Jump to content

Ваши преци страдали од нациста - пренос посмртних остатака у српске земље


Recommended Posts

Пронашао сам гроб свога претка страдалог као ратни заробљеник у нецистичкој Немачкој.

Занима ме да ли постоји могућност да Немача снесе трошкове ископавања посмртних остатака, превоза до родног краја - да се Мученик сахрани у српској земљи, међу родбином? Као убице, био би ред да Немци макар снесу трошкове ископавња и превоза до родне земље.

Каква је процедура и да ли је пренос посмртних остатака уопште могућ, без обзира на то ко сноси трошкове? Ко има искустава ма кавих нека напише.

 

Узгред, за неупућене, у граду Бад Аролзену налази се архива жртваа нацизма. Сви који траже страдале претке могу на сајту да испуне формулар, и након неколико месеци контактираће вас истражни тим. Има мали проблем, пошто су фашистичке ћате (писари) заводили имена на немчком, вероварно су имена спелована са неким немачким или вокалима или са w, x, y. У сваком случају јако су ажурни. Конкретно, мени су послали све што су имали, и упутили ме даље на гробље. Тренутно покушавам да сазнам да ли гроб још увек постоји - вероватно да.

 


Arolsen Archives
International Center on Nazi Persecution
Große Allee 5-9
34454 Bad Arolsen


T +49 5691 629-XXX
InvestigationTeam6@arolsen-archives.org 
arolsen-archives.org

An die 14 Millionen Dokumente online:

 

 

Овде се ради о брту од мога деде, који је одведен као ратни заробљеник, војник Краљевине Југославије. Заробљен је одмах приликом окупације а умро од тифуса 1942.

 

 

 

 

Milovan.jpg

Милован1.png

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

I moj deda po ocu je bio u Nem zarobljenistvu kao rez oficir Kraljevine Jugoslavije, ali je hvala Bogu preziveo

Mislim da treba da se obratis ambasadi ili nasoj ambasadi u Nemackoj, mozda i nekom konzulatu da se posalje mail sa pitanjima

Verujem da ce se odgovor pronaci

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Драшко рече

Mislim da treba da se obratis ambasadi ili nasoj ambasadi u Nemackoj,

Јуче сам добио одгвор о гробном месту. То ме "прогања" скоро деценију...неки тихи глас изнутра... жеља да га пренесм код нас... иначе деда је имао два врата. Овај, Милован, је био у војсци краљевој и одвели су га одмах.

Други, млађи, дошли су пратизани, први комшије је био неки комесарчић, деда је са фамилиом жео пшеницу - пред свима су ухватила дедовог брата, Васу, свезали му руке живом и одвели. Баба је клекла молећи га (комшију) да га пусте (тобож сарадња са непријатењем, четницима), нудила сиреве и вунене чарапе и све заклињала - никад се није вратио.

Парадокс је да су Немци макар водили неке евиденције, а ови наши као стоку стрељали по шумама, без трагова.

 

пре 10 минута, Драшко рече

Mislim da treba da se obratis ambasadi ili nasoj

Још је то комуњарски менталитет шалтера...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Moj deda je preživeo zarobljeništvo.
Moze li da se piše njima čisto da imamo podatke gde je sve boravio i sl?

Послато са moto x4 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, Дејан рече

Moze li da se piše njima čisto da imamo podatke gde je sve boravio i sl?

Не знам то, али вероватно да. Иди на сајт, има формурала неких туце, па прогуглај. Ту је главна архива о свим логорима, заробљеништвима, жртвама...

 

Are you looking for information about relatives who were persecuted during the Nazi period? Are you doing research on National Socialist persecution or planning an educational project on this topic? The Arolsen Archives have the largest collection of information on Nazi victims, including documents on concentration camps, forced labor and displaced persons. There are three ways of accessing the archive: search the online archive, send us an inquiry or come and visit us in person.

Дакле не раде само са убијеним/умрлим, него са свима прогоњеним...имају спискове...а Немци су радили већину ствари по списковима. Имају податек о 14 000 000 људи.

