine pod kineskom državnom kontrolom negirale su postojanje nekontrolisanog tržišta divljih životinja u zemlji.

      „Vidimo ovo kao priliku za trajni korak ka okončanju držanja i korišćenja divljih životinja, ne samo radi ishrane već i u svrhu narodne medicine", izjavila je Debi Benks iz londonske Agencije za istraživanje životne sredine, koja je izvršila brojna istraživanja divljih životinja u Kini.
      Eksperti kažu da je epidemija ptičjeg gripa pomogla u očuvanju mnogih vrsta ptica u divljini.
      Oni ističu i uspeh zabrane koju je Kina uvela na uvoz slonovače - posle mnogo godina međunarodnog pritiska da se spasu slonovi od istrebljenja.
      Međutim, naglašavaju i da zabrana i regulacija proizvoda od divljih životinja moraju da budu globalni - ne samo u Kini.
      „Ali kao najveće tržište proizvoda od divljih životinja, Kina svakako može da povede u toj inicijativi", kažu oni.
      Kako bi epidemija korona virusa mogla da bude blagoslov za divlje životinje
      WWW.BBC.COM Ako privremena zabrana trgovine divljim životinjama u Kini postane stalna, ugrožene vrste bi možda bile zaštićenije, a doprinelo bi...  
    • By JESSY
      „Ih, ona je takva od malena! Što zacrta mora da ostvari!“  Nakon što roditelji provere na koga novorođena beba fizički liči, obično je naredna najvažnija tema pitanje na koga je „karakterom“. I zaista, nisu sve bebe iste. Neke plaču više – neke manje, neke se lako uplaše a neke samo u određenim situacijama. Neke se lako prilagode promenama rutine, a neke se veoma uznemire. Neke su „teške“ a neke su „milina za čuvanje“. Da li i kakve to veze ima sa tim kakvi će biti kao odrasli ljudi?
      Još u ranom detinjstvu deca se razlikuju u emocionalnim reakcijama i uopšte ponašanju, tačnije ispoljavaju određeni temperament. Temperament se bazira na biološkim razlikama u motorici, emocionalnoj reaktivnosti, samoregulaciji, pažnji, koje se izražavaju kroz različite situacije kao odgovor na određene podsticaje. Dečji temperament sadrži dve osnovne karakteristike: 1) izražava se kroz ponašanje/može se posmatrati i 2) relativno je stabilan. Crte koje su prisutne u detinjstvu a koje nisu stabilne i ne pokazuju se kasnije u životu, smatra se da nisu deo temperamenta.
    • By Поуке.орг инфо
      Knjaz Danilo Petrović 1858. godine u gotovo isto vrijeme uvodi dvije zastave sa grbom - crvenu i trobojnu. „Bješe knjaz Danilo naredio da se  načine barjaci od garde s bijelijem dvoglavijem orlom na sredini, na  crvenom polju“, svjedoči Rade Plamenac. Emil Čakra iste godine bilježi  da je crnogorska “velika zemaljska zastava na crveno-plavo-bijelom  polju”. 
      Zastave Knjaževine i Kraljevine Crne Gore Trobojnu zastavu knjaz Danilo uvodi kao francuski đak, iz  modernizatorskih pobuda, inspirisan revolucionarnim veksilološkim  (veksilologija - naučno proučavanje zastava) rješenjima i taj proces  nema nikakve veze sa uvođenjem trobojke u Srbiji (1835).
      Trobojna  zastava sa grbom je bila zastava Knjaževine Crne Gore, za vrijeme  Danilove vladavine, nakon čega knjaz Nikola uvodi crvenu zastavu za  državnu (na unutrašnjem planu). Trobojka sa grbom će biti obnovljena kao  državna zastava Kraljevine Crne Gore u egzilu. 
      Crnogorske zastave u međunarodnim katalozima (1882, 1899) Trobojka sa inicijalima  vladara je najprije bila pomorsko-trgovačka zastava (1880), a onda  postaje državna zastava na spoljašnjem planu. „Čista“ trobojka se daje  na upotrebu narodu krajem 19. vijeka i koristi se prilikom raznih  svečanosti, na svadbama i slično.
