Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
ribar

Манастир Светог Луке-Бошњане

Оцени ову тему

Recommended Posts

CUDOTVORNA IKONA U MANASTIRU SVETOG LUKE U BOSNjANIMA

Uoci praznika Svetog apostola i jevandjeliste Luke 30. oktobra 2003. godine, u domu Njegosa Vukovica u Minhenu pojavilo se sveto miro na ikoni Apostola i jevandjeliste Luke, koju mu je na poklon doneo Vladislav Vukovic, student teoloskog fakulteta u Atini. Vladislav je ovu zivopisanu ikonu Vladislav je kupio u manastiru Svetog Patapija u Grckoj.

Lepo radjena ikona ni po cemu se nije razlikovala od slicnih dok nije doneta u dom iskreno verujucih ljudi, porodice Vukovic. Ovo je treca ikona iz koje je poteklo sveto miro u njihovom domu. U dogovoru sa ocem Gavrilom, igumanom manastira Lepavina, gUoci ospodin Njegos Vukovic je resio da ikonu pokloni manastiru Svetog Luke u Srbiji. Prilikom dolaska u manastir Lepavinu, na poklonjenje Cudotvornoj ikoni Bogorodice Lepavinske, doneo je i ikonu, zamolivsi arhimandrita Gavrila da ikonu preda manastiru Svetog Luke, jer on, zbog poslovnih obaveza nije mogao da otputuje u Srbiju.

Otac Gavrilo se rado odazvao ovoj molbi i po blagoslovu Mitropolita Jovana, krenuo je na put.

Ikona je u kasnim vecernjim satima stigla Beograd u manastir Vavedenja Presvete Bogorodice, na dan Svetog kralja Stefana Decanskog, 24. novembra 2003. godine. Sledeceg dana, 25. novembra, posle Svete Liturgije koju je sluzio iguman lepavinski arhimandrit Gavrilo, uz sasluzenje jerodjakona, o. Vasilija, svi vernici koji su se poklonili ikoni Svetog Luke mogli su da osete blagouhaoni miris kojim je odisala ikona.

Put manastira Svetog Luke u selu Bosnjani kod Varvarina u sumadijskoj eparhiji ikona je krenula posle Svete Liturgije, a pratili su je arhimandrit Gavrilo, igumanija manastira Vavedenje mati Anastasija, tri monahinje i nekoliko vernika.

Manastir Svetog Luke su poceli da zidaju mestani sela Bosnjani 1991. godine, posle cudesnog javljanja Svetog Luke,a po blagoslovu tadasnjeg Episkopa sumadijskog Save. Gradnja je zavrsena 1996. godine. Ovaj manastir je sazidan na mestu stare svetinje koju su Turci u potpunosti razorili. O prvobitnom manastiru nema nikakvih zapisa, niti je od njega ostalo materijalnih tragova, ali se po toponimima Grcka kosa i Grcki potok pretpostavlja da su ga u 14. veku podigli monasi sinaiti koji su, povlaceci se pred turskom najezdom, utociste trazili i nalazili u Lazarevoj Srbiji.

Kasnije su, krajem 18. veka Turci ovaj manastir potpuno razorili. Svedocanstvo o tome je sacuvano u jednoj turskoj porodici kojoj je predak zavestao u nasledje da ispricaju nekom ko bude dosao iz Srbije, a iz sela izmedju Krusevca i Varvarina, koje se zove Bosnjane, da je on sa vojnicima srusio manastir pored cudotvornog izvora, a da je ikone sakrio na odredjeno mesto. Dva veka se u ovoj porodici cuvalo predanje dok zaista u njihovo mesto u centralnoj Turskoj, nije dosao jedan covek iz Bosnjana kome se u tom selu u Anadoliji pokvario kamion. Kad se vratio, doneo je cudesnu pricu, ali nazalost, predanje doneseno iz daleke zemlje, koje se u muslimanskoj porodici cuvalo generacijama kao najveca svetinja, zainteresovalo je samo lovce na blago, koji su za njim kasnije bezuspesno tragali.

Mnogo je cudesnih zbivanja bilo na mestu starog manastira i izlecenja na izvoru, istocniku Svete Petke.