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 55 минута, Ćiriličar рече

Још је то комуњарски менталитет шалтера...

kod nas da ali kod Huna je veca odgovornost mnogo, koliko sam cuo

sticajem okolnosti znam da je jedna osoba isla u Nem ambasadu da nesto zavrsi, slala je neki upit i dobila odgovor i resila stvar

probaj

nikad se ne zna

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Драшко 

Pisacu nasoj ambasadi, a pisacu i jednoj Jevropskoj ciji sam jos drzavljanin. Pisacu tamo Vladi okruga neke Tiringije. Sahranjen je Bad Berkau (140 km od Lajpciga). Najpre da vidim sa grobljem sta je i kako je.

Inace, kada bi covek i skupio pare za iskopavanje ostataka, to je uzasna procedura. Moras dokazati poreklo, pa zahtevi sudovima, moras biti tamo i td. U Nemackoj iskopavanje verovatno kosta pola stana...

Mislim da je Broz imao ugovor medjurzavni sa Nemcima o tome da se nikava odsteta potomcima ne isplacuje. Tako da, verovatno, pod to potpada da Nemacka nema nista sa troskovima prenosa posmrtnih ostataka.

(Ima ona scena iz fila Podzemlje, od Kusturice, kad Slavko Stimac nekako dospe u Berlin, kad tamo vatromet i slavlje. Pita sta je to, a lik mu odgovara: "Pa, slavlje"! A on zacudjen opet pita: "A sta oni (Nemci) slave? Zar nisu izgubili (rat)"?