      Trobojka na Cetinju U Ustavu Kraljevine Crne Gore iz 1905.  se navode kao narodne boje - crvena, plavetna i bijela. Ovo je prvi  poznati pravni akt u kom je definisan izgled neke crnogorske zastave, u  ovom slučaju narodne zastave. U istom Ustavu piše da je i pravoslavna  crkva u Crnoj Gori autokefalna.
      Ustav iz 1905. Alaj-barjak crnogorske vojske je do  Balkanskih ratova bio crvene boje, međutim tokom Prvog balkanskog rata,  trobojka sa vladarskim grbom je proglašena za alaj barjak cijele  crnogorske vojske (o čemu je pisao Milan Jovićević). Zato se trobojka do  tada nije vijorila na čuvenim bitkama koje je vodila Crna Gora.  Trobojka je bila i zastava crnogorskih komita - zelenaša, što se vidi i u  lovoru medalje-spomenice Božićnog ustanka, ali i na neo-zelenaškoj  zastavi, nastaloj devedesetih godina. 
      Spomenica za Božićni ustanak / Sjedište crnogorske vlade u egzilu (Bordo, Francuska, 1919.) Crnogorski partizani su nosili  trobojku sa petokrakom, što je kasnije postala zastava Narodne  Republike/Socijalističke Republike Crne Gore. Trobojka je bila i u  crnogorskom grbu (amblemu), od 1945. do 1992., čiji je autor bio čuveni  crnogorski slikar Milo Milunović. U vrijeme Drugog svjetskog rata su je  nosili i krilaši Krsta Zrnova Popovića, a bila je “prisutna” i na  Petrovdanskom saboru.
      Grbovi (amblemi) socijalističke Crne Gore, od 1945. do 1992. Svijetla nijansa plave se zvanično uvodi 1992.  godine, jednim dijelom zbog pogrešnog tumačenja termina “plavetna’”, ali  i iz praktičnih razloga: da bi se razlikovala od zastave druge članice  tadašnje federacije - Republike Srbije. Ova zastava, neobičnog razmjera,  bila je zvanična zastava Republike Crne Gore od 1992. do 2004. godine.  Plavetna je u stvari tek arhaizam za plavu boju i nije označavala  svijetlu nijansu plave. U 19. i početkom 20. vijeka se nije vodilo  računa o nijansama plave, a na nekim starim crnogorskim trobojkama koje  se čuvaju u muzejima, usljed specifičnog materijala i kvaliteta boje,  plava je izblijedila. 
      Đukanović sa trobojkom 2003.(Foto: Arhiva Vijesti) U periodu od 2001. do 2004. godine bilo je  izvjesno da će nova zastava Crne Gore biti trobojka, sa bijelim grbom  Petrovića, međutim nakon insistiranja SDP-a, vlast se odlučila za crvenu  verziju sa zlatnim grbom. Trobojka se posljednji put pominje tokom  mandata Igora Lukšića, tokom pregovora oko izmjena ustava 2012. godine,  kada je kabinet vlade ponudio da trobojka sa državnim grbom i obrubom  bude predsjednička zastava. 
      Planirani izgled zastave Nova i PzP su tada odbili ovo rješenje,  insistirajući da trobojka bez ikakvih aplikacija bude narodna zastava,  pozivajući se na tradiciju ustava iz 1905. Potpredsjednik Vlade je tada  bio Duško Marković. Ministarstvo odbrane Crne Gore je u decembru prošle  godine predstavilo novi, veliki znak Vojske Crne Gore, koji je stidljivo  ukrašen i jednom trobojkom.