Mnogo puta su mestani nameravali da sazidaju manastir, ali ih je uvek u plemenitoj nameri nesto sprecavalo. Jer, kao kazu sveti oci: zakopano u zemlju ceka da prosija kad dodje njegov dan. I taj dan je dosao 1991. godine. Kad je gradnja zavrsena 1996. godine, manastir na blagoj padini iznad pomoravske ravnice je samovao. Sazidan je i konak, ali je Sveta Liturgija tek po kad-kad sluzena.

Tako je to bilo sve do prosle godine kada je na dan Svetog Luke, Njegovo Preosvestenstvo Episkop sumadijski G. Jovan za nastojatelja manastira postavio arhimandrita Alekseja (Bogicevica). Stara svetinja je prosijala, neizmernim trudom i ljubavlju oca Alekseja manastir se preobrazio. Sazidana je kapija, deo ograde i zvonara, postavljena su divna zvona, dardobrih ljudi, izgradjen prilazni put, sredjen konak, koji je jos uvek daleko onog sto treba da bude, ali bar ima gde glava da se skloni. Okolina manastira je preobrazena, a sama manastirska crkva je snabdevena sasudima i utvarima i svim sto je potrebno a bogosluzenje tako i toliko da bi se pred ovim malenim hramom postidele i mnogo bogatije crkve.

I zaista je ovaj manastir pravo mesto za cudotvornu ikonu.

Uz zvonjavu zvona otac Aleksej je sa mnogobrojnim vernicima posao u susret ikoni koju je nosio otac Gavrilo (Vuckovic) u pratnji monahinja.

Dirljiv je bio susret pred manastirskom kapijom. Nije ostalo oka koje nije zasuzilo.

Divna povorka kojoj je cudotvorna ikona Svetog Luke na celu, uputila se manastiru, gde je ikona postavljena na pocasno mesto. Uz pojanje tropara Sv. apostolu i evangelistu Luki prilazili su verujuci, trepetno i suzno, da se poklone ikoni i izraze zahvalnost Gospodu za veliki dar kojim je njihov manastir i svi oni obdareni. Nisu zaboravili da pomenu plemenitog coveka i pravog hriscanina, gospodina Njegosa Vukovica, u cijem se domu ikona orosila kapljicama svetog mira, a koji je nije zadrzao za sebe, vec je darivao manastiru. Zahvalio se otac Aleksej, toplo i bratski, i arhimandritu Gavrilu koji nije zalio ni truda ni sredstava da u ovu svetinju dodje i svetinju donese. Zahvalio se svima koji su dosli, ali pre i iznad svega zahvalnost je bila upucena Bogu Gospodu, jedinom darodavcu svih dobara.

Radmila Misev

IZVOR

Share this post


Link to post
Share on other sites

БОШЊАНЕ – Свети Лука

На благом узвишењу изнад села Бошњана, близу Варварина, налази се обновљени манастир посвећен апостолу Луки. А према народном предању, овде је за време кнеза Лазара, крајем 14. века, саграђен првобитни манастир, на месту насиља из римког времена, које се звало Дренац или Буковац. Касније, за време Турака манастир је био угашен, а све грађевине срушене и уништене.

Историја, архитектура

У сагласности са предањем је и реална претпоставка, пошто писани извори не постоје, да је манастир основан у доба кнеза Лазара, имајући у виду да се налази на поседима, које је овај владар Раваничком повељом даровао својој задужбини – манастиру Раваници. Топоними Грчка коса, Грчка ћуприја и Грчки поток у околини, можда указују да су првобитни манастир крајем XIV и почетком XV века насељавали монаси синаити, пристигли са византијског простора. У домену претпоставке је веза манастира у Бошњанима (где се одувек прославља празник Четрдесет мученика севастијских – Младенци) са Темнићким натписом (плочом која је била уграђена у неку цркву, из X-XI век), пронађеном у оближњем селу Горњем Катуну, на којој се налазе имена десет од Четрдесет севастијских мученика.

Забележено је аутентично сведочанство да су бошњански манастир почетком XIX века, у време буна, запалили Турци и да је том приликом страдало много народа. Тако су и старији мештани, учесници Првог светског рата, запамтили да се на манастиришту, крај изворишта где су се дешавала исцељења, виђали нагорели балвани.