Bilo kako bilo, bez neke institucionalne pomoci, makar administrativno, tesko ce to ici.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      За датум свечаности изабран је празник Сабор српских Светитеља, 30. августа/12. септембра 1920. године. Министар вера обавестио је 30. августа министра војске и морнарице, генерала Бранка Јовановића, о месту одржавања свечаности.      Подсећајући га на велики значај свечаности, молио је да одобри потребан број трупа Новосадског гарнизона, „који ће направити шпалир на Тргу Престолонаследника Александра у Сремским Карловцима, са војном музиком, и артилеријом која треба да буде смештена у непосредној околини Карловаца”. Потом је тражио и потребан број војника који би носили барјаке, рипиде и чираке на литији, „по могућству што мањи растом”. На крају је написао да ће се тога дана у свим храмовима Краљевине служити свечана Литургија, па је затражио да службама „присуствује официрски кор у парадном оделу, а војска да ода почаст, правећи шпалир пред црквом”.   У склопу припрема прославе, Опште одељење Министарства вера писало је 6. септембра министру саобраћаја тражећи да 11. септембра по подне дирекција Винковци припреми у композицији брзога воза посебан вагон за 20 архијереја, који би се од Инђије специјалном локомотивом одвезли у Сремске Карловце. Потом је затражено да се припреми дворски воз за престолонаследника, који би 12. септембра био, тачно у 10 сати, на станици у Сремским Карловцима, затим специјални воз за чланове Владе и остале госте да их довезе у 9:10 часова пре подне, и још једна композиција за Београђане. На крају је замољен одговор како би Министарство вера о свему могло објавити вести.    О атмосфери која је пратила овај догађај преносимо краће изводе из извештаја „Политике” објављеног сутрадан, 13. септембра 1920.   „… гости су долазили у изобиљу и са свих страна. Карловци су били пуни, препуни. Од како је постала варош, никад у своје улице није примила света толико колико јуче. Од 8 часова још, распоређена од железничке станице до патријаршије, гарда је очекивала. … Тачно у 10 часова Престолонаследник је приспео долазећи возом из Београда. Његов долазак објавили су са монитора топовски пуцњи… Регент је сео у кола која су вукла два пара белаца и пошао ка патријаршији. При пролазу Престолонаследниковом маса је клицала: Живео! Живео!” Церемонијал је обављен у свечаној пространој дворани Патријаршијског двора у Сремским Карловцима. Дворана је била украшена сликама из новозаветне и националне историје које су израдили Паја Јовановић, Ђорђе Крстић и Урош Предић. Такође, биле су изложене старине српске историје: Мирослављево јеванђеље, Јеванђеље из Дечана, Јефимијин покров за кивот светог кнеза Лазара, крст цара Душана из Високих Дечана и пехар кнеза Лазара, што је све требало да подсети на стару славу и допринесе узвишености тренутка. На столу, за којим је седело петнаест архијереја, крст цара Душана из Високих Дечана. Свечаност је започела уласком престолонаследника Александра у дворану, који је био у пратњи председника владе, министра вера и председника Народне скупштине. Саборску одлуку о васпостављању Српске Патријаршије саопштио је митрополит Димитрије, текст те одлуке прочитао је тузлански митрополит др Иларион (Радонић), док је указ краља Петра I, којим се потврђује ова одлука, прочитао министар вера Павле Маринковић. Свечаност је завршена благодарењем у патријаршијској цркви. Митрополит београдски и архиепископ целе Србије Димитрије Павловић изабран је за патријарха уједињене Српске Православне Цркве 15/28. септембра 1920. године, на заседању Светог Архијерејског Сабора.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од JESSY,
      1. Добавио се к’о ћелав капе.
      Ову изреку наш народ користи у тренуцима када се домогне ствари коју је дуго прижељкивао. 2. Пала Мара, пала Сара.
      Није битно која, битно да падне. Помало шовинистичка изрека, али поента је јасна – свеједно је ко, само нек’ неко нешто уради.
      3. Док ти коњу објасниш да је коњ, почнеш и сам да њиштиш.
      Сви смо барем једном искусили ону грозну ситуацију кад некоме нешто покушавам да објаснимо и никако нам не иде од руке јер нас та особа не разуме. Дакле, понекад је боље једноставно дићи руке – док не “проњиштимо”.
      4. Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.
      Дошла су таква времена да је доста оних који могу и хоће да помогну, али под условом да се о томе чује на сав глас. Ова изрека апелује на супротно – помозите и немојте причати.
      5. Шупљу главу и ветар носи.
      Иако шупљоглавима неће много значити ова изрека, вама ће пасти камен са срца ако је бар једном изговорите наглас.
      6. Нико није пророк у свом селу.
      Премда ово баш и није народна изрека већ је, по предању, то реченица Исуса Христа коју је упутио мештанима свог родног места који га нису прихватали као пророка.
      У данашње доба најлакше је схватити је овако – тешко је постати популаран (из ма ког разлога) у околини из које се потиче.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Српска православна црква, обновљена и уједињена 1920. године, утемељена је на темељу мученика из Првог свјетског рата и спаљеним и вјетром развејаним моштима Светог оца нашег Саве”, казао је, између осталог, монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи, у документарном филму “Век уједињења”, чији је аутор Сава Самарџић, у продукцији ТВ Храм.     Отац Павле каже да када се говори о уједињењу Српске православне цркве треба имати на уму да је то била општа жеља цјелокупног клира српскога народа те да није било ни једног јединог свештеника ни монаха, а камоли епископа, који је имао било шта против уједињења и васпостављања Пећке патријаршије.   “И то су сви, свако на свој начин, показали и посвједочили, и дали свога учешћа у уједињењу. Тако да са ове стогодишње удаљености гледано, мирне душе можемо рећи: Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно. А да би могло тако да буде, треба да имамо на уму крв мученичку Митрополита скопског Вићентија, који је спаљен и остао са својим ђаконом без гроба и мрамора негдје у Качаничкој клисури, и преко 400 глава српских у мантији, који су крвљу својом посвједочили вјерност српском имену и Православној цркви”, казао је о. Кондић, подсјетиивши да су они страдали у највећем броју од Бугара у току Првог свјетског рата, као и од Аустријанаца.   Наглашава да је темељ Српске православне цркве и 1. 350.000 српских глава, по ријечима ранохришћанским крв мученика је темељ нових хришћана.   “И та Српска православна црква обновљена и уједињена 1920. године утемељена је на том темељу мученика из Првог свјетског рата, утемељена је на глави Епископа Теодора Вршачког, на ђакону Авакуму, игуману Пајсију, утемељена на свим знаним и незнаним главама. Бескрајна је то море. Утемељена је напокон на спаљеним и вјетром развијеним моштима Светог оца нашег Саве”, рекао је отац др Павле Кондић у документарном филму “Век уједињења” који препоручујемо вашој пажњи.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У оквиру манифестације „У славу Видовданаˮ, коју већ традиционално организује Српски културни центар Свети Сава у Суботици и Црквена општина суботичка, у навечерје празника Видовдана, 27. јуна 2020. године, у Задужбини Душана Радића одржана је трибина.     Протонамесник Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник, сабрат Светосавског храма у Новом Саду, надахнуто је беседио на тему ,,Видовдан – неприкидан испит српске зрелостиˮ. На почетку предавања, срдачну добродошлицу оцу Ђорђу пожелео је протопрезвитер Душан Ђукић, архијерејски намесник суботички.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...