      Veliki znak Vojske Crne Gore Kako zakoni tretiraju trobojku
      Član  28 Zakona o državnim simbolima Crne Gore kaže: Državni i vojni simboli  Knjaževine Crne Gore i Kraljevine Crne Gore, simboli Narodne Republike  Crne Gore i Socijalisitičke Republike Crne Gore i simboli Republike Crne  Gore utvrđeni Zakonom o grbu i zastavi Republike Crne Gore (“Službeni  list RCG”, broj 56/93) uživaju zaštitu, kao i državni simboli utvrđeni  ovim zakonom. Dakle, Zakon o državnim simbolima jasno propisuje da je  trobojka istorijski simbol Crne Gore. Zanimljivo je da je trobojka bez  aplikacija prepoznata i kao narodna zastava u Srbiji, ali je u praksi  obesmišljena jer se u narodu koristi državna zastava sa grbom (svadbe,  svečanosti). 
      Skup u okviru kampanje "Budućnost Srbije"(Foto: BETAPHOTO) Zato, svjestan bio toga ili ne, onaj koji ocrtava trobojku u  Crnoj Gori u ovom obliku ocrtava narodnu zastavu Crne Gore uvedenu  krajem 19. vijeka. Da docrta grb, to bi bila trobojka knjaza Danila,  koja ima tradiciju u Crnoj Gori, dužu od 150 godina. U svakom slučaju, bez dileme ocrtava crnogorski simbol.
      Trobojka u Maslinama(Foto: Boris Pejović) Kada je u pitanju zaštita javnih površina,  velikoj većini građana je zasigurno poznato da se na zajedničkim  površinama ne smije crtati bez dozvole nadležnih organa ili većine  etažnih vlasnika ako je u pitanju zgrada... Ukratko - bojadisanje izvan  za to određenih površina trebalo bi da podliježe komunalnim, a ne  ideološkim kaznama. Koje su to onda okolnosti, mimo protivljenja Zakonu o  slobodi vjeroispovijesti, koje su dovele do eksplozije crtanja trobojki  i promptnih reakcija komunalnih i policijskih službi da se sa time  obračunava.
      Šta je trebalo uraditi
      Crna Gora je definisana  kao građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde zasnovana  na vladavini prava i to su ideali koji su ugrađeni u simbole države. Ti  simboli su, kao što je poznato, usvojeni bez naročitog konsenzusa i  odlučeno je da to po uzoru na jednu od zastava koje je uveo knjaz Danilo  bude crvena zastava sa modifikacijom da umjesto bijelog dvoglavog orla,  to bude zlatni. Dodata je i bordura što je iz veksiološko-heraldičkog  ugla problematično - ponajprije jer ne postoji objašnjenje šta ona  simbolizuje na crnogorskoj državnoj zastavi. 
      No, u ovom kontekstu je to  drugorazredna tema - problem je koliko se država ostvarila u odnosu na  ideale koje promoviše pod simbolima. Ako su simboli bili način da se  napravi distanca od Jugoslavije ili Srbije – onda su građani očekivali  da će ta razlika nastati stvaranjem efikasnije javne uprave, stabilnošću  finansija, slobodom medija, beskompromisnom borbom protiv korupcije,  nepotizma i organizovanog kriminala i uspostavljanjem vladavine prava  kao osnovnog načela.
      Šta je stvarno urađeno
      Vjerovatno bi se  lako prebolio način usvajanja simbola da nisu druge „dnevne“ poruke bile  tako razarajuće po crnogorsko društvo. Vladajuća partija i njeni  sateliti već duže od deceniju u izbornoj kampanji podsjećaju sopstvene  građane da su „glasali protiv Crne Gore“, iako je to ponuđeno bilo kao  demokratsko pravo izbora državnog uređenja. 
      Afere se nižu i gomilaju bez  ikakvih posljedica i preuzimanja odgovornosti, korupcija, nepotizam i  organizovani kriminal cvjetaju. Građansko društvo kao ideal je razoreno,  demokratski principi ne postoje, briga o ekologiji je takva da često  stranci spasavaju dragocjene lokalitete... A Crna Gora je definisana kao  građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde zasnovana na  vladavini prava.