Након приче једног мештанина да је у сну од неког светитеља добио наредбу да на месту некадашњег почне да се подиже нови манастир, верници из Бошњана, након благослова Епископа шумадијског Саве, почињу да 1990. године зидају манастир Светог Луке, који ће 21. јула 1996. године осветити Владика Сава. Манастир је до 2002. године био женски, да би од тада, доласком архимандрита Алексеја (Богићевића) за настојатеља, постао мушки.

Манастирски комплекс ограђен зидом, данас чине манастирски храм, звоник са капелама у основи и осам звона, конак, летњиковац и у зграду уграђен источник.

Црква манастира Светог Луке рађена је у рашком архитектонском стилу, правоугаоне је основе, засведена полуобличастим сводом. На западном делу је отворен трем изнад којег се уздиже четворострана масивна кула звонара. Олтарска апсида на истоку и две бочне конхе правоугаоног су облика. Фасаде су од беле опеке са једноставним рељефним украсима око отвора. Кров изнад храма је двосливан, а изнад звоника четворосливан, покривен машинским црепом.

Поред чудотворне иконе светог Луке, у манастиру се налазе и друге црквене драгоцености и одабрани примерци црквеног мобилијара, даровани од многобројних поклоника ове светиње.

Литература:

С. Мијатовић, Темнић, Српски етнографски зборник VI, Београд 1905, 329.

Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 192.

П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 221-222.

Р. Мишев, Повест о манастиру Светог Луке, Крагујевац-Бошњани 2007.

ИЗВОР

Share this post


Link to post
Share on other sites

  Моја пријатељица , је из Бачине, села које је близу Бошњана ,и већ одавно

  желим да одем у манастир Св.Луке са њом ,али никако да се ускладимо око

  одласка,јер она живи у Београду, а родитељи су јој у Бачини.

  Ако Бог да на пролеће! 0409_feel

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li je autor teksta zaboravio ili namerno izostavio to samo on zna ali od 1991 pa do 2001godine u manastiru su živeli otac Gavrilo i tri monahinje Makrina, Pavla i Serafima . Veliki je greh pred Gospodom nepomenuti njihov trud i rad u ovoj svetnji za tih deset godina .Trebalo je videti samo njihovo trpljenje dok su živeli u jednoj baraci pokrivenoj najlonom kod manastira jer konaka nije bilo  , čim bi pala manja kišica ona bi se napunila vodom , pokućstvo im je bilo vema oskudno , jedno vreme nisu imali štalu pa su keliju oca Gavrila podeli i u jedom delu smestili ovce. Mnogo truda su sestre ulagale u obnovu i izgradnju ovog svetog mesta monahinja Makrina je iz Brezovca kod Čačka gde je bila započeta izgradnja manastira koja nikad nije završena , donela u Bošnjane sve potrebne sasude za hram , barjake , kadionice ,knjige i druge predmete i to je i danas u manastiru.

Otac Gavrilo iako vema star pomago je sestrama u svemu po ceo dan bi krčio rastinje i korov oko manastira , podučavo posetoce i goste o veri i o svemu dobrom. Videvši kolio se sestre zlopate prota Nacko je sestram testamentom zavešto svoju kuću, takodje nije tačno da se samo povremeno služila liturgija u manastiru .

    2001godine sestre su napustile eparhiju Šumadijsku i prešle u Žičku eparhiju na svoje porodično imanje u Brezovcima gde je otpočeta izgradnja manastira još osmdesetih godina ,tamo se i danas nalaze a mati Serafima je prešla u manastir Ravanicu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

А заборавили сте монаха Гаврила и мати Макрину из манастира светог Луке у Бошњанима.

 Отац  Гаврило  и  мати  Макрина  се  не  смеју  никада  заборавити. 0102_laugh

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li je autor teksta zaboravio ili namerno izostavio to samo on zna ali od 1991 pa do 2001godine u manastiru su živeli otac Gavrilo i tri monahinje Makrina, Pavla i Serafima . Veliki je greh pred Gospodom nepomenuti njihov trud i rad u ovoj svetnji za tih deset godina .Trebalo je videti samo njihovo trpljenje dok su živeli u jednoj baraci pokrivenoj najlonom kod manastira jer konaka nije bilo  , čim bi pala manja kišica ona bi se napunila vodom , pokućstvo im je bilo vema oskudno , jedno vreme nisu imali štalu pa su keliju oca Gavrila podeli i u jedom delu smestili ovce. Mnogo truda su sestre ulagale u obnovu i izgradnju ovog svetog mesta monahinja Makrina je iz Brezovca kod Čačka gde je bila započeta izgradnja manastira koja nikad nije završena , donela u Bošnjane sve potrebne sasude za hram , barjake , kadionice ,knjige i druge predmete i to je i danas u manastiru.