      Šta su posljedice
      Posljedice na građanina  Crne Gore su potpuni osjećaj otuđenosti od države velikog dijela  stanovništva, što je dovelo i do identifikovanja dijela građana sa  drugim državama. Zato je odgovor na pitanje - kako neko može da navija  „protiv svoje države“ - zato što režim ne čini ništa da je on osjeti  svojom, a ne zato što je taj neko „ludo dijete“. Država je toliko  postala partija da građani ne misle da je ono što je u vlasništvu  građana sinonim za državno vlasništvo.

      Jedina sigurnost koju građanin  Crne Gore sada može da osjeća jeste kada vidi da je državni aparat sile  usmjeren na njegovog političkog neistomišljenika, jer tada zna da će  biti pošteđen represije, iako i dalje neće biti zadovoljan uslovima  života, ali vidi da ima onih kojima je još gore. Ali, to vrijeme je  oročeno dok se političke prilike ne promijene, pa se ne identifikuje  druga grupa građana kao „narod koji je neprijatelj ove države“, nije se  sigurno zaboravilo kome je sve ova vlast crtala mete.
      Političke manipulacije i izlaz iz njih
      Neki  identiteti u Crnoj Gori su nastali između ostalog i kao otklon od onoga  što danas predstavljaju vladajuća partija – odnosno crnogorska vlast –  odnosno crnogorski režim jer je država poistovjećena sa partijom. To je  recimo slučaj sa nacionalno-političkim identitetom Srba u Crnoj Gori  koji mnogo manje vezuju identitet za srpstvo u ideološkom obliku (svi  Srbi u jednoj državi, Srbija kao država matica), a više za distancu od  režima.

      Tu dolazimo do tačke kako se tim identitetom potom manipuliše  - jer tačno je da je proporcionalno gledano Srba neuporedivo manje na  funkcijama u državnom aparatu Crne Gore. Manipulacija je da su primarni  motivi za to nacionalni ili etnički. Etnički razlozi ne postoje jer se  radi o istoj etničkoj grupaciji koja je u međuvremenu razvila različite  političko-nacionalne identitete, a Srbi u vlasti i nisu rijetkost ni u  rukovodstvu Demokratske partije socijalista. To znači da je motiv  diskriminacije politička podobnost, jer jednako male šanse za zaposlenje  i visoku funkciju imaju svi koji su politički oponenti vlasti.  
      Činjenica je da jednostavno više ljudi kroz identitet Srba u Crnoj Gori  izlaže to političko neslaganje što zamagljuje činjenicu da ova vlast ne  protežira Crnogorce na neki dodatan način, osim na onaj kojim zahtijeva  apsolutnu političku lojalnost. Zato isto kao što imate veliki procenata  Srba koji odbacuje veze sa Srbijom kao državom, imate i Crnogorce kojima  se smučila privatna država, koji ne žele da gledaju kako se plaća  gorivo i naređuje dolazak na proslave uspjeha reprezentacije. Na taj  doček bi svi došli kada se on ne bi pretvarao u partijski miting. 
      Čak je i veličanstven doček vaterpolista pokvaren skandiranjem pojedinaca (ilustracija)(Foto: Boris Pejović) Svi  oni jednako recimo preziru „biznismene“ iz Crne Gore koji se bahate jer  smatraju da su zadužili državu, a u stvari su je sa Šefom privatizovali.  Ono što dodatno otežava situaciju onih koji se izjašnjavaju kao Srbi su  oni koji su se nametnuli kao predstavnici Srba u Crnoj Gori, a zbog  svog ličnog političkog interesa su prihvatili projektovanu sliku o njima  samima i tako uticali na Srbe u Crnoj Gori da postanu zatvorenici  sopstvenog oponiranja, inaćenja, isključivosti, problematične  tradicionalističko-konzervativne politike koju su shvatili kao dio  nacionalnog identiteta, kao što je primijetio Bojan Baća. 