Otac Gavrilo iako vema star pomago je sestrama u svemu po ceo dan bi krčio rastinje i korov oko manastira , podučavo posetoce i goste o veri i o svemu dobrom. Videvši kolio se sestre zlopate prota Nacko je sestram testamentom zavešto svoju kuću, takodje nije tačno da se samo povremeno služila liturgija u manastiru .

    2001godine sestre su napustile eparhiju Šumadijsku i prešle u Žičku eparhiju na svoje porodično imanje u Brezovcima gde je otpočeta izgradnja manastira još osmdesetih godina ,tamo se i danas nalaze a mati Serafima je prešla u manastir Ravanicu.

  Нисам упозната, али искрено  се  надам да је аутор  текста  ненамерно  изоставио  многострадалног

  оца Гаврила и  сестре монахиње, који су заиста много се напатили  трудећи се и радећи у овој

  светињи.

  Ничије муке се не смеју заборавити. То кажем, јер сам прочитала књигу о том времену коју је

  штампала мати Макрина.Игром случаја или промисла, јер чудни су путеви Господњи, и само их он

  зна,

  мој супруг је купио ту књигу баш из руку мати Макрине.Књига ме је баш потресла, и волела бих да

  чијем и мишљење неког од наших свештеника, ако си је читали. 0102_laugh

Share this post


Link to post
Share on other sites

Monahinja Makrina je autor i knjige Novomučenici Hristovi  , ona i majka danas žive u teškim uslovima na svom porodičnom imanju u Brezovcima kod Čačka , izdržavaju se od sakupljanja starog gvoždja, pletenja brojanica , prodaje paprata cvećaram jer drugih prihoda nemaju. Njihov kanoski status još uvek nije rešen iz Šumadiske eparhije su dobile otpust ali u Žičku eparhiju nisu zvanično primljene. Gospod milostivi neka im pomogne da istraju i konačno razreše ove nesporazume koji su nastali.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Посетио сам манастир Св Луке у Бошњанима 11. Априла 2010 године , манастир је лепо уређен али ја сам се највише при посети зарадовао поклоњењу на гробу Старца Гаврила , том приликом сам упалио и кандило које је било на гробу , Слава Богу , треба помоћи мати макрини и мати павли , и надам се да ће се решити канонски статус. Леп је то манастир а ја верујем да су старац Гаврило и монахиња Макрина и њена мајка такође монахиња Павла ако се не варам доста труда уложили у подизање ове свете обитељи која ће имати великог значаја у будућности.

Свако Добро од Господа

Share this post


Link to post
Share on other sites

Monahinja Makrina je autor i knjige Novomučenici Hristovi  , ona i majka danas žive u teškim uslovima na svom porodičnom imanju u Brezovcima kod Čačka , izdržavaju se od sakupljanja starog gvoždja, pletenja brojanica , prodaje paprata cvećaram jer drugih prihoda nemaju. Njihov kanoski status još uvek nije rešen iz Šumadiske eparhije su dobile otpust ali u Žičku eparhiju nisu zvanično primljene. Gospod milostivi neka im pomogne da istraju i konačno razreše ove nesporazume koji su nastali.

  Ово  ме  је  додатно  растужило.Зар да се овакве вернице  тако  муче.

  Помози Боже, да се њихов статус коначно разреши, да се наше монахиње не муче.

  Зар неко ко је предао свој живот Господу у руке, не може да дочека и неку разложну одлуку

  црквених  власти?

  Зар смо постали тако неосетљиви на туђе вапаје, и то још наших монашких и црквених људи?

  Велика је економска и духовна криза у нашем народу, али могли би бар некако основно неким

  донацијама да помогнемо ове ипак само нејаке жене!

  Господе, и људи на овој грешној земљи, помозимо им! nasznak sv-maksim aman t4431

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...