      Na taj su  način i ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi i ljudi koji se izjašnjavaju  kao Crnogorci taoci istih politika i ljudi koji ih dijele ne radi  njihovih nego svojih interesa. Sa tom razlikom, što jedni od te dvije  grupe političara imaju punu političku vlast iza sebe, a drugi “samo”  pune političke privilegije.
      Pa dobro, okle sad trobojka
      Kako  sad tu trobojka ulazi u igru? Iscrtavanje trobojke na javnim površinama  crnogorskih gradova je subverzivan akt jer se radi o istorijskom simbolu  Crne Gore koji izaziva frustraciju vlasti iako je prepoznat u zakonu.  

      Ostaje subverzivan sve dok ne zađe u ideološku zonu odbrane srpstva,  obilježavanja granica srpskog mora, apsolutnog vandalizma i ne prerasta u  ogavnu političku zloupotrebu djece (slikanje trobojke na času, pa  promocija putem društvenih mreža), te jeftinu promociju i sebičluka  političara sa margine, ali i onih uticajnih koji tu takođe vide i  prostor za potencijalnu radikalizaciju. 
      Zloupotreba djece u Baru(Foto: Privatna arhiva) Kada pređe u tu zonu,  iscrtavanje trobojke predstavlja demonstraciju represije, iste one koju  primjenjuje crnogorski režim nad svojim građanima.

      Isti režim čija je  vladajuća poruka uoči lokalnih izbora u Beranama imala bilbord sa  zvaničnom zastavom i - trobojkom!
      Bilbord u Beranama tokom kampanje 2014. godine Poruke na društvenim mrežama  ukazuju da trobojka za dio crtača predstavlja, između ostalog, i period  kada nije bilo oštre nacional-političke podjele na Srbe i Crnogorce, ali  ni njihove “kolorističke” podijeljenosti, koja je produbljena 2004.  godine.  
      Svi smo država
      Zajedničko većini u Crnoj Gori je da  ne ne želi da se doček fenomenalnih crnogorskih sportista pretvara u  politički miting i obračun sa političkim neistomišljenicima. Sigurno je  da većina u Crnoj Gori ne podržava crtanje ocila preko prekrečenog  albanskog grba, ne žele da vide ni pokušaje promocije velikosrpskog  ideološkog koncepta na litijima - bez obzira da li šetaju na njima ili  ne. 
      Male su šanse da većina Crne Gore želi zloupotrebu djece u političke  svrhe (a to je DPS patentirao), niti da Radule Novović u pravom  fašističkom maniru opominje prosvjetne radnike. Bez dileme je da većina  građana želi da je normalno da je aktivni policajac nosio krst na  litiji, da nije normalno da se starica hapsi sa dugim cijevima i  lisicama, a da „predsjednik svih građana“ orgija na partijskim  skupovima. 
      Sigurno je da većina u Crnoj Gori želi solidarnost, što se  vidjelo kad god je bila kriza koja nije bila partijski proizvedena  (jedinstvo kada treba da se skupi novac za liječenje i druge humanitarne  akcije). A trobojka ima smisla kao poruka dok god je ona produžetak  onoga što je bila poruka pokreta Odupri se - mi smo država ili  modifikacija i onoga što je bila poruka Gojka Perovića - nema nama  molitve bez njih, ni njima Crne Gore bez nas.

      Trobojka može da bude i  poruka vlastima da istorija ne završava sa njima i to je sreća jer  znači da nisu ovdje zauvijek ukorijenjene tekovine koje su gajili -  korupcija, kriminal i nepotizam. To znači da ako su zarobili državu, ne  znači da su ubili društvo koje čini ovo zemlju. Društvo je više od  države i mnogo više od režima, ono ne može da se otme iznutra. Pa kao  što se Fukujami vratila istorija, tako se Milu vratila trobojka.

       
      Tri boje - troboljka
      WWW.VIJESTI.ME Kako je trobojka stigla u Crnu Goru, kako je korišćena i kako se mijenjala, šta znači i šta bi moglo da znači to što se 2020. crta po cijeloj državi  